- 54. Pesma Evrovizije
- Moskva, Rusija
- 12, 14. i 16. maj 2009.
- Mesto održavanja: Olimpiysky Arena
- Domaćini: Natalya Vodyanova & Andrey Malakhov (oba polufinala); Alsou & Ivan Urgant (finale)
- Broj učesnika: 42
- Povratnik: Slovačka
- Odustali: Gruzija, San Marino
- Pobednik: Norveška – Fairytale, Alexander Rybak
Grandiozno! To je prva asocijacija koja se dobija na spomen Pesme Evrovizije održane u glavnom gradu Rusije. Kao što je i sama površina zemlje ogromna, kao što je i Moskva veliki grad, tako je i sve oko takmičenja bilo grandiozno – počev od scene, broja učesnika (42 zemlje), dva polufinala i finale, mnoštvo pratećih događaja, žurki, promocija… Uloženo je oko 30 miliona evra, najviše do tada. Moskovski Evrosong je po svemu zasluženo dobio epitet grandioznog, ogromnog!
Potrudili su se Rusi, u to smo se uverili, a šansu da budu domaćini dobili su zahvaljujući svojoj prvoj pobedi u istoriji takmičenja koju im je obezbedio Dima Bilan prethodne godine u Beogradu. Nakon neuspelog pokušaja 2006. u Atini, kada je osvojio 2. mesto, Dima Bilan i njegova ekipa su se svojski potrudili i uložili u nastup u Beogradu, što se na kraju i isplatilo. Koliko im je značilo to što su dobili pravo da organizuju ovo takmičenje, svedoči i rečenica kojom je održavanje ovog takmičenja okarakterisano kao „povratak političke i kulturne supersile na evropsku scenu posle više decenija izolacije.”
Nakon Bilanove pobede i prvog spominjanja Moskve kao grada domaćina, moskovski gladonačelnik nije bio raspoložan za organizovanje ovog takmičenja, ali je ubrzo Vladimir Putin, tada ruski premijer, objavio da će se naredna Pesma Evrovizije održati u Moskvi, u zatvorenoj Olimpijskoj areni, što je i potvrđeno 13. septembra 2008. od strane EBU-a, a na predlog ruske televizije Channel One koja je preuzela organizaciju celog događaja. Generalni direktor arene, Vladimir Čurilin (Vladimir Churilin), pobio je nagađanja oko hitne rekonstrukcije tog zdanja, navodeći da to nije potrebno za Pesmu Evrovizije i da dvorana već sada može da primi i do 25 hiljada gledalaca.
Televizija domaćin Channel One je 30. januara 2009. godine objavila logo i podtemu takmičenja. Mitološko biće iz ruskih bajki, magična i misteriozna Žar ptica, čudesno lepog i blještavog perja koje menja boju, postala je novi logo nove Pesme Evrovizije. Prvi put od 2004. godine izostao je slogan takmičenja.
Za futuristički dizajn scene zaslužan je bio američki scenograf Džon Kejsi (John Casey) koji je bio zaslužan i za dizajn scene u Dablinu 1997, a učestvovao je i u izradi scene 1994. i 1995. Scena iz 2009. temeljila se na savremenoj ruskoj avangardi. Bina za izvođače bila je opremljena sa 2.000 m² LED ekrana, što je jednako ukupnoj površini LED ekrana korišćenih u svim izdanjima Pesme Evrovizije zajedno od 2000. do 2008. Samo podijum je pokrivao 80 tona stakla, a cela bina je koristila 6.000.000 vati električne energije! Ekrani su bili viseći i pokretni, kao i veći deo scene, što je omogućavalo prilagođavanje svakoj pesmi ponaosob.
Razglednice su bile veoma zanimljive. Na početku videa pojavljivala se Mis sveta za 2008. godinu, Ksenija Suhinova (Ksenia Sukhinova). Ona je nosila 3D šešir sa poznatim građevinama, spomenicima i znamenitostima zemlje čiji nastup sledi, kao i majicu koja je na sebi imala logo u bojama zastave te zemlje. Na desnoj strani se pojavljivala Žar ptica kao zaštitni logo moskovskog Evrosonga zajedno sa nazivom zemlje na engleskom jeziku. Na kraju video razglednice, bila je ispisana na latinici neka od ruskih reči i njen prevod na engleskom jeziku (npr. Spasibo – Thank you).
Sistem glasanja je pretrpeo znatne izmene. Naime, nakon mnogobrojnih prigovora oko politički motivisanog glasanja, u smislu davanja visokih poena zemljama susedima, EBU je došao do zaključka da sistem za glasanje mora da se menja. Organizatori su svim zemljama učesnicima poslali upitnik u kome je trebalo da daju predlog za novi sistem glasanja. Jedan od predloga je došao od strane poljske televizije TVP u kome se predlagalo formiranje međunarodnog žirija, slično kao na takmičenju za najbolji Ples Evrovizije. Tada je doneta odluka da će glasove svake zemlje učesnice određivati publika svojim sms glasovima, ali i nacionalni žiri u odnosu 50:50. No, ovaj sistem važio je samo za finale, dok je za polufinala i dalje važilo pravilo da devet finalista bira publika, a da desetog finalistu bira stručni žiri.
Edgar Bem (Edgar Böhm), urednik zabavnog programa austrijske televizije ÖRF, izjavio je da format iz 2008. godine, koji se sastoji od dva polufinala i dalje sadrži mešavinu država koje bi bile političke favorizovane u procesu glasanja, i sve dok EBU jasno ne odredi pravila organizovanja polufinala, Austrija će odsustvovati sa takmičenja. Iako je 2009. uveden žiri u proces glasanja u finalu, Austrija se nije vratila na takmičenje.
Voditelji dve polufinalne večeri bili su Natalija Vodjanova, poznati ruski model i filantrop, i TV voditelj Andrej Malahov. Natalija Vodjanova prihvatila je ulogu voditelja samo zato što je honorar za ovaj posao uplaćen na račun njenog humanitarnog fonda. Ona je jedna od najplaćenijih modela i najangažovanijih humanista koja ne zaboravlja svoje teško detinjstvo u Nižnjem Novgorodu uz samohranu majku i dve sestre od kojih je jedna invalid.
Mila Jovović, poznata glumica srpsko-ukrajinskog porekla, i ruski glumac, duhoviti Ivan Urgant, bili su najavljeni kao voditelji Velikog finala. Naravno, na kraju nije bilo ništa od uloge Mile Jovović kao voditelja jer se od nje odustalo zbog neprimereno visokog honorara koji je ova glumica tražila, pa je njenu ulogu preuzela Alsu (Alsou), pevačica tatarskog porekla, inače predstavnica Rusije na Pesmi Evrovizije 2000. godine i prva predstavnica Rusije koja je svoju pesmu pevala na engleskom jeziku.
Pesma Evrovizije u Moskvi se od samog početka suočavala sa nekoliko problema. Najviše ih je bilo oko učestovanja pojedinih zemalja.
Prošlogodišnji debitant San Marino povukao se iz finansijskih razloga, dok se Slovačka vratila na takmičenje. Iako je San Marino prvobitno najavio povlačenje zbog slabog rezultata 2008. godine, bilo je izvesno njihovo drugo učestvovanje, ali se SMRTV (javni servis San Marina) ipak na kraju povukao zbog finansijskih razloga. U najavi je bio i povratak Monaka, no na kraju nismo videli njihovog predstavnika u Moskvi.
Gruzija je prvobitno najavila povlačenje zbog skorašnjeg rata u Južnoj Osetiji avgusta 2008, kao protest zbog spoljašnje politike Rusije, ali povučeni pobedom na Dečjoj Pesmi Evrovizije 2008. godine uz ruskih 12 poena, Gruzija je odlučila da učestvuje. Međutim, gruzijski predstavnik „Stephane & 3G” pobedio je sa pesmom koja je sadržala previše političkih poruka i navodnih aluzija koje su se ticale prezimena ruskog premijera Vladimira Putina. Pesma se zvala We don’t wanna put in, a kad se izgovori i sami zaključujete da zvuči kao We don’t wanna Putin. Na primedbu Referentne grupe EBU-a, gruzijska nacionalna televizija GPB je odgovorila negiranjem, a na predlog da se bar promene reči u pesmi ili da odaberu novu pesmu, Gruzija je 11. marta, uz optužbe da je Rusija vršila pritisak na EBU da odbije pesmu, odlučila da napusti takmičenje 2009. godine.
Letonska televizija je takođe imala finansijske probleme zbog velikih dugova pa je bilo upitno i njihovo učestvovanje u Moskvi. EBU i televizija Channel One su imali razumevanja za problem pa nisu insistirali na kazni za LTV zbog kasnog povlačenja, 17. decembra 2008, samo tri dana pre krajnjeg roka. No, bez obzira na to, Letonija je u januaru donela odluku da ipak učestvuje u Moskvi.
U junu 2008. godine, na sastanku EBU-a u Atini, jedan od predloga koji su izneti lako je mogao da dovede do toga da „Velika četvorka” izgubi pravo na direktno učestovanje u finalu. Međutim, predlog nije usvojen, tako da će „Velika četvorka”’ i nadalje uživati tu privilegiju.
U dva polufinala našlo se 37 zemalja koje su se borile za TOP 10, a koji je vodio direktno u Veliko finale.
Prvo polufinalno veče održano 12. maja, počelo je uvodnim nastupom sestara bliznakinja Tolmačevi (Tolmachevy Twins). Tačnije, sestre su doletele na scenu na maketi Žar ptice. Podsetimo, sestre Tolmačevi bile su pobednice Dečje Pesme Evrovizije 2006. godine.
Kao i prethodne godine u Beogradu, čast da otvori prvo polufinalno takmičarsko veče pripalo je Crnoj Gori čiji je nastup bio treći po redu, ali još jednom neuspešan jer se ponovo nisu domogli finala. Bez obzira, 11. mesto će ostati do danas njihov najbolji plasman. Crnu Goru je predstavljala Andrea Demirović sa pesmom Just get out of my life čiji su autori bili stranci: Gunter Johansen, Piter Meč (Peter Match) i Hoze Huan Santana Rodriges (Jose Juan Santana Rodriguez). Iza imena Gunter Johansen zapravo se krio Bernd Majnunger (Bernd Meinunger), dok je Piter Meč bio u stvari Ralf Zigel (Ralph Siegel), obojica proslavljeni nemački kompozitora koji su napisali oko 20-ak evrovizijskih pesama, među kojima je i ona pobednička iz 1982. Ein bißchen Frieden.
Švedska je na takmičenje poslala opersku pevačicu, mecosopran Malenu Ernman, koja je svojom pop operom naziva La voix pokušala da Švedsku uvede u finale. La voix je bila prva pesma iz te nordijske zemlje koja je sadržala značajan broj reči na francuskom jer je jedan od autora pesme bila i sama Malena koja tečno govori francuski. Njena haljina je sigurno bila najskuplja haljina celokupnog takmičenja jer, sudeći po njenoj izjavi, koštala je približno 40 hiljada evra. Nastupila je kao peta u polufinalu i uspela da sakupi dovoljan broj bodova za Veliko finale, no tamo nije ostvarila neki zapažen uspeh, završivši takmičenje sa 33 poena, dovoljno tek za 21. mesto.
Najsimpatičnije bile su sestre Aršakjan (Arshakyan Sisters), Inga i Anuš (Anush), predstavnice Jermenije, koje su svoju pesmu Jan jan pevale na jermenskom i engleskom jeziku. „Naša pesma pisana je u folk žanru sa elementima modernih muzičkih trendova, cilj nam je da predstavimo jermensku folk muziku na nov način. Male zemlje poput Jermenije, treba da uvek učestvuju na takmičenjima kao što je Pesma Evrovizije. To je način da se svetu predstavi kultura jedne zemlje, iako sam uspeh ne zavisi samo od pevača”, izjavila je tada Anuš, jedna od sestara. Tog prolećnog, 12. maja, njihov prvi cilj bio je ispunjen. Uspele su da Jermeniju još jednom uvedu u Veliko finale i da joj još jednom obezbede TOP 10 plasman, iako je ovo bio njihov najlošiji rezultat do tada, ali ne i do danas.
Mlada država, bar što se evrovizijskog takmičenja tiče, Andora, još jednom je imala zapažen nastup u vidu simpatične Suzan Georgi (Susanne Georgi) koja ponovo nije uspela da se plasira u finale takmičenja.
Jedan od favorita za ulazak u finale bila je i Hadise, predstavnica Turske, koja je pevala pesmu Düm tek tek. Ona je 2007. izjavila kako nikada neće učestvovati na Pesmi Evrovizije jer njena dobra prijateljica Kejt Rajan (Kate Ryan) nije uspela da se kvalifikuje za finale. Ubrzo nakon toga, Turska radio-televizija (TRT) ju je interno odabrala i ona je tako postala nova predstavnica Turske na Evrosongu. Pesma Düm tek tek bila je predstavljena 31. decembra 2008. u novogodišnjem programu TRT-a. Inače, mnogi su se pitali šta u prevodu znači Düm tek tek pa je jedno od objašnjenja bilo da je to onomatopeja zvuka bubnjeva, kao što je „bum beng beng” ekvivalent na engleskom jeziku. Video spot koji je bio spremljen za ovu pesmu, nešto je ranije „iscureo” u javnost, ali je ubrzo povučen jer je TRT smatrao da je suviše provokativan. Hadise je jedna od 10 polufinalista koji su uspeli da uđu u finale takmičenja, a tamo je ostvarila odličan uspeh, plasiravši se na visoko 4. mesto sa 177 poena.
Noa i Mira Avad (Noa & Mira Awad), predstavnice Izraela, pevale su pesmu There must be another way koja je u sebi sadržala reči na engleskom, ali i na hebrejskom i arapskom jeziku. Noa, Izraelka jevrejskog porekla, i Mira Avad, Izraelka arapskog porekla, nastupile su zajedno sa pesmom koja u prvi plan naglašava nadu i razumevanje kroz zajedničku humanost. One su pesmu opisale ne kao pesmu mira, već kao pesmu koja poziva na poštovanje humanosti drugih. Pesmu su naravno pratile i kontroverze. Nekoliko lokalnih jevrejskih i arapskih umetnika i intelektualaca pozvali su Miru Avad da se povuče jer, sa njihove tačke gledišta, njeno učestvovanje stvara lažnu sliku o nacionalnoj koegzistenciji koje bi moglo biti iskorišćeno za prikrivanje smrti palestinskih civila u Gazi. Gostujući na nacionalnom javnom radiju, Mira Avad je prihvatila kritike i tom prilikom rekla: „Mi nismo dovoljno naivne da mislimo kako predstavljamo ikakvu postojeću situaciju. Pokušavamo da ukažemo na situaciju za koju verujemo da je moguća, samo ako izvršimo neophodne napore. Polufinalno takmičenje su završile na 7. mestu sa 75 poena, što je bilo dovoljno da se kvalifikuju za finale, a tamo su takmičenje završile na 16. mestu sa 53 poena.
Za boje Islanda nastupila je Johana (Yohanna) sa srceparajućom baladom Is it true? koju je na nacionalnom takmičenju otpevala na maternjem jeziku, ali je za potrebe takmičenja u Moskvi prevedena i u celosti otpevana na engleskom jeziku. Jedan od tri prateća vokala na sceni bio joj je Fridrik Omar (Friðrik Ómar), član „Euroband-a” u Beogradu 2008, a takođe joj je bila pridružena i Hera Bjork (Hera Björk) koja će predstavljati Island u Oslu 2010. godine. Ona je, kako su kasnije rezultati objavljeni, bila pobednik prvog polufinala sa 174 poena, samo dva poena više od turske predstavnice. U finalu, Johana je ponovila izuzetnu izvedbu pesme i na kraju se zasluženo našla na vicešampionskom mestu sa 218 poena.
Portugalija je nastavila niz veoma simpatičnih predstavnika, pa su posle Sabrine 2007. i Vanje 2008. u Moskvu poslali grupu „Flor-de-lis” čija je glavna pevačica Danijela Varela (Daniela Varela) pokupila sve simpatije publike. Ona je zajedno sa ostalim članovima grupe još jednom obezbedila Portugalu finale sa veselom pesmom Todas as ruas do amor ili u prevodu Sve ulice ljubavi. Sa zanimljivim nastupom koji je na sceni imao i harmoniku, uspeli su da osvoje 8. mesto u polufinalu, a u finalu su se našli tek na 15. mestu, iako su sve simpatije definitivno pripale Danijeli.
Kjara (Chiara) je bila jedan od povratnika na Pesmi Evrovizije. Veoma simpatična predstavnica male ostrvske zemlje Malte našla se na evrovizijskoj sceni po treći put. Prvi put je predstavljala Maltu na Evrosongu 1998, potom 2005. u Kijevu, oba puta veoma uspešno, osvojivši 3. odn. 2. mesto. What if we bio je naslov pesme sa kojom je nastupila u Moskvi, osvojila 6. mesto u prvoj kvalifikacionoj rundi, što ju je odvelo u Veliko finale, ali tamo nije uspela da ponovi uspeh sa prethodna dva učešća. Sa samo 31 poenom takmičenje je zavšila na razočaravajućem 22. mestu.
Od bivših jugoslovenskih republika, pored Crne Gore, u prvom polufinalu nastupila je i Makedonija BJR koja je ponovo pod uticajem žirija ostala u polufinalu, iako se grupa „Next Time” po broju bodova našla na 10. mestu. No, kao što je poznato, sistem glasanja je bio takav da je devet pesama birala publika svojim glasovima, a desetog finalistu je birao žiri, pa je tako Finska dobila mogućnost da se nađe u finalu umesto Makedonije BJR. Podsetimo, na Evrosongu u Beogradu, Tamara Todeska je upravo zbog takvog načina glasanja ostala u polufinalu, iako se našla na 10. mestu, a tada je bila zamenjena sa Švedskom.
Nasuprot Crnoj Gori i Makedoniji BJR, Bosna i Hercegovina je imala više sreće, ali mora se priznati i bolju pesmu. Za njih zime nije bilo. Aleksandar Čović, Davor Ebner, Denis Čabrić i Bojan Milićević članovi su sastava „Regina”, kultne grupe eks-ju roka. Grupa „Regina” dobila je priliku da se predstavi Evropi dirljivom baladom Bistra voda koja se pre takmičenja visoko kotirala po anketama i raznim kladionicama. U polufinalu našli su se na visokom 3. mestu, dok su u finalu uspeli da se nađu u TOP 10. Za BiH bio je ovo još jedan dobar rezultat u vidu 9. mesta sa 106 poena. Bez obzira na pomalo razočaravajući plasman, vođa grupe Aco Čović, dobio je nagradu „Marcel Bezençon” za najbolju kompoziciju Pesme Evrovizije 2009, nagrada koju dodeljuju kompozitori. „Velika je čast dobiti tu nagradu i ponosan sam zbog toga. Nastup nam je bio dobar, Davor je odlično pevao. Kod stranih novinara i ljudi koji se bave Evrosongom važili smo za favorite i to nas je još više učvrstilo u želji da pobedimo. Naravno da smo nezadovoljni plasmanom. Zaista smo očekivali da budemo među prvih pet, ali to se nažalost nije desilo. Beskrajno smo zahvalni Srbiji što je glasala za nas i dala nam 12 poena. To nam mnogo znači”, rekao je Aco.
Da je pesma naišla na dobar prijem i kod ostalih izvođača Pesme Evrovizije, govori i to da je norveški predstavnik Aleksandar Ribak (Alexander Rybak) spontano prišao i srdačno čestitao na nagradi, predstavnica Francuske Patrisija Kas (Patricia Kaas) im je kazala da je samo zbog njihove pesme pratila prvo polufinale, a predstavnici Turske, Rusije i Azerbejdžana su bili zainteresovani za saradnju i duet sa njima. Ipak, na domaćem terenu, pesma je pre takmičenja, neposredno nakon objave, optužena za plagijat pesme Oltar koju izvodi Kiki Lesandrić, a čiji je kompozitor Mlađan Dinkić, tada ministar u Vladi Srbije.
Interval nastup u prvom polufinalu bio je rezervisan za ansambl „Aleksandrov” (Alexandrov Ensemble), uz tradicionalne ruske pesme i igre, a potom im se na sceni pridružila popularna grupa „t.A.T.u.” koja je predstavljala Rusiju na takmičenju 2003. kada su osvojile 3. mesto. U duetu sa horom „Crvene armije” pevale su svoj veliki međunarodni hit Not gonna get us.
Predviđeno vreme za glasanje bilo je 15 minuta, a zemlje iz prvog polufinala koje su izborile mesto u finalu bile su, po slučajnom redosledu otvaranja koverti: Turska, Švedska, Izrael, Portugal, Malta, Finska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Jermenija i Island.
Rezultati prvog polufinala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Island | Yohanna | Is it true? | 174 |
| 02. | Turska | Hadise | Düm tek tek | 172 |
| 03. | BiH | Regina | Bistra voda | 125 |
| 04. | Švedska | Malena Ernman | La voix | 105 |
| 05. | Jermenija | Inga & Anush | Jan jan | 099 |
| 06. | Malta | Chiara | What if we | 086 |
| 07. | Izrael | Noa & Mira Awad | There must be another way | 075 |
| 08. | Portugal | Flor-de-lis | Todas as ruas do amor | 070 |
| 09. | Rumunija | Elena | The Balkan girls | 067 |
| 10. | Makedonija | Next Time | Nešto što kje ostane | 045 |
| 11. | Crna Gora | Andrea Demirović | Just get out of my life | 044 |
| 12. | Finska | Waldo’s People | Lose control | 042 |
| 13. | Belorusija | Petr Elfimov | Eyes that never lie | 025 |
| 14. | Švajcarska | Lovebugs | The highest heights | 015 |
| 15. | Andora | Susanna Georgi | La teva decisió (Get a life) | 008 |
| 16. | Bugarska | Krassimir Avramov | Illusion | 007 |
| 17. | Belgija | Copycat | Copycat | 001 |
| 18. | Češka | Gipsy.cz | Aven romale | 000 |
Nakon dana pauze, 14. maja održano je drugo polufinalno veče. Drugo polufinale otvorio je „Terem kvartet” koji je za ovu priliku u svom aranžmanu izveo šestominutni potpuri nekoliko evrovizijskih pobedničkih pesama, kao što su Diva, Waterloo, Believe i Ding-a-dong. Njima su se na sceni pridružili članovi ruskog nacionalnog baleta „Kostroma”, ansambl ruskih avio-snaga i šou balet „Art Dogs”.
Drugo polufinale bilo je atraktivno i privlačno našim gledaocima pre svega jer se u njemu našao predstavnik Srbije Marko Kon. Sa pesmom Cipela u etno pop žanru, Marko Kon i višestruko nagrađivan harmonikaš Milan Nikolić alias Milaan, pokušali su nakon godina velikih uspeha da Srbiji još jednom obezbede finale, kao što su to učinili prethodni predstavnici.
Marko je u Moskvu stigao 10 dana pre polufinala, i budući da je dve godine ranije Srbija pobedila, a prethodne bila domaćin Evrosonga, pažnja mnogih bila je uperena u naše predstavnike jer ih je zanimalo šta ovog maja dolazi iz Srbije. Nakon proba i konferencija gde je Markov šarm došao do izražaja, na kladionicama je Srbija uspela da uđe u prvih 10. Srpsku ekipu u Moskvi su, pored Marka i Milana, činili i balerina Katarina Gromilić i tri prateća vokala i igrača: Igor Knežević, Jovan Sejnjanović i Ljubiša Dinčić. Autori pesme bili su sam izvođač Marko Kon, Milan Nikolić i Markov dugogodišnji saradnik Aleksandar Kobac. Marko i Aleksandar važili su do tada za jedan od najuspešnijih timova u zabavnoj muzici, a na nacionalnom izboru „Beovizija 2009” Marko Kon se prvi put predstavio i kao glavni izvođač pesme. Naš predstavnik je imao udela i u stvaranju pesama Ludi letnji ples grupe „Flamingosi” sa kojom su pobedili na „Beoviziji 2006”, kao i u pesmi Zauvijek volim te koju je pevao Stefan Filipović, predstavnik Crne Gore prethodne godine u Beogradu.
Inače, pesma Cipela pobedila je te godine na „Beoviziji” u ukupnom zbiru sa 19 poena kao favorit žirija, uz veliko negodovanje i proteste publike u dvorani Sava centra jer je pesma bila tek na 4. mestu po glasanju publike (7,4 % glasova). Činilo se i da je sam Marko bio iznenađen pobedom jer su kao favoriti te „Beovizije” slovili tada aktuelni sastav „OT bend”, potom Oskar & Beauty Queens feat. Đorđe Marjanović i Ana Nikolić. Marko je izašao na scenu da primi nagradu sležući ramenima, kao da je time pokušao da poruči publici: „Izvinite, ni ja ovo nisam očekivao.” Osim nezadovoljstva zbog izbora pesme, to izdanje „Beovizije” potresali su novi skandali zbog pogrešno zbrojenih glasova publike u polufinalu, a zbog kojih su Ana Nikolić i Ivana Selakov bile oštećene neprolaskom u finale. Greška je, međutim, brzo otkrivena i objavljena, pa se RTS javno izvinio oštećenim pevačicama. Ipak, Ana Nikolić je napustila takmičenje, odbivši da nastupi u finalu, dok se Ivana Selakov pojavila na finalnoj večeri. Tako je u finalu „Beovizije 2009” umesto 10 nastupilo 11 izvođača.
Pesma Cipela je snimljena na engleskom, francuskom, grčkom, hebrejskom, ruskom, finskom i turskom jeziku, kao rezultat saradnje OGAE udruženja, a snimljene su i verzije sa trubačima, dens i tehno verzija koju je posebno za ovu priliku remiksovao poznati srpski umetnik SevdahBaby. Glavni instrument koji je dominirao u celoj pesmi bila je harmonika jer je želja Marka Kona i Milana Nikolića bila da popularizuju taj instrument u Evropi i novi muzički žanr „Balkan beat”, a u isto vreme da je vrate na scenu popularne srpske muzike. Međutim, među fanovima takmičenja ta želja nije prepoznata, pa je korišćenje harmonike u ovoj pesmi shvaćeno kao šala.
Srbija je, dakle, nastupila u drugom polufinalu kao četvrta po redu i sa osvojenih 60 poena zauzela 10. mesto. No, zbog pravila uvedenog prethodne godine u Beogradu, Srbija je na osnovu glasova žirija zamenjena Hrvatskom koja se na kasnije objavljenoj tabeli, našla tek na 13. mestu sa skoro upola manje glasova od Srbije – 33 poena. „Takva su pravila i mi tu ništa ne možemo”, izjavio je Marko Kon, dodavši: „Meni je svakako krivo što nismo ušli u finale, ali bože moj. Očigledno se žiriju više dopala hrvatska pesma od naše. Znate, za Srbiju neće da glasa niko iz ljubavi, kao što je to slučaj sa drugim zemljama, već isključivo zbog pesme. Takođe mi je bilo drago kada mi je prišla šefica norveške delegacije i rekla da se njihovom predstavniku jako dopala Cipela. Jednostavno, nije nam se dalo. Svako ko je glasao za nas, uradio je to jer mu se dopala pesma. Bili smo u takvoj grupi da dijaspora nije mogla da glasa za Cipelu. Uradili smo posao najbolje što smo mogli.”
Srbiji su u polufinalu 12 poena dali Hrvatska, Slovenija i Francuska, 6 poena smo dobili od Holandije, 5 od Grčke i Španije, 4 od Kipra i po 2 poena od Mađarske i Norveške. Zanimljivo, Hrvatska ni od jedne zemlje nije dobila maksimalne poene, a francuskoj publici se veoma dopala naša Cipela koja je tamo slovila za veliki hit.
Poznati učesnik šou programa „Operacija Trijumf”, Igor Cukrov, u duetu sa Andreom, kao predstavnici Hrvatske, bili su favoriti žirija koji je pesmu Lijepa Tena nagradio nastupom u finalu.
Odmah posle Srbije, kao šesti po redu te druge polufinalne večeri, nastupio je norveški predstavnik beloruskog porekla, Aleksandar Ribak sa etno pesmom Fairytale koja je od početka takmičenja slovila za velikog favorita za pobedu. Svirajući violinu i pevajući pesmu na engleskom jeziku sa dva prateća vokala i tri igrača koji su izvodili tradicionalnu norvešku igru, pokušali su i uspeli u nameri da Norvešku još jednom odvedu u finale. Sa 201 poenom, Aleksandar Ribak bio je pobednik drugog polufinala, ostavivši Azerbejdžance na tabeli na 2. mestu sa 21 poenom razlike.
Azerbejdžanu je ovo bio tek drugi nastup nakon debitovanja u Beogradu, pa su se potrudili da angažuju tada veoma popularnog Araša (Arash) koji je u duetu sa Ajsel (AySel) izveo pesmu Always. Sa atraktivnim igračicama, ovaj duet je još jednom uspeo da osvoji dovoljan broj glasova, tačnije 180 poena, i da sa drugog mesta odu direktno u Veliko finale takmičenja.
Povratnik na Pesmu Evrovizije i važeći favorit te godine, bio je i Sakis Ruvas (Sakis Rouvas), predstavnik Grčke, koji je evropskoj publici već bio poznat po velikom hitu iz Istanbula, kada je sa pesmom Shake it osvojio 3. mesto, iako je i tada slovio za favorita. Uz atraktivan nastup pun efekata i pratećih scenskih rekvizita, pesma This is our night uspela je da se kvalifikuje u finale i to u dramatičnoj završnici objavljivanja finalista. Njihova koverta izvučena je poslednja.
Ubedljivo najspektakularniji scenski nastup imala je Svetlana Loboda, predstavnica Ukrajine, koja je pokušala da nadmaši Ani Lorak u svakom pogledu. Ukrajina je imala zupčasti sistem od tri velika metalna kruga i druga tri kruga sa merdevinama koja se okreću. Svetlana je tu napravu nazvala „paklenom mašinom” koju nije htela da ostavi nakon takmičenja, pa ju je vratila u Ukrajinu. Sada je smeštena u garaži njenog oca i služi kao mesto gde se igraju kućni ljubimci. Sa pesmom Be my Valentine! sa podnaslovom Anti-crisis girl završila je na 6. mestu, dovoljno za ulazak u finale.
Od favorita za ulazak u finale ubrajale su se i etno pesma iz Moldavije, pop balada iz Litvanije, kao i estonska pesma Rändajad grupe „Urban Simphony”. Bio je ovo šesti nastup Estonije u polufinalima od kada su uvedene kvalifikacione večeri i tek prvi put 2009. godine uspeli su da se nađu u društvu finalista. Estonija se u polufinalu našla na 3. mestu sa 115 poena.
Nakon izvedenih 19 pesama, usledio je kratak predah i još jedan interval nastup. Ansambl Igora Mojsejeva (Igor Moiseyev Ensemble) pripremio je „Narodne igre iz različitih zemalja (Folk dances from different countries)” pa smo tako mogli čuti i videti narodne igre iz Grčke, Bugarske, Rusije…
Predviđeno vreme za glasanje je takođe bilo 15 minuta, a onda su voditelji Natalija Vodjanova i Andrej Malahov čitali redom nazive zemalja koje su se kvalifikovale za Veliko finale. Bile su to: Azerbejdžan, Hrvatska, Ukrajina, Litvanija, Albanija, Moldavija, Danska, Estonija, Norveška i Grčka.
Rezultati drugog polufinala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Norveška | Alexander Rybak | Fairytale | 201 |
| 02. | Azerbejdžan | AySel & Arash | Always | 180 |
| 03. | Estonija | Urban Symphony | Rändajad | 115 |
| 04. | Grčka | Sakis Rouvas | This is our night | 110 |
| 05. | Moldavija | Nelly Ciobanu | Hora din Moldova | 106 |
| 06. | Ukrajina | Svetlana Loboda | Be my Valentine! (Anti-crisis girl) | 080 |
| 07. | Albanija | Kejsi Tola | Carry me in your dreams | 073 |
| 08. | Danska | Brinck | Believe again | 069 |
| 09. | Litvanija | Sasha Son | Love | 066 |
| 10. | Srbija | Marko Kon & Milaan | Cipela | 060 |
| 11. | Irska | Sinéad Mulvey & Black Daisy | Et cetera | 052 |
| 12. | Poljska | Lidia Kopania | I don’t wanna leave | 043 |
| 13. | Hrvatska | Igor Cukrov feat. Andrea | Lijepa Tena | 033 |
| 14. | Kipar | Christina Metaxa | Firefly | 032 |
| 15. | Mađarska | Zoli Ádok | Dance with me | 016 |
| 16. | Slovenija | Quartissimo feat. Martina | Love symphony | 014 |
| 17. | Holandija | The Toppers | Shine | 011 |
| 18. | Slovačka | Kamil Mikulčík & Nela Pocisková | Let’ tmou | 008 |
| 19. | Letonija | Intars Busulis | Probka | 007 |
Veliko finale održano je u subotu 16. maja. Veče je otvoreno nastupom popularne trupe „Cirque de Soleil”, a onda je Dima Bilan u sklopu tog performansa izveo svoju pobedničku pesmu Believe na vrlo atraktivan i spektakularan način.
Voditelji finala bili su Alsou i Ivan Urgant koji su najavili prvi nastup.
Predstavnik Litvanije Saša Son (Sasha Son) je za klavirom imao čast da otvori Veliko finale Pesme Evrovizije 2009. pesmom jednostavnog naziva Love. On se ranije žalio na organizatore kako nisu dozvolili da na velikim LED ekranima tokom nastupa ide film o humanitarnim katastrofama širom sveta, pod obrazloženjem da je moguće prikazivati samo grafičke elemente. Ipak, da to nije bilo tačno, pokazalo se tokom nastupa Rusije, kada je na LED ekranima prikazan ranije snimljen video materijal sa likom ruske predstavnice Anastasije Prihodko.
Nakon dueta iz Izraela, nastupila je velika dama francuske šansone, pevačica i glumica Patrisija Kas (Patricia Kaas), koja je i pre nastupa u Moskvi bila poznata van granica svoje domovine. Na vrlo jednostavnoj sceni, gde je na LED ekranima bio ispisan naziv pesme na raznim jezicima, dočaravajući prostor kabarea, Patrisija Kas je dobijala ovacije pre, tokom i nakon izvođenja pesme. Bio je ovo još jedan neuobičajen nastup francuskog predstavnika, što je rezultiralo vrlo dobrim 8. mestom sa pesmom Et s’il fallait le faire.
Direktni finalista bila je i zemlja domaćin Rusija koju je predstavljala Ukrajinka Anastasija Prihodko (Anastasia Prikhodko). Pesmu Mamo pevala je na ruskom i ukrajinskom. Scenski nastup nije sadržao nikakvu koreografiju, već je akcenat stavljen na vokalne sposobnosti Anastasije i emotivnost same pesme. Na LED ekranima u pozadini pušten je, kao što smo već naveli, video sa Anastasijinim likom koji je tokom pesme stario od 20-ih do 70-ih godina.
Inače, samu Anastasiju je još pre takmičenja u Moskvi pratio skandal. Nacionalnom izboru u Rusiji, gde je pomenuta pesma ubedljivo pobedila i odlukom žirija i glasovima publike, prethodio je pravi skandal na ukrajinskom izboru gde je Anastasija prvobitno konkurisala sa istom pesmom. Naime, njoj su organizatori zabranili da se takmiči u polufinalu sa pesmom Mamo, obrazlažući to činjenicom da je pesmu već izvela u prvom krugu takmičenja koji je imao za cilj samo pokazivanje umetničkih i vokalnih kvaliteta prijavljenih takmičara. Ceo slučaj završio je pismom predsedniku Ukrajine i sudskim procesom koji je na kraju okončan u Anastasijinu korist jer javni servis u pravilniku nigde nije jasno naglasio da evrovizijska pesma ne sme biti izvedena pre polufinala. Takođe, brojni protesti odložili su održavanje nacionalnog finala, a Anastasija se u međuvremenu već prijavila na ruski nacionalni izbor.
Iako je Anastasija sasvim regularno pobedila na ruskom nacionalnom izboru po glasovima publike i žirija, neki učesnici i lokal patriote su tvrdoglavo tvrdili kako Rusiju ne bi trebalo da predstavlja stranac. Producent drugoplasirane Valerije (Valeriya) na ruskom nacionalnom finalu, izjavio je kako pesma otpevana na ukrajinskom jeziku nema nikakve veze za Rusijom. Da ironija bude veća, njegova pulenka Valerija pevala je pesmu na engleskom jeziku! Takođe, pobeda Prihodkove izazvala je kasnije optužbe za nameštanje glasova.
Srećom, ruska publika se pokazala kao veoma tolerantna i fleksibilna pa je svojim glasovima nagradila 21-godišnju Anastasiju koja je više popularna u Rusiji nego u svojoj domovini i time joj ukazala čast da predstavlja Rusiju na domaćem terenu. Mnogima je zasmetalo i to što je jedan od autora pesme bio Gruzijac Konstantin Meladze, pre svega zbog toga što je Gruzija nameravala da nastupi sa vrlo diskutabilnom pesmom u kojoj se na indirektan način prozivao ruski premijer Putin, i što je Rusija nekoliko meseci ranije bila u ratu sa Gruzijom. Bilo kako bilo, Rusija i njihova predstavnica Anastasija Prihodko su na kraju takmičenja zauzeli 11. mesto sa 91 poenom.
Jedan od najatraktivnijih nastupa priredili su predstavnici Nemačke Aleks Kristensen (Alex Christensen) i Džozef Oskar Loja (Joseph Oscar Loya), koji su nastupili pod nazivom „Alex Swings Oscar Sings!” Oskar je u stvari američki brodvejski pevač koji je ostvario saradnju sa Aleksom, nemačkim pevačem i producentom. Oni su na moskovskoj evrovizijskoj sceni nastupili sa specijalnom gošćom. Bila je to Dita Von Tiz (Dita Von Teese), američka igračica burleske, model i glumica. Sa pesmom Miss kiss kiss bang takmičenje su završili na 20. mestu od 25 takmičara.
Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber) i Dajana Voren (Diane Waren) bili su autori pesme My time koji su Ujedinjeno Kraljevstvo, nakon nekoliko godina „suše”, vratili u vrh evrovizijskog takmičenja. Naime, Džejd Juen (Jade Ewen) je te večeri besprekorno otpevala ovu baladu na glamuroznoj sceni i u verovatno najelegantnijem izdanju te večeri, u pratnji nekoliko violinista, kao i samog Endrjua na klaviru. Džejd Juen sa pesmom My time osvojila je 5. mesto sa 173 poena, što čini ovu pesmu najuspešnijom od 2002. godine od kada UK nije ušlo ni u TOP 15, a osvojeni poeni su najveći od kada je Ujedinjeno Kraljevstvo pobedilo na Pesmi Evrovizije u Dablinu 1997. godine. Inače, Pesmu Evrovizije u Moskvi pratilo je 7.8 miliona gledalaca u kraljevstvu, dok se taj broj popeo tokom glasanja na 9.8 miliona, što čini 35,3% šer gledanosti u UK.
Španija se ove godine smatrala za jednog od favorita finalne večeri, ako ništa drugo, ono za dobar plasman. La noche es para mi, u brzom i zapaljivom ritmu, otpevala je Soraja Arnelas (Soraya Arnelas). Međutim, iako su nastupili kao poslednji, glasačko telo je ponovo zakazalo pa je Španija još jednom završila na drugoj strani tabele i to pri samom dnu. Sa samo 23 poena uspela je da se bar ne upiše na listu poslednjih mesta. Iako je imala isti broj bodova kao i predstavnik Litvanije, za Soraju je glasalo manje zemalja pa je tako završila na pretposlednjem 24. mestu od 25 takmičara. Boljem plasmanu nije pomogla ni 12-ica koja je došla iz Andore.
Nakon 25 pesama i nastupa, usledio je interval nastup koji je poslužio kao priprema za najzanimljiviji deo večeri. U njemu su nastupili „Fuerza Bruta”, sastav iz Argentine.
Vreme je uveliko isteklo, glasovi su se sabirali i predstavljanje glasova je moglo da počne. Prva od 42 zemlje koje su imale pravo glasa bila je Španija i prva maksimalna ocena data je Norveškoj. Kod glasova sedme zemlje i prve rekapitulacije TOP 3 pesama, Norveška je bila u znatnoj prednosti. Izrael koji je kao deseta zemlja podelio svoje poene i dao 12-icu Norveškoj, pomogao je da se upravo ta Norveška nađe u duploj prednosti u odnosu na Tursku. Ona je već na četvrtini glasanja prešla 100 poena, tačnije imala je 101 poen, dok je drugoplasirana Turska imala 51 poen. Rezultat glasanja je već uveliko bio jasan, ali se formalnost morala ispoštovati. Na polovini glasanja Slovačka joj je kao 21. zemlja glasač dala još jednu 12-icu, što joj je pomoglo da pređe i 200 poena. Kako se pobednik već uveliko znao, zanimljivije je postalo ko će osvojiti 2. i 3. mesto. Tako su se na vicešampionskom mestu smenjivale Turska i Island, dok im je za petama bio Azerbejdžan. Nakon mnogo godina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, članice „Velike četvorke”, našle su se u društvu zemalja koje se nalaze u vrhu tabele, a blizu su bili i favoriti Grčka, Estonija i Bosna i Hercegovina.
Nakon estonskih glasova, Norveška je potvrdila svoju pobedu, prešavši 300 poena i sa 301 poenom srušili sve dotadašnje rekorde tokom glasanja na Pesmi Evrovizije. Dotadašnji rekord po broju poena držala je Finska, kada su Lordi 2006. osvojili 292 poena, dok je u polufinalima rekord držala Marija Šerifović sa osvojenih 298 poena 2007. godine. Do kraja glasanja čekali smo samo još da vidimo ostatak tabele ispod prvog mesta jer je Norveška te večeri zabeležila još neprevaziđeni rekord.
Ribakova „Bajka” osvojila je na kraju 387 poena. Norveška, kao pobednik 54. takmičenja za Pesmu Evrovizije, glasala je poslednja jer se u toku glasanja desio tehnički problem pa je umesto 17. po redu, ostavljena da glasa na kraju, upravo u trenucima svoje velike pobede. Norveškim poenima odlučeno je da predivna balada sa Islanda u izvedbi Johane zauzme 2. mesto, dok je sa 2. na 3. mesto svrgnut Azerbejdžan. Turska se našla na 4. mestu, dok je Džejd Juen uspela da obezbedi svojoj zemlji 5. mesto, najbolje nakon vicešampionskog mesta 2002. godine. Estonija, koja se prvi put od uvođenja polufinala našla u društvu finalista, zauzela vrlo dobro 6. mesto. Patrisija Kas, poznata šansonjerka je Francuskoj takođe donela vrlo dobar plasman. Osvojeno 8. mesto bilo je najuspešnije od takmičenja 2002. godine kada su bili peti. Zanimljivo, da je zadržan stari sistem glasanja gde su se poeni sakupljali samo telefonskim glasanjem Francuska bi se našla tek na 17. mestu. Od bivših jugoslovenskih republika najbolje je prošla BiH sa osvojenih 106 poena i 9. mestom, a domaćin Rusija je bila jedanaesta. Sigurno najveće razočaranje među evrovizijskom publikom bio je plasman španske predstavnice – pretposlednje mesto.
Bilo kako bilo, veče je, bar što se tiče glasanja, proteklo u ne baš uzbudljivoj atmosferi, ali je jedno sigurno – Norveška je postigla rekord za koji verujemo da se neće skoro dostići, a kamoli prestići. Glasačka „mašina” radila je punom parom, ali bez obzira, sve pohvale idu mladom 23-godišnjem „vunderkindu”, Aleksandru Ribaku, koji je osvojio Evropu svojim zaraznim osmehom i veselo-melanholičnom pesmom. Iako je važio za glavnog favorita, na pobedničkoj press konferenciji Ribak nije krio suze: „Hvala Evropo što si u mojoj jednostavnoj pesmi, koju sam posvetio devojci, prepoznala toplu emociju i nagradila je”, izjavio je Aleksandar. „Pre početka finala, rekao sam svima da mi je svejedno da li ću pobediti ili ne. Skoro dva meseca bio sam glavni favorit, cela Evropa je pričala o meni, i sada shvatam da mi ne bi bilo svejedno da sam izgubio. Pobedu sam posvetio roditeljima i jednoj devojci, mojoj bajci”. Na pitanje ko mu je prvi čestitao, odgovorio je da je to bila Svetlana Loboda iz Ukrajine koja mu je poklonila najlepši buket cveća koji je ikada video, a u toku glasanja svoj sms poslao je za Island.
Inače, stručni žiri koji je uveden te godine u finalu, glavni je „krivac” što su neki od favorita završili prenisko na tabeli, a neki koji se nisu ni spominjali kao favoriti, našli su se u vrhu tabele. Po mnogim anketama, kladionicama ali i OGAE glasanju, pored Norveške, za favorite su se smatrali predstavnici Grčke i BiH koji su takmičenje završili na 7. i na 9. mestu. Grčka delegacija je bila ubeđena u trijumf svog predstavnika pa se u toku glasanja nalazila u šoku. U nastup su uložili bezmalo 10 miliona evra. Grupa „Regina” pak, sa druge strane, nema razloga za tugu jer je njihova kompozicija osvojila nagradu kompozitora za najbolju pesmu. Pored te nagrade, dodeljene su još dve. Za najbolju pesmu po glasovima akreditovanih novinara proglašena je upravo pobednička pesma Aleksandra Ribaka Fairytale, dok je nagradu dosadašnjih pobednika za najboljeg izvođača dobila Patrisija Kas, predstavnica Francuske. Te godine nije dodeljena nezvanična titula Nul points jer ni jedna zemlja u Velikom finalu nije završila bez poena, iako je u prvom polufinalu Češka ostala bez poena.
Ono što evrovizijski fanovi vole da primete jesu raniji učesnici i u neku ruku zaštitna lica ranijih evrovizijskih takmičenja koji su pozvani od strane nacionalnih emitera kako bi saopštili glasove svoje zemlje. Tako su se na malim ekranima pojavili i čitali poene: za Jermeniju Sirušo (ESC 2008), za BiH Laka (ESC 2008), za Estoniju Laura Poldvere (ESC 2005, pevačica grupe „Suntribe”), za Finsku Jari Silanpa (ESC 2004), Jovana Janković, domaćin Pesme Evrovizije u Beogradu čitala je glasove za Srbiju, a Peter Poles, jedan od najzanimljivijih likova slovenačke televizije, čitao je glasove za Sloveniju (za sada poslednji put).
Pesmu Evrovizije 2009. u Moskvi pratile su razne kontroverze i skandali. Pored već spomenutog problema oko gruzijske pesme i njihovog konačnog odustajanja, desilo se nekoliko problema između Jermenije i Azerbejdžana. Naime, prvi problem je bio taj što se u jermenskoj video razglednici koji najavljuje nastup, našao spomenik koji se nalazi na teritoriji nepriznate Nagorno-Karabah republike, a koja se „de jure” (po zakonu, pravu) nalazi na teritoriji Azerbejdžana. Nakon protesta azerbejdžanske delegacije, jermenska video razglednica je promenjena pred finale, što je rezultiralo time da je tokom glasanja Jermenije Sirušo u rukama držala tablu sa glasovima na čijoj se poleđini nalazila slika upravo tog spornog spomenika.
Drugi problem ticao se optužbi da na azerbejdžanskoj televiziji nije ispravno objavljen broj na koji može da se glasa za Jermeniju, tj. broj je bio zamagljen, pa je čak i TV signal tokom prenosa jermenskog nastupa bio prekidan. Azerbejdžanskoj televiziji je zaprećeno trogodišnjom zabranom učešća na takmičenju ukoliko se nastave slični prekršaji. U avgustu iste godine, nekoliko građana Azerbejdžana privedeno je na ispitivanje u Ministarstvo nacionalne bezbednosti u Bakuu, u kom su optuženi za nepatriotizam, kao i za potencijalnu pretnju za bezbednost. Posle tog incidenta, EBU je pokrenuo istragu koji je rezultirao promenom evrovizijskog pravila prema kojem će nacionalni emiteri biti odgovorni za otkrivanje informacija koji se mogu iskoristiti za identifikaciju glasača.
U toku madridskog teniskog otvorenog turnira, španska TVE je odlučila da drugo polufinale emituje sa zakašnjenjem od približno 66 minuta. Kao rezultat tog zakašnjenja, TVE nije mogla da organizuje telefonsko glasanje pa je upotrebila pomoćni žiri. TVE je pre toga već tražila da umesto u prvom glasa u drugom polufinalu. Delegacije Andore i Portugala, koji su nastupali u prvom polufinalu, izrazile su protest zbog odluke TVE jer su smatrale da je Španija svojim glasovima mogla pozitivno da utiče na plasman ove dve države. Spekulisalo se da je razlog ovih promena bio taj što TVE nije spremna da organizuje evrovizijsko takmičenje ukoliko njihov predstavnik pobedi, dok je sa druge strane preovladavalo mišljenje da je sve to nastalo usled tehničkih problema. Nakon oba polufinala, EBU je objavio da će TVE trpeti sankcije zbog nastalih problema, ali da neće uticati na njihovo učestvovanje na Pesmi Evrovizije 2010. godine.
U svakom slučaju, Španci nisu imali razloga za brigu oko organizovanja takmičenja jer je njihova predstavnica završila na tabeli kao pretposlednja.
I dok su se po Evropi dešavali skandali, ni glavni grad Rusije nije zaobišao jedan. Naime, ruski aktivista za gej prava, Nikolaj Aleksejev (Nikolay Alekseev), iskoristio je prisustvo evrovizijskog takmičenja kao platformu za svoju borbu, optužujući moskovskog gradonačelnika koji homoseksualnost vidi kao nešto satanističko. Aleksejev je najavio da će se gradska gej parada pod nazivom „Moskovska parada (Moscow parade)” održati na dan velikog finala Pesme Evrovizije 2009. Parada je preimenovana u „Slovenska parada (Slavic parade)”, kao promocija gej prava i kulture celokupne slovenske regije u Evropi. Parada nije odobrena od strane gradske vlade, a policijske snage su razbile okupljene protestante. Njih 20-oro je uhapšeno zajedno sa Aleksejevim i učesnikom kampanje za ljudska prava Piterom Tačelom (Peter Tatchell) koji je pre policijskog odvođenja izjavio da „ruski narod nije slobodan”.
Švedska predstavnica Malena Ernman je izjavila da ona, iako nije homoseksualnog opredeljenja, podržava njihova prava i da bi volela da sebe nazove gej osobom kako bi podržala svoje fanove, kao i da je tužna što moskovska vlada nije dozvolila da se doprinos ljubavi dogodi. Pobednik takmičenja, Aleksandar Ribak, u jednom intervjuu je izneo kontroverzu u kojoj kaže da je Pesma Evrovizije sama po sebi najveća gej parada i da bi mnogi od njih bili umorni ukoliko bi prisustvovali na oba događaja. Holandski predstavnici su izjavili da će bojkovati finale ukoliko dođe do nasilja na paradi, no to je bilo nemoguće jer se Holandija nije kvalifikovala za finale.
Grandiozno, zar ne? Po svemu sudeći, Pesma Evrovizije 2009. u Moskvi će ostati zapisana posebnim slovima u istoriji takmičenja.
Rezultati finala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Norveška | Alexander Rybak | Fairytale | 387 |
| 02. | Island | Yohanna | Is it true? | 218 |
| 03. | Azerbejdžan | AySel & Arash | Always | 207 |
| 04. | Turska | Hadise | Düm tek tek | 177 |
| 05. | UK | Jade Ewen | It’s my time | 173 |
| 06. | Estonija | Urban Symphony | Rändajad | 129 |
| 07. | Grčka | Sakis Rouvas | This is our night | 120 |
| 08. | Francuska | Patricia Kaas | Et s’il fallait le faire | 107 |
| 09. | BiH | Regina | Bistra voda | 106 |
| 10. | Jermenija | Inga & Anush | Jan jan | 092 |
| 11. | Rusija | Anastasia Prikhodko | Mamo | 091 |
| 12. | Ukrajina | Svetlana Loboda | Be my Valentine! (Anti-crisis girl) | 076 |
| 13. | Danska | Brinck | Believe again | 074 |
| 14. | Moldavija | Nelly Ciobanu | Hora din Moldova | 069 |
| 15. | Portugal | Flor-de-lis | Todas as ruas do amor | 057 |
| 16. | Izrael | Noa & Mira Awad | There must be another way | 053 |
| 17. | Albanija | Kejsi Tola | Carry me in your dreams | 048 |
| 18. | Hrvatska | Igor Cukrov feat. Andrea | Lijepa Tena | 045 |
| 19. | Rumunija | Elena | The Balkan girls | 040 |
| 20. | Nemačka | Alex Swings Oscar Sings! | Miss kiss kiss bang | 035 |
| 21. | Švedska | Malena Ernman | La voix | 033 |
| 22. | Malta | Chiara | What if we | 031 |
| 23. | Litvanija | Sasha Son | Love | 023 |
| 23. | Španija | Soraya | La noche es para mí | 023 |
| 25. | Finska | Waldo’s People | Lose control | 022 |