1975. Stokholm

• 20. Pesma Evrovizije
• Stokholm, Švedska
• subota, 22. mart 1975.
• Mesto održavanja: St. Eriks Mässan Alvsjö
• Domaćin: Karin Falck
• Broj učesnika: 19
• Debitant: Turska
• Povratnici: Francuska, Malta
• Odustala: Grčka
• Pobednik: Holandija – Ding-a-dong, Teach-In

Nakon veličanstvene pobede švedske grupe ABBA, ova skandinavska zemlja po prvi put dobija pravo da organizuje 20. jubilarno takmičenje za Pesmu Evrovizije. Švedska televizija SR bila je organizator izbora.

U Stokholmu je nastupio rekordan broj zemalja, njih 19 ukupno, i pored toga što se Grčka povukla kao odgovor invazije Turske na jedan deo kiparskog ostrva, a kao protest protiv učestvovanja Turske na takmičenju. Dakle, zemlja debitant ove godine bila je Turska, a zemlje koje su se vratile na takmičenje bile su Francuska i Malta.

Od ove godine uveden je novi sistem glasanja, sistem koji je i danas aktuelan. Naime, svaka zemlja je dodeljivala od 1 do 12 poena, s tim da se 9 i 11 poena ne dodeljuju, počevši od 12 poena za najbolju po mišljenju žirija, za onu na drugom mestu bilo je namenjeno 10 poena, treća je dobijala 8, četvrta 7, peta 6 i tako sve do 1 poena za desetu pesmu na listi od 10 najboljih. Mala razlika je u tome što su se tada poeni dodeljivali po redu kako su pesme izvođene, pa je tako u jednom trenutku simpatična voditeljka programa Karin Falk (Karin Falck) u toku glasanja zbunivši se upitala: „How much is 7 in french? (Koliko je 7 na francuskom)?” 🙂 Od 1980. godine i taj problem je rešen pa se od tada poeni dodeljuju redosledom od 1 do 12 poena.

I ovo izdanje takmičenja pratilo je nekoliko zanimljivosti…

Prva od njih je da je tajna služba upozorila na mogući teroristički napad frakcije „Crvene armije” koja je naterala organizatore na zategnute mere bezbednosti. Napad se desio na ambasadu Zapadne Nemačke, mesec dana ranije.
Portugalsku pesmu Madrugada izvođač Duarte Mendes posvetio je mirnoj „Karanfil revoluciji” u svojoj zemlji koja se desila prethodne godine. On je osujećen od strane organizatora da u vidu podrške toj revoluciji izađe na scenu u vojničkoj uniformi i sa oružjem u rukama.
Neki takmičari, pre svega predstavnici Portugala i Jugoslavije, morali su da izvedu engleske verzije pesama na glavnoj probi kako bi ih žiri ocenio, dok su u uživo nastupu pesme izvedene na nacionalnim jezicima. Belgija i Nemačka odlučile su da svoje pesme izvedu kombinovanjem engleskog i nacionalnog jezika.
Švedski pokret levičara protestovao je protiv takmičenja i njenog komercijalnog aspekta. Najpre se kritika odnosila na švedsku televiziju SR koja je optužena da je izdvojila veliku sumu novca za organizaciju festivala, ali je ubrzo protest prerastao u pokret protiv komercijalne muzike. Kada je počelo finale Pesme Evrovizije, na drugoj strani Stokholma organizovan je alternativni festival na kom su svi koji su želeli imali pravo da pevaju. Najpopularnija bila je pesma pevača Ulfa Dagebija (Ulf Dageby) koji je nastupao pod pseudonimom „Sillstryparn”, Doing the omoralisk schlagerfestival (Doing the immoral Eurovision festival). Švedska televizija SR je u jesen te godine objavila kako neće učestvovati na sledećem izdanju takmičenja zbog visoke cene organizovanja Pesme Evrovizije 1975. godine, no pravilo je promenjeno pa su troškovi organizacije bili podjednako podeljeni na više zemalja učesnica.

Ove godine pobedu je odnela Holandija, četvrti put, koja je inače na početku večeri nastupala prva. Nju je predstavljao duet „Teach-In” sa pesmom Ding-a-dong koja je bila izvedena na engleskom jeziku. Sakupila je ukupno 152 poena naspram drugoplasiranog Ujedinjenog Kraljevstva koga su predstavljali članovi popularne grupe „The Shadows” sa pesmom Let me be the one, osvojivši 138 poena. Za Holandiju je ovo bila poslednja pobeda do danas. Na 3. mestu našao se italijanski predstavnik Ves (Wess) u duetu sa Dori Geci (Dori Ghezzi). Izvodili su pesmu Era i na kraju sakupili 115 poena.

Norveškoj predstavnici Eleni Nikolajsen (Ellen Nikolaysen) ovo je bio treći uzastopni nastup na Pesmi Evrovizije. Pre toga, dva puta u sklopu norveškog sastava „Bendik Singers”. Pedesetih godina to je jedino uspelo prvoj pobednici Lis Asiji (Lys Assia) kao i holandskoj predstavnici i pobednici Kori Broken (Corry Broken), a 60-tih austrijskom predstavniku Udu Jorgensu (Udo Jürgens). Nakon toga, to nikome više nije pošlo za rukom.
Nemačka predstavnica Džoj Fleming (Joy Fleming) smatrala se velikim razočarenjem, osvojivši tek 17. mesto i 15 poena sa pesmom Ein Lied kann eine Brücke sein, iako se danas ova pesma smatra jednim od vrhunaca istorije Pesme Evrovizije.
Turska je neslavno debitovala. Na svom prvom nastupu, skromna i mlada pevačica Semiha Janki (Semiha Yanki) nije uspela snažnim glasom i vrlo emotivnom baladom da ostavi utisak na evropski žiri. Njena pesma Seninle bir dakika osvojila je samo 3 poena i nažalost poslednje mesto.

Jugoslavija je ponovo imala kvalitetnu kompoziciju, ali izgleda ne po meri Evrope. Za Jugoslaviju je tada nastupila ljubljanska grupa „Pepel in kri” sa pesmom Dan ljubezni, kompozitora Tadeja Hrušovara, na tekst Dušana Velkaverha. U grupi je bilo odličnih vokala poput Ota Pestnera i Ditke Haberl, ali je to bilo dovoljno samo za 22 poena i 13. mesto.

Već tada je taj plasman dao razloga za komentare kako bi drugoplasirana sa nacionalnog izbora Neda Ukraden bolje prošla sa pesmom Srce u srcu, a dalje se u komentarima išlo čak i do toga da bi Jugoslavija trebala da se povuče sa ovog takmičenja, što bar do sledeće godine nisu dozvolili gledaoci koji su slali pisma JRT-u i raznim časopisima, kao i turistički radnici koji su znali kakav efekat ima reklama zemlje na takvom muzičkom festivalu.