Evrovizijska laboratorija: Fuzija starog i novog

[dropcap]Z[/dropcap]a nekoga je avangardno, a za nekoga čudno i neshvatljivo. A nama je intrigantno i zanimljivo. Nakon kraće pauze, štreberi našeg sajta vam predstavljaju rezultate najnovijih istraživanja o najnovijem evrovizijskom žanru koji je sve češći poslednjih godina – spoj modernog popa i tradicionalne muzike zemlje iz koje određena kompozicija dolazi. Pa, krenimo.

A šta ti je sad ovo?

Već duži niz godina se na Pesmi Evrovizije pojavljuju zemlje koje žele da se istaknu nečim autentičnijim, a opet milozvučnim, ne jeftinim i veoma kvalitetnim. Dragi naši, pa sećate li se Turkinje Sertab Erener? Famozni turski melos sa primesama evro-popa. A Elena Paparizu? Ruslana? Mara Šerifović? Aleksandar Ribak? Džamala? Sve su to nedavni evrovizijski pobednici čije su pesme sadržale i pola nečega modernog, i pola nečega tradicionalnog, što je te pesme učinilo izuzetno posebnima. Elena je vrckala uz zvuke grčkog buzukija, Ruslana treskala uz trubače i bubnjare, Molitvu je dočarala naša lepa frula, Ribak je svirao violinu, a Džamalina pesma ne bi bila takva da se ne čuju duduci i njeno „mugam” pevanje.

[tabs type=”horizontal”] [tabs_head] [tab_title] Every way that i can [/tab_title] [tab_title] Wild dances [/tab_title] [tab_title] My number one [/tab_title] [tab_title] Molitva [/tab_title] [tab_title] Fairytale [/tab_title] [tab_title] 1944 [/tab_title] [/tabs_head] [tab] httpv://youtu.be/axJt-Rw2Urg [/tab] [tab] httpv://youtu.be/10XR67NQcAc [/tab] [tab] httpv://youtu.be/n5Sju9fTLUk [/tab] [tab] httpv://youtu.be/FSueQN1QvV4 [/tab] [tab] httpv://youtu.be/WXwgZL4zx9o [/tab] [tab] httpv://youtu.be/B-rnM-MwRHY [/tab] [/tabs]

I šta? Samo oni?

Ne, naravno. Ima već mali milion bivših učesnika ovog takmičenja, koji su ovakvom vrstom pesama uspeli da izbore fin plasman za svoju domovinu. E pa, iz svakog ćoška Evrope ćemo vam izdvojiti po nešto skroz autentično za taj region, ono što ga oslikava i ono što donosi gledaocu sliku i smisao. Već pretpostavljate da je za balkanske zemlje autentična upravo „balkanska balada” koju smo ranije proučavali, tako da će ovaj članak ipak ostati bez Balkana.

Skandinavski region

Navikli smo da nam Skandinavci uvek prirede nešto otkačeno, drugačije, dosad neviđeno. Videli smo efektivne disko numere, a bogami i srceparajuće balade. Nažalost, ono što je užasna činjenica za ovaj deo evropskog kontinenta je da na Evroviziju ne vole da šalju pesme ovakvog tipa. Zaista. Nije da ih nema na nacionalnim izborima, nego ih jednostavno ne gotive dovoljno da bi ih poslali na veliku scenu. Skandinavci su istripovali da su maksimalno savremeni i da, bez obzira na plasman, to mora da bude teška komercijala od pesme. Nikako ne treba živeti u prošlosti, ali nikako ne treba ni bežati od svojih korena. Amin.

Kao jedna od ovakvih pesama (koje Skandinavija retko šalje) ističe nam se pesma Norvežanke Kristin Guldbrandsen iz 2006. koja nosi naziv Alvedansen (srp. Ples vila). Jednom rečju – prava skandinavska. Numera je otpevana na norveškom jeziku, veoma tankim glasićem, ali neverovatno sposobnim i maestralnim. Violine su dočarale atmosferu, iako nisu narodni instrument Skandinavije. Lepršavo, magično i zavodljivo. Baš kao vile. Je l’ se i vama stvara slika u glavi?

Finci su nas 2010. pomalo iznenadili sa svojim zabavnim hitom Työlki ellää (srp. Jedan takođe može raditi za život) kojeg izvodi ženski duo „Kuunkuiskaajat”. Pevajući na karelijskom dijalektu, dalekog nam, finskog jezika i sviruckajući onu harmonikicu, stvarno niko nije mogao da ostane ravnodušan. Prosto zrače i teraju te da im se osmehneš. Ma preslatke su.

I imamo još jednog kandidata iz Skandinavije – Ejtor Ingi sa Islanda i njegova simpatična balada Ég á líf (srp. Imam život). Pesmica je prošarana modernim pop žanrom, mekšeg i prijemčivijeg uhu. Totalno simpatična kompozicija sa velikom porukom i predivnim instrumentalom. Pustite Ingijevu pesmu, zamislite gejzire, nepregledne prohladne plaže, kristalasti sneg – zamislite Island.

[tabs type=”horizontal”] [tabs_head] [tab_title] Alvedansen [/tab_title] [tab_title] Työlki ellää [/tab_title] [tab_title] Ég á líf [/tab_title] [/tabs_head] [tab] httpv://youtu.be/LIaFyFGWgnw [/tab] [tab] httpv://youtu.be/_gJrsrbEVJ0 [/tab] [tab] httpv://youtu.be/GzE88IYzXLI [/tab] [/tabs]

Zapadnjaci

Pa, zapad Evrope je u još gorem stanju nego Skandinavija. Da li je to njihovo bežanje od nekakvog primitivizma u muzici? Nisam pametan. Sve u svemu, uvek ću kuditi evropsku velesilu Veliku Britaniju ili Francusku, pa čak i Nemačku, što već dugo nisu poslali nešto britansko, francusko ili nemačko. Dakle, sramite se! Da li treba da pohvaljujem ovogodišnju austrijsku šansonu, koja je totalno francuska? Sramota bi me bilo da Švajcarci pošalju, na primer, „balkansku baladu” na Evroviziju, a mi neki amerikanizovani pop pesmuljak. Bedno. Žalosno. Jadno. A ipak je u pitanju Pesma Evrovizije.

Jedina zemlja koja se uvek dičila i koja će se, izgleda, uvek i dičiti svojom istorijom, kulturom i folklorom jeste malo ostrvce na samom zapadu Evrope – Irska. Koliko god smarali sa fruletinama, violinama i silnim keltskim narodnim instrumentima, oni su još davno ovim muzičkim elementima obeležili svoj dosadašnji evrovizijski staž. Iz mora disko, trens, haus, pop pesmica i pesmetina sa primesama keltskog folka, izdvajamo jednu divnu baladu. Otpevala ju je riđokosa (gle čuda) diva irske pop scene – Nijam Kavanag. Reč je o izuzetno emotivnoj baladi, zreloj, grandioznoj i vrlo irskoj koja nosi naziv It’s for you (srp. Za tebe).

httpv://www.youtube.com/watch?v=HZnrupI_Mms

Mediteranci

Ljudi iz južnijih delova Evrope balansiraju između modernog i folklornog. Važno je da su pronašli neki balans. U ovoj priči se jedino izuzima Grčka, koja zaista prevršava svaku granicu smora i trpanja svega i svačega grčkog, od čega mi creva prorade. Ove godine su sa onim pokušajem od modernog etno-grčkog hip-hopa strogo kažnjeni prvim neprolaskom u veliko finale. No, ipak, pored izlizanih Kalomiri, Elefterija, „Koza Nostri” i ekipe, izdvojio bih samo Sakisa Ruvasa i Lukasa Jorkasa kao originalne predstavnike grčkog modernog popa. I tu je trebalo da stanu.

Španci nemaju sreće sa ovakvim pesmama, a nešto ih i ne biraju za ovakav tip takmičenja u poslednje vreme. Za Italijane važi isto. Šteta. Ipak, njihove zapadne komšije iz Portugalije ostaju dosledni sebi i nastavili su da neguju muzički duh „mediteranskih balada”. Ali, da li su zaista „mediteranske”? Ili pak više „jadranske”? Kompozicije koje su izvele maestralne dive Vanja Fernandes i Filipa Sousa sadrže u sebi sve elemente onog grandioznog „jadranskog melosa”, ako se tako može nazvati. Nije ni čudo, kad je obema kompozitor Hrvat – Andrej Babić. Druga bi priča bila da se tu pojavio neki fado ili drugi instrument koji vuče na Portugaliju. Bez obzira, ove dve žene su rasturile na sceni, Vanja pogotovo.

[tabs type=”horizontal”] [tabs_head] [tab_title] Shake it [/tab_title] [tab_title] Watch my dance [/tab_title] [tab_title] Sehnora do mar [/tab_title] [tab_title] Vida minha [/tab_title] [/tabs_head] [tab] httpv://youtu.be/asZwDUTEXls [/tab] [tab] httpv://youtu.be/FdZzklXoAOg [/tab] [tab] httpv://youtu.be/ZiDVcl6LUdM [/tab] [tab] httpv://youtu.be/fk5i7Hfyy3o [/tab] [/tabs]

Braća Sloveni

Slovenske zemlje takođe drže neku vrstu balansa što se ove priče tiče. Iz mora maštovitih pesama iz slovenskih zemalja Evrope, u duhu slovenskog folklora i svetskog popa izdvajamo Rusiju iz 2009, Slovačku iz 2010. i definitivno poljsku pesmu iz 2014. godine.

Ukrajinka Anastasija Prihotko je nekakvom mešavinom popa, roka i folka pod nazivom Mamo (srp. Majko) zaista uspešno predstavila Majku Rusiju te 2009. godine. Ako ste, na primer, nekada poslušali narodnu rusku pesmu Podmoskovske večeri, osetićete čar ove numere baš u ovoj evrovizijskoj pesmi. Ima isti žar i istu bol. Sve dok ne dođe do poslednjeg refrena.

Što se slovačke pesme iz 2010. tiče, ne postoji „slovenskija” pesma, rekao bih. Kristina Pelakova je dočarala kako izgleda Horehronija, najlepši slovački turistički region. Ova stvar odiše plesom, paganizmom i panslavizmom, a opet zvuči tako moderno, jer tu ima i primesa operskog popa i još svega i svačega.

Poljakinja Kleo je pre dve godine sa reperom Donatanom predstavljala svoju domovinu Poljsku na najprestižnijem evropskom takmičenju. U stilu napaljene domaćice iz 15. veka je pesmu My Slowianie (srp. Mi Sloveni) donela na najizazovniji mogući način – počevši od manira u kojem je pevala, pa sve do samog scenskog nastupa. Ovaj folk hip-hop hit imao je za cilj podizanje svesti o panslavizmu, verovali il’ ne. Pa, zabavan je.

[tabs type=”horizontal”] [tabs_head] [tab_title] Mamo [/tab_title] [tab_title] Horehronie [/tab_title] [tab_title] My slowianie [/tab_title] [/tabs_head] [tab] httpv://youtu.be/vxZGknFxE58 [/tab] [tab] httpv://youtu.be/9qwLM3PIRYE [/tab] [tab] httpv://youtu.be/VJ920cN2HmA [/tab] [/tabs]

Duh Azije

Odavno smo se pomirili sa činjenicom da i azijske zemlje imaju pravo učešća na Pesmi Evrovizije. Pa Turci, pa Gruzijanci, pa Jermeni, Azerbejdžanci i na kraju Izraelci. Za koju godinu Turkmenistanci? Avganistanci? Kinezi? Bez obzira na ovu uvrnutu evrovizijsku sliku, ovi narodi su nam zapravo najviše dali onog iskonskog, a opet modernog. U jatu genijalnih pop-folk pesama sa Istoka, odabiremo one najzanimljivije. Tu su Azerbejdžan iz 2012, Jermenija iz 2009, Izrael iz 2008, pa i Turska iz 2009. godine.

Azerbejdžanci, iako vrlo ponosni na svoju zemlju i narod, zapravo ne ističu ovaj tip pesama kao najpreferabilniji. Tu zapravo imamo samo dve pesme ovog fuzija tipa – famozna Always (srp. Uvek) iz 2009. i When the music dies (srp. Kad muzika utihne) iz 2012. Odabrali smo ipak drugu. Sabina Babajeva je te godine u svom glavnom gradu Bakuu otpevala snažnu baladu o beznađu, bolu i duševnoj patnji. Dakle, tematika izuzetno patetična. No, ako je izuzmemo, primetićemo da su svi ostali elementi zaista savršeni. Mnoštvo narodnih instrumenata sa onih prostora je zaista dobro iskorišćeno u aranžmanu ove kompozicije, kao i ono isto mugam pevanje koje je koristila i ovogodišnja pobednica – Džamala. Remek-delo.

Jermenke Inga i Anuš su te 2009. godine protresle moskovsku dvoranu dinamičnom pesmom o plesu Nor par. Očigledno je da su ga i izvodile na sceni. Sa čitavim haremom na istoj. Totalno istočnjački i zarazno. Duduk, narodna nošnja, tradicionalni ples kao tematika čitave pesme i fantastične vokalne sposobnosti sestara Inge i Anuš.

Izrael se zaista proslavio pesmom iz Beograda 2008. godine, čiji je kompozitor poznata izraelska pop diva Dana Internacionalna. Boaz Mauda je izveo dirljivu istočnjačku baladu The fire in your eyes (srp. Vatra u tvojim očima) pevajući je i na engleskom i na divnom hebrejskom jeziku. Narodni ples? Tu. Narodni instrumenti? Tu. Zavidne vokalne sposobnosti? Tu. Boaz zaista peva kao anđeo.

Turci su zaista dosegli vrh u ovom domenu poslavši Hadise sa zavodljivom pesmom Düm tek tek (srp. Bum, tras, tras). Njeno srce igra u ovom ritmu, ljudi oko nje igraju u ovom ritmu, svi su totalno u ritmu. Šalvare, turski melos i prepuna arena u Moskvi? Pa gde ćeš više?

[tabs type=”horizontal”] [tabs_head] [tab_title] When the music dies [/tab_title] [tab_title] Jan jan [/tab_title] [tab_title] The fire in your eyes [/tab_title] [tab_title] Düm tek tek [/tab_title] [/tabs_head] [tab] httpv://youtu.be/yzT7O3Fnwpk [/tab] [tab] httpv://youtu.be/YhfqLTT8mpo [/tab] [tab] httpv://youtu.be/fq8s0N4sU9Q [/tab] [tab] httpv://youtu.be/TzKgojZqO5Y [/tab] [/tabs]

I zaključak je?

Definitivan zaključak iz gore navedenih tekstića je da što idete istočnije na karti Evrope, to ćete upoznati i čuti sve više pesama ovog tzv. pop-folk muzičkog manira. Dakle, Turska i Grčka skroz u ovom fazonu, a Francuska i Velika Britanija nikako u ovom fazonu. A dalje više nećemo okolišati – fuzija popa i folka zaista nikada neće izaći iz mode i uvek će biti dobitna kombinacija. Bitno je imati prave ljude koji će stati iza te pesme, što je već posao kompozitora, tekstopisaca i muzičkih aranžera.

Jednostavno je – samo je veliki problem ako u jednu takvu pesmu ubacite i Džala Brata, i Anu Rucner i još pokojeg umetnika. Treba ipak pronaći nekakav balans među žanrovima, ukoliko je cilj da se prepliću.

A čiji vi folklor preferirate? Ko je vaš odabir?