1988. Dablin

• 33. Pesma Evrovizije
• Dablin, Irska
• subota, 30. april 1988.
• Mesto održavanja: Simmonscourt Pavillion, Royal Dublin Society
• Domaćini: Pat Kenny & Michelle Rocca
• Broj učesnika: 21
• Odustao: Kipar
• Pobednik: Švajcarska – Ne partez pas sans moi, Céline Dion

Neko bi rekao – opet Dablin, opet Irska! Zaslužili su. Nakon dvostruke pobede Džonija Logana (Johnny Logan), ostrvska zemlja na severu Evrope ponovo je domaćin Pesme Evrovizije, po treći put u svojoj istoriji učestvovanja. Kasnije će se ispostaviti da je ovo takmičenje iznedrilo dve velike svetske zvezde – Selin Dion (Céline Dion) i Laru Fabijan (Lara Fabian). No, krenimo od početka…

Radio Telefís Éireann (RTÉ), domaćin ovog izdanja festivala, smatrao je da je potrebno uneti neke novine kako bi se privukla i zadržala mlađa publika. Organizatori su angažovali Deklana Lounija (Declan Lowney), poznatog režisera muzičkih spotova i dečjeg programa, kao režisera Pesme Evrovizije. On je takođe režirao interval nastup koji je, između ostalog, sadržao nastup popularne irske rok grupe „Hothouse Flowers”, a koji je sniman u 11 zemalja širom Evrope, te se smatrao jednim od najskupljih spotova tog vremena u Irskoj. Tradicionalna tabela sa poenima zamenjena je sa dva ogromna video-zida koji su se nalazili sa obe strane scene i koji su prikazivali slike iz green rooma sa izvođačima, kao i novu kompjutersku tabelu sa poenima. Scena koju je osmislila Pola Farel (Paula Farrell) pod palicom scenskog producenta Majkla Grogana (Michael Grogan), jedna je od najvećih i najrazrađenijih scena u istoriji festivala. Kako je scena bila ogromna i zauzimala veći deo sale u kojoj se odigravala Pesma Evrovizije kao i 1981. godine, a da bi nadomestili taj nedostatak, režiser je namerno zamračio salu u delu gde je sedela publika, odbio je da snima publiku iz širokih uglova, a sve zato da bi kreirao iluziju da je sala veća no što jeste. Sa ostalim specijalnim i svetlosnim efektima, ova scena je i danas hvaljena od strane eksperata.

U Dablinu je učestvovala 21 država, jedna manje no prethodne godine jer je Kipar odlučio da povuče svoju pesmu. Iako je po žrebu i redosledu trebalo da nastupaju drugi, odustali su iz jednostavnog razloga – pesma koja je izabrana već je bila izvođena na nacionalnom izboru 1984. godine, gde je osvojila 3. mesto. U pitanju je pesma Thimame koju je izvodio Janis Demetriju (Yiannis Demetriou). Kako je to bio prekršaj jer nije bilo u skladu sa pravilima izbora kiparske televizije CyBC, a ni sa pravilima EBU-a, pesma je u poslednjem trenutku povučena i Kipar nije učestvovao u Dablinu. Da se povlačenje zaista desilo u poslednjem trenutku, dokaz je reklama pesme na „Radio Timesu” kao pretprogram takmičenja, a takođe se u Norveškoj našla na kompilaciji evrovizijskih učesnika 1988. godine.

Glasanje je bilo jedno od najuzbudljivijih i nezaboravnih u 33 godine postojanja festivala. Naime, sa završetkom glasanja pretposlednjeg žirija, na tabeli je vodila pesma Go koju je izvodio Skot Ficdžerald (Scott Fitzgerald), predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva sa 136 poena. Najozbiljniji konkurent Britancima te večeri, Švajcarska, imala je u tom momentu 131 poen. Predstavljala ju je francuska Kanađanka Selin Dion sa pesmom Ne partez pas sans moi. Autori pesme bili su: tekst Nela Martineti (Nella Martinetti)  i kompozitor Atila Šereftuj (Atilla Şereftuğ).

Poslednje poene delila je Jugoslavija, i nakon objavljivanja da 6 poena ide Švajcarskoj, ista se za jedan poen našla ispred Ujedinjenog Kraljevstva. Već tada se u publici čuo žamor. Svi su očekivali da će neki od preostalih poena pripasti Ujedinjenom Kraljevstvu. Iz ljubljanskog studija čitani su redom poeni od 7 do 10, za Holandiju, Nemačku i Norvešku. A onda je došlo vreme da se saopšte oni najveći bodovi. Kada je objavljeno da 12 poena odlazi Francuskoj, u sali se prolomio ogroman aplauz uz povike, a voditelji od gromoglasnog navijanja nisu mogli nekoliko minuta da regularno ponove poene na engleskom i francuskom jeziku, kako su to pravila nalagala. To je značilo da je pobednik u poslednjem krugu glasanja bila Selin Dion, predstavnica Švajcarske, i to za samo 1 poen ispred Ujedinjenog Kraljevstva. Bio je to hladan tuš za Britance, ali i veliki i dramatičan trijumf za Švajcarce kojima je ova pobeda bila tek druga po redu posle one sa prve Pesme Evrovizije, kada je pobedila evrovizijska legenda Lis Asija (Lys Assia). Ova pobeda Švajcarske ostaje i poslednja do danas. Pobeda Selin Dion otvorila joj je vrata za kasnije veliku i veoma uspešnu muzičku karijeru. To je inače bila i poslednja pobeda neke pesme na francuskom jeziku koji je ranije dominirao na Pesmi Evrovizije.

U jednoj izjavi u kasnijoj karijeri, prisećajući se svoje pobede, Selin je rekla: „I sada se sećam kako sam bila zatečena i šokirana kada su mi uputili poziv iz Švajcarske. Nikako nisam mogla da shvatim kako pevačica iz Kanade može da predstavlja Švajcarsku. Ali, kada sam čula pesmu, nimalo se nisam premišljala. Strašno mi je legla, otpevala sam je u dahu i na kraju sam još i pobedila. Divno sam se provela, upoznala sam predivne ljude i ta Pesma Evrovizije mi mnogo znači u životu i karijeri. Drago mi je što sam imala priliku i iskustvo da se pojavim na jednom takvom takmičenju. Ako ništa drugo, bar su autori pesme bili originalni Švajcarci.”

Pored pored pobednice, još jedna učesnica je iskoristila svoj plasman i uspeh na takmičenju. Bila je to Lara Fabijan, predstavnica Luksemburga, koja je osvojila odlično 4. mesto sa pesmom Croire, a svoju karijeru nakon Pesme Evrovizije je nastavila da gradi uglavnom sa pesmama na francuskom jeziku.

Ove godine bilo je i nekoliko povratnika na festival:

Tomi Kerberg (Tommy Körberg; 1969) iz Švedske i Dora iz Portugala (1986) ponovili su svoj nastup na Evroviziji.
Grupa „Boulevard” (1987) iz Finske je posle samo godinu dana opet stala na evrovizijsku scenu, ovog puta samostalno, a isto je učinila i grupa „MFÖ” (1985) iz Turske.
Danski duo „Hot Eyes” (1984. i 1985) je u trećem nastupu ostvario svoj poslednji i najbolji rezultat, 3. mesto.
Najiskusnija je svakako bila predstavnica Izraela Jardena Arazi (Yardena Arazi). Ona je 1976. bila članica grupe „Chocolat, Menta, Mastik”, a 1979. godine u Jerusalimu je činila lepšu polovinu voditeljskog para.

Jugoslavija se u Dablinu predstavila Evropi grupom „Srebrna krila”. Pevačica Lidija Asanović je u novoj postavi grupe zamenila Vladu Kalembera. Nastavila je tamo gde je Sanja Doležal stala 1987. godine i svojim scenskim nastupom oduševila publiku u Dablinu. Sa pesmom Mangup uspešnog tandema Rajka Dujmića i Steve Cvikića, Jugoslavija je tada osvojila visoko 6. mesto sa 87 poena.