Tijana Bogićević predstavljala nas je prošle godine na Pesmi Evrovizije u Kijevu s pesmom In too deep. Na veliku žalost, nije se plasirala u finale, a do tog ostvarenja delila su je samo tri poena — bila je jedanaesta.
Sada, s vremenske distance od godinu dana, imali smo priliku da razgovaramo s njom. Sreli smo se na ispraćaju ovogodišnjih predstavnika iz sastava „Balkanika” u prostorijama RTS-a, a Tijana je govorila o svom iskustvu, značaju učešća na Evrosongu, otkrivši i šta bi menjala, ako bi opet otišla na takmičenje.
Prošlo je otprilike godinu dana od prošlogodišnje Evrovizije, kako bi u nekoliko rečenica formulisala to iskustvo?
— Bilo je jako naporno i jako velika „frka”, ali otišla bih opet. Sa ovim iskustvom, svime što znam i što sam naučila, drugu šansu bih iskoristila bolje. Ako ste pametni, evrovizijsko iskustvo vam nikada ne može doneti loše, već može samo da vam donese dobro.
Šta si to naučila iz prošlogodišnjeg iskustva?
— Na Evroviziji je veoma bitna poruka koju vaša pesma šalje. Moja evrovizijska pesma je bila čisto ljubavnog karaktera, dok „Balkanika” na Evroviziju ide sa konceptom koji će da plasira i to je na prvom mestu. Takođe, pozvala bih sve novinare da što više podrže naše ovogodišnje predstavnike, jer medijska podrška može značajno doprineti krajnjem rezultatu na Evrosongu. Dakle, više promocije, mnogo podrške i dobar koncept.
U poređenju sa tvojim nastupom od prošle godine, sada „Balkanika” nastupa s pesmom na srpskom jeziku. Međutim, znamo da postoji i srpska verzija tvoje evrovizijske pesme koja nosi naziv „Tvoja”. Da li misliš da bi konačan ishod bio drugačiji da si pevala na maternjem jeziku?
— Meni je svejedno, pošto ja ceo život pevam na engleskom. Nije mi problem da pevam ni na engleskom, ni na srpskom, te ne pravim razliku. Pesma In too deep bi na srpskom zvučala bez veze i zaista joj engleski jezik najbolje leži. Srpska verzija je žanrovski više akustična balada i u takvom aranžmanu bolje zvuči od engleske. Ko zna, možda se prijavim na Beoviziju sledeće godine sa nekom dobrom pesmom na srpskom jeziku?!
To bi bilo odlično! A misliš li da je prednost kada pesmu radi strani tim autora ili je to prosto „opipavanje terena” u skladu sa modernim muzičkim trendovima?
— Mi smo strane autore prošle godine odabrali isključivo zbog njihovog velikog uspeha iz 2016. godine sa Poli Genovom. Radio-televizija Srbije je tada eksperimentisala i angažovala najbolje u svom poslu, kako ne bi ispalo da mi imitiramo svetske trendove. Ne mislim da je prednost imati strane kompozitore, već imati domaće kompozitore i pesmu na srpskom jeziku.
A kako komentarišeš to što isti autorski tim potpisuje prošlogodišnju srpsku, bugarsku i makedonsku pesmu?
— Mislim da to nije dobro. Mi to nismo znali i verovali smo da smo jedini kojima se pesma piše. Takođe, mislila sam da je zabranjeno komponovati pesme za više zemalja. Rekla bih da je taj fenomen „istih autora” prošle godine odvukao pažnju medija od nas. Ne znam, možda žiri i publika nisu hteli da glasaju za više pesama koje je radio isti tim autora?
Koju ovogodišnju pesmu od bivših jugoslovenskih zemalja bi izdvojila kao najbolju?
— Nisam čula sve pesme, ali sam čula crnogorsku pesmu pošto ju je radio moj prijatelj. Prošle godine ih je predstavljao Slavko Kalezić sa nečim novim i modernim, ali ove godine su na „sigurnijem tlu”. Izdvojila bih samo njihovu pesmu, pošto ostale nisam još poslušala.
Koliko ti je evrovizijsko iskustvo pomoglo u daljoj karijeri?
— Evrovizijsko iskustvo mi je definitivno donelo veću afirmisanost i medijsku pažnju u Srbiji. Kao jedan od retkih predstavnika „čistog” popa u Srbiji, mislim da ne dobijam onoliko medijske pažnje koliko bih ja to želela, ali svakako se ta situacija dosta promenila. Veoma dobru saradnju imam i sa RTS-om, čiji je „uzrok” definitivno Pesma Evrovizije.
I za kraj — da li je istina da posle evrovizijskog nastupa zaista može da se oseti ta nekakva „evropska baza” fanova koju si stekla?
— Blogeri i fanovi definitivno prate moj rad nakon prošlogodišnje Evrovizije, ali mislim da nisu previše udubljeni zato što ne pevam na engleskom. Takođe, mislim da evrovizijski izvođač nakon nastupa automatski postaje deo „evrovizijske porodice” i tako biva zapisan u istoriju kao nekadašnji predstavnik svoje domovine.
Hvala ti, Tijana, na odvojenom vremenu. Želimo ti sreću i uspeh u karijeri i nadamo se da će biti prilika za još mnoge naše susrete.
httpv://youtu.be/fQcWSLZPSLw
