1966. Luksemburg

• 11. Pesma Evrovizije
• Luksemburg, Luksemburg
• subota, 5. mart 1966.
• Mesto održavanja: Grand Auditorium de RTL, Villa Louvigny
• Domaćin: Josiane Shen
• Broj učesnika: 18
• Pobednik: Austrija – Merci Chérie, Udo Jürgens

Veliko vojvodstvo Luksemburg još jednom je domaćin 11. po redu takmičenja za najbolju pesmu Evrovizije ili u originalu „Grand Prix Eurovision de la Chanson Europeenne”.

O pravilima takmičenja se dosta raspravljalo i predložene su mnoge promene, ali je naspram prethodne godine sve ostalo isto, osim toga da su se u žiri ponovo mogli uključiti muzički eksperti.

Tokom jedne od proba, italijanski predstavnik Domeniko Modunjo (Domenico Modugno), koji je već u dva navrata predstavljao Italiju (1958. i 1959), nije bio zadovoljan orkestrom, pa je ljut napustio scenu. Nije bilo sigurno da li će tokom prenosa otpevati svoju pesmu Dio come ti amo, ali ju je ipak na kraju otpevao. Pesma je kasnije postala veliki hit u južnoj Americi u izvođenju Điljole Činkveti (Gigliole Cinquetti), pobednice takmičenja iz 1964. godine.

Budući domaćini takmičenja, Lil Lindfoš (Lill Lindfors, voditelj 1986) i Ose Kleveland (Åse Kleveland, voditelj 1986), imale su tu čast da predstavljaju svoje zemlje na ovom 11. po redu izboru. Lil je predstavljala Švedsku, a Ose Norvešku. Zauzele su vrlo dobro 2. odnosno 3. mesto. Norveška predstavnica je prva razbila tradiciju time što na sceni nije nosila haljinu.

Holandska predstavnica Mili Skot (Milly Scott) bila je prva u dve stvari: bila je prva pevačica crne puti koja je učestvovala na takmičenju i prva koja je koristila pokretni mikrofon.

Sistem glasanja je ostao isti kao i prethodne godine – deset članova žirija iz svake zemlje mogao je da raspodeli 3 poena trima najboljim pesmama. Nakon sabiranja bodova svih članova žirija, prvoplasirana pesma dobijala je 5, drugoplasirana 3, a trećeplasirana pesma 1 poen od nacionalnog žirija.

Svoj prvi evrovizijski trofej je osvojila Austrija. U svom trećem uzastopnom pokušaju, Udo Jirgens (Udo Jürgens) je sa pesmom Merci chérie uspeo da sakupi 31 poen, 15 poena više od drugoplasirane Švedske, odnosno 16 poena više od trećeplasirane Norveške. Udo je kasnije postao jedan od najvoljenijih umetnika u zemljama nemačkog govornog područja. Inače, Udo Jirgens je ostao upamćen i po tome što je prilikom ponovnog izvođenja pesme nakon proglašenja pobednika umesto „Merci chérie” svoju pesmu najavio rečima; „Merci jury”.

Za Dansku i danske pevače ovo je bilo poslednje takmičenje pred pauzu koja je trajala više od decenije. Na takmičenje su se vratili tek 1978. godine.

Što se Jugoslavije tiče, još na nacionalnom izboru u Beogradu bilo je nezadovoljstva radom žirija. Pobedila je, tada široj publici nepoznata, službenica iz Ljubljane, Berta Ambrož sa pesmom Brez besed Mojmira Sepea. Iako je bilo negodovanja i zvižduka tokom njenog pobedničkog nastupa, Berta je u Luksemburgu ostvarila mnogo bolji rezultat od većine prethodnih i budućih jugoslovenskih predstavnika. Od 18 učesnika ona je sa 9 poena podelila 7. mesto sa španskim predstavnikom Rafaelom.

Zanimljivo je napomenuti da je te godine Jugoslavija takoreći imala dva predstavnika. Naime, jugoslovenska pevačica Tereza Kesovija bila je odabrana od strane monežanskog žirija, u kojem je sedela i gracija od Monaka, princeza Grejs Keli. Tereza sa svojom pesmom Bien plus fort,zajedno sa italijanskim predstavnikom Domenikom Modunjom, nije osvojila niti jedan bod. Tako su dve muzičke legende podelile poslednje mesto.