1970. Amsterdam

• 15. Pesma Evrovizije
• Amsterdam, Holandija
• subota, 21. mart 1970.
• Mesto održavanja: RAI Congrescentrum
• Domaćin: Willy Dobbe
• Broj učesnika: 12
• Odustali: Portugal, Švedska, Norveška, Finska
• Pobednik: Irska – All kind of everything, Dana

Nakon skandala koji je obeležio 14. izdanje Pesme Evrovizije, a u vezi sa proglašenjem čak četiri pobednika, nekoliko zemalja sa optužbom da se neke zemlje favorizuju i zbog neslaganja sa načinom glasanja, napustile su takmičenje. Bile su to Norveška, Finska, Švedska i Portugal. Iako nije učestvovao, Portugal je održao svoje nacionalno finale na kojem je pobedio Seržio Boržes (Sergio Borges) sa pesmom Onde vais rio que eu canto. Tako se u Amsterdamu takmičilo samo 12 zemalja.

Holandska televizija NOS se tako našla u problematičnoj situaciji da osmisli program koji će trajati uobičajeno vreme, s obzirom na činjenicu da su u Amsterdam doputovali predstavnici samo 12 zemalja učesnica. Programski format koji je osmišljen silom prilika održao se do današnjih dana. Naime, otvaranje festivala trajalo je mnogo duže nego do tada, a po prvi put su predstavljene video razglednice koje su pratile svaku zemlju i njenog učesnika pre nastupa. Scenu je osmislio Roland de Grot (Roland de Groot). Napravljena je od nekoliko krivih horizontalnih šipki i srebrnih balona koji su se mogli pomerati u nekoliko različitih pravaca.

Što se učesnika tiče, nekoliko pevača je već bilo poznato ili su kasnije postali veoma poznati. Za Ujedinjeno Kraljevstvo pevala je Meri Hopkin (Mary Hopkin) pesmu Knock, knock who’s there?, koja se 1968. godine proslavila mega-hitom Those were the days i koja je u Amsterdamu važila za glavnog favorita. Za Luksemburg je nastupao David-Aleksandar Vinter (David-Alexandre Winter). Do tada nepoznati Hulio Iglesias (Julio Iglesias) nastupao je pod španskom zastavom. Sa pesmom Gwendolyne zauzeo je 4. poziciju. Italijanski pevač Đani Morandi (Gianni Morandi), danas velika italijanska zvezda, nastupao je sa pesmom Occhi di raggazza sa kojom je osvojio 8. mesto i koja je uz pobedničku pesmu postala najveći hit nakon festivala.

Glasanje je ostalo isto. Deset članova žirija u svakoj zemlji učesnici dodeljivao je po 1 poen omiljenoj pesmi. Od ovog takmičenja uvedeno je pravilo da ukoliko se desi, kao prethodne godine, da rezultat bude izjednačen između dve ili više zemalja, te zemlje odn. njihovi predstavnici ponovo izvode pesmu, a žiri podizanjem ruke glasa za bolju. Naravno, u tom slučaju žiri iz tih zemalja koje bi ponovile nastup ne bi mogao da glasa. Ako se nakon toga rezultat ne promeni, a dve zemlje imaju i dalje isti broj poena, onda se proglašavaju dva pobednika.

Te 1970. godine to se nije desilo, i sa 32 poena, za šest više od Ujedinjenog Kraljevstva, pobedila je predstavnica Irske, tada 18-godišnja Dana iz Derija, grada u Severnoj Irskoj, sa pesmom All kinds of everything. Ona je sa tom pesmom postala međunarodna zvezda sa preko milion prodatih kopija. To je bila prva u dugom nizu budućih pobeda Irske na ovom takmičenju. Treba dodati da je Dana dobila 9 od 10 glasova belgijskog žirija. A kada se irski žiri javio da pročita glasove, predsedavajući se javio rečima: „Veoma radosni Dablin zove (This is a very cheerfull Dublin calling)”, s obzirom na to da su oni poslednji glasali, a već se uveliko znao pobednik.

Luksemburg je takmičenje završio poslednji put u svojoj istoriji na poslednjem mestu sa titulom Nul points.

Iako do tada nikada nisu učestvovali, prenos je išao i u Sovjetskom Savezu, Mađarskoj i Čehoslovačkoj, a preko satelita u Čileu i Brazilu.

Jugoslaviju je na ovom okrnjenom takmičenju predstavljala Eva Sršen sa pesmom Pridi, dala ti bom cvet, sa kojom je sakupila samo 4 poena što je bilo dovoljno za pretposlednje, 11. mesto.