Pogledi

Premotavanje: Ponekad je manje zaista više

U prethodnoj sezoni smo imali prilike da pratimo zaista veliki broj nacionalnih takmičenja. Bilo je zaista svega i svačega. Sa jedne strane smo imali loša i bezidejna takmičenja u Rumuniji i na Islandu, sa druge strane odlične Francuze.

Kada je reč o Beoviziji, lepo je bilo ponovo slušati takmičarske pesme i pitati se ko će pobediti, ali je sam kvalitet bio na iznenađujuće niskom nivou. Do novih takmičenja i evrovizijskih razočarenja treba da se prisetimo svih onih koje bismo voleli da smo videli na evrovizijskoj pozornici u Lisabonu.

🇪🇪 1. Frankie Animals | Can’t keep calling (Misty)

U ovom pregledu bisera sa nacionalnih finala koji se nisu domogli velike evrovizijske pozornice, ne mogu zaobići pesme sa Eesti Laula. Meni je ovo daleko najinteresantnije nacionalno takmičenje baš zbog prisustva nešto alternativnijeg zvuka koji Estonci neguju. Upravo zato ću kao prvu pesmu izdvojiti numeru Can’t keep calling (Misty) grupe „Frankie Animals“. Alternativni indi-rok zvuk je ono što me je već na prvo slušanje kupilo. Pritom je čitav paket sa sve vokalom i vrlo jednostavnim ali efektnim nastupom zaista nešto što bi privuklo pažnju evrovizijske publike.

Neko moje mišljenje je da upravo ovakve pesme nedostaju Evroviziji, kako bi je smatrali ozbiljnijim muzičkim festivalom, ali kako bi i mi obožavaoci ovog takmičenja odmorili uši od pop-dens sladunjavih pesmičica. Jedna vrlo sofisticirana pesma. Mada ništa nisam imala ni protiv pesme La forza, ova mi je ipak bila favorit.

🇪🇪 2. Stig Resta | Home

Estonski Željko Joksimović (ne zbog muzičkog pravca kojim se bavi, već zbog svoje angažovanosti u vezi sa Evrovizijom) — Stig Resta, sledeći je koga ovom prilikom treba pomenuti. Iako je njegova numera Home milionima kilometara iza dueta sa Elinom Born i pesme Goodbye to yesterday, ni ova numera nije zanemarljiva. Jednostavna u svakom svom aspektu ne skreće na sebe toliku pažnju, ali se veoma lako uvlači u uši.

Ponekad je manje zaista više. Zar ono o čemu ovaj Estonac peva nije ono čemu svi težimo? Verovatno ne bi bio zapažen u Lisabonu, ali ja se nadam da ćemo Stiga Restu ponovo videti na evrovizijskoj pozornici nekad.

🇫🇷 3. Emi Lijana | OK su KO

Pored Estonaca moju pažnju su u ovoj sezoni zavredeli i Francuzi. Samo sa ovog takmičenja bih mogla izabrati nekoliko zaista odličnih pesama. Ali, hajde da izaberemo jednu. Jedna moćna moderna pop pesma sa snažnim vokalom je u pitanju. Da, to je Emi Lijana sa pesmom OK su KO.

O čemu god da je u pesmi reč ona zaista odlično zvuči. I to je najbitnije reći. Otprilike bi ovako trebalo da zvuči nekakav prototip jedne prave evrovizijske pesme, ako ikakvi kalupi treba uopšte da postoje. Mada, kao što rekoh, bilo je tu još odličnih francuskih pesama i nadam se da će ih i naredne godine biti u još većem broju.

1 komentar

Ovde napišite svoj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Druže, OK ti je ovaj blog, ali iskreno da ti kažem, suludo je pomišljati da bi bilo koja druga pesma sa Eesti Laula zaslužila da ide umesto La Forza-e, možda i najbolje estonske numere na Evrovizijama svih vremena: verovatnoća da će baš Elina Nečajeva i La Forza da pobede bila je neverovatnih 70% tako da iako Stig Rasta (isti Luis Tomilson – guglajte, iznenadićete se koliko liče) ima ime tamo u Estoniji ali ovom remek delu ‘La Forza’ niko nije mogao ni da prismrdi da se ne lažemo…