Revija učesnika Beosonga: Žarko Stepanov

Našu reviju učesnika Beosonga zatvaramo intervjuom sa Žarkom Stepanovim, poznatim glumcem, muzičarem, radijskim i televizijskim voditeljem čije lice i glas po nekom automatizmu uliva vedrinu i optimizam.

U polufinalu predstojećeg Beosonga nastupiće poslednji sa pesmom Tren čiji je kompletni autor Ivan Ilić.

Najpre želim da Vam čestitam na plasmanu u završnicu Beosonga. Biti u prvih 15 među 171 pesmom pristiglom na konkurs vrlo je pohvalno i značajno. Kako je došlo do toga da se uopšte prijavite na konkurs?

– Na konkurs se nisam ja prijavio. Bio sam na odmoru, na skijanju, kada je usledio poziv mog kompozitora, prijatelja i kolege iz pozorišta, Ivana Ilića, koji mi je rekao: “Javi mi se, imam nešto lepo i važno da ti kažem.” Pitao sam ga o čemu se radi, a on mi je rekao: “Imam pesmu za Beosong, voleo bih da je ti otpevaš. Da li te to interesuje?” Meni festivali nisu strani, dugo sam svirao i nastupao sa svojom grupom, a i sada sam glumac, na sceni sam poslednjih nekoliko godina, tako da sam prihvatio taj poziv, iako pesmu nisam čuo. Rekao sam mu: ”Hoću, važi, zašto da ne…” Jedno novo iskustvo u mom životu i uopšte u karijeri.
Čim sam se vratio sa odmora, imali smo vrlo malo vremena. Ja sam se vratio 13. januara, a do 20. su se slale prijave. Poslušao sam pesmu, “kupila” me je na prvo slušanje i odgovara nekom mom karakteru. Uopšte, postoje mnoge pop pesme koje ja volim i slušam privatno, tako da mi žanr skroz odgovara. Uleteli smo u studio, snimili pesmu, poslali je, i eto, imali smo sreću da se nađemo u prvih 15, tako da sada predstoji teži posao, a to su pripreme.

Kako biste opisali pesmu sa kojom ćete se predstaviti publici?

– U pitanju je iskrena balada. Zapravo, balada koja je inspirisana istinitim događajem. Pesma govori o gubitku. Mislim da će se zbog toga mnogi u publici, i uopšte ljudi koji budu pratili Beosong i budu čuli tu pesmu, moći pronaći u njoj. Svako je u životu imao nekakav gubitak. Da li je to gubitak devojke, momka, kućnog ljubimca, zaista je nebitno. Gubitak je gubitak. S druge strane, pesma nije tužna, kao neki “lament” nad ne znam čim, već se u tome čuje i oseti neka doza sreće, a to će ljudi zapravo moći da čuju u refrenu – u smislu “idi, ja ću te čekati, sve će biti u redu” i tako dalje. Dakle, zrači i neki optimizam, a samim tim nije neka tužbalica, već jedna balada ispunjena ljubavlju i emocijama prema tom “nekom”.
Pesma je izuzetno teška. To sam shvatio tek sad kroz rad. Izuzetno je teško otpevati je i izneti na pravi način kakav mi želimo jer već imamo neku skrojenu priču. Nemamo mnogo vremena, ja se trudim, 2. mart je blizu…

Kakav scenski nastup možemo da očekujemo i kako teku pripreme?

– Pošto ja prvi put radim ovako nešto, okupio sam tim ljudi koji će da mi pomogne u svemu ovome. To su ljudi iz različitih profesija koji su odlični u svom poslu, moram to da napomenem, a to su pre svega moji prijatelji. Moja rediteljka, Jana Maričić, osmislila je nastup. Pošto sam ja glumac, onda smo krenuli u tom smeru – da to bude kao neki monolog od tri minuta, da to nije samo puko pevanje u kojem ću ja da izađem, stanem i otpevam pesmu, već da sve to ima neku priču, a ja se nadam da će publika uspeti da prepozna i da pročita to što smo mi hteli.
Imali smo prvu probu, meni je sve to sad jako zanimljivo i počinjem da uživam u svemu ovome. Pored mene će biti pet balerina koje su moje koleginice iz Pozorišta na Terazijama. One će mi pomoći da to ispričam na pravi način. Vodio sam se time da mi scenski pokret ne “uguši” pesmu, nego da mi pesma bude u prvom planu jer su zaista bitne reči, bitno je da dopru do ljudi. Hteo sam da to sve bude svedeno – svedeni će biti kostimi, šminka i ostalo, a da opet bude lepo, kao neka zimska bajka, u tim bojama jer, još uvek je zima i tako nešto će biti ljudima prihvatljivije nego da izađemo u bikiniju. Jana je to pametno i temeljno radila i mislim da je pogodila pravu stvar.

Znamo da će, za razliku od ranijih godina na Beoviziji, ovog puta na Beosongu glasati samo publika. Mislite li da je to najmerodavniji sistem glasanja i s tim u vezi da li mislite da publika glasa za pesmu ili za izvođača?

– Apsolutno mislim da će biti dela publike koji će da glasa za izvođača. To se i sada već zna – ljudi o tome pričaju, čitam komentare, forume i to je negde normalno i legitimno. Ljudi se vezuju za osobe. Imamo dosta predstavnika iz “Prvog glasa Srbije”. Jednostavno, ljudi su ih prethodnih meseci gledali, stalno su im bili pred očima i normalno je da su se vezali za te neke ljude koji će sada nastupiti i na Beosongu. To je normalno, ja to poštujem. Neko ti se dopadne kao takav. Naravno, biće i onih ljudi koji će da glasaju za pesmu, i ja bih iskreno voleo da pesma pobedi. To kažem zato što ja sad mogu da “natučem” svojih pet hiljada fanova i da pobedim, ali možda moja pesma zaista nije tako dobra kao neka druga. Znači, hajmo da pošaljemo zaista najbolju pesmu i hajde da nas predstavlja u najboljem svetlu. Naravno, nije sve ni u pesmi, mora i taj neko ko izvodi pesmu da ima ono “nešto”, mora da ima i harizmu i stav. Eto, Marija Šerifović je to uspela jedina da uradi, donela je pobedu i uradila je veliku stvar. Velika je to stvar – isto kao što Novak Đoković predstavlja Srbiju, tako je i ovo.
Publika će sigurno biti podeljena. Radili smo prošlih godina na jedan način, sada ćemo na drugi pa ćemo da vidimo, vreme će pokazati. Ako se ovo sad ovako ne pokaže kao dobro, sledeće godine će biti nešto drugo. Mislim da samo nije ništa tragično.
I u “Prvom glasu Srbije” su ljudi glasali putem sms-a pa su neki ispali pre vremena. Bila su pisanja po medijima da je publika gluva, da nisu prepoznali talenat u nekim slučajevima… Uvek neko neće biti zadovoljan kako god da okrenete.

Mediji, a posebno tabloidi, pišu sve i svašta proteklih nedelja. Kakav je Vaš stav na komentare nezadovoljnih kolega koji nisu prošli užu selekciju? Da li doživljavate to kao posredno degradiranje Vašeg uspeha?

– Žiri je žiri. Kad na utakmici dosudi sudija – tako je, i uvek će neka strana biti nezadovoljna. Apsolutno razumem učesnike koji nisu prošli, ali sa velikim nažalost. Mislim da ipak ovo ne treba tragično doživeti. Ne govorim za sebe, ali postoji veliki broj mladih ljudi koji su za mnoge anonimusi. Ali ok, danas su anonimusi, sutra će već biti poznati. Ako je to zaista najbitnije da neko bude poznat da predstavlja Srbiju, ja mislim da nije.
Mislim da Srbija zaista ima mnogo talentovanih ljudi oko kojih se vi očešete ramenom u prolazu, a ne znate da je taj, recimo, najbolji mladi violinista. Siguran sam da za takve osobe ljudi ne znaju, a prolaze svakodnevno pored njih. I u šouu “Ja imam talenat” svi su nepoznati. Tu dođe neko, predstavi se da ja Pera Petrović iz ne znam odakle i onda sedne i “pokida” onu harmoniku, i ti ostaneš bez teksta. Ja privatno znam mnogo ljudi koji fantastično pevaju i koji se nikada ne bi prijavili na festival ili u neki rijaliti, ali imaju veliki potencijal, tako da razumem kolege zašto se ljute, ali svako ko gubi ima pravo da se ljuti. Sve je to u redu. Treba pružiti šansu i novim ljudima. Da li je bilo pritisaka na žiri – zaista ne ulazim u tu priču, niti znam. Potpuno laički govorim. Ja sam sad upao tu i pokušavam da izvučem iz svega najbolje.

BIOGRAFIJA
Žarko je rođen je 16.02.1983. u Novom Sadu. Završo je Srednju muzičku školu “Isidor Bajić” u Novom Sadu, smer: teoretski i kontrabas. Studirao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer: gluma.
Ostvario je uloge u predstavama: “Briljantin” (glavna uloga), “Glavo luda” (glavna uloga), “Rebeka”, “Les Miserables”, “Buđenje proleća”, “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Mala trilogija smrti”, “Pepeljuga”, “Slovo na slovo”, “Psovanje publike”, “Koriolan”…
Na televiziji je radio kao voditelj zabavne emisije “Naj od naj” i “Srećne vesti” (Foks i TV Prva). Voditelj je jutarnjeg programa radija Naksi.
Više od 10 godina svira kontrabas u grupama “Zorule” i “Ravnica” iz Novog Sada.
Živi i radi u Beogradu.

Vratimo se sada na Evroviziju. Koliko pratite ovo takmičenje i šta mislite da je razlog njene ogromne popularnosti i dugovečnosti?

– Čim Evrovizija postoji skoro šest decenija to znači da je nešto dobro i da je to nešto što ljudi vole. Generalno mislim da ne postoji čovek na planeti koji ne voli muziku i dobro je da jedan takav festival postoji jer, pre svega, Evrovizija spaja ljude na jedan lep način. Muzika je internacionalni jezik. Kao muzičar znam šta je najlepše – dešavalo mi se na nekim festivalima da se nađem sa nekim iz Argentine ili Rusije i svi sviramo istu pesmu. To ne može da se opiše. To je jedan od razloga zašto je dobro da postoji.
Drugo, ja lično uvek volim da otkrivam neku novu muziku. U poslednje vreme slušam Ukrajince. Otkinuo sam za jednom grupom koja se zove “5nizza”, fenomenalni su. Dajte da malo odmorimo od engleskog i da čujemo šta drugi ljudi rade i stvaraju! Ima muzike koju nismo otkrili i nećemo je otkriti ni za tri života i zato je dobro kada na jednom mestu imaš sudar nacija i svako iz svog temperamenta svoj neki melos donese, a ti to vidiš i čuješ na jednom mestu. Mislim da je to razlog što se Evrovizija toliko dugo održala jer daje ljudima radost, pozitivnu energiju, ljudi đuskaju, navijaju jedni za druge, razmenjuju bodove, jedni drugima častitaju… Te neke pesme ostanu dugo. Ljudi i danas znaju za Ruslanu, Sertab ili sad za poslednju pobednicu, Loren. To ima u svakoj diskoteci.
Evrovizija je kao Oskar – Oskar će moći doživotno da se održava. Tako je i ovo. Šest decenija – o čemu mi pričamo! Nisam toliko intenzivno pratio ranije Evroviziju, ali u poslednjih nekoliko godina da. Imali smo čemu da se radujemo. Željko je bio drugi, pa treći, Marija je bila prva, Jelena je bila šesta i lepo je da smo i u toj disciplini bili uspešni.

Da li mislite da postoji neki recept za uspeh na Evrosongu i koji je to?

– Ne. Ne, zato što poslednjih godina pesme koje su pobeđivale bile su potpuno različite. Imali smo, na primer, Fince, sad imate Loren koja po mnogo čemu podseća na Bjork i po fizionomiji i po svemu, pa smo imali i Molitvu… To su potpuno različiti žanrovi. Šta se to dogodi te godine, to sam Bog zna. Ljudima se u tom trenutku učini da je nešto dobro i to je još jedna dobra stvar što ne pobeđuje uvek isto i uvek ista zemlja. Sve je šaroliko i ta raznovrsnost je zdrava. I kad gledaš filmove ne gledaš ceo život samo komedije, nego pogledaš malo i dramu, pa triler, pa neki dobar horor. Ta raznovrsnost gradi duh.
Bitan faktor jeste da budeš autentičan i da se po nečemu izdvojiš. Ne postoji recept i dobro je da ga nema jer bi se tada ljudi vodili time i svi bi ličili jedni na druge.

Jeste li već čuli neke od izabranih pesama ove godine?

– Čuo sam da su neki imali prilike da čuju druge pesme. Ja nisam, niti sam se nešto trudio, ali ne zato što me ne interesuje, nego ne trčim ni ja da puštam svoju pesmu drugim izvođačima. ‘Ajmo da iznenadimo jedni druge, ‘ajmo da to bude stvarno premijera! Dakle, nisam čuo ni naše pesme, ali ni one izabrane evrovizijske. To mi je kao da pogledam film pre premijere. Volim da pogledam kad je to već gotova stvar i kad je urađena.

Ukoliko pobedite na Beosongu i tako steknete pravo da predstavljate Srbiju u Malmeu, čime biste i na koji način, osim pesmom, predstavili našu zemlju Evropi i svetu?

– Ja bih poneo neku dobru rakiju iz Srbije, jednu dobru dunju… Šalim se! Pre svega, to je velika odgovornost – predstavljati svoju zemlju na bilo koji način. Ne bih da zvuči glupo i izlizano, ali trudio bih se da budem svoj, da ostavim utisak. Bilo bi nešto drugačije od ovoga čime ću se sad predstaviti. Bila bi nadogradnja i cela ova priča bi se malo više razradila.
Mislim da je nabolje biti normalan, što je inače užasno teško u današnje vreme. Opet, da ne zvuči glupo, ali bih pokazao da je Srbija jedna normalna zemlja. Meni to nije strano. Ja sam, recimo, bio na festivalu uličnih svirača u Italiji, gde su došli ljudi iz celog sveta i imao sam priliku da predstavljam Srbiju. Radio sam i Diznijevu predstavu sa Amerikancima u areni, pa smo se kolege i ja trudili da budemo savršeni domaćini. Oni su to prepoznali i pohvalili nas.
Ukoliko bih otišao u Malme, trudio bih se da ostvarim konekciju sa ljudima kroz muziku, umetnost… Ne bih se usredsredio samo na svoj tim.

Najlepše Vam hvala na odvojenom vremenu za ovaj intervju. U svoje ime i u ime uredništva našeg sajta, želim Vam sreću na predstojećem takmičenje i svako dobro u daljem radu.

– Slobodane hvala tebi! Ne laskam ti, radiš jednu sjajnu stvar i želim ti mnogo sreće u daljem radu. Ovo je jedan vrlo kreativan posao, to nije puko novinarstvo. Širi i dalje svoje vidike, još više.

httpv://youtu.be/ohnxFmEJRJY