- 55. Pesma Evrovizije
- Oslo, Norveška
- 25, 27. i 29. maj 2010.
- Mesto održavanja: Telenor Arena
- Domaćini: Erik Solbakken, Haddy Jatou N’jie & Nadia Hasnaoui
- Broj učesnika: 39
- Povratnik: Gruzija
- Odustali: Andora, Crna Gora, Češka, Mađarska
- Pobednik: Nemačka – Satellite, Lena Meyer-Landrut
Uprkos naporima Norvežana, nakon glamurozne i grandiozne Pesme Evrovizije u Moskvi, broj učesnika 55. Evrosong takmičenja brojao je tri zemlje manje. „Samo” 39 zemalja takmičilo se za najbolju evrovizijsku pesmu 2010. godine.
Sa takmičenja u Oslu povukle su se Andora, Mađarska, Češka i Crna Gora, a razlozi te odluke bili su, kako su navodili njihovi nacionalni emiteri, uglavnom finansijske prirode, a postojalo je i razočaranje zbog loših plasmana njihovih takmičara. Andora, Crna Gora i Češka nikada se nisu plasirale u Grand finale, dok Mađarska poslednjih godina nije uspevala da osvoji neki značajan plasman uprkos učestvovanju u finalima takmičenja. Istini za volju, mađarski nacionalni emiter MTV je te godine doživljavao finansijske poteškoće pa je i to bio jedan od razloga povlačenja. Češka i Monako su razloge svog odsustvovanja takođe pravdali finansijama, a „tihi bojkot” Italije i Austrije i dalje je trajao. Volfgang Lorenc (Wolfgang Lorenz), programski direktor austrijske nacionalne televizije ÖRF (Österreichischer Rundfunk) izjavio je da se Austrija neće vratiti na takmičenje jer je ono uništeno pravilima.
EBU je krajem 2009. godine marljivo radio na povratku nekih zemalja, poput Italije, Monaka ili Austrije, a najavljen je i povratak Luksemburga koji sa takmičenja odsustvuje od 1993. godine. Novi supervizor Pesme Evrovizije Jan Ola Sand je tih dana izjavio da su Monako i Luksemburg izrazili želju za učestvovanjem. Međutim, predstavnici nacionalnih emitera tih zemalja su demantovali povratak usled nedostatka finansijske potpore. Televizija San Marina je takođe razmatrala povratak nakon debitovanja 2008. godine u Beogradu, pregovaralo se da predstavnici ove male zemlje budu italijanske sestre Paola i Kjara (Paola & Chiara), međutim, sanmarinežanska televizija je objavila da će morati da se povuče usled nedostatka finansijske podrške parlamenta ili sponzora.
Pregovaralo se i sa lihtenštajnskom televizijom 1FLTV (1 Fürstentum Liechtenstein Television) o članstvu u EBU, kao i mogućem učestvovanju na takmičenju, no ponovo usled finansijskih poteškoća, Lihtenštajn tj. 1FLTV je odustao od primanja u aktivno članstvo, pa tako i od debitovanja na Pesmi Evrovizije 2010. godine.
Od jula do decembra 2009. godine, usled finansijske krize širom Evrope, pet zemalja je najavilo svoje odustajanje sa takmičenja. Pored već pomenutih, na spisku se nalazila i Litvanija koja je na kraju ipak uspela da nađe sponzora i plati sumu određenu za učestvovanje na Evrosongu, koja je za ovu zemlju iznosila 90 hiljada evra.
Bez obzira na brojna odustajanja, i dalje je veliki broj onih zemalja koje su želele da učestvuju i još jednom se bore za titulu najbolje Pesme Evrovizije. Nakon „političke” pauze od jedne godine na takmičenje se vratila Gruzija.
Domaćini, poznati po skromnosti, ali i visokom standardu, potrudili su se da ovo izdanje takmičenja dobije malo drugačiju notu. Pre svega, skromnost se ogledala u samoj izradi scene koja se uglavnom sastojala od reflektora i svetlosnih efekata. To je ujedno bio i prvi put nakon 2000. godine da nisu korišćeni LED ekrani, a kao specijalni dodaci ubačeni su kristali koji su visili sa krova. Zanimljivo je i to da organizatori nisu otkrili izgled scene sve do 6. maja.
Među fanovima je ovaj podatak dočekan „na nož” pa je tako bilo mnogo onih koji su govorili da je preterana skromnost korak unazad za samo takmičenje. No, bez obzira na skromnost, budžet za treće norveško izdanje Pesme Evrovizije iznosio je 24 miliona evra . Ovo je treći put da Norveška organizuje takmičenje (prethodno su bili domaćini 1986. i 1996), iako su najčešće osvajali poslednje mesto, a često i nepopularnih Nul points. Organizatori su koristili 23 kamere, bilo je 500 ljudi u ekipi koja priprema takmičenje, rasveta se sastojala od skoro 5000 elemenata, 4.5 km kablova je iskorišćeno u povezivanju…
Prvobitni budžet koji su odobrili norveško ministarstvo za kulturu i norveški nacionalni emiter NRK iznosio je 17 miliona evra. Nakon nove procene, troškovi organizacije popeli su se na 24 miliona evra. Odlučeno je da se takmičenje održi u gradskom okrugu Osla jer glavni grad Norveške ispunjava sve uslove potrebne za organizovanje takmičenja – kapacitet, infrastrukturu, dvoranu. Početkom jula 2009. godine odlučeno je da mesto događaja bude novoizgrađena Telenor Arena u opštini Berum u blizini Osla. Dvorana „Oslo Spectrum” i još dve hale su takođe razmatrane za mesto događaja, ali se odustalo zbog manjeg kapaciteta i njihove veličine.
Vizuelni dizajn Pesme Evrovizije u Oslu sastojao se od bele osnove na kojoj su dodati zlatni, crni i ružičasti sedefasti baloni koji su simbolisali okupljanje ljudi i raznovrsnost emocija koje okružuju Pesmu Evrovizije. Organizatori su osmislili i različite varijante logoa (sa crnom pozadinom, sa dominantnim zlatnim ili pink balonima i slično), a posle jednogodišnje pauze, Pesma Evrovizije je ponovo imala svoj slogan – „Share the moment (Podeli trenutak)”.
Po drugi put, nakon 1999. godine, odabran je voditeljski trio koji je vodio sve tri večeri, dva polufinala i Veliko finale. Bili su to, blažen među ženama, Erik Solbaken (Erik Solbakken), novinarka i pevačica Hadi Ndžije (Haddy N’jie) i Nađa Hasnaui (Nadia Hasnaoui), voditeljka sa najvećim TV iskustvom koja je bila voditelj drugog izdanja Dečje pesme Evrovizije 2004. u Lilehameru. Erik Solbaken i Hadi Ndžije bili su, pored uvodnih najava, zaduženi za green room i predstavljanje izvođača, dok je Nađa Hasnaui bila zadužena za objavljivanje rezultata i glasova.
Razglednice su nakon 2008. i 2009. godine odisale skromnošću. Ekipa NRK-a je mesecima unazad gostovala u većini glavnih gradova zemalja učesnica snimajući kadrove koji su kasnije iskorišćeni za razglednice. Veliku teškoće kreatorima razglednica predstavljala je erupcija vulkana Ejafjadlajekidl na Islandu. Seizmička aktivnost započela je već krajem 2009. godine da bi kulminirala u veliku vulkansku erupciju 20. marta 2010. Druga erupcija dogodila se 14. aprila i upravo ona je dovela do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u istoriji Evrope uzrokovanog prirodnom katastrofom. Milioni putnika ostali su zaglavljeni na aerodromima dok se gust pepeo širio evropskim nebom, pa je u jednom momentu doveden u pitanje dolazak delegacija i izvođača na prve probe. Ipak, do tog momenta, nebo nad Evropom ponovo je postalo prohodno.
Zlatni balončići, kao i vizuelna tema takmičenja, pred nastup svake od zemalja učesnica grafički su formirali oblik određene zemlje, iznad publike u areni, a potom se pojavljivao spot u kojem su navijači bodrili svoje predstavnike, kao i snimak porodičnog okupljanja ispred malih ekrana. Zatim je kamera prikazivala svakog od izvođača moment pred izlazak na scenu, a potom se ponovo iznad publike u areni grafički formirala i zastava određene zemlje.
Ovakvo poigravanje grafikom i vizualizacijama koje je predstavljalo iskok od dotadašnje prakse, domaćini su pravdali činjenicom da žele da takmičenje učine intimnijim, da do svakog gledaoca dopre svaka zemlja, svaki učesnik i emocije koje time prenose, a sve u skladu sa sloganom takmičenja „Share the moment” – želeli su da svi međusobno podele trenutke sreće, uzbuđenja i sve čari evrovizijskog takmičenja koje postoji više od pola veka.
Pri formiranju oblika nekih zemalja bilo je i manjih odstupanja. Tako, prilikom „oblikovanja” Srbije, Izraela, Jermenije i Azerbejdžana nisu prikazani potpuni oblici usled graničnih ili teritorijalnih sporova u tim državama.
Brojni fanovi su putem društvene mreže Fejsbuk započeli kampanju za povratak orkestra na Pesmu Evrovizije u Oslu, prvi put nakon 1998. godine. Preko 5000 glasova podržalo je ovakvu inicijativu. Orkestar je, da podsetimo, korišćen još od prve Pesme Evrovizije davne 1956. godine, pa sve do 1998. u Birmingemu. Usled ubrzanog razvoja muzičke tehnologije, uvedena je muzička matrica ili podloga koja je pratila izvođače na sceni. Muzičke podloge su se pokazale veoma korisnim pa se ubrzo i odustalo od angažovanja orkestra. Jan Fredrik Hejerdal (Jan Fredrik Heyerdahl) iz norveškog „Radio Orkestra” izjavio je da je veoma zainteresovan za učestvovanje na Pesmi Evrovizije 2010. godine, ako EBU i NRK odobre povratak orkestra. Međutim, takvim promenama nije dato „zeleno svetlo”.
Promena u vidu povratka orkestra te godine nije urodila plodom, ali promene u sistemu glasanja jesu. Nakon 2008. godine i uvođenja dva polufinala, plasiranja devet najbolje zemalja po televotingu i jedna zemlja po izboru žirija, kao i ravnomernog glasanja publike i žirija (50:50) u finalu 2009. godine, a nakon žustrih rasprava koje su u nekim zemljama dospele i do parlamenta, od 2010. godine je odlučeno da se i u polufinalima i u finalu glasovi publike i žirija spajaju u odnosu 50:50.
EBU je 11. septembra 2009. godine doneo odluku o novom formatu glasanja i u polufinalima kombinovanjem glasova TV gledalaca i nacionalnih žirija sastavljenih od eksperata, čineći ga tako usklađenim sa finalnom večeri, a 26. oktobra je objavljeno da će glasanje trajati tokom izvođenja svih pesama pa sve do 15 minuta od završetka poslednje pesme. I tako sve tri večeri. Gledaoci su mogli da glasaju sms-om najviše 20 puta. Ranijim žrebom odlučeno je da u prvom polufinalu od direktnih finalista glasaju Španija, Francuska i Nemačka, a u drugom Ujedinjeno Kraljevstvo i domaćin Norveška.
Evrovizijsku sezonu 2009/2010. pratilo je sasvim uobičajeno i nekoliko skandala na nacionalnim izborima, ali je u tome prednjačila Ukrajina koja je izabrala pesmu za Oslo iz tek trećeg pokušaja. Ukrajinska nacionalna televizija NTU najpre je interno izabrala u decembru 2009. Vasila Lazaroviča, a izbor pesme organizovan je 5. marta, kada je za pobedničku izabrana pesma I love you. Međutim, nakon političkih promena, nova uprava televizije smatrala je da interni izbor izvođača nije pravedan, uvažavajući pritužbe i nezadovoljstvo građanstva, te je 17. marta, samo pet dana pre isteka roka za konačnu prijavu pesama, sazvana hitna konferencija za medije na kojoj je rečeno da će NTU organizovati novo nacionalno finale putem otvorenog konkursa, a pobedničku pesmu će izrabrati publika i žiri u odnosu 50:50.
Ovo je bilo tek prvo kršenje pravila EBU-a koje je nalagalo da su nacionalni emiteri dužni da sve detalje u vezi sa nacionalnim izborom dostave do 31. januara 2010. Uprkos tome, NTU je u neobjašnjivo kratkom vremenskom roku prikupio na konkurs 67 pesama, od kojih je selekciona komisija izabrala 19, a kao 20. učesnik našao se Vasil Lazarovič sa svojom pesmom I love you.
Nacionalni izbor održan je 20. marta, a nakon glasanja publike i žirija, Aljoša i Maša Sopko delile su 1. mesto. Kako je Aljoša i njena pesma To be free dobila više glasova žirija, prema pravilima NTU-a to je značilo da je ona novi ukrajinski predstavnik. Međutim, samo nekoliko sati kasnije otkriveno je da je pesma To be free čist plagijat pesme Knock me out koju izvode Linda Peri i Grejs Slik i koja je objavljena dve godine ranije.
Vreme je isteklo. Šefovi delegacija i organizatori takmičenja sastali su se u Oslu 21. marta, a kada je 22. trebalo da preda prijavu za pesmu, ukrajinska delegacija rekla je da imaju izabranog izvođača, ali da nemaju pesmu. Ovakvo kršenje pravila bi prema pravilniku Pesme Evrovizije trebalo da bude sankcionisano zabranom učešća uz novčanu kaznu, međutim čelnici EBU-a izašli su Ukrajincima u susret i dali im rok da do 26. marta prijave novu pesmu, ali da za svaki dan kašnjenja do isteka roka plate i određenu novčanu kaznu.
NTU je tako u opet neobjašnjivo kratkom vremenskom periodu, 24. marta objavio da će Aljoša u Oslu predstavljati Ukrajinu sa pesmom Sweet people. Evrovizijska javnost je ovakvim arogantnim i bezobzirnim stavom ukrajinske delegacije bila ogorčena, a velike kritike upućene su i na račun EBU-a koji je, prema tadašnjim navodima, postupio izuzetno blago jer da je bilo koja druga, manje uticajna i uspešna zemlja u pitanju, verovatno bi bila diskvalifikovana. Kako bilo, pesmu Sweet people su mnogi zavoleli ubrzo pa su početno nezadovoljstvo i bes zbog načinjene nepravde splasli.
Prvo polufinale održalo se 25, a drugo 27. maja, u oba polufinala predstavilo se po 17 zemalja, ukupno 34. Rezultati kvalifikovanih država za Veliko finale objavljeni su slučajnim redosledom, kako bi se održala tenzija i tajnost, ali i izbeglo favorizovanje. Konačni rezultati objavljeni su nakon finala.
Pesmu Evrovizije 2010. godine otvorili su predstavnici Moldavije „Sunstroke Project & Olia Tira” sa numerom Run away u kome je dominirao saksofonista u plavim pantalonama i belim naočarama. Svojim izgledom, ponašanjem i zvucima saksofona uspeo je da osvoji publiku i tako učini mali deo svog nastupa nezaboravnim momentom takmičenja.
Prvih 10 finalista iz prvog polufinala bili su: Belgija, Albanija, Grčka, Rusija, Island, Portugal, Bosna i Hercegovina, Belorusija, Moldavija i predstavnik Srbije Milan Stanković.
Rezultati prvog polufinala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Belgija | Tom Dice | Me and my guitar | 167 |
| 02. | Grčka | Giorgos Alkaios & Friends | OPA | 133 |
| 03. | Island | Hera Björk | Je ne sais quoi | 123 |
| 04. | Portugal | Filipa Azevedo | Há dias assim | 089 |
| 05. | Srbija | Milan Stanković | Ovo je Balkan | 079 |
| 06. | Albanija | Juliana Pasha | It’s all about you | 076 |
| 07. | Rusija | Peter Nalitch & Friends | Lost and forgotten | 074 |
| 08. | BiH | Vukašin Brajić | Thunder and lightning | 059 |
| 09. | Belorusija | 3+2 | Butterflies | 059 |
| 10. | Moldavija | Sunstroke Project & Olia Tira | Run away | 052 |
| 11. | Finska | Kuunkuiskaajat | Työlki ellää | 049 |
| 13. | Malta | Thea Garrett | My Dream | 045 |
| 14. | Poljska | Marcin Mroziński | Legenda | 044 |
| 15. | Estonija | Malcolm Lincoln | Siren | 039 |
| 15. | Makedonija | Gjoko Taneski | Jas ja imam silata | 037 |
| 17. | Slovačka | Kristina Pelakova | Horehronie | 024 |
| 18. | Letonija | Aisha | What for? | 011 |
Na samoj granici za prolaz u finale bio je simpatičan ženski duet iz Finske „Kuunkuiskaajat” koji je na finskom izveo pesmu Työlki ellää. Njih je samo tri poena delilo od 10. mesta i prolaska u finale.
Od većine zemalja u našem okruženju izgleda da se najviše Srbija, kroz pesmu Ovo je Balkan, dičila svojim balkanskim poreklom. Milan Stanković, iako netipičnog izgleda za malopre spomenuto područje, bio je potaman za evrovizijsko takmičenje što je moglo biti samo pozitivno u celokupnom predstavljanju Srbije na Pesmi Evrovizije u Oslu.
Pored Srbije, zemlje koje su se oslanjale na nacionalni melos bile su još i Grčka sa prepoznatljivom poskočicom Opa, i Slovačka koja se predstavila etno-pop pesmom. Slovačka pesma bila je visoko kotirana među obožavaocima Evrosonga, mnogi su joj predviđali siguran plasman u finale, pa je neprolazak pesme Horehronie bio veliko iznenađenje i ujedno razočaranje.
Pored Grčke i Slovačke, narodni melos mogao se čuti i iz Slovenije koja je Evropi ponudila miks roka i polke na pomalo duhovit način u pesmi Narodnozabavni rock.
Sa druge strane, makar što se tiče ostalih balkanskih zemalja, imali smo priliku da čujemo melodramatične balade iz Bosne i Hercegovine koju je predstavljao mladi muzičar Vukašin Brajić, inače učesnik rijalitija „Operacija Trijumf”, sa rok pesmom Thunder & lightning, ili iz Hrvatske koju su predstavljale tri mlade dame okupljene u grupi „Feminnem” koje su pevale baladu Lako je sve. Podsećanja radi, grupa „Feminnem” je već učestvovala na Pesmi Evrovizije 2005. godine u Kijevu, tada predstavljajući Bosnu i Hercegovinu.
Nijam Kavanah (Niamh Kavanagh) je takođe ponovila svoje učešće na takmičenju, ali daleko manje uspešno nego 1993. godine, kada je na domaćem terenu u Milstritu pobedila i tako drugi put zaredom Irskoj obezbedila organizaciju takmičenja. U Oslu je sa pesmom It’s for you uspela da uvede Irsku u finale, ali tamo je završila tek na 23. od 25 mesta.
Vrlo je poznato da se evrovizijski ukus publike razlikuje svake godine i veoma je nezahvalno predviđati pobednika, međutim te godine kao jedan od favorita izdvajala se danska pesma In a moment like this u prepoznatljivom skandinavskom pop maniru. Pesma Litvanaca East European funk izvedena je u fank ritmu, otvorivši drugo polufinalno veče, dok su Estonci ponudili pesmu Siren koja je sigurno bila iznenađenje za publiku koja ceni alternativnu stranu muzike u žanru koji prevazilazi granice lakih nota.
Jermenija je ponudila patriotsku pesmu Apricot stone, a „patriote po jeziku”, odn. zemlje koje su svoje pesme izvodile na maternjem jeziku bile su još i, već pomenute Hrvatska i Slovenija, Slovačka, Holandija, Izrael, Švajcarska, Makedonija, Portugal.
Ostalih 10 finalista iz drugog polufinala bili su: Rumunija, Turska, Kipar, Irska, Ukrajina, Izrael, Jermenija, Danska, Azerbejdžan i Gruzija.
Rezultati drugog polufinala:
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 01. | Turska | maNga | We could be the same | 118 |
| 02. | Azerbejdžan | Safura | Drip drop | 113 |
| 03. | Gruzija | Sofia Nizharadze | Shine | 106 |
| 04. | Rumunija | Paula Seling & Ovi | Playing with fire | 104 |
| 05. | Danska | Chanée & N’evergreen | In a moment like this | 101 |
| 06. | Jermenija | Eva Rivas | Apricot stone | 083 |
| 07. | Ukrajina | Alyosha | Sweet people | 077 |
| 08. | Izrael | Harel Skaat | Milim | 071 |
| 09. | Irska | Niamh Kavanagh | It’s for you | 067 |
| 09. | Kipar | Jon Lilygreen & The Islanders | Life looks better in spring | 067 |
| 11. | Švedska | Anna Bergendahl | This is my life | 062 |
| 12. | Litvanija | InCulto | Eastern European funk | 044 |
| 13. | Hrvatska | Feminnem | Lako je sve | 033 |
| 14. | Holandija | Sieneke | Ik ben verliefd (Sha-la-lie) | 029 |
| 15. | Bugarska | Miro | Angel si ti | 019 |
| 16. | Slovenija | Ansambel Žlindra & Kalamari | Narodnozabavni rock | 006 |
| 17. | Švajcarska | Michael von der Heide | Il pleut de l’or | 002 |
Dakle, od bivših jugoslovenskih republika u Veliko finale uspele su da se plasiraju samo Srbija i Bosna i Hercegovina, dok Hrvatska, Slovenija i Makedonija nisu bili te sreće. Makedonija je polufinalno takmičenje završila na 15. mestu u prvom polufinalu, Hrvatska se našla na 13. mestu, ali u drugom polufinalu, a Slovenija na pretposlednjem 16. mestu, takođe u drugom polufinalu.
Hrvatske predstavnice su poput Kristine iz Slovačke, prema predviđanjima fanova, bile sigurne učesnice finala, međutim to se nije dogodilo. Pamela Ramljak, članica sastava „Feminnem”, pevala je uvodne stihove pesme Lako je sve, ali je doživela peh jer je u trećem stihu neusklađeno pevala sa matricom, pa se činilo da žuri u odnosu na muziku. Taj delić sekunde brzo je prevaziđen i nije uticao na ostatak izvođenja, ali uprkos tome, mnogi su taj momenat smatrali presudnim za hrvatsko ostajanje u polufinalu.
Prvi put od uvođenja polufinalnih takmičenja, jedna od najuspešnijih zemalja, Švedska, nije uspela da se plasira u finale zauzevši 11. mesto, samo 5 poena manje od desetoplasiranog Kipra. Predstavnica Švedske Ana Bergendal (Anna Bergendahl) sigurno je bila tužna nakon proglašenja finalista, ali njena pesma This is my life verovatno ostaje kao jedna od najlepših pesama Evrovizije 2010. i sa najlepše dočaranom atmosferom u areni.
Veliko finale održalo se 29. maja. Pored 20 finalista koji su mesto u finalu potražili preko dva polufinala, našle su se i zemlje „Velike četvorke”: Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska i Španija, kao i zemlja domaćin Norveška. Nastupilo je ukupno 25 zemalja, dok je svoje glasove poslalo svih 39 zemalja učesnica.
Interval nastup ili kratak predah između nastupa finalista i početka glasanja sastojao se od brojnih igračkih događaja na ulicama gradova širom Evrope popularno nazvan „Flash mob dance”, u kome su učestvovali uglavnom obični ljudi, gledaoci, fanovi takmičenja i po koji profesionalac. Domaćini su nekoliko meseci pre takmičenja snimili video-spot sa instrukcijama pokreta plesa i podelili ga putem interneta i zvaničnog evrovizijskog sajta, kako bi svi zainteresovani imali priliku da ga nauče i učestvuju u snimanju u svom gradu. Snimci ljudi kako igraju na ulicama svojih gradova kasnije je povezan u celinu, pa se stvorila predstava da cela Evropa učestvuje u istom plesu. Video je sadžao i snimke porodičnih domaćinstava, kako bi se istakla i osobina Pesme Evrovizije kao porodičnog festivala. Peter Svor je u ime NRK rekao: „Želimo da podelimo Pesmu Evrovizije radije nego da je samo prenosimo”. Pesmu Glow koja je pratila igrače širom Evrope i koja je trajala sedam minuta, producirao je Element tim, a izvodio ga je poznati norveški dens/hip-hop duo „Madcon”.
Interval akt u prvom polufinalu bio je video i scenski nastup nazvan „Human sounds”, a drugi se sastojao od spota u kome dečak stiže u evrovizijsku arenu i uživo izvodi brejkdens egzibicije.
Nastup 25 zemalja u Velikom finalu sigurno je zasenio svojim skandaloznim upadom na scenu Španac Žaume Marke Kot (Jaume Marquet Cot) alijas Džimi Džamp, na samom početku finalnog takmičenja, a u toku izvođenja pesme španskog predstavnika Danijela Digesa (Daniel Diges). Naime, Džimi Džamp, poznat po ometanjima uglavnom sportskih događaja, uspeo je da se i pored policije koja obezbeđuje takmičenje nađe na sceni i u pažljivoj koreografskoj rutini pridruži Danijelu i njegovoj ekipi i prekine harmoniju njihovog nastupa. Naravno, španska ekipa bila je visoko profesionalna i ni jednog trenutka nisu pokazivali da im je nešto zasmetalo ili ugrozilo nastup, a Džimi je ubrzo nestao sa scene, kada je ugledao obezbeđenje. Naravno, obezbeđenje je odmah reagovalo i izbacilo uljeza, a voditeljka je u pauzi između nastupa ostalih zemalja najavila da će pesma Algo pequenito ponovo biti izvedena nakon poslednje pesme te večeri. Bio je ovo svakako presedan u istoriji Pesme Evrovizije jer se do sada ovakav incident nikada nije dogodio.
Ipak, ovo nije biti prvi put da Špancima neko ili nešto poremeti nastup. Setimo se Zagreba 1990. godine, kada je zbog neusklađivanja orkestra i muzičke matrice došlo do prekida na početku nastupa tadašnjih španskih predstavnica „Azucar Moreno”, takođe na samom startu takmičenja.
Na internet stranicama posvećenim Pesmi Evrovizije u Oslu uglavnom je u raznim glasanjima za pobednika takmičenja proglašavan Azerbejdžan i njihova predstavnica Safura koja je sa veoma dobrom ekipom i vrlo ozbiljnim marketingom promovisala svoju pesmu Drip drop. Njihov rezultat može se svrstati u neslavne imajući u vidu napadnu, agresivnu, forsiranu kampanju koju je vodila njihova ekipa. Na kraju takmičenja Azerbejdžan je osvojio visoko, ali za delegaciju verovatno razočaravajuće 5. mesto sa 145 poena. Pored njih, favoritima su se smatrali i danski duet „Chanee & N’evergreen” koji su bili uspešniji za četiri poena (149 poena) i tako se plasirali na 4. mesto.
Vrlo prijatno iznenađenje, priredio je duet iz Rumunije Pola Seling i Ovi koji su za klavirom „zapalili vatru” posebnim spravicama koje su imali na rukama. Jednim od najupečatljivijih nastupa uspeli su da Rumuniju još jednom dovedu u vrh konačne rezultatske liste. Sa 162 poena Rumunija se našla na odličnom 3. mestu sa pesmom Playing with fire.
Turska alternativna rok i metal grupa „maNga”, dobitnik MTV nagrade u kategoriji najboljeg evropskog izvođača u 2009. godini, kao i za najboljeg turskog izvođača od ogranka MTV Turska, imala je priliku da svoju zemlju dovedu na korak do trona. Sa upečatljivim performansom i pomalo neuobičajenim za scenu Evrosonga, „maNga” je sa pesmom We could be the same sakupila 170 poena, sasvim dovoljno za vicešampionsko mesto.
Malo ko je pre takmičenja verovao da je moguća pobeda jedne od članice „Velike četvorke” jer je poznato da su u poslednjoj dekadi njihovi predstavnici prolazili loše, kada je glasanje u pitanju. Devetnaestogodišnja predstavnica Nemačke, Lena Mejer-Landrut (Lena Meyer-Landrut) iz Hanovera, iza koje je stajao veliki TV magnat i producent Štefan Rab (Stefan Raab), i sam učesnik Evrosonga 2000. godine, bila je nekoliko meseci pre takmičenja običan student biologije koji je polagao svoje ispite, a onda je došla na ideju da se prijavi za nacionalni izbor. Svoju ideju i prijavu skrivala je od svojih prijatelja, kako je govorila, da joj se ne bi smejali ukoliko ne bude primljena. Lena je pobedila na nacionalnom izboru i tako postala predstavnica Nemačke na takmičenju u Oslu. Njena ležernost, osmeh, opuštenost i simpatičnost bili su zasigurno deo njene pobedničke priče.
Smatrana za jednog od favorita po kladionicama, pesma Satellite, čiji su autori Amerikanka Džuli Frost i Danac Dejn Džon Gordon, još pre takmičenja stigla je do srca slušalaca. Mnogobrojna nemačka publika uprkos ljubavi prema Leni i njenoj pesmi nije mogla biti sigurna u pobedu njihove nove mlade uzdanice i nacionalne miljenice. No, pesma je na takmičenju u Oslu pobedila sa 246 poena, čak 76 više od drugoplasirane Turske. Ovo je u tom momentu bila druga najbolja rezultatska razlika između pobednika i drugog mesta; ispred nje bio je jedino Aleksandar Ribak prethodne godine u Moskvi sa 169 poena više od drugoplasiranog Islanda; 2012. će je prestići Loren iz Švedske sa razlikom od 113 poena. Zanimljivo, bila je ovo prva pobeda zemlje članice „Velike četvorke” od kada je Ujedinjeno Kraljevstvo pobedilo na Pesmi Evrovizije 1997. godine, odnosno prva od 2000. godine kada je uvedeno pravilo „Velike četvorke”.
Inače, pri samom kraju glasanja bila je izvesna pobeda Nemačke, ali mlada Lena nije mogla da poveruje. „Pred kraj glasanja ljudi iz nemačke delegacije su mi rekli da sam pobedila, ali ja sam stalno ponavljala da još nekoliko zemalja treba da glasa i uopšte nisam shvatala da je moja prednost tolika da me više niko ne može stići”, izjavila je Lena nakon takmičenja na pobedničkoj konferenciji za novinare. Da stvar oko pobede bude još blistavija, mediji u Nemačkoj su često isticali kako je ovo tek druga pobeda ove zemlje na Pesmi Evrovizije nakon pobede Nikol 1982. godine, a prva pobeda nakon ujedinjenja dve Nemačke. Takođe, isticalo se da su se mnogi nadali, ali je mali broj ljudi verovao u njenu pobedu, pogotovo ovako ubedljivu, sakupivši više poena od svih nemačkih predstavnika u poslednjih šest godina.
Lena je nastupila prilično minimalistički, u jednostavnoj, uskoj, crnoj haljini, bez koreografije, zajedno sa četiri prateća vokala. Pesma je nakon takmičenja doživela veliki komercijalni uspeh širom Evrope, našavši se u vrhu mnogih TOP lista. Prvo mesto za Satellite bilo je rezervisano, osim u Nemačkoj, i u Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Švajcarskoj i Švedskoj, u Austriji i Irskoj je bila druga, a treće mesto bilo je rezervisano za TOP listu u Mađarskoj. TOP 5 bio je postignut i u Belgiji, Izraelu, Holandiji, Poljskoj, na Islandu… Pesma je doživela zlatni i platinasti tiraž u Nemačkoj, Danskoj, Švajcarskoj i Švedskoj.
I dok su se brojali poeni pobedničke pesme iz Nemačke, uporedo smo posmatrali kako na tabeli prolazi predstavnik Srbije Milan Stanković. Njegovoj pobedi na domaćem terenu i kasnijem predstavljanju Evropi, prethodio je nacionalni izbor „3 pa 1 za Oslo” koji je zamenio tradicionalnu Beoviziju. RTS je, štedeći novac, angažovao jednog kompozitora koji bi napisao više pesama za više učesnika. Tako su se na nacionalnom izboru, pored Milana Stankovića, našla još dva izvođača – afirmisana mlada pevačica Emina Jahović i mladi Oliver Katić, učesnik prve sezone rijalitija „Ja imam talenat”, pripomognut sjajnim vokalom Jelene Marković. Sve pesme komponovao je svetski priznati muzičar Goran Bregović koji je imao priliku da sam bira učesnike za nacionalni izbor, a tekstopisci su bili Marina Tucaković i Ljiljana Jorgovanović.
Po ustaljenom običaju u Srbiji, javno mnjenje obasulo je oštre kritike, kako na sam format nacionalnog izbora, tako i na ponuđene pesme i na kraju – sam izbor pobedničke pesme. O najboljoj pesmi, a po svoj prilici, o najboljem pevaču, odlučivala je isključivo publika. Milanova pobeda osporavana je ne samo zbog njegovog ekscentričnog izgleda, već i zbog glasačke mašinarije koju je stekao učešćem u muzičkom rijalitiju „Zvezde Granda”, pa iako je RTS držao u tajnosti sve pesme do same takmičarske večeri, javnost je unapred odredila pobednika. Tekstovi svih pesama postali su predmet sprdnje na radio-stanicama, a popularni voditelj Brahus sa nacionalnog Radija B92 postao je miljenik nacije nakon što je u svojoj emisiji umetnički recitovao tekstove pesama sa ovog nacionalnog izbora.
RTS je stao iza svog predstavnika, obezbeđen je promotivni materijal, tj. paketići koji su sadržali CD, licidarsko srce i čokanjče. U Oslu je održana srpska žurka na kojoj je Milan otpevao, između ostalog, i svoju evrovizijsku pesmu, a gostovao je i na koncertu Gorana Bregovića u koncertnoj dvorani u centru Osla otpevavši Mesečinu i dve verzije pesme Ovo je Balkan, srpsku i špansku. Ekipa Srbije bila je smeštena u istom hotelu u kome je bila i pobednica Lena iz Nemačke, kao i predstavnici Turske i Bugarske. U toku boravka srpske delegacije u Oslu, interesovanje medija za Milana Stankovića je bilo veliko, osnovani su i klubovi obožavalaca, a pažnja medija bila je usmerena i na njegov specifičan stil koji je čak kopirao i voditelj Pesme Evrovizije, Erik Solbaken. On je u jednom trenutku tokom polufinalne večeri stavio plavu periku nalik na Milanovu frizuru.
Plasman u finale i osvojeno solidno 13. mesto Goran Bregović nije želeo da komentariše, iako su se po medijima provlačili tekstovi o nezadovoljstvu zbog nastupa, koreografije i kostima jer se, kako je navođeno, time sputavala specifičnost koju je Milan imao na nacionalnom izboru.
Bilo kako bilo, Milan je nakon finala izjavio da mu je puno srce i da zna da nije obrukao svoju zemlju. „Naravno da sam zadovoljan i drago mi je što sam ispunio svoj cilj, a to je da nisam ni jednog trenutka obrukao svoju zemlju, koju sam sa ponosom predstavljao i što nisam pokvario prosek koji Srbija ima na Evrosongu. Vraćam se punog srca”, izjavio je mladi Milan Stanković i dodao: „Možda sam očekivao malo bolji plasman, ali nisam toliko razočaran. Mislim da je veliki uspeh i sam ulazak u finale”.
Duška Vučinić Lučić, portparol RTS-a i srpske delegacije kazala je da Srbija ima mnogo razloga da bude zadovoljna Stankovićevim nastupom. „Milan je imao originalan nastup i briljirao je svojom pojavom. Nismo mogli da izađemo iz hotela od brojnih fanova i novinara. U globalu smo zadovoljni nastupom i ispunili smo obećanje da ćemo se plasirati u finale”, rekla je Duška nakon finala ali i istakla sledeće: „Primetan je veliki uticaj žirija, kao i činjenica da su bivše sovjetske republike nastavile po starom i međusobno podelile glasove. Na primer, svojim plasmanom su iznenadili Belgija (6. mesto) i Turska (2. mesto) koji pre takmičenja nisu bili u najužem krugu favorita”.
Na kraju, 72 poena i 13. mesto nije bio loš plasman, ali je zabrinuo podatak da je Srbija dobila bodove od samo 13 zemalja, u odnosu na maksimalnih 38 od kojih je mogla da dobije bodove. Visoki poeni uglavnom su stizali već tradicionalno od bivših ju-republika, a stigle su i visoke ocene iz Francuske, Švedske i Švajcarske – jasno, zemlje u kojoj je jaka srpska dijaspora. Takođe je zanimljivo i to da je u polufinalu Srbija osvojila 5. mesto sa 79 poena, odnosno imala je više bodova nego u finalu. Treba napomenuti da, iako je snimljena španska verzija pesme pod nazivom Balkañeros, Španija nije udelila niti jedan poen.
Ekipu koja je svakodnevno bila uz Milana Stankovića činili su i prateći vokali i igrači. U ulozi pratećih vokala, ali i igrača, bile su Saška Janković i Zorica Brkić, dok su takođe kao prateći igrači uz Milana bili i Marko Stojiljković i Aleksandar Jelenković.
Pesmu Evrovizije 2010. su pored zemalja učesnica prenosile i tradicionalno Australija i Novi Zeland, ali i zemlje koje su se povukle kao što su Crna Gora i Mađarska. Po treći put obezbeđen je i prenos u visokoj definiciji (HD) u onim zemljama u kojima su nacionalne televizije obezbedile HD signal, između ostalih i u Srbiji, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Norveškoj, Portugalu, Španiji, Švedskoj, Turskoj…
Od poznatih evrovizijskih imena koji su čitali glasove pojavili su se: Kristina Metaksa (Kipar 2009), Jouhana (Island 2009), Kjara (Malta 1998, 2005. i 2009), Erik Sade (Švedska 2011).
Nagrada „Marsel Bezenson” za 2010. godinu otišla je u ruke Harela Skata, predstavnika Izraela i za pesmu Milim (Reči). Ovu nagradu osvojio je u sve tri kategorije: nagrada za izvođača, nagrada kompozitora i nagrada novinara. Izrael je u finalu osvojio tek 14. mesto sa 71 poenom, iza Srbije, a ispred Španije, iako je slovio takođe za konkurenta za visok plasman.
Gledanost Pesme Evrovizije 2010. godine je bila velika jer je šou preko malih ekrana pratilo više od 100 miliona gledalaca; 16 hiljada je prisustvovalo šouu u areni, a 80 hiljada ulaznica prodato je za glavne večeri i probe.
| # | Država | Izvođač | Pesma | Bod |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Nemačka | Lena | Satellite | 246 |
| 2. | Turska | maNga | We could be the same | 170 |
| 3. | Rumunija | Paula Seling & Ovi | Playing with fire | 162 |
| 4. | Danska | Chanée & N’evergreen | In a moment like this | 149 |
| 5. | Azerbejdžan | Safura | Drip drop | 145 |
| 6. | Belgija | Tom Dice | Me and my guitar | 143 |
| 7. | Jermenija | Eva Rivas | Apricot stone | 141 |
| 8. | Grčka | Giorgos Alkaios & Friends | OPA | 140 |
| 9. | Gruzija | Sofia Nizharadze | Shine | 136 |
| 10. | Ukrajina | Alyosha | Sweet people | 108 |
| 11. | Rusija | Peter Nalitch & Friends | Lost and forgotten | 90 |
| 12. | Francuska | Jessy Matador | Allez olla olé | 82 |
| 13. | Srbija | Milan Stanković | Ovo je Balkan | 72 |
| 14. | Izrael | Harel Skaat | Milim | 71 |
| 15. | Španija | Daniel Diges | Algo pequeñito | 68 |
| 16. | Albanija | Juliana Pasha | It’s all about you | 62 |
| 17. | BiH | Vukašin Brajić | Thunder and lightning | 51 |
| 18. | Portugal | Filipa Azevedo | Há dias assim | 43 |
| 19. | Island | Hera Björk | Je ne sais quoi | 41 |
| 20. | Norveška | Didrik Solli-Tangen | My heart is yours | 35 |
| 21. | Kipar | Jon Lilygreen & The Islanders | Life looks better in spring | 27 |
| 21. | Moldavija | Sunstroke Project & Olia Tira | Run away | 27 |
| 23. | Irska | Niamh Kavanagh | It’s for you | 25 |
| 24. | Belorusija | 3+2 | Butterflies | 18 |
| 25. | UK | Josh Dubovie | That sounds good to me | 10 |