- 50. Pesma Evrovizije
- Kijev, Ukrajina
- 19. i 21. maj 2005.
- Mesto održavanja: Palace of Sports
- Domaćini: Maria Efrosinina & Pavlo Shylko
- Broj učesnika: 39
- Debitanti: Bugarska, Moldavija
- Povratnik: Mađarska
- Pobednik: Grčka – My number one, Helena Paparizou
Jedno je sigurno – Pesma Evrovizije dočekala je svoju 50. godišnjicu. Ova „pomalo stara, ali dobrodržeća dama” prevalila je veliki put od male sale u Luganu, preko fudbalskog stadiona u Kopenhagenu, da bi svoj jubilej proslavila u kijevskoj Palati sportova koja prima 10.000 gledalaca. Pobedom Ruslane Ližičko (Ruslana Lyzhychko) u Turskoj, Ukrajina je dobila i iskoristila pravo da organizuje jubilarno 50. takmičenje za najbolju Pesmu Evrovizije 2005. godine.
Pripreme za takmičenje bile su obimne i skupe, a u njima je aktivno učestvovao i predsednik Viktor Juščenko (Viktor Yushchenko) jer je ovo takmičenje smatrao za dobru priliku da se Ukrajina sa novom pro-evropskom vladom pokaže u najboljem svetlu. Ukrajinu su potresali politički nemiri u jesen 2004, nakon čega se desila „Narandžasta revolucija’’. Predsednik Viktor Juščenko je, da bi pokazao otvorenost Ukrajine prema EU, dekretom ukinuo vize za sve građane koji su nameravali da posete ovu zemlju od 1. maja do 1. septembra, a za opštu sigurnost svih učesnika takmičenja i gostiju bio je zadužen lično ministar unutrašnjih poslova Jurij Lucenko (Yuriy Lutsenko). Organizatori su se nadali da će ovo takmičenje promeniti sliku o Ukrajini i povećati mogućnost za razvoj turizma, dok se nova državna vlada nadala da će ovo biti skroman doprinos ukrajinskom putu ka Evropskoj Uniji.
U Ukrajini je nastupio rekordan broj zemalja. Sa 36, koliko ih je bilo u Turskoj, brojka se popela na 39. Pored svih prošlogodišnjih učesnika, u Kijevu su nastupile još tri zemlje: „stari drugar” Mađarska koja se vratila na takmičenje nakon 1998. godine, kao i dva debitanta, Bugarska i Moldavija. Češka Republika je pokazala interesovanje da se prvi put predstavi evrovizijskoj publici, ali su u poslednjem trenutku odustali.
Spektakularna scenografija na kojoj je nedeljama radilo stotine ljudi, imala je tri scene različitih oblika i veličina, posebno nameštena čak i za prateće vokale. Scene koje su bile u skladu sa temom takmičenja „Awakening (Buđenje)”, bile su pretvorene uz pomoć projektora, „skrinova”, rotirajućih objekata, pokretnih i nepokretnih svetlosnih izvora teških skoro 100 tona, u svojevrsni „rajski vrt’’ u kome bujaju mistični biljni i životinjski svet. Spektar raznih boja, gde dominiraju narandžasta i zelena, kao i „igra svetlosti’’, simbolizovala je „rađanje prvog dana novog doba’’, kao pokazatelj ukrajinskih evropskih ambicija. Pored reke Dnjepar i kontura Kijeva, jedan od simbola bila je i paprat koja predstavlja, prema narodnom verovanju, simbol ljudske sposobnosti da prevaziđe zlo, a ljudi koji je beru stiču magične moći, postajući nevidljivi za neprijatelje i lakše pronalaze skrivano blago. Tema takmičenja bila je razvijena od strane ukrajinske državne televizije NTU.
Logo takmičenja je ostao isti kao i prethodne godine, s tim da se zastava promenila pa je ovog puta u sredini srca bila ukrajinska zastava.
Razglednice koje su najavljivale nastup određene zemlje prikazivale su ukrajinsku kulturu i nasleđe zajedno sa modernom stranom zemlje.
Voditelji programa bili su TV voditelj Marija Maša Efrosinina (Maria Masha Efrosinina) i Pavlo Šilko (Pavlo Shylko) alias Di Džej Paša (DJ Pasha), poliglota koji tečno govori engleski, španski, italijanski, ruski… Ruslana je bila zadužena za otvaranje takmičenja pevajući miks pesama Wild dances i Heart on fire, kao i interval nastup u kome je pevala pesmu The same star, a imala je i ulogu domaćice „green room-a”, gde je nakratko intervjuisala takmičare u nekoliko navrata u toku takmičenja. Ona je prvobitno razmatrana za glavnog voditelja, ali se odustalo od te ideje zbog njenog slabog govora engleskog jezika. Poznati ukrajinski bokseri Vitalij i Vladimir Kličko (Vitali & Wladimir Klitschko) otvorili su telefonsko glasanje, a sam predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je predao pobednički trofej pobedniku Pesme Evrovizije 2005.
Prvi put u istoriji takmičenja domaćini su organizovali tzv. „evrovizijsko selo”. Ono nije bilo u pravom smislu reči selo, kao na Olimpijskim igrama, gde su bili smešteni svi takmičari, već je njegova svrha bila da brojnim kulturnim manifestacijama i manjim događajima koji su u njemu bili organizovani, promoviše Kijev, ukrajinski narod, tradiciju, kulturu i sl.
Kao pet prethodnih takmičenja, i ovo je pratilo CD izdanje sa svim pesmama učesnicama, kao i DVD izdanje sa snimkom polufinala i finala. Kod polufinalnog nastupa Norveške, tačnije na početku pesme, pojavljuje se tonska greška koja nije ispravljena na DVD-u. Pored ovih izdanja, 50. godišnjicu Pesme Evrovizije pratilo je izdavanje logo znački u obliku srca sa zastavama svih 39 zemalja učesnica. EBU je takođe izdao i knjigu „The Eurovision Song Contest – Official History (Pesma Evrovizije – Zvanična istorija)”, britansko-američkog autora Džona Kenedija O’Konora (John Kennedy O’Connor), u slavu pedesetogodišnjice takmičenja. Knjiga je bila predstavljena u finalu na ekranu, u pauzi između 12. i 13. pesme, tj. nastupa Srbije i Crne Gore i Danske. Izdata je na engleskom, francuskom, nemačkom, švedskom, danskom, finskom i holandskom.
Ova 2005. godina nije bila izuzetak po skandalima i raznim zanimljivostima koji su pratili samu organizaciju i njene učesnike. Ipak, ne pamti se u skorijoj istoriji da je bilo više skandala na nacionalnim izborima i uoči samog takmičenja nego te godine.
Najpre, nedugo posle pobede u Istanbulu 2004. godine, povela se priča kako Ukrajina nema adekvatnu dvoranu za održavanje takmičenja. To je dalo povoda mnogim ovdašnjim medijima za nagađanja i spekulacije da bi Beograd mogao da prihvati organizaciju iz tri razloga: prvo, Ukrajinu su u jesen 2004. potresali politički nemiri, vrlo slični onima u Beogradu 5. oktobra 2000. usled smene vlasti nakon izbora; drugo, Srbija i Crna Gora bila je druga u Istanbulu, a treće, potpuno nova Beogradska arena bila je spremna jer se svakako opremala za Evropko prvenstvo u košarci te 2005. Na kraju, smena vlasti dogodila se manje burno nego što su mnogi to i očekivali, a nova vlada rešila je da uloži novac pre svega u unutrašnju rekonstrukciju Palate sportova, kako bi to zdanje bilo u mogućnosti da udomi 50. izdanje Evrosonga.
Na bugarski debitantski nastup pala je senka jer je pesma Lorraine grupe „Kaffe” bila optužena za plagijat pesme koju je pevao Ruslan Mainov 2001. godine. Takmičenje su završili u polufinalu na 19. mestu od 25 polufinalnih učesnika.
Liban je još jednom izrazio želju da učestvuje. Čak su odabrali predstavnika. Bila je to Alin Lahud (Aline Lahoud) sa pesmom Quand tout s’enfuit koja bi se našla i na zvaničnom disku da je učestvovala. Međutim, zbog najave da će nacionalna televizija pustiti reklame tokom nastupa izraelskog predstavnika, jer zakon te zemlje ne dozvoljava da se prikazuje i pominje bilo šta što dolazi iz Izraela, EBU je libanskoj delegaciji postavio ultimatum, nakon čega su bili primorani da se povuku u poslednjem momentu.
Nemačka predstavnica Gracija Baur (Gracia Baur) odbacila je pozive da odustane od nastupa nakon što je njen producent David Brandes (takođe producent estonske grupe „Vanilla Ninja” koja je te godine predstavljala Švajcarsku), priznao da je masovnom kupovinom njenog singla manipulisao i uticao na nemačku muzičku TOP listu. Bez obzira, Gracija ga je odbranila uprkos zamerkama od strane nemačkih izvođača.
Kontroverze su pratile i tursku predstavnicu. TRT, turska državna televizija, na nacionalnom izboru dobila je lažni žiri pa je tako pobedu odnela pevačica Gulseren (Gülseren) za koju je pobednica iz 2003. godine, Sertab Erener, rekla da nije najbolji izbor ove zemlje.
Beloruska predstavnica Anđelika Agurbaš (Angelica Agurbash), nekadašnja mis sovjetske Belorusije i jedan od najslikanijih foto-modela u SSSR-u, imala je problema sa izborom pesme za Kijev. Najpre su gledaoci beloruske državne televizije odabrali svojim glasovima nekoliko pesama za Anđeliku, a od tog užeg izbora, stručni žiri je odabrao rok baladu Boys and girls, pesmu inspirisanu krizom talaca u školi u Beslanu. Kako pesma nije naišla na dobar odjek kod fanova i evropske publike, Anđelika je zatražila od dva evrovizijska uspešna veterana da napišu pesme. Bili su to Svika Pik (Svika Pick), autor mnogih evrovizijskih pesama, među kojima je i pobednička Diva iz 1998. i Nikos Terzis, autor do tada grčkih evrovizijskih hitova Die for you (2001) i Shake it (2004). Nakon dugo dvoumljenja i traženja mišljenja publike, Anđelika se opredelila za pesmu Nikosa Terzisa, disko odu ljubavi Love me tonight.
Slična događanja dešavala su se i u Makedoniji BJR. Martin Vučić pobedio je sa pesmom Make my day i to zahvaljujući glasovima stručnog žirija koji su bili „jači” od glasova publike čiji je favorit bila Aleksandra Pileva sa vrlo modernom pesmom Sonce i mesečina. Prema pisanju medija, Martin Vučić pobedio je samo zato što ima poznatog oca, afirmisanog i uticajnog kompozitora Dragana Vučića kome žiri „nije mogao da odoli”, a nakon proglašenja pobednika, pisalo se i da su iza scene „leteli šamari”, što je sam Martin Vučić demantovao u gostovanjima po televizijama.
Ukrajinsko nacionalno takmičenje otpočelo je te godine svoju tradiciju skandaloznih izbora. Nakon održanih čak 15 polufinala, NTU je kontroverznim izmenama pravila pred završnicu ubacio četiri pesme, tzv. vajldkard (wildcard), među kojima i himnu „Narandžaste revolucije” te jeseni, hip-hop pesmu Razom nas bahato (Zajedno nas je mnogo) grupe „GreenJolly”. Pesma je tesno pobedila u završnom glasanju gledalaca do tada favorizovanu Ani Lorak (2008), te su mediji to ocenili kao skandalozno „zadovoljenje revolucionarne pravde” koje je omogućilo novo rukovodstvo NTU-a naklonjeno predsedniku Juščenku, naspram Ani Lorak za koju se smatralo da je bila naklonjena prethodnom, poraženom predsedniku Viktoru Janukoviču. Zbog otvorenih političkih poruka koje je pesma sadržala, kao i pominjanja prezimena predsednika Juščenka, EBU je naložio da se uradi revizija pesme kako bi mogla da se takmiči.
Nekoliko dana pre takmičenja scenski pod se razbio, dok se odlaganje organizacije već desilo usled menjanja boje scenskog poda.
Na Malti se desio problem sa napajanjem struje u toku takmičenja pa tako Maltežani nisu bili u mogućnosti da prate od početka svog evrovizijskog predstavnika.
Portugalski predstavnici imali su veoma slab kvalitet zvuka, što se posebno odrazilo na mikrofon koji je koristila pevačica iz dueta „2B”.
Što se naše nekadašnje države tiče, otvoreni politički sukobi Srbije i Crne Gore oko razjedinjenja i otcepljenja Crne Gore projektovali su se i na muziku i kulturu uopšte. Najpre je RTCG optužio RTS da emitovanjem pesama sa „Beovizije”, koja je te godine postala „srpsko polufinale”, favorizuje svoje pesme i pevače. Iako RTCG nije imala dvoranu i tehničke kapacitete da održi nacionalni izbor, čelnici ove televizije su po principu „ravnopravnosti” želeli domaće takmičenje u svojoj produkciji. Takođe, smeštaj izvođača iz Srbije pao je na pleća RTS-a, iako je RTCG bio u obavezi da i taj deo takmičenja pokrije. Zbog „cirkusa” u najavi, neki izvođači iz Srbije odustali su od finala pa u Podgoricu nisu ni otputovali. Nakon velelepnog finala 2004. godine, najpre „crnogorsko polufinale Montevizija”, a onda i finale „Evropesma/Evropjesma” održano je u skromnom studiju RTCG-a, uz velike probleme sa ozvučenjem i bez prisustva publike.
Prema raznim anketama, mnogi od favorita nisu ostvarili očekivane rezultate. Pre svih bila je to predstavnica Holandije Glenis Grejs (Glennis Grace) sa pesmom My impossible dream, predstavnica Belorusije Anđelika Agurbaš koja je pre takmičenja organizovala veliku promociju i žurku u Kijevu za sve delegacije, medije i fanove, i na kraju predstavnica Islanda Selma koja je bila jedna od povratnica na takmičenje i vicešampionka Evrosonga 1999. godine. Sve tri nisu se kalifikovale za finale, što je bio najveći šok ovog takmičenja. Sedmostruki pobednik, Irska, takođe nije uspela da se kvalifikuje u finale.
Rezultati polufinala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Rumunija | Luminita Anghel & Sistem | Let me try | 235 |
| 02. | Moldavija | Zdob si Zdub | Boonika bate toba | 207 |
| 03. | Danska | Jakob Sveistrup | Talking to you | 185 |
| 04. | Hrvatska | Boris Novković feat. Lado | Vukovi umiru sami | 169 |
| 05. | Mađarska | NOX | Forogj világ | 167 |
| 06. | Norveška | Wig Wam | In my dreams | 164 |
| 07. | Izrael | Shiri Maimon | Hasheket shenish’ar | 158 |
| 08. | Švajcarska | Vanilla Ninja | Cool vibes | 114 |
| 09. | Makedonija | Martin Vučić | Make my day | 097 |
| 10. | Letonija | Walter & Kazha | The war is not over | 085 |
| 11. | Poljska | Ivan & Delfin | Czarna dziewczyna | 081 |
| 12. | Slovenija | Omar Naber | Stop | 069 |
| 13. | Belorusija | Angelica Agurbash | Love me tonight | 067 |
| 14. | Holandija | Glennis Grace | My impossible dream | 053 |
| 14. | Irska | Donna & Joseph McCaul | Love | 053 |
| 16. | Island | Selma | If I had your love | 052 |
| 17. | Portugal | 2B | Amar | 051 |
| 18. | Finska | Geir Rönning | Why | 050 |
| 19. | Bugarska | Kaffe | Lorraine | 049 |
| 20. | Estonija | Suntribe | Let’s get loud | 031 |
| 21. | Austrija | Global.Kryner | Y así | 030 |
| 22. | Belgija | Nuno Resende | Le grand soir | 029 |
| 23. | Andora | Marian van de Wal | La mirada interior | 027 |
| 24. | Monako | Lise Darly | Tout de moi | 022 |
| 25. | Litvanija | Laura and the Lovers | Little by little | 017 |
Isti princip proglašenja finalista važio je i ove godine. Iz 10 koverata, nasumično su čitana imena zemalja koje su se kvalifikovale za Veliko finale. Bile su to (po redosledu izvlačenja koverti): Mađarska, Rumunija, Norveška, Moldavija, Izrael, Danska, Makedonija BJR, Hrvatska, Švajcarska i Letonija.U finalu, prvi i jedini put u istoriji takmičenja do tada, na samom dnu tabele našle su se zemlja domaćin, a za njom i zemlje članice tzv. „Velike četvorke” – po redosledu: Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka.
Ovih 10 zemalja se u finalu pridružilo zemljama „Velike četvorke” kao i zemljama koje su se prethodne godine našle u TOP 10 (naravno, izuzimajući zemlje „Velike četvorke”). Dakle, u finalu smo gledali i slušali ukupno 24 takmičara.
Svih 39 zemalja je delilo svoje bodove čitajući ih redom od 1 do 12. Bilo je ovo još jedno maratonsko glasanje pa je finale trajalo tri i po sata. To je navelo EBU da od sledeće godine uvede nov način predstavljanja poena.
Iako je samo Grčka važila za favorita, nakon uzbuđujućeg početka glasanja, kada ništa nije nagoveštavalo da će favorit i pobediti, stvari su se brzo iskristalisale te je postalo jasno da će se Grčka i Malta boriti za evrovizijski trofej. Grčka nije dobila od svih zemalja poene, ali je dobila sasvim dovoljno kako bi ostvarila svoju prvu pobedu od prvog učestvovanja, sada daleke 1974. godine. Rekordan broj od 230 poena, Grčka je uspela da sakupi najviše zahvaljujući maksimalnim ocenama. Dobila ih je ukupno 10, dok je ocenu 10 dobila samo dva puta. Tako je Grčka nadmašila Ujedinjeno Kraljevstvo koje je od 1997. godine držalo rekord sa osvojenih 227 poena koje je dobila od svega 25 zemalja učesnica. Grčku je na tron dovela povratnica na festival Helena Paparizu (Helena Paparizou) koja je prethodno učestvovala na Pesmi Evrovizije 2001. u Kopenhagenu u sklopu grupe „Antique”, kada je takođe za Grčku osvojila 3. mesto. Ovaj put, Grčka se našla na tronu sa solo nastupom pevajući pesmu pod nazivom My number one. Heleni je prateći vokal pevao „stari evrovizijski znalac”, dvostruki predstavnik Kipra (1995, 2000), Aleksandros Aleks Panaji (Alexandros Alex Panayi). Aleks se još jednom popeo na evrovizijsku scenu, i to 2009. godine u Moskvi, takođe kao prateći vokal, Sakisu Ruvasu (Sakis Rouvas) u pesmi This is our night. „Cela Evropa je naš dom i zahvalna sam svima koji su svoj glas dali meni”, rekla je Helena Paparizu nakon pobede.
Ova pobeda je donela veliku slavu pobednici koja je kasnije nastavila veoma uspešnu karijeru, a pobednička pesma postala je evropski letnji hit No.1! Ovo je bio prvi put da je direktni finalista odneo pobedu. Desilo se to još jednom, i to 2010. kada je Nemačka kao direktni finalista pobedila.
Još jedna povratnica na takmičenje, šarmantna Kjara (Chiara), nakon 3. mesta u Birmingemu 1998. godine, ovaj put je sa autorskom baladom Angel osvojila za Maltu 192 poena i tako ovu zemlju smestila na vicešampionsku poziciju.
Pobednica polufinala, temperamentna Luminita Angel (Luminita Anghel) i njen prateći bend „Sistem”, našli su se u finalu na 3. mestu sa modernom pesmom Let me try za koju su dobili 158 poena. Aduti ovog „dvojca” bili su njen besprekoran glas i atraktivan nastup. Iako im organizatori nisu dozvolili korišćenje pirotehničkih sredstava, članovi grupe su tokom nastupa koristili ručna sečiva koja su, prislonjena na ivicu metalnih burića, stvarala sličan efekat.
Od ostalih nastupa izdvojićemo nekoliko.
Četvrto mesto osvojila je atraktivna pevačica iz Izraela, Širi Majmon (Shiri Maimon) koja je za predivnu baladu Hasheket shenish’ar dobila 154 poena. I ona je imala dilemu na kojem će jeziku pevati svoju pesmu. Pre svega, pesma je prijavljena u potpunosti otpevana na hebrejskom jeziku, pa je tako morala biti otpevana i na sceni u Kijevu. Širi i njena delegacija su se kasnije predomislili te su zatražili dozvolu od EBU-a da jedan deo pesme otpevaju na engleskom. EBU im je izašao u susret, a Širi se na konferenciji za medije nakon polufinala srdačno zahvalila što joj je omogućeno da pesmu otpeva delom na engleskom, kako bi većina mogla da je razume i prepozna emociju koju pesma nosi.
Uspešniji debitant u poređenju sa Bugarskom, te godine bila je Moldavija. Ulaskom u finale grupa „Zdob si Zdub” osvojila je simpatije TV gledalaca koja je svojim glasanjem ovu zemlju smestila na 6. mesto sa 148 poena. Pesma nosi naziv Boonika bate toba (Baka lupa bubnjeve). Sigurno najveće simpatije je dobila bakica koja je bila prateći član moldavske grupe.
Na visokom 7. mestu našla se Srbija i Crna Gora koju je predstavljala grupa „No Name” sa pesmom Zauvijek moja. Njihovom odlasku u Kijev prethodio je skandalozan nacionalni izbor u Podgorici čije smo uvode već naveli. Naime, kada je na „Beoviziji” pobedila Jelena Tomašević sa pesmom Željka Joksimovića Jutro, svi su je već videli u Kijevu kao novog predstavnika SCG. Međutim, u Podgorici se desio skandal sa glasanjem crnogorskog žirija pa je isti grupi „No Name” davao najveće ocene, dok Jeleni Tomašević nisu dali niti jedan bod. Tako je sa 84 poena, naspram Jeleninih 54, grupa „No Name” pobedila, i po drugi put, a kasnije će se ispostaviti i poslednji, predstavljala državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Danijel Alibabić, Marko Prentić, Marko Perić, Branko Nedović, Bojan Jovović i Dragoljub Purlija ukupno su osvojili 137 poena. Gledaoci iz Austrije, Hrvatske i Švajcarske dodelili su im 12 poena, dok su desetke dobili od Makedonije BJR, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Kipra.
„Naravno da smo svi srećni i zadovoljni. Sedmo mesto je super. Nama je osnovni cilj i zadatak bio da uđemo u prvih 10, kako bi našem predstavniku sledeće godine osigurali direktan plasman u finale, kao što je to nama omogućio Željko Joksimović, i da mu na taj način omogućimo da lakše osvoji Evropu”, izjavio je nakon takmičenja Marko Perić, bas gitarista i vođa grupe „No Name”.
Zanimljivo je da spomenemo da je tokom nastupa, kao i za vreme glasanja, zastava SCG bila pogrešno prikazana. Umesto plavo-belo-crvene kombinacije, bila je prikazana zapravo zastava Srbije – crveno-plavo-belo. Da dodamo i da momci iz grupe nisu imali omogućen medijski prostor u Srbiji, zbog nacionalnog izbora i pobede koja je ostvarena na način na koji je to bilo omogućeno. Svoju pesmu mogli su da promovišu tek neposredno pred odlazak u Kijev. Takođe, naš zvanični evrovizijski fan klub bojkotovao je sve aktivnosti aktuelnog predstavnika.
Plasiravši se u finale, a tamo na 8. mestu, našla se u to vreme veoma popularna estonska grupa „Vanilla Ninja” koja je predstavljala Švajcarsku sa pesmom Cool vibes. Producent ove grupe bio je isti kao i producent nemačke predstavnice Gracije pa je tako imao dve pesme u finalu takmičenja.
Samostalne države, nekada republike u SFRJ, nisu uspele da se plasiraju u finale Pesme Evrovizije 2006. godine. Hrvatsku je predstavljao pevač ex-yu i hrvatske muzičke scene Boris Novković koji je nastupio sa članicama grupe „Lado”. Pesma Vukovi umiru sami našla se u finalu, ali na kraju takmičenja osvojila je nepopularno 11. mesto. Iako po tadašnjem pravilu nisu uspeli da se plasiraju u finale Evrosonga 2006, usled odustajanja SCG od takmičenja, Hrvatska je automatski dobila priliku da se direktno nađe u atinskom finalu.
Predstavnik Bosne i Hercegovine, grupa „Feminnem” sa pesmom Call me našla se direktno u finalu, ali za njih i tipičnu skandinavsku pop pesmu koja je koketirala sa stilom grupe ABBA i proslavom 50 godina postojanja festivala, nakon glasanja bilo je rezervisano tek 14. mesto.
Martin Vučić, kao predstavnik Makedonije BJR se takođe plasirao u finale, a tamo je zauzeo 17. mesto sa pesmom Make my day.
Slovenački predstavnik Omar Naber je sa pesmom Stop takmičenje završio u polufinalu na 12. mestu.
Mađarska je bila zemlja koja se vratila na takmičenje prvi put nakon 1998. godine. Grupa NOX prvo je nastupila u polufinalu, osvojivši 5. mesto i tako se direktno plasirala u Veliko finale. Iako su sve oduševili svojim nastupom, u finalu je za mađarsku pesmu Forogj világ (Zavrti se svete) bilo rezervisano tek 12. mesto.
Kiparski povratnik na takmičenje Konstantinos Kristoforu (Constantinos Christoforou) osvojio je tek 18. mesto sa pesmom Ela ela i tako nije ponovio uspeh sa takmičenja 1996. kada je bio 9. i 2002. kada je u sklopu grupe „One” osvojio 6. mesto. Gostujući vokal u kiparskoj pesmi bila je Elena Patroklu (Elena Patroklou) koja je predstavljala Kipar 1991. u Rimu, ali ju je na sceni u Kijevu zamenila Elina Konstantopulu (Elina Konstantopoulou) predstavnica Grčke na Pesmi Evrovizije 1995. godine.
Jedna zanimljivost je pratila glasanje. Naime, EBU je uveo tzv. nepoznati prag, odn. određeni broj telefonskih glasova koje je svaka zemlja učesnica morala da dostigne kako bi ti glasovi bili važeći. Ako taj broj nije postignut, pomoćni žiri određene zemlje će imati pravo da glasa. U finalu je ovo pravilo uticalo na Monako, Andoru i Moldaviju, a u polufinalu su pomoćni žiri iskoristile Monako, Andora i Albanija.
Nekoliko poznatih evrovizijskih učesnika našlo se ulozi prezentera glasova. Za Estoniju glasove je čitala Marija-Lis Ilus (Maarja-Liis Ilus) (1996, 1997), za Francusku Mari Mirjam (Marie Myriam), pobednica iz 1977, za Letoniju Meri En (Marie N), pobednica iz 2002, a za Makedoniju BJR Karolina Gočeva (2002).
Pošto je ovo bila godina proslave 50. godišnjice takmičenja za Pesmu Evrovizije, u jesen te godine organizovano je posebno Gala veče, gde su gledaoci birali među 14 pesama najbolju sa ovog takmičenja. Publika je odlučila da pobednik bude švedska pesma iz 1974. godine Waterloo u izvođenju legendarne grupe ABBA. Na drugom mestu našla se italijanska kancona iz 1958. godine Nel blu dipinto di blu ili popularna Volare u izvođenju Domenika Modunja (Domenico Modugno), a na trećem irska legenda i trostruki pobednik Džoni Logan (Johnny Logan) sa pesmom Hold me now iz 1987. godine.
Iste godine, samo pre održavanja takmičenja u Kijevu, muzički eksperti sa Univerziteta u Bristolu odlučili su da je najbolja evrosong pesma svih vremena takođe Waterloo grupe ABBA. Za ovaj izbor odlučivalo je sedam elemenata: brzina i ritam, nezaboravnost, horsko pevanje, ključna promena, čisto definisan kraj, plesna uvežbanost i scenska garderoba. Na drugom mestu, po spomenutim kriterijumima našla se pesma Selin Dion (Celine Dion) Ne partez pas sans moi, a na trećem Puppet on a string u izvođenju Sendi Šo (Sandie Shaw).
Dr. Hari Vičel sa Bristolskog univerziteta je kasnije izjavio: „Za muzičke fanove širom sveta nije iznenađenje što je pesma Waterloo izabrana za najbolju. Potpuno se razlikuje od ostalih evrovizijskih pesama po izrazu, harmonijama i ritmu. Ne verujem da će se u sledećih 50 godina na Pesmi Evrovizije pojaviti neka pesma slična Abinoj”.
Rezultati finala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Grčka | Helena Paparizou | My number one | 230 |
| 02. | Malta | Chiara | Angel | 192 |
| 03. | Rumunija | Luminita Anghel & Sistem | Let me try | 158 |
| 04. | Izrael | Shiri Maimon | Hasheket shenish’ar | 154 |
| 05. | Letonija | Walter & Kazha | The war is not over | 153 |
| 06. | Moldavija | Zdob si Zdub | Boonika bate toba | 148 |
| 07. | SCG | No Name | Zauvijek moja | 137 |
| 08. | Švajcarska | Vanilla Ninja | Cool vibes | 128 |
| 09. | Norveška | Wig Wam | In my dreams | 125 |
| 09. | Danska | Jakob Sveistrup | Talking to you | 125 |
| 11. | Hrvatska | Boris Novković feat. Lado | Vukovi umiru sami | 115 |
| 12. | Mađarska | NOX | Forogj világ | 097 |
| 13. | Turska | Gülseren | Rimi rimi ley | 092 |
| 14. | BiH | Feminnem | Call me | 079 |
| 15. | Rusija | Natalia Podolskaya | Nobody hurt no one | 057 |
| 16. | Albanija | Ledina Celo | Tomorrow I go | 053 |
| 17. | Makedonija | Martin Vučić | Make my day | 052 |
| 18. | Kipar | Constantinos Christoforou | Ela ela | 046 |
| 19. | Švedska | Martin Stenmarck | Las Vegas | 030 |
| 19. | Ukrajina | GreenJolly | Razom nas bahato | 030 |
| 21. | Španija | Son de sol | Brujería | 028 |
| 22. | UK | Javine | Touch my fire | 018 |
| 23. | Francuska | Ortal | Chacun pense à soi | 011 |
| 24. | Nemačka | Gracia | Run & hide | 004 |