Zanimljivosti

Švedski sto: Prirodno, Švedska

[dropcap]S[/dropcap] više od 730 hektara neverovatnih prirodnih bogatstava raspoređenih na 29 nacionalnih parkova, ova nordijska lepotica je, sama po sebi, jedan veliki nacionalni park koji vredi posetiti – i to ne samo ako pratite aktuelnu evrovizijsku sezonu čija će se završnica odigrati upravo u Stokholmu, koji je prestonica ove zemlje, već i ako ste ljubitelji svežeg vazduha, očaravajućeg zelenila i planinskih predela, kao i spektakularnih prirodnih pojava.

Ljubitelji seoskog turizma će svoje parče raja definitivno pronaći u švedskim selima koja su prošarana hiljadama jezera, slatkovodnim tokovima, planinama i brdima. Preplitanje netaknute prirode s malim i mirnim seoskim gazdinstvima na samom severu zemlje ostaviće vas bez daha dok posmatrate brdovite predele koja se u daljini transformišu u neverovatne planinske vrhove. U južnijim predelima zemlje uživaćete u smeni beskrajnih jezera, potoka i brzaka, u zelenilu borova i breza, kao i u prizorima zelenih polja krompira i najbogatijih voćnjaka jabuka u Evropi.

[box type=”info” ]ESC Serbia | Evrovizija.rs i ove sezone priredila je posebnu rubriku simboličnog naziva „Švedski sto”, posvećenu zemlji i gradu domaćinu Pesme Evrovizije. U nizu tekstova dotičemo se uglavnom neevrovizijskih tema, s ciljem da našim čitoacima više približimo sve znamenitosti i zanimljivosti Švedske i Stokholma, njihove kulture, načina života, istorije, zabave, umetnosti i slično.[/box]

Šveđani vole nezvane goste?

Ono što začinjava turističke posete Švedskoj je definitivno allemansräten, odnosno pravo javnog pristupa koje omogućava turistima da se ne osećaju kao uljezi i da slobodno šetaju po selima i istražuju ih, kupaju se i plove čamcima i brodovima u vodama na teritoriji privatnih poseda, kao i da beru pečurke i bobice koje mogu pronaći u šumama koje pripadaju nečijem gazdinstvu.

Priroda na dohvat ruke

Istini za pravo, iako vlasnici gazdinstava mogu postaviti znakove kojima će ograničiti kretanje posetilaca zarad sopstvene privatnosti, opšte je pravilo da posetioci mogu da prelaze preko bilo čije zemlje, dok god održavaju „razumnu” udaljenost od kuća, dvorišta i ograđenih područja. Na vama je da pokažete razumevanje i ispoštujete tolerantnost domaćina!

Upravo zahvaljujući ovom pravu, Šveđani su u jakoj vezi s prirodom – učenici u školama od najranijeg uzrasta uče da provode vreme u prirodi i raspoznaju raznoliku i bogatu floru i faunu pa tako veliki broj stanovnika Švedske bez problema može da imenuje najrazličitije vrste na koju u toku svoje šetnje naiđe.

Upoznajte Auroru borealis – doživite polarnu svetlost

Značajan deo švedske teritorije leži unutar zone u kojoj se solarne čestice sudaraju sa Zemljinim atmosferskim gasovima i kreiraju neverovatne svetlosne trake koje plešu preko neba poput zavesa u crvenoj, zelenoj ili ljubičastoj boji. Ova spektakularna pojava poznata je kao polarna svetlost ili Aurora borealis i njeno trajanje može varirati, od svega par minuta, pa do nekoliko impresivnih časova.

Aurora borealis u Arjeplogu (Švedska Laponija)

U Švedskoj se polarna svetlost obično javlja tokom zimskih meseci, u maju ili ranom aprilu, ali takođe može biti uočena i u septembru, u najsevernijim krajevima zemlje, stoga je najpopularnije mesto za posmatranje ovog fenomena Švedska Laponija, jedna od najsevernijih oblasti zemlje.

Bez obzira na to u kakvim prirodnim lepotama najradije uživate i da li imate sreće da „ulovite” neverovatnu auroru borealis, jedno je sigurno – Švedska vas svojim slikovitim pejzažima zasigurno neće razočarati. Čak i ljudi koji žive u većim gradovima kao što su Stokholm ili Geteborg nisu izolovani od prirodnih uticaja, s obzirom na to da se pred njima pružaju stotine netaknutih ostrva, do kojih se s lakoćom stiže. Sve što im treba je čamac!

[box type=”shadow” align=”” class=”” width=””]Zanimljivosti

  • Švedska ima preko 90.000 jezera sa dimenzijama većim od 100 m x 100 m;
  • Neka od švedskih jezera imaju poprilično interesantna imena, kao što je Lördagsträsk (Subotnja močvara);
  • Švedska je duga 1.574 km, što uzrokuje neverovatne razlike u temperaturi – od minimalna 53 stepena ispod nule u februaru, na severu zemlje, do 38 stepeni u junu, u južnim krajevima.
[/box]