- 44. Pesma Evrovizije
- Jerusalim, Izrael
- subota, 29. maj 1999.
- Mesto održavanja: Usshishkin Hall in the International Convention Centre
- Domaćini: Yigal Ravid, Dafna Dekel & Sigal Shahamon
- Broj učesnika: 23
- Povratnici: Austrija, Danska, Island, Bosna i Hercegovina, Litvanija
- Odustali: Švajcarska, Finska, Grčka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Makedonija
- Pobednik: Švedska – Take me to your haeven, Charlotte Nilsson
Nakon fantastične pobede Dane Internešenal u Birmingemu prethodne godine, Izrael se nakon 20 godina ponovo našao u ulozi domaćina Pesme Evrovizije. Podsetimo, bili su već domaćini izdanja iz 1979. kada su pobedili po drugi put uzastopno, ali zbog finansijskih razloga nisu organizovali takmičenje 1980. Dana Internešenal i njen hit Diva uspeli su Izraelu da donesu trofej nakon 19 godina.
Tako se izraelska državna televizija IBA našla pred velikim zadatkom organizacije takmičenja. Iako su izraelsku pobedu pratile negativne reakcije, većinom ultraortodoksnih Jevreja koji su bili protiv Dane, posebno ih razbesnevši kada je prethodne godine na kraju takmičenja, pred 600 miliona gledalaca izgovorila: „Vidimo se dogodine u Jerusalimu”. Išlo se čak toliko daleko da je u jednom trenutku bilo upitno da li će se takmičenje održati u Izraelu ili na Malti, odn. u Ujedinjenom Kraljevstvu, pošto su te zemlje bile u TOP 3 prethodne godine. Ovo pitanje najviše je nastalo zbog zabrinutosti oko finansiranja takmičenja uz pomoć izraelske vlade, kao i protivljenja ultradesničarskih stranaka koje su pokušale da spreče da takmičenje dođe u Izrael. To, međutim, nije stvaralo prepreku izraelskoj televiziji IBA i organizacionom timu, pa je tako mala sala u Međunarodnom centru za konvencije u Jerusalimu, u koju su mogle da stanu samo zvanične delegacije, ambasadori, porodice, prijatelji i retki akreditovani novinari, odabrana da bude mesto održavanja 44. evrovizijskog festivala, ponajviše iz bezbednosnih razloga.
Domaćini programa bili su Dafna Dekel, Jigal Ravid i Sigal Šahamon. Ovo je bio prvi put da su predstavljena tri voditelja. Zanimljivo, Dafna Dekel je predstavljala Izrael na takmičenju u Malmeu 1992. godine, kada je sa pesmom Ze rak sport osvojila 6. mesto. Inače, jedinu 12-icu je dobila od Jugoslavije kojoj je to bilo poslednje učešće.
Evrosong 1999. koji se održao u Jerusalimu razlikovao se od svih prethodnih po nekoliko stvari. Najbitnija novost, zbog koje su mnogi fanovi „žive svirke” istinski žalili, jeste što je prvi put u istoriji takmičenja korišćenje orkestra postala opcija, pa je IBA tako iskoristila prednost ovog pravila i potpuno odustala od orkestra kao način da se sačuva novac za šou. To je bio razlog više za uvođenje muzičkih matrica, uz mogućnost pevanja na plejbek. Ovo je izazvalo revolt među evrovizijskim tradicionalistima, a među njima je najglasniji bio dvostruki pobednik Džoni Logan koji je kritikovao potez, opisujući ovaj festival kao „karaoke” takmičenje.
Novost Evrosonga 1999. je bila i ta što je svaka zemlja učesnica, članica Evrovizije, mogla da odabere jezik na kome će pevati njen predstavnik. Dugogodišnje pravilo da zemlja peva na nekom od svojih nacionalnih jezika je ukinuto, tj. ponovo je uvedeno nakon takmičenja iz 1977. Većina zemalja se odlučila da peva pesme na engleskom jeziku. Četrnaest od 23 zemlje učesnice je u potpunosti ili u delu pesme koristilo engleski jezik, a samo njih osam je pevalo isključivo na svojim nacionalnim jezicima: Litvanija, Španija, Francuska, Poljska, Hrvatska, Kipar, Portugal i Turska. Bosna i Hercegovina je pored nacionalnog koristila i francuski jezik.
Te 1999. godine je objavljeno da od takmičenja 2000. godine četiri najveća EBU finansijera, Nemačka Francuska, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, dobijaju status „Velike četvorke” i zagarantovan nastup, bez obzira na njihov raniji učinak i plasman.
Letonija je trebalo da debituje na takmičenju, ali je kasnije odustala. Zatim je učestvovanje je ponuđeno Mađarskoj čija televizija nije pokazala zainteresovanost za takmičenje, pa je tako data šansa Portugalu koja je bila zaključna 23. zemlja učesnica.
Austrija, Danska, Island i Bosna i Hercegovina su se vratile nakon godinu dana pauze, a zemlja povratnik na festival bila je Litvanija, nakon pauze od pet godina. Litvanska delegacija je imala novčanih problema, pa im je bilo omogućeno da dođu dan kasnije u odnosu na ostale zemlje kako bi smanjili troškove učestvovanja.
Nakon što je bila primorana na pauzu 1998. godine zbog slabog rezultata, Rusija je odlučila da ne prenosi to takmičenje kako bi se vratili na velika vrata sledeće godine, međutim zbog EBU pravila da državne televizije moraju da prenose takmičenje od prošle godine, te 1999. Rusiji nije bio dozvoljen povratak. Njoj su pridružene Slovačka, Švajcarska, Grčka, Finska, Makedonija i Rumunija, zemlje sa najlošijim prosečnim rezultatom u prethodnih pet godina.
Dakle, u Jerusalimu takmičile su se 23 zemlje, a favoritima su se smatrali predstavnici Islanda i Kipra. Međutim, na kraju takmičenja, mnoge je neprijatno iznenadio loš plasman Kipra koji je zauzeo pretposlednje mesto sa samo 2 poena koja su dobili od Ujedinjenog Kraljevstva.
Sa druge strane, drugi najveći favorit večeri bio je Island i Selma koja je pevala pesmu All out of luck, koja je i u toku glasanja bila jedna od najozbiljnijih konkurenata za pobedu. Pretposlednja u glasanju bila je Bosna i Hercegovina koja je ignorisala Island ostavljajući ga bez poena, dok je Švedskoj dala maksimalnu ocenu. Već tada je bilo jasno da je pobednik Švedska, a poslednjim estonskim glasovima samo je potvrđena pobeda Švedske sa još jednom 12-icom. Tako je nakon niza godina i njihove poslednje pobede 1991. godine, Švedska sa 163 poena ubeležila svoju 4. pobedu.
Pretposlednjeg dana maja, u glamuroznom ambijentu Zlatne sale u Jerusalimu, pobedila je švedska predstavnica Karlot Nilson (Charlotte Nilsson) sa pesmom Take me to your heaven koja je neodoljivo podsećala na pesmu Waterloo grupe ABBA sa kojom su pobedili daleke 1974. godine. Iako je u Švedskoj pesma smatrana staromodnom, očigledno da evropska publika nije tako mislila, već su pesmu doživeli kao šarmantni omaž ABBA zvuku. Šarlot će se ponovo naći na evrovizijskoj sceni na Eurosongu 2008. u Beogradu.
„Sve zbog nedostatka sreće”, kako slovi i sam naziv pesme, na 2. mestu našla se Selma sa Islanda kojima je ovo bio najbolji plasman do tada. Ponoviće ga Jouhana (Yohanna) 2009. godine. I Selma će se ponovo naći na Pesmi Evrovizije u Kijevu 2005. godine, ali taj put ostaće bez finala.
Iznenađenje večeri za mnoge bio je plasman Nemačke koja je takmičenje završila na odličnom 3. mestu. Multikulturalna grupa „Sürpriz” pevala je pesmu Reise nach Jerusalem – Kudüs’e Seyahat, koji su, koristeći slobodu odabira jezika, pevali na čak tri – nemačkom, engleskom i turskom.
Odlično 4. mesto zauzela je sigurno najelegantnija učesnica, hrvatska predstavnica Doris Dragović koja je pevala pesmu Marija Magdalena, sakupivši ukupno 120 poena. Autori pesme bili su Tonči i Vjekoslava Huljić. Inače, hrvatskoj delegaciji se desio i jedan peh zbog primedbe norveške delegacije da muzička matrica sadrži u pozadini sintetizovane muške prateće vokale! Kako pravila nalažu, svi prateći glasovi moraju biti otpevani uživo na sceni, pa je zbog toga nakon takmičenja Hrvatskoj oduzeto 33% glasova i to kod računanja prosečnog rezultatskog uspeha ove zemlje. Inače, glasovi koji su tokom večeri ubeleženi ovoj pesmi i dalje ostaju kao zvaničan rezultat ove zemlje, što ga čini četvrtim i poslednjim visokim plasmanom za Hrvatsku tokom 90-ih godina. Inače, Doris je ovo bilo drugo učešće na Pesmi Evrovizije, nakon 1986. kada je sa pesmom Željo moja predstavljala Jugoslaviju.
Bosnu i Hercegovinu predstavljao je legenda eks-jugoslovenske i BiH muzičke scene Dino Merlin koji je pevao u duetu sa Bearis (Beatrice) pesmu Putnici (Les Voyageurs) i sa 86 poena osvojio 7. mesto, najbolji plasman za ovu zemlju od kada je prvi put učestvovala 1993. godine. I Bosnu je pratio skandal te godine. Naime, još na nacionalnom izboru, istovremeno i 32. festival „Vaš šlager sezone” u Sarajevu, ubedljivu pobedu odneo je Hari Mata Hari sa pesmom Starac i more. Mesec dana kasnije, pesma je diskvalifikovana jer je dve godine ranije istu snimio Finac Jane Hurme pod nazivom Heart blood. Hari se izvinio rečima da je pesmu dao Fincu, ali da mu nikada nije dao licencu da je objavi. Inače, Jane Hurme je do sad obradio dosta hitova Hari Mata Harija. Tako je drugoplasirani Dino otišao u Jerusalim kao predstavnik Bosne i Hercegovine. Bez obzira nas to, i Hari će kasnije dobiti priliku da predstavlja BiH na Evrosongu 2006. kada će osvojiti 3. mesto.
Sloveniju je po drugi put, nakon 1995. godine, predstavljala Darja Švajger sa baladom For a thousand years, na muziku i tekst Primoža Peterke. Iako su se Slovenci nadali boljem plasmanu od 7. mesta koje su osvojili 1995, ovaj put za Darju i Sloveniju bilo je to samo 11. mesto.
Interval nastup bio je rezervisan, naravno, za Danu Internešenal koja je izvela obradu pesme Stivija Vondera (Stevie Wonder) Free i izazvala kontroverze u Izraelu zbog reči pesme. Ona se takođe pojavila i na kraju večeri kada je proglašavan pobednik. U trenutku kada je trebalo da preda pobednički trofej pobednici Karlot Nilson, glumeći da je trofej previše težak, zaljuljala se i pala sa sve trofejom povukavši sa sobom kompozitora pobedničke pesme! U tom trenutku uznemirila je i čuvare reda u sali, koji su mislili da se radi o terorističkom napadu – rizik zbog koga je u sali primljeno samo 900 gledalaca, što čini najmanji broj prisutnih gledalaca u sali u istoriji takmičenja.
Na samom kraju, voditelji takmičenja, pozvali su publiku i svih 23 predstavnika da otpevaju izraelsku pobedničku pesmu iz 1979. godine Hallelujah, kao odavanje pošte žrtvama građanskog rata na Balkanu koji se odvijao, dodavši da taj deo Evrope nije bio u mogućnosti da se pridruži te noći ostatku Evrope.
Te godine izdat je kompilacijski CD u Izraelu sa idejom da sadrži sve takmičarske pesme, ali ideja nije bila u potpunosti sprovedena jer se na CD-u nisu našle pesme Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva, Kipra i Holandije. Svakako, narednih godina je svako takmičenje pratio i zvaničan album sa pesmama zemalja učesnica.
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Švedska | Charlotte Nilsson | Take me to your heaven | 163 |
| 02. | Island | Selma Björnsdóttir | All out of luck | 146 |
| 03. | Nemačka | Sürpriz | Reise nach Jerusalem – Kudüs’e seyahat | 140 |
| 04. | Hrvatska | Doris Dragović | Marija Magdalena | 118 |
| 05. | Izrael | Eden | Yom huledeth | 093 |
| 06. | Estonija | Evelin Samuel and Camille | Diamond of night | 090 |
| 07. | BiH | Dino and Beatrice | Putnici | 086 |
| 08. | Holandija | Marlayne | One good reason | 071 |
| 08. | Danska | Trine Jepsen & Michael Teschl | This time (I mean it) | 071 |
| 10. | Austrija | Bobbie Singer | Reflection | 065 |
| 11. | Slovenija | Darja Švajger | For a thousand years | 050 |
| 12. | Belgija | Venessa Chinitor | Like the wind | 038 |
| 12. | UK | Precious | Say it again | 038 |
| 14. | Norveška | Stig André Van Eijk | Living my life without you | 035 |
| 15. | Malta | Times 3 | Believe ‘n peace | 032 |
| 16. | Turska | Tuba Önal & Grup Mystik | Dön artik | 021 |
| 17. | Irska | The Mullan’s | When you need me | 018 |
| 18. | Poljska | Mietek (Mieczyslaw) Szczesniak | Przytul mnie mocno | 017 |
| 19. | Francuska | Nayah | Je veux donner ma voix | 014 |
| 20. | Litvanija | Aiste Smilgeviciute | Strazdas | 013 |
| 21. | Portugal | Rui Bandeira | Como tudo começou | 012 |
| 22. | Kipar | Marlain Angelidou | Tha’nai erotas | 002 |
| 23. | Španija | Lydia | No quiero escuchar | 001 |