Ah, taj žiri
Skandal s članicom ruskog žirija
Već pred sam početak cele evrovizijske fame desio se skandal, kada je video koji je snimila članica ruskog žirija dospeo do socijalnih mreža i medija. Na snimku se jasno vidi kako je ona podelila svoje bodove, a i čuje se kako u opuštenom razgovoru s kolegom komentariše kako je predstavniku Holandije dala 7 poena, što je prema pravilima „Evrosonga”, nedopustivo. Njeni glasovi su poništeni i ubrzo su joj našli zamenu, međutim…
httpv://www.youtube.com/watch?v=NbZuKqpi2IM
Skandal s članicom žirija iz Danske
Ovo je drugi u nizu skandal isključivo u vezi sa žirijem. Naime, članica žirija ove skandinavske zemlje navodno nije najbolje razumela princip raspodele bodova, tj. rangiranja pesama. Ona je rangirala pesme obrnutim redosledom, misleći da tako dodeljuje poene (26 poena) pa je tako greškom Ukrajini od danskog žirija otišlo maksimalnih 12 poena. Da je članica danskog žirija ispravno rangirala pesme, iz ove zemlje bi 12 poena otišlo Australiji, a Ukrajina ne bi dobila ni bod.
Za ovo se saznalo tek nakon završetka takmičenja, i iako bi Ukrajina bila pobednik i na ovaj i na onaj način, dosta se prašine podiglo, a samim tim bačena je senka sumnje na sam rad i pošteno glasanje žirija.
Treći skandal bila je naizgled uobičajena pojava na „Evrosongu”, odnosno situacija u kojoj svi članovi jermenskog žirija rangiraju azerbejdžansku pesmu kao najlošiju, i obrnuto. Ono što je ovog puta bilo novo jeste što je TOP 5 svih jermenskih članova žirija bio skoro indentičan, uz minimalne varijacije. EBU i dalje istražuje ovaj slučaj, jer je šansa da je u pitanju koincidencija vrlo mala. Ovo bi već moglo voditi ka ozbiljnijim sankcijama Jermenije, ako se uzme u obzir i skandal sa zastavom, a veruje se da su ovi događaji jedan od razloga zašto je 300.000 ljudi potpisalo peticiju za ponovno prebrojavanje glasova, među kojima je i kompozitor ruske ovogodišnje pesme – You are the only one. Filip Kirkorov je besan što Rusija nije dobila nijedan poen od žirija iz čak 21 zemlje (što je otprilike polovina učesnika).
Koga je „uništio” novi sistem glasanja?
Kao što znamo, predstavljen je novi sistem glasanja, koji nikog nije ostavo ravnodušnim, a mnoge je zbunio. Prilikom deljenja finalnih glasova u velikom finalu, došlo je do velike razlike u mišljenju žirija i publike. Najoštećenije nacije su Poljska, Austrija i Srbija, a žiri je najviše pomogao Malti i Izraelu.
Jedan od ’samoproglašenih’ skandala ove godine, prema reakciji mnogih fanova, svakako je neprolazak nijedne skandinavske zemlje u finale, osim Švedske, koja je kao prošlogodišnji pobednik nastupala direktno u finalu. Bilo zbog dobre pesme ili zato što skandinavski blok nije morao međusobno da rasipa bodove, Švedska je završila peta u finalu.
Takođe, nakon finala, Španci nezadovoljni plasmanom i ove godine, počeli su da pišu peticiju da se smene šefovi delegacije ove zemlje.
Takmičari kao skandal-majstori
Za neke od skandala i kontroverzi pobrinuli su se i takmičari lično.
Mnogi su imali posebnu strepnju prilikom nastupa Sergeja Lazareva, jer je poznato da se prilikom prve probe okliznuo i pao s velike scenske konstrukcije. Možda su i njega samog zbunili svi ti silni „3D” efekti.
Jedna od kontroverzi je takođe bila i predstavnica Norveške – Agnete. Iako je sredinom marta najavila veliku turneju u čak 13 zemalja, zbog psihičkih problema otkazala je sve nastupe. Ali nije ostalo samo na tome – njeno stanje se dodatno pogoršalo pre Evrovizije, i ona je bila jedini predstavnik koji se nije pojavio ni na jednom evrovizijskom događaju, konferenciji ili promociji, osim generalnih proba koje su obavezne. Iako je nastup prošao u odličnom redu, snimak Agnete kako razočarano i neutešno plače rastužio je mnoge fanove.
Svakako najveći skandal u takmičarskoj kategoriji napravila je Iveta Mukučjan, predstavnica Jermenije. Ona je iskoristila priliku i mahala zastavom Nagorno–Karabaha (jermenske teritorije koja pripada Azerbejdžanu i nije međunarodno priznata), iako je prema pravilima to strogo zabranjeno. EBU je izjavio kako imaju za cilj da maksimalno isključe politiku iz takmičenja, a ovaj skandal izazvao je burne reakcije u Azerbejdžanu i „uzdrmao mirnu atmosferu takmičenja”.
Na pres-konferenciji iste večeri, na pitanje novinara za pomenutu temu, Iveta je izjavila da „ona i dalje predstavlja svoju zemlju, srce, misli i osećanja, da je ovim činom htela da sruši sve zabrane i širi mir preko granica i to je razlog zašto je napisala ovu pesmu”.
Ne baš preterano legitiman izgovor!
Kada je na konferenciji red došao na predstavnicu Azerbejdžana, novinar joj je postavio vrlo slično pitanje, na koje je ona vidno razočarana odgovorila samo sa: „Evrovizija je muzičko takmičenje, ima veze samo s muzikom, i tako treba da bude”.
Dan pred finale „Evrosonga” ukrajinska delegacija izjavila je da neće učestvovati na sledećoj Evroviziji ako Rusija pobedi. Uzimajući u obzir političke tenzije ove dve zemlje u poslednjih nekoliko godina, nije bilo za ne očekivati ovako nešto. Međutim, pravo pitanje je – zašto su čekali baš taj dan da to kažu? Tačan odgovor ne možemo saznati, ali neka od mišljenja su da je u pitanju glasačka propaganda, budući da su se osećali ugroženo od strane popularnosti ruske pesme, te stoga nije nemoguće da je ovaj gest imao uticaja na glasanje.
Inače, Ukrajina je skoro ubedljivo pobedila, dobivši po nešto poena od čak 42 zemlje. Jedina država koja nije dala nijedan bod Ukrajini je Island.
A šta fanovi kažu?
Fanovi „Evrosonga” podigli su dosta prašine i oko ovogodišnjih nastupa, čak optužujući neke učesnike za „besramno plagiranje” prošlogodišnjeg pobednika. Nije da nema materijala da se misli na ovaj način, jer ove godine čak tri države imale su kompletno tehničke nastupe sa „3D” LED ekranom iza sebe (Rusija, Island, Belorusija). No, kao što i uvek biva, ispostavlja se da nije reč o plagiranju, već je Mons samo postavio novi trend u evrovizijskim nastupima, kao što je i do sad bivalo.
Poznato je i od ranije da pobednički nastup može imati dosta uticaja na predstavnike narednih godina. Na primer, legendarna transformacija Marije N koja je pobedila 2002. godine, danas je uobičajena na evrovizijskoj sceni; veliki uspeh Turske i Belgije 2003. doneo je da mnoge pesme sadrže folk motive narednih godina; Pobedom Helene Paparizu 2005. kreiran je standard nastupa pevačice u kratkoj haljini i pet plesača oko nje; Tek posle Lordija 2006. pirotehnika je postala sveprisutna u nastupima; Nakon Lorin 2012. komercijalni zvuk postaje sve uobičajeniji na ovom takmičenju i tako dalje.
Srpske intrige
A sada, hajde da se bavimo našom Sanjom i mnogim tračevima i poluistinama koje su plasirane.
U toku evrovizijske nedelje, britanski tabloid „Star” objavio je članak u kome govori o seks skandalu u koji je umešana srpska predstavnica Sanja Vučić i jedan od predstavnika Velike Britanije. Detaljnije u tekstu se ne pominje ništa konkretno, sem da ga Sanja ’opsesivno proganja’, naravno bez dokazne potpore. Ova informacija ipak nije naišla na veliki odziv, jer:
- reputacija ovog lista je takva da niko ne obraća zaista pažnju o čemu pišu, i
- većina fanova je sigurna da se radi o neistini jer, kako kažu, tabloid je pogrešio pevačevu „ciljnu grupu”.
Srbija ODUVALA ostale zemlje bivše Jugoslavije
U pitanju je teška neistina ovde! Stoji da su se od eks-ju republika u finalu našle samo Srbija i Hrvatska, ali pogledajmo detaljnije – obe zemlje su „jedva ušle” u finale, tj. bile su 10. u polufinalu. I ne samo to, već ih u stopu prate Bosna i Hercegovina (29 poena razlike od Hrvatske) i Makedonija (17 poena razlike od Srbije). Prema tome, niko nije nikog „oduvao” već skoro da su nijanse presudile. Crna Gora i Slovenija jesu prošle malo lošije u polufinalu (13. i 14. mesto), ali daleko je to od „oduvati”.
Srbiju su pokrali na Evrosongu, trebalo da bude jedanaesta, a završila tek na 18. mestu!
Ako medij koji je objavio ovo nije imao u planu da širi anti-EU propagandu targetisanu na publiku koja nije pratila Evroviziju u subotu, ne znam koja je poenta. U svakom slučaju, svakom ko je iole upućen u dešavanja i glasanje, zna da postoje glasovi publike, glasovi žirija i zbirni glasovi. Tačno je da je Srbija bila 11. po glasovima publike, ali je isto tako tačno da je Srbija 23. po glasovima žirija. I kad se sve to zbrojalo i sabralo, kao što smo videli u finalu, Srbija se našla na 18. mestu. Prema tome, niko nije pokrao poene, ni nama niti nekom drugom – takva je procedura glasanja. A šta tek treba ruski i australijski mediji da pišu o ovome?
I za kraj, moj omiljeni:
Ova zemlja nam je dala samo 2 POENA, ali mi smo ih ZEZNULI i dali smo im veliku NULU (FOTO) (VIDEO)
Pa stvarno – pobogu, ljudi! U pitanju je čista manipulacija nacionalističkog karaktera. Naravno, zemlja o kojoj pričamo je Hrvatska. Hrvatski ŽIRI jeste dao Srbiji samo dva poena. I srpski ŽIRI nije dao poene Hrvatskoj, to stoji. Međutim, u tekstu iz kog sam izvukao ovaj naslov žiri se nigde ne pominje. Prema tome, ako ćemo generalno, ne smemo zaboraviti i na glasove publike. Srpska publika je ipak dala četiri boda Hrvatskoj predstavnici Nini, što već čini ovu informaciju netačnom.
No, ne ostaje na tome – ne smemo zaboraviti da je hrvatska publika Srbiji dala maksimalnih 12 poena, bez kojih bi Srbija bila na 21. mestu. Prema tome, da razjasnimo opet – ukupan broj poena koji je Hrvatska dobila od Srbije je četiri, ukupan broj poena koje je Srbija dobila od Hrvatske je 14. I to je tako ove godine i kraj. Niko nikoga nije „zeznuo”, nema tu političke pozadine – samo se nekome manje ili više dopala ovogodišnja pesma. 🙂
A što misliš da sve pesme sa Evrovizije treba da se puštaju na žurkama, valjda ima nešto i u te svrhe, ti uživaš u takvim, neko drugi u umetničkijim ostvarenjima, zamisli da ima 40 istih pesama!
Ni trenutak se nisam bavio time o čemu Džamala peva, kao pa da znam šta na tatarskom izgovara, imao sam reakciju na muziku, interpretaciju, odmah na prvo slušanje, što bih rekao – poverovao sam joj iz prve, da to što radi je autentično.
Odličan odgovor! Suštinski!
Generalno, toliko žuči oko razilaženja glasanja publike i žirija, bez preteranog razloga. I do sada je, svake godine, postojao primer – dva do tri, ali ne više od toga, da se publika i žiri razilaze osetnije. Tako da drama oko Poljske ove godine je nepotrebna. Slažete se sa glasanjem publike, pa eto vam satisfakcije. Bavim se muzikom i po pitanju Poljske se apsolutno slažem sa mišljenjem žirija, da ne obrazlažem šire.
Mislim da treba osmisliti mehanizam kojim bi se uticaj dijaspore morao značajno oboriti. Dakle, kad pobeđujemo, bravo žiri, bravo Evropo, kada loše prolazimo, žiri pojma nema i mrzi nas: Niko bre da se osvrne na nemoralnost i nesportski duh u kome se kukumavči da dijaspora glasa. Ili možda treba da se javno zahvalimo Duški na vapaju da se glasa za našu predstavnicu. I, koliko smo zapravo nesrpskih glasova ove godine dobili?
Lično, žiriju bih postavio strožije i konkretne kriterijume (pravilnik) za ocenjivanje, pa bi posledično, konačni rezultati motivisali javne emitere da razmišljaju o kvalitetu onoga što šalju, a ne o gimnastičko-cirkusko-estradnim dometima aktera. A glas publike bih vrednovao na način na koji to rade Mađari na A-dalu, sve do superfinala.
Dali nekoja pesna se pusta na radio ili na nekoja zabava voopsto ne zboruva za kvalitetot na taa pesna. Jas na primer ja slusam 1944 zaradi emociite koi mi gi predizvikuva (folk elementite, misticnosta, muzikata, glasot na Jamala). E sega koga stanuva zbor za zabavi tuka zavisi do vkusot na lugjeto. 😉
A na koe radio i pred se, na koja zabava moze da se slusa “Molitva” od Marija Serifovic? Dali sega mislis deka Srbija ne trebase da pobedi vo 2007 samo zaradi toa sto pesnata ne e party-material?
Koji će radio puštati Džamalinu pesmu. Na kojoj žurci ona može da se pusti. Gde ona i u kojoj prilici može da se sluša?
Divan komentar! 🙂
To je suština! Bravo!
I ne zanemarimo 329 poena koje je Ukrajina dobila televoutingom. Malo li je?! Jesu li svi ti ljudi koji su posegnuli za telefonom i glasali za Džamalu „politički, ovako, onako instruisani”?
Zaista, nema se šta više dodati…
*biti zadovoljniji. 😉
Zanimljiv tekst, svakako. Moje lično mišljenje je da savršeno glasanje ne postoji, kao i da publika, pa ni žiri često ni ne primećuju kvalitet, već glasaju po nekom svom nahođenju. Žiriju je ovih poslednjih godina bitno da pesma zvuči komercijalno (zato je favorit žirija bila Australija), a sa druge strane publika uglavnom preferira glasanje za komšije ili za neki zanimljiv performans (zato je favorit publike bila Rusija). Možda bi učesnici mogli da odluče pobednika među sobom (šala). Pisanja o tome kako je pobednik namešten su besmislena iz prostog razloga što Ukrajina nije bila favorit niti publike, ali niti žirija, već je zbog lošijih plasmana Rusije i Australije kod žirija, odnosno publike, iskočila u prvi plan. Meni lično se ovogodišnji izgled i poredak tabele sa rezultatima ne sviđa uopšte, ali to je moj lični ukus. Mislim da je žiri nepravedno zapostavio našu pesmu, ali i Hrvatsku, Gruziju, pa i Poljsku, dok je forsirao Maltu i Australiju (baš zbog tog komercijalnog momenta, što ipak nije isto što i kvalitet). O publici ne treba ni govoriti (glasovi koje smo dobili su i onako od komšija i dijaspore, a to su većinom i glasovi pristigli za Rusiju, Ukrajinu i Švedsku, što opet nije zbog kvaliteta pesme). A da ne pominjemo visoke plasmane Babuški, Verke Serdučke i slično, budući da pesme ovih izvođača gotovo izvesno ne poseduju neki muzički kvalitet. Veoma mi je žao što naša publika nije dala više bodova hrvatskoj predstavnici. I na kraju, uspeh na muzičkim top listama ostvariće Australija, Malta, Bugarska i Švedska, dok pobednička pesma nije materijal za uspeh na radio stanicama, ali je muzički svakako kvalitetnija i kompleksnija (o značenju pesme ovog puta neću govoriti). Ono što je najvažnije posle ovog takmičenja jeste koje će pesme još dugo slušati među ljubiteljima ovog takmičenja (pesme koje ću ja slušati su one iz Holandije, Gruzije i Estonije (baš mi je žao što je ova pesma poslednja (najmanje bodova u polufinalima), kao i našu pesmu. Nadajmo se da ćemo svi narednim takmičenjem u svakom smislu, a pre svega muzičkom. 😉
E, sad sam video da je u igri više poena nego prošle godine. Duplo više.
Iskreno ne vidim nista kontraverzno u vezi norveske predstavnice.. Isprva mi se nije svideo novi nacin glasanja ali ipak je tako bolje jer se maksimalno ispostuju i jedni i drugi glasovi..
Ma treba ukinuti ”stručni žiri” ili im smanjiti uticaj lupam kenih 20%, 50% za žiri je previse ne znaju oni nista. Jedino mi je žao Poljske…
Promenjen je i sistem. Da je sistem isti prošlogodišnjem, u kojem se traže prosečni rangovi publike i žirija, poredak bi bio drugačiji. Odnos „50/50” je isti, ali sistem, raspodela bodova, nije.
“Koga je „uništio” novi sistem glasanja? Kao što znamo, predstavljen je novi sistem glasanja, koji nikog nije ostavo ravnodušnim, a mnoge je zbunio.”
Ne postoji nov sistem glasanja, ovako se oduvek glasalo samo je prezentovanje glasova promenjeno. Sada su razlike između publike i žirija uočljivi, sve ostalo je isto.
Tako je, Darko.
Plus, blokovsko glasanje kod publike je nepodnošljivo i toliko izraženo, da je to bljutavo, jer će sredovečne žene najpre glasati za nekog poznatog s ovih prostora, nego što će je zainteresovati pesma s Islanda recimo. Tako je svugde.
Žiri mora da postoji jer mora neko da zauzda glasačku mašineriju koja glasa po automatizmu, a ne savesno.
Iako su mi se ove godine uglavnom više svidjeli glasovi publike nego žirija, nisam za to da se žiriji ukidaju. Da nije bilo žirija, Češka bi recimo unatoč impresivnoj vokalnoj izvedbi završila sa sramotnih nula bodova. Istina da su se mišljenja žirija i publike bitno razlikovali, ali ne vidim tu nikakvu zavjeru, niti mi se to čini baš toliko nelogično. Dobar primjer za to su recimo Poljska i Austrija (inače dvije zemlje koje su bile među mojim favoritima). Obje ove zemlje su kod žirija prošle mizerno, pretpostavljam zato što su smatrali da su im pjesme staromodne i da ne donose ništa novo. Od publike naprotiv obje zemlje su dobile velik broj bodova jer kod publike zacijelo važe drugačiji kriteriji. Kod njih je očito važno i da li pjesma od prve ulazi u uho. A ove obje pjesme su imale pamtljive i upečatljive melodije.
Dimitrije, ovo takmicenje zaista ne treba biti bez zirija. Publika mahom gleda nastup (mislim na koreografiju i video zid) i da li im je neko simpatican ili ne, dok ziri gleda pesmu, kako neko peva i sta poruka nosi. Mozda bi trebalo da se samo promeni odnos jer pet osoba daju poene isto kao i narod jedne drzave. Sada treba ukinuti ziri, a nije trebalo 2011. i 2012. godine na Evroviziji i 2014. i 2015. godine na Decijoj kada nas je upravo ziri bolje rangirao od publike?
A zašto se ti onda toliko žučiš oko toga, ako je tako kao što kažeš?
I kažeš još da je poenta da se pesma sluša. Slažemo se. I da zato treba da glasa samo publika. Ma je li? Je l’ možeš da potvrdiš da su sve pobedničke pesme koje izabrala samo publika bile „slušane”?
Stvarno, ovakve paušalne i površne zaključke samo zato što se nekom nešto ne dopada niko više ne uzima za ozbiljno.
Ovakvi komentari su samo za domaće tabloide.
Niko ne shvata za ozbiljno sve dok naši favoriti ne pobede, ili mi ne pobedimo. Tad su svi prepoznali kvalitet, ponos i slično.
I stvarno, nas kad nešto ne interesuje, mi to i ne komentarišemo, niti čitamo o stvarima koje nas ne zanimaju, pogotovo ne spamuje druge time.
Ma kako nema političke pozadine? To što previše volite evroviziju pa ne smete da priznate da evrovizija više nije prvenstveno muzičko takmičenje to je vaš problem. Kako je moguće da se “ukus” žirija toliko razlike od ukusa publike. Ja sam pri stavu da žiri kvari sve i da ga treba ukinuti i da samo publika glasa. Žiri i onako nije neophodan. Džamalina “pesma” se neće slušati po radiju niti će je neko pustiti na nekoj žurci. A to je poenta evrovizije, da se pesma sluša. Ako je tako mi bi sledeće godine trebalo da pošaljemo Baju Malog Knindžu. Uostalom ne znam da li ste primetili da evroviziju niko ne gleda više ozbiljno.