Pogledi

Poetske vrednosti evrovizijskih pesama

“Kič” je reč koja se najčešće i najlakše koristi za degradaciju čitavog koncepta Evrovizije; ona je u kompletu čekića onaj najveći, hiperčekić, koji se koristi samo u crtanim filmovima i neargumentovanim raspravama. Nakon udara takvim čekićem generalizacije teško možete da se osvestite, a kamoli da date smislen odgovor na napad. Jer Evrovizija zaista jeste i kič, ali ne u većoj meri nego što je to čitava svetska pop-kultura. U ovom tekstu fokusiraćemo se na vrednosti tekstova evrovizijskih pesama, s posebnim akcentom na dva pitanja: kakva očekivanja treba imati od teksta pop-pesme i koji su najzastupljeniji evrovizijski banalizatori.

Pre svega recimo nešto o samom fenomenu kiča, iako je ta tema postala dosadno opšte mesto o kome je malo šta preostalo reći. Međutim, ne želim da navodim definicije kiča i oblike njegove pojavnosti, već da se ukratko osvrnem na njegove efekte. Kič nije i ne može (nasuprot uvreženom mišljenju) biti opšte zlo (ako je uošpte zlo!); kič nije i ne može biti opšta društvena dijagnoza. Kič je privatna kategorija i ne širi se vazduhom, poljupcem, krvlju. Kič je konformizam i uljuljkanost, opozicija proaktivnosti, i stoga je njegov najveći greh to što podstiče pasivnost. I ništa više. Ne preti nam opšta opasnost zbog Evrovizije, Cecinog Ušća, Karleušinog Ušća, Madoninog Ušća, otvaranja Olimpijskih igara ili Karnevala u Riju.

Često se i među fanovima vode rasprave o smislenosti evrovizijskih tekstova. Međutim, kakva očekivanja treba da imamo od stihova jedne pop-pesme? Treba biti svestan činjenice da je REČ u ovom vidu umetnosti podređena MUZICI koju slušalac neposredno i bez naročite mentalne angažovanosti registruje. Drugim rečima – ako želiš da čuješ nešto dubokoumno, odustani od muzike i posveti se beletristici. (Neko bi kao kontraprimer mogao da navede Balaševića, ali je on više pesnik nego pevač. Ne poričem da postoje i drugi izuzeci od pravila koje sam naveo, ali tvrdim da su retki.)

Biti kreativan, a ne pametan

Dakle, to što nam “Euforija” ili “Molitva” ne otkrivaju nove životne istine i odgovore na metafizička pitanja (setite se tragikomičnog letonskog pokušaja iz 2009. da to učini!) – to ne znači da je reč o lošim pesmama. One su u najmanju ruku korektne (barem s aspekta teksta), jer je upotrebljeno više kreativnih rešenja kojima su izbegnute preforsirane fraze i ogoljena patetika. Dakle, cilj je biti kreativan, a ne pametan! Cilj je reći nešto što niko pre tebe nije, ali pritom ne biti lascivan, pretenciozan, napadan. Cilj je promeniti registar, umetnuti nijanse novog u večite (ispričane) teme. To je upravo onaj plavi donji veš u “Satelitu”, kopanje po tašni u pesmi “Čaroban”, repozicioniranje objekta sa žene na bajku kod Ribaka…

Foto: Eurovision.de

Svedoci smo brojnih humorističko-satiričnih pokušaja na Evroviziji, a njihova uspešnost zavisi pre svega od afiniteta slušalaca. Moj utisak je da je u tom pogledu bilo različitih promašaja (irska ćurka i estonsko tumačenje srpskog jelovnika), ali i zaista dopadljivih produkata poput bosanskog “Pokušaja”. Posebno bih izdvojio Islanđanku Silviju Najt koja je otpevala (meni beskrajno zabavnu) himnu egoizmu. Ta tematika veoma je česta (i prečesta) u pop-muzici, ali je kod Silvije doživela nesvakidašnju kulminaciju. Postoji li veći stepen samoljublja nego kad svojoj domovini čestitaš što si u njoj rođen, a evrovizijskoj publici što je dobila priliku da te vidi? Od takve samoidolizacije i ogoljene fascinacije sopstvom nema višeg stepena. Ono što je Island na geografskoj mapi, to je “Congratulations!” među egoističnim kompozicijama. Međutim, ova pesma nije hvalospev egoizmu, već njegova karikatura. Nastup je (opravdano) bio krajnje kičast, jer je i egoizam kič-osećanje. Zbog svega toga ovu pesmu smatram vrlo inteligentnom i promišljenom.

Banalno nije što i kičasto

Loši evrovizijski tekstovi loši su jer su nekreativni. Kome išta više znači Hasta la vista, baby, I’m gonna miss you, maybe ili I can’t change the world alone, I need you all? Filantropski, ekološki i ujediniteljski tekstovi po pravilu su dosadni, opterećeni frazama, infantilni… Poseban đavo se rađa kada nekome padne na pamet da piše tekst na engleskom, iako je dotad na tom jeziku pisao samo pretrage za porniće na Guglu. Baby, I’m hot like fire, come and take me, yes, yes, yes, up and down, turn me now. U svim slučajevima navedenim u ovom pasusu ne govorimo o kičastom, već o banalnom tekstu.

Značenjske nijanse srpskih pesama

Na kraju bih se osvrnuo i na tekstove srpskih evrovizijskih pesama, zanemarujući pritom (koliko je to moguće) svoje opšte utiske o tim kompozicijama. “Molitva” je imala odličan, fluidan tekst, gde mi nijedna reč nije zasmetala. Čitava ta konstrukcija ima svoj početak i kraj, jasan smisao, sakralnu nijansu, i u fonološkom smislu lep odabir fokusne reči “molitva” koju mogu lako da zapamte i oni koji ne govore srpski jezik. Kod pesme “Oro” ne mogu da razlučim (kao verujem ni većina slušalaca) sve njene značenjske nijanse. Nakon objašnjenja autora postalo mi je jasno da je centralni motiv jedan vidovdanski običaj, ali sam i dalje u priličnoj konfuziji oko ostatka teksta za koji bih (kao, recimo, i za Regininu “Bistru vodu”) rekao da je namerno pisan tako da zvuči nejasno. “Cipela” je bila na tragu da bude duhovita, ali za moj ukus u toj nameri nije otišla dalje od lokalnog, kafanskog štosa.

Foto: Eurovision.de

“Ovo je Balkan” posebna je priča, a tekst je teško posmatrati izvan čitavog konteksta u koji je smešten. Ostao sam ravnodušan, to jest negde na pola puta između onih kojima je ta pesma šarmantna i onih koji u njoj ne vide ništa više od poskočice. Ali sam ubeđen – da je neka zapadna zvezda na engleskom otpevala “grudi su ti haubice”, to večitim kritičarima ne bi delovalo ni upola glupo koliko im zvuči na srpskom. Sve u uverenju da ono što je rečeno na engleskom zvuči mudrije (da bar! – tetovaža sa stilizovanim natpisom “Music” jednako je pametna ili besmislena kao i tetovaža sa natpisom “Muzika”, ali pomodarnost čini svoje).

Foto: Eurovision.de

Pesma “Čaroban” imala je čaroban tekst. Pun sitnih, zabavnih, šarmantnih detalja, toliko neobičnih za ovdašnje standarde repetativnosti. Nakon toga usledila je kompozicija sa daleko boljim plasmanom i daleko lošijim tekstom. “Nije ljubav stvar” stvaralo je dvoje tekstopisaca, čime se kao istinita pokazala izreka “mnogo babica, dete kilavo”. Čitav taj tekst jedno je veliko opšte mesto i spoj izlizanih fraza. Godinu dana kasnije Marina Tucaković se “osamostalila” i stvorila tekst koji je za osnovu imao interesantnu ideju, ali nažalost loše sprovedenu. Kao što se, u slučaju ovogodišnjeg nastupa, desilo i sa muzikom. I sa koreografijom. I sa kostimografijom.

Da zaključim:

Tekst kao periferni sastojak pop-pesme ne mora da bude naročito inteligentan. To je bezobrazno očekivati od stihova koji su sputani vremenom, muzikom i metrikom. Međutim, to ne znači da o tekstu uopšte ne treba voditi računa, budući da banalni stihovi mogu da kao kulu od karata sruše utisak kod pažljivijih slušalaca. Loši tekstovi ukomponovani sa šljaštećim nastupima unekoliko su ukaljali ugled Evrovizije. Međutim, ona ne bi bila lišena kritika multipraktik-filozofa čak i da je svake godine za svaku državu nastupala Selin Dion. Ne treba poricati da na Evroviziji postoji kič, ali treba naglasiti da taj kič nije opasnost po svet i univerzum i da može da naškodi samo onome koji ga dobrovoljno konzumira. A ni njemu.

httpv://youtu.be/KkydPOGTJKk

5 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • Frodo ne slazem se za Marinine tekstove ali oke svako ima pravo na svoje misljenje i zapazanje! 🙂

    A za ono drugo otprilike isto mislim.. 🙂

  • Vala Marinini tekstovi svi do jednog su krs! A sto se ostalih evrovizijskih pesama tice, tu ima svega. Mislim da ljudi uglavnom prepoznaju banalne tekstove i da takve pesme ne pobedjuju, mada ih ponekad ima u top 5.

  • Marina Tucakovic se ni ove ni prosle godine nije osramotila ali realno mogla je ove godine malo vise da se potrudi (iako mi se svidja pesma).. 😀

  • Secam se Islandjanke nije bila losa samo znam da je udarala samare na konferenciji i da je pljuvala po Grcima. Secam se i Hasta La Vista sjajna pesma! 🙂

    ‘ Ne preti nam opšta opasnost zbog Evrovizije, Cecinog Ušća, Karleušinog Ušća, Madoninog Ušća, otvaranja Olimpijskih igara ili Karnevala u Riju.’ ovom recenicom ste me odusevili hvala najbolji ste! 😀

  • Secam se ove sa Islanda. Bila mi je skroz luda,ali cini mi se da je od te godine pocelo pravilo da takve gluposti ne prolaze dobro,tako da ni ona nije usla u finale.