Balkan, Balkan! Zanimljivosti

Istorija Dore: Sunovrat stečenog ugleda (III deo)

Nakon odlaska u penziju dugogodišnje urednice Dore i šefice evrovizijske delegacije Ksenije Urličić, na poziciju prve violine od 2001. godine dolazi Aleksandar Kostadinov, koji je do tada bio komentator takmičenja za Pesmu Evrovizije za Hrvatsku.

Te godine uredništvo HRT-a donosi veoma zanimljive propise u vezi sa svim festivalima koje je prenosila ta kuća — obuhvatao je obavezno prisustvo revijalnog orkestra i pravilo obaveznog pevanja uživo. Tog pravila, naravno, ni Dora nije bila pošteđena.

Uz sve spomenuto, Kostadinov je doneo odluku da se na Dori ponovo izvode samo pesme kompletno otpevane na maternjem jeziku, kao i da pravo prijavljivanja imaju pevači koji imaju bar neki singl ili album iza sebe. Kao što je u prethodnim tekstovima istaknuto, revijalni orkestar je bio sastavni deo Dore do 2003. godine. Broj učesnika je skraćen na 20 izvođača i takav broj će važiti i naredne 2002. godine.

Kad odluka padne za jedno veče

Već 2001. godine su krenule optužbe kako je Kostadinov krenuo da srozava ovaj TV format, te da je bilo sve manje kompozicija sa evrovizijskim potencijalom. To je bilo uočljivo u prvoj godini novog milenijuma, kada su hrvatski evrovizijski fanovi i uredništvo HRT-a ocenili da je bilo toliko loših kompozicija da se jedva uspelo nakupiti 20 „idealnih“. Neki izvođači su bili razočarani što nisu bili primljeni na konkurs, te im je poznati estradni menadžer Zoran Škugor izašao u susret sa organizacijom alternativnog festivala Dorina.

Te godine se festival ponovo preselio u Zagreb, ovaj put u studio HRT-a. Iako je bilo prisutno dosta poznatih imena, poput veterana Tereze Kesovije, Vladimira Kočiša Zeca, Zdenke Kovačiček i Dade Topića, bilo je primetno da su sa namerom da odu na Evroviziju, pored pobednice Vane, došli i Petar Grašo, Vesna Pisarović, i dvoje bivših evrovizijskih učesnika Emilija Kokić (Jugoslavija 1989. sa grupom „Riva“) i hrvatski predstavnik iz 1994. godine Toni Cetinski.

Grašo se te godine predstavio sa kompozicijom Ni mrvu sriće autorskog tandema Zdenko Runjić — Nenad Ninčević i učešće završio kao treći. Vesna Pisarović je bila zadovoljna 4. mestom sa hitom Za tebe stvorena, dok je Toni Cetinski izrazio pobunu zbog skandalozne pobede tada trudne pevačice Vane iza koje je stajao autor pobedničke kompozicije Strune ljubavi Tonči Huljić, optuživši ga za nameštanje tog i svih mogućih festivala u Hrvatskoj; za razliku od Vane, Toni je sa kompozicijom Iz dana u dan (Prokleta bila) bio peti.

Vredi napomenuti da je zbog jezičkog pravilnika danas penzionisana estradna umetnica Ivana Banfić odlučila da sa konkursa povuče pesmu koju je predala na engleskom.

Odluka o pobedniku se donosila na nešto drugačiji način nego na prethodna tri izdanja: pobednika su birali stručni žiri u pet gradskih centara, četiri regionalna televouting centra, stručni žiri prisutan u studiju i internet-glasači. Ovakav komplikovan princip glasanja je važio i naredne 2002. godine.

Naredne 2002. godine je festival ponovo bio održan u Zagrebu, ovaj put u paviljonu sajamskog i kongresnog centra Zagrebački velesajam. Opet se ponovila ista priča kao i prethodne godine — dosta poznatih izvođača, ali slaba ponuda kompozicija. Bili su, između ostalih, prisutni i Goran Karan s baladom Još vjerujem da ljubav postoji (2. mesto), Boris Novković s hitom Elois (3. mesto), kao i tadašnji debitant Žak Houdek s numerom Čarolija, ali, utisak je bio da je to bio jedan od onih festivala na kojem se pobednik unapred znao.

Naime, niko od spomenutih izvođača nije mogao da se suprotstavi pobednici Vesni Pisarović koja je sa 130 poena nadmoćno pobedila sve svoje konkurente s numerom Sasvim sigurna. S druge strane, hrvatski evrovizijski fanovi su bili zadovoljni njenom pobedom i pesmom, ali ne i odlukom da se menja aranžman i prevede pesma na engleski za potrebe evrovizijskog pojavljivanja u Talinu.

U nedavnom razgovoru za specijalizovani portal Eurosong.hr Vesna je istakla žaljenje za tim što nije uspela da za pojavljivanje u Talinu zadrži prvu verziju nastupa i pesme, dodavši da to nije bila njena ideja, već su taj predlog dostavili svi koji su učestvovali u izradi originalne verzije ovog hita: njena tadašnja menadžerka Lidija Samardžija i ljudi iz Hrvatske radio-televizije.

Više dana i više komplikacija

Bila je to poslednja Dora koja je imala jedno veče. Od 2003. do 2011. godine Dora bila u formi višednevnog ili čak višenedeljnog takmičarskog projekta. Delegacija s tadašnjim vođom Aleksandrom Kostadinovim odlučila je da odbaci jednovečernji festival i okrene se ka višednevnoj takmičarskoj formi, koja je 2011. godine prerasla i u višenedeljni rijaliti-program za talente.

Godine 2003. uredništvo HRT-a pravi revolucionaran iskorak u organizaciji Dore uvođenjem dve polufinalne večeri u festival. To nije bio prvi put da Dora ima tri večeri (setimo se 1999. godine), ali je bio prvi put da sve tri večeri budu takmičarskog karaktera. Festival je bio održan od 7. do 9. marta na opatijskoj Letnjoj pozornici.

U polufinalima je nastupilo po 12 izvođača, odakle se po šest kandidata plasiralo u veliko finale. I u glasanju je izvršena jedna velika promena, prateći trend koji je važio i na samom Evrosongu — žiri je odbačen iz sistema glasanja i odluku o finalistima i o pobedniku je donosilo pet regionalnih televouting centara.

Na iznenađenje evrovizijskih fanova, pobedu je odnela tada 16-godišnja Klaudija Beni s numerom Više nisam tvoja. Međutim, mišljenja oko ove najmlađe pobednice u istoriji Dore su bila podeljena — njenoj pobedi se najviše obradovala tadašnja generacija klinaca koja je znala koreografiju i pesmu napamet, dok su oni odrasli govorili da je to bila još jedna u nizu nameštenih farsi. Upravo zbog toga što je bila voljena među tinejdž-populacijom, hrvatski mediji i njihove kolege iz susednih zemalja su Klaudiju prozvali „hrvatskom Britni Spirs“.

Iako je Klaudija u finalu pobedu odnela sa ubedljivih 60 poena, moralna pobednica te Dore je, po mišljenju većine hrvatskih evrovizijskih fanova, bila Nina Badrić s baladom Čarobno jutro. Bez obzira na to što Nina nije pobedila, ta numera je kasnije postala veliki hit i u ostatku eks-Ju regiona; peva se često i na raznim muzičkim takmičenjima, a na alternativnom takmičenju OGAE Second Chance Contest te godine je završila na solidnom 10. mestu u konkurenciji od 20 učesnika.

Na Dori su te godine bili primećeni i trećeplasirani izvođači sa finalne večeri, članovi tada popularne hrvatske pop-dens grupe „Karma“ koji su se predstavili takođe velikim hitom Noćas te ne dam nikome. Međutim, njihov nastup će ostati upamćen po tome što je tadašnjoj pevačici sastava Majdi Šušelj Tari na polufinalnoj večeri pukao glas u sred izvođenja i počela je da plače.

Vredi istaći da su zapaženi bili i Maja Šuput s numerom Čista petica (6. mesto u finalu), Žak Houdek s hitom Na krilima ljubavi (5. mesto u finalu) i rege-ska sastav „Kawasaki 3p“ s numerom Antonija (8. mesto u finalu). Bila je ovo poslednja godina kako je izvođače na Dori pratio revijalni orkestar.

„Kome zvoni Dora?“

Već od naredne 2004, festival je ostao u Opatiji, ali se s Letnje pozornice, a nakon četiri godine, vratio u Kristalnu dvoranu hotela „Kvarner“. Format je ostao isti kao i prethodne godine, kao i način glasanja, s tim što su glasovima regionalnih televouting centara pridodati i SMS glasovi.

Utisak mnogih evrovizijskih fanova je bio takav da je i Ivanu Mikuliću i njegovoj pesmi Daješ mi krila nameštena pobeda. S obzirom na to da je konkurencija bila izuzetno slabašna te godine, sa vrlo malo superiornih numera, kao jedino svetlo u mraku ponude se izdvojila nova nada iz muzičke radionice Tončija Huljića, tada 16-godišnja Andrea Šušnjara, koja se predstavila numerom Noah (Noje). Upravo zbog autentičnosti kojom je ta numera odisala, mnogi evrovizijski fanovi su Andreu Šušnjaru nazvali moralnom pobednicom Dore.

Ako je naša Beovizija 2005. godine imala slabiju ponudu pesama u odnosu na 2004, onda je Dora 2005. bila konkurentnija u odnosu na prethodnu godinu. U nameri da podigne interes medija za festivalom, HRT je te godine sve takmičarske kompozicije predstavio u serijalu specijalizovanih emisija emitovanih pred održavanje završnice, što je kasnije postala ustaljena praksa do 2010. godine.

Te specijalne emisije, koje su tada nosile ime „Kome zvoni Dora?“, bile su specifične po tome što su učesnici (a bilo ih je 20) posle predstavljanja kompozicija dolazili na časove iz istorije Evrovizije koje su držali poznata lica državne TV kuće. Na taj način je HRT dao poseban doprinos obeležavanju 50 godina Pesme Evrovizije.

Tih 20 učesnika su bili učesnici specijalnih četvrtfinalnih emisija, od kojih se neplanirano 18 kandidata plasiralo u polufinalne emisije. Polufinala su bila održana 3. i 4. marta, takmičilo se po devet kandidata, a odluku o finalistima su donosili stručni žiri i publika u omeru 50/50; po sedam kandidata iz oba polufinala se kvalifikovalo za finale 5. marta.

Na petomartovskoj finalnoj večeri se odluka o pobedniku donosila dvokružno. Prvo su stručni žiri i publika u jednakom odnosu izabrali tri najbolja kandidata, a potom je publika birala pobednika između troje tzv. superfinalista. Međutim, pobedom Borisa Novkovića i nisu baš nešto bili zadovoljni, pogotovo zbog toga što se govorilo da je to bila još jedna u nizu nameštenih pobeda. Za mnoge hrvatske evrovizijske fanove je moralna pobednica bila grupa „Magazin“ s pesmom Nazaret, koja je učešće završila na 2. mestu. Iako je Jeleni Rozgi još jednom izmakla Evrovizija, ta pesma i ne može da se ubraja u najveće hitove te grupe, zato što se vremenom na nju i zaboravilo. Treća je bila Danijela Martinović s numerom Za tebe rođena.

Zapaženi su bili i Žak Houdek s numerom Nepobjediva, kao i Luka Nižetić koji je te godine predstavljao Hrvatsku na OGAE Second Chance Contestu s numerom Proljeće i učešće završio kao deveti.

Te 2005. godine je Dora poslednji put pre 2011. godine bila održana izvan Opatije, i to u HRT-ovom studiju „Anton Marti“ u Zagrebu.

U sledećem delu: Poslednje festivalske godine i rijaliti-katastrofa

Oznake

Ostavite svoj komentar

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.