Pogledi

Premotavanje: Nacionalni izbori su najbolji deo Evrovizije

Poslednji osvrt na minulu sezonu završićemo trima stilski potpuno različitim pesmama koje su ostavile jak utisak, kako u vizuelnom, tako i u auditivnom smislu.

Ko redovno prati sajt, verovatno je ranije pročitao da sam više puta isticao kako su nacionalni izbori zapravo najbolji deo evrovizijske sezone. Ima više razloga, a jedan od njih je da ne postoji bolji i jednostavniji način da saznate za muziku i pevače u nekoj tamo dalekoj državi, o kojoj čak i ne razmišljate. Čak i kad prođe Pesma Evrovizije, muzika ostaje, izvođači ostaju, i ništa vas ne sprečava da nastavite da pratite njihov put.

Za mene je prošla sezona bila više nego berićetna, a toga sam postao svestan tek početkom jeseni, kada je naša redakcija zasukala rukave, ne bi li se spremila za ovu tekuću sezonu. Pripremajući ovu rubriku, nije me mrzelo da još jednom preslušam sve takmičarske kompozicije u zemljama koje su, srećom, imale svoj nacionalni izbor. I znate šta — Francuzi i Nemci su „oduvali“! Stoga biram Destination Eurovision i Unser Lied für Lissabon za najbolja takmičenja i beskrajno sam im zahvalan na muzičkoj ponudi.

Posebno bih izdvojio Francuze koji doživljavaju svoju evrovizijsku renesansu. Čitavu deceniju nismo imali prilike da ih bolje upoznamo, da budemo bliskiji, intimniji s njihovom muzičkom scenom, pa nije ni čudo da je svaka od 18 numera, koliko ih se nadmetalo lane, došla kao pravo osveženje i „poklopac“ za već predvidljive Skandinavce.

U moru nove muzike koja se čula protekle sezone izdvojio sam 20 pesama (a mogao sam i više, ali sam se svojski trudio da i sebi suzim izbor i olakšam posao). Među izvođačima koji su ušli u uži izbor našli su se: Sani i Albin Fredi (Danska), Katarina Miranda i Diogo Pisara (Portugalija), Dagir Sigirdarson (Island), grupa „Sybil Vane“ (Estonija), Nuška Drašček (Slovenija), Tamaš Horvat (Mađarska), Vanesa Irači (Švajcarska), Inis Neziri (Albanija), Jon Ludvik, Jesika Andešon, Marijet i LIAMOO (svi iz Švedske), Ajvi Kvajanu (Nemačka), te Emi Lijana i Lizandro Kugzi (Francuska).

Ipak, u TOP 3 našli su se sledeći…

🇱🇹 3. The Roop | Yes, I do

Da elektro-pop, sint-pop, nije omiljeni žanr na Pesmi Evrovizije odavno je već poznato. Za većinu fanova, ali i deo žirija koji više veruje nekim konvencionalnijim radovima, ovakva vrsta muzike bi se mogla okarakterisati kao monotona, repetitivna, više alternativa nego mejnstrim.

Međutim, ja sam ljubitelj ovog stila i smatram da vrlo lako može da dopre do radijskih slušalaca, jednako lako kao i neka teška komercijala.

„The Roop“ je pokazao kako jedna jednolinijska pesma može da bude i te kako atraktivna, prijemčiva i oku i uvu. Imamo ovde dovoljno ekscentričnu pojavu — kostime i koreografiju koja je odlično „pojačana“ sjajnom režijom. Kada je reč o samoj melodiji, ona jeste repetitivna i čini se da je praktično cela pesma u refrenu, što je zaista neobično i upečatljivo.

„Every morning, world, I still love you… Yes, I do… Yes, I do“, iako melanholično, zvuči istovremeno ohrabrujuće, oplemenjujuće, a repetitivnost gotovo omamljujuće.

🇩🇪 2. Rik | You and I

Gde su nestale ovakve pesme i balade? Gde je nestala ova emotivna muzika? Sećam se Salvadorovih reči na pobedničkom postolju u Kijevu, da je muzika u stvari emocija, a ne vatromet. Dobro, za mene je muzika i vatromet, a u slučaju ove pesme — vatromet je sama emocija koja se oseti u svakom deliću sekunde.

Zaista je neverovatno da je Nemačka napravila onako kvalitetnu selekciju pesama, među kojima se posebno izdvaja ova. Raskošna a u isto vreme tanana balada, emotivna, srceparajuća i snažna. Posebno su autentične dursko-molske modulacije koje „plove“ čitavom melodijom i pravo je čudo kako je Rikov raskošan glas uspeo da sve to „pohvata“.

Impresivno, zaista!

🇫🇷 1. Nasi | Rêve de gamin

Aplauz Francuzima za sve što su nam podarili pre godinu dana! Moj izbor od tri pesme komotno bi mogao da se svede na Destination Eurovision, i bilo je zaista teško odlučiti se za jednu.

Nasijeva pesma nije preterano originalna, to je sigurno, jer ko je upućen u ono što belgijski umetnik Strome radi, zna da ovo veoma liči na njegove pesme. Međutim, Evrovizija ovo nikad nije čula. Dinamična pesma s promenama ritmike u strofama i refrenu, sa jednom melanholičnom atmosferom koju podražava gotovo uplakani glas sjajnog mladog izvođača.

Dodao bih i odličan scenski nastup! Izvrsna koreografija u koju su utkani zanimljivi i specifični plesni elementi, pa sve skupa gledano, ne postoji segment numere koji ne održava pažnju. Jednostavno rečeno, bio bi ovo nastup u Lisabonu i za slušanje i gledanje.

Prava je šteta što ne postoji kvalitetan snimak s nacionalnog takmičenja jer, videti lica članova žirija, posebno lice francuskog predstavnika Amira, dovoljno je da uz ove taktove ostavi jaku impresiju. I siguran sam da Evropljane ne bi ostavila ravnodušnima.

Na kraju, pokušajte da se zamislite, setite svojih snova dok ste bili deca. I sad to uklopite u ovaj zvuk. Ježi vam se koža? Naravno…