Nikola Radunović i Dejan Nikodijević su srpski autorski tandem koji se ove godine takmiče na moldavskom izboru za Pesmu Evrovizije “O melodie pentru Europa”. Njihova pesma “Queen of the dancefloor”, koju izvodi Dana Markitan, našla se u najužoj konkurenciji izbora, sa velikom šansom za plasman u Kopenhagen.
Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa ovim talentovanim momcima koji su svoju afirmaciju potražili negde drugde u Evropi, i sasvim evidentno – stekli je, na čemu im posebno čestitamo.
Pre svega, čestitam vašem timu plasman u završnicu nacionalnog izbora u Moldaviji. Zašto baš Moldavija, kako ste došli na ideju da konkurišete tamo, s obzirom na to da ta zemlja ne deluje baš kao ‘inspirativna’ destinacija?
– Hvala na čestitkama. Moldavija je jedna od malobrojnih zemalja, koja je raspisala otvoreni konkurs, na koji su mogli da se prijave autori iz čitavog sveta, bez uslovljavanja koautorstvom sa moldavskim kompozitorima ili tekstopiscima. Zapravo, jedini uslov je da pesmu izvodi moldavski pevač. Osim toga, znali smo da je prethodne godine u Moldaviju stigao razuman broj pesama, što povećava verovatnoću da pesma, zaista, bude pažljivo preslušana. Primetili smo, da u zemljama koje imaju po nekoliko stotina pesama na konkursu, od stranih autora prolaze isključivo oni već veoma afirmisani.
Reklo bi se da je vaš slučaj pravi primer za “razbijanje predrasuda”, te nam prenesite vaše utiske o proceduri kroz koju ste prošli i kako ste tamo prihvaćeni.
– Nismo imali negativnih predrasuda prema Moldaviji, jer su uspevali na Evroviziji da se predstave na veoma pristojnom nivou u nekoliko navrata. Sam ovogodišnji konkurs u Moldaviji je obeležio, za naša iskustva, potpuno neverovatno visok stepen transparentnosti. Počev od toga da su objavljena imena svih autora i pevača koji su se javili na konkurs, preko javne audicije na kojoj je izvedeno oko 60 pesama, a koja je prenošena preko interneta, pa do najneverovatnijeg od svih “detalja”. Naime, kamere su sve vreme pratile sve članove žirija, dok su pojedinačno, dugo i temeljno, svodili svoje beleške i rangirali pesme, sve do momenta predavanja lista sekretarici žirija. Poređenja radi, mi ni do dana današnjeg nemamo nikakvo saznanje, da li je pesma sa kojom smo se prijavili za prošlogodišnji Beosong, uopšte stigla na konkurs. Ako jeste, najverovatnije je niko nije ni uzeo u razmatranje, u to smo potpuno sigurni.
Vašu pesmu peva Dana Markitan. Da li ste i ranije imali kontakte sa njom i kako je uopšte došlo do te saradnje?
– Ne, ovo je naša prva saradnja. Uopšte, veliki je problem doći do pevača koji samostalno donose odluke, u čije ime ne odlučuju osobe koje im usmeravaju karijeru po sopstvenoj proceni. Dana se već pet puta takmičila na moldavskim izborima, od toga je četiri puta bila finalista. Ponudili smo joj pesmu, koju smo upravo završili sa našim saradnikom i koju je otpevala jedna naša talentovana pevačica. Dani se pesma odmah dopala i prihvatila ju je sa mnogo entuzijazma i uverenosti u uspeh, iako je prethodno već prijavila drugu pesmu za konkurs.
Bilo je nekih zabuna oko naziva pesme. Jedni su je preneli kao “Give me rythm”, drugi kao “Queen of the dancefloor”. Možete li nam razjasniti o čemu se u stvari radi?
– Pesma je za konkurs prijavljena pod nazivom “Give me rhythm”, ali smo prihvatili Daninu ideju da se naziv promeni u “Queen of the dancefloor”, po jednom stihu u pesmi, kroz koji se ona u potpunosti identifikuje. Uostalom, osim pevanjem, Dana se bavi i plesom.
Kako biste okarakterisali pesmu sa kojom se takmičite i šta smatrate prednošću u odnosu na ostale konkurente?
– Pevljiva, prijemčiva i konkretna. Ispada da to što imamo dens pesmu može da predstavlja prednost, s obzirom da u konkurenciji dominiraju laganije pesme, što je malo neuobičajeno za ovakve konkurse.
Kako teku pripreme, da li već imate zamisao kako će nastup izgledati?
– Najviše razmišljamo o tome kako će pesma da bude otpevana, to je osnova svega. Želja nam je da pesma bude slušana i posle takmičenja, a scensko dešavanje neće imati uticaja na njenu dalju sudbinu. Uostalom, sigurno svako od nas ima sećanja na upečatljive nastupe, koji nisu bili propraćeni dinamičnim scenskim dešavanjima. Da pomenemo dve pevačice koje su potpuno same na sceni, bez ikakve scenografije i rekvizita uspele da drže pažnju od prve do poslednje sekunde – Patricija Kas iz Francuske i Aljoša iz Ukrajine.
S obzirom da imamo dens pesmu, sigurno je da Danin nastup neće biti statičan, ali to je nešto što će ona da osmisli. Naš fokus je na sigurnoj interpretaciji.
Imate li određena očekivanja od takmičenja?
– Korak po korak, tako razmišljamo od prijave na konkurs. Trebalo je ući u selekciju, zatim biti izabran u 24, ali ne samo to. S obzirom da je Dana imala i drugu pesmu, a samo je sa jednom mogla u polufinale, žiri je našu morao da rangira ispred te druge, tako da je praktično trebalo ostvariti duplu pobedu. Sada smo u polufinalu i čvrsto verujemo da ćemo se plasirati u finale. To je prvi naredni korak.
Koliko pratite druge nacionalne izbore u Evropi i imate li neki opšti utisak – čemu autori teže, šta smatrate dobitnom kombinacijom, šta su mane, a šta vrline?
– Osnovna mana je u težnji da se pronađe dobitna kombinacija! Određene zemlje interno angažuju poznate autore koji im plasiraju reciklirane ideje, jer možda u tom trenutku nemaju šta da kažu, a to neće da priznaju ni sebi, ni drugima. Takođe, mnogi izvođači stilski odstupe od onoga što inače rade, jer imaju iskrivljenu predstavu o tome šta bi Evrovizija trebalo da bude, a ona ne bi smela da se svodi na gomilu scenskih efekata, ni da predstavlja vašar bezidejnosti ukomponovane u moderne aranžmane.
U principu, ne pratimo nacionalne izbore, jer želimo da čujemo predstavnike svih zemalja odjednom, da bismo stekli objektivnu predstavu o pesmama koje su u konkurenciji na Evroviziji te godine. Naravno, čuli smo sve ovogodišnje kandidate u Moldaviji i mišljenja smo da imamo veoma ozbiljnu konkurenciju.
Na koji način doživljate Pesmu Evrovizije, šta ona za vas predstavlja?
– Rani prolećni nemir i treperenje u stomaku Da, to je priča o nekim starim vremenima, kada se iščekivao domaći izbor, pa dan kada će biti emitovani spotovi svih evrovizijskih pesama, što je i predstavljalo prvi susret sa njima, pa sve do one subote kada se održava Evrovizija, na kojoj učestvuju sve njene članice…
Danas, to je nada da ćemo čuti neke vrhunske izvođače i makar nekoliko pesama koje nisu krojene, krpljene, lepljene, ušivane, koje su od jednog komada sazdane, koje su plod kreativnosti i poštenog pristupa muzici.
To je i nada da ćemo otkriti neko ime, čiji ćemo rad sa zadovoljstvom pratiti i u budućnosti. Bez Evrovizije nikada ne bismo otkrili magiju “Secret Gardena”, ni mistično-senzualnu džez pevačicu Anu Mariju Jopek, čija muzika predstavlja istinsko utočište od svega haotičnog oko nas. U poslednje vreme vrlo draga otkrića su nam Lena i Rafael Gvalaci, na primer.
Našim čitaocima će možda biti zanimljiva činjenica da ste prethodnih godina učestvovali i na jednom od takmičenju fanova “Home Composed Song Contest”. Kažite nam nešto više o tome – koji je vaš motiv bio, koliko ste puta učestvovali i plasmane koje ste ostvarili?
– Učestvovali smo nekoliko puta, sa samo jednim ciljem. Da vidimo na kakvu reakciju nailazi drugačija muzika. Nismo slali na ovo takmičenje pop pesme, uvek su to bile, sa jednim izuzetkom, instrumentalne kompozicije, na relaciji od ambijentalne, do skoro klasične muzike. Dva puta smo se plasirali u prvih 10.
Zahvaljujem vam se na odvojenom vremenu i želim vam u svoje ime i u ime naše redakcije mnogo sreće na takmičenju u Moldaviji i dobru afirmaciju”!
– I mi se zahvaljujemo vašoj redakciji na ukazanoj pažnji i interesovanju koje nas je potpuno iznenadilo.
httpv://youtu.be/AbFTGBJHX2U
Srecno momci! 😀
Odličan intervju! Sretno!!!!!!