Istorija Dore
Balkan, Balkan! Pogledi

Istorija Dore: Poslednje festivalske godine i rijaliti-katastrofa (IV deo)

Iako su se u prvim godinama novog milenijuma Hrvati trudili da se vrate u prvih 10 evrovizijskih zemalja, to im ipak nije polazilo za rukom, kao na zalasku 20. veka. Nakon skromnog nastupa Borisa Novkovića u Kijevu, 2005. godine, usledila je i čuvena 2006. godina, kada se sve vrtelo oko Severine i njene pobede.

Četrnaesto izdanje festivala Dora je upravo zbog Severine i još nekih imena njenog kalibra privukao pažnju medija ne samo iz Hrvatske nego i iz ostatka eks-Ju regiona. Takmičenje se održalo na sceni opatijske Kristalne dvorane, gde se festival održavao sve do 2010. godine.

Jako ime garant velike gledanosti, ali ne i evrovizijskog uspeha

Format je ponovo promenjen, odn. pojednostavljen je — nije bilo četvrtfinala, bila su samo dva polufinala i finale. U polufinalima održanim 2. i 3. marta se publici predstavilo po 16 izvođača, a iz svakog polufinala je glasovima stručnog žirija i publike u omeru 50/50 plasman u finale obezbedilo po osam kandidata. Na isti način je izabran i pobednik u finalu 4. marta te godine.

Ostaće upamćeno da se Severinina najveća rivalka Jelena Rozga na toj Dori publici predstavila sa dve pesme: prva numera Oprosti mala je označila njen oproštaj od grupe „Magazin“, a sa drugom ponuđenom Ne zovi me Marija je otpočela solo karijeru. Te dve numere su joj donele dva različita plasmana: 6. i 8. mesto.

Od regionalno poznatih imena su bili prisutni i Petar Grašo (7. mesto u finalu s pesmom Proketo sam), njegova životna partnerka Danijela Martinović (14. mesto u finalu s pesmom Oči od safira), Ivana Banfić (5. mesto u finalu s numerom Kad se sklope kazaljke) i Masimo Savić (4. mesto s numerom Tu na mojim rukama). Takođe, Evrovizije je četvrti put zaredom pokušao da se domogne i Žak Houdek s numerom Umrijeti s osmehom — bio je petnaesti, a grupa „Kraljevi ulice“ je sa numerom Kao san učešće završila na 2. mestu.

Upravo finalno veče te Dore je bila i najgledanija zabavna emisija domaće produkcije u Hrvatskoj tokom 2006. godine sa 27,9% gledalaca. Bila je to i druga po gledanosti zabavna emisija na hrvatskim televizijama u razdoblju između 2006. i 2013. godine, iza finalne večeri Evrosonga u Atini 2006, koje je pratilo 1.516.104 gledalaca, izvestio je portal Jutarnji.hr 2013. godine.

Iako je Seve sa svojom Štiklom osvojila 12. mesto u finalu, njene kolege sa takvim nivoom popularnosti su polako počele da odustaju od učešća na Dori i to će biti primetno narednih godina. Još jedan razlog zbog čega su polako poznate zvezde krenule da odustaju od učešća je sve veći stav da je sve na tom festivalu, navodno, namešteno.

Nezainteresovanost

Stoga je naredne, 2007. godine, bilo primetno slabašno prisustvo najvećih zvezda hrvatske muzičke scene. Neki od bivših evrovizijskih učesnika, poput Gorana Karana i Klaudije Beni, našli su se na prvobitnoj listi od 32 učesnika, ali su brzo odustali od učešća — Karan zbog privatnih obaveza, a Klaudija Beni zbog nezadovoljstva primljenom numerom (a poslala je dve na festival). Kompozicija Danijele Pintarić Moj svijet se na početku našla na listi rezervnih kompozicija, ali nakon što je prvobitno zaprimljeni autor Siniša Vuco povukao svoju numeru sa takmičenja i nije uspeo da nađe drugog izvođača, onda je pozvana Danijela Pintarić da ga zameni.

Najveća zvezda jubilarne 15. Dore je definitivno bila Jelena Rozga koja je te godine imala svoj poslednji pokušaj da se domogne Evrovizije s numerom NemamUčešće je završila na solidnom 6. mestu. Po mišljenju fanova, dve spomenute pevačice imale su najkompletnije numere za Pesmu Evrovizije.

Dado Topić je pobedu sa ženskim rok sastavom „Dragonfly“ odneo zahvaljujući glasovima publike, iako je kod žirija bio drugi. Favorit kod žirija je ponovo bila grupa „Kraljevi ulice“, ovaj put u duetu sa Sandrom Bagarić; publika ih je pozicionirala na 3. mesto, što ih je sveukupno dovelo do drugog mesta u finalu.

Na snazi je bio isti format kao i prethodne godine — dva polufinala sa po 16 i finale sa isto toliko izvođača. Finalisti i pobednik su bili birani na isti način kao i prethodne godine. U odnosu na „Severinomaniju“ iz prethodne godine, gledanost je malo opala — 23,6% gledalaca.

Pozivi autorima i direktan plasman u finale

Jedno ispadanje u polufinalu sa numerom koja i nije baš bila najbolji odabir kod evrovizijskih fanova i niz loših hrvatskih rezultata od 2002. godine su naterali HRT da naredne 2008. godine promeni format Dore; novi format sa jednim polufinalom i finalom je bio na snazi do 2010. godine, a broj pesama je smanjen na 24.

Tokom prva dva izdanja Dore u ovom konceptu je na polufinalnoj večeri nastupilo 14 izvođača čije su pesme odabrane sa javnog konkursa. Glasovima televoutinga je šest izvođača obezbedilo plasman u finale na kojem je izvedeno 16 kompozicija, od čega je 10 njih obezbedilo direktan plasman na finalno veče; kompozicije koje su obezbedile direktan plasman na finalno veče su pravili pozvani kompozitori od strane HRT-a, a kriterijumi za odabir kompozitora čije su numere otišle direktno na finalno veče je bio taj da su imali najemitovanije pesme u radijskom i TV etru prethodne godine. U poslednjoj godini korišćenja tog formata je broj kompozicija koje su obezbedile direktan plasman u finale smanjen na osam, a za preostalih osam mesta koje su vodile u finale se borilo 16 kandidata.

No, vratimo se na 2008. godinu. Najveće zvezde koje su te godine bile prisutne su bile Maja Šuput s numerom Lako zaljubljiva i Antonija Šola koja se takmičila s pesmom Gdje je srce tu je dom. Nastup Maje Šuput će ostati upamćen po pokrivanju međunožja zbog toga što je nastupala u ultra kratkoj haljini, a Antonija Šola je sa razlogom bila tretirana pred Doru kao favorit za pobedu.

Naime, Šola je u to vreme uživala u regionalnoj popularnosti zbog dueta Volim osmijeh tvoj sa pokojnim Tošetom Proeskim, a ranije je nacionalnu popularnost stekla zbog uloge u prvoj hrvatskoj sapunici „Zabranjena ljubav“, te su je stoga mediji i fanovi uzimali kao glavnog favorita za pobedu. Iako je Antonija na finalnoj večeri osvojila najviše glasova publike, na kraju je pobedila grupa „Kraljevi ulice“, zahvaljujući tome što je osvojila najviše poena od strane žirija, iako su oboje bili izjednačeni po broju bodova.

Ostaće upamćeno da je dva dana pred finalno veče diskvalifikovan Dino Dvornik koji je trebalo da nastupi u duetu sa Željkom Banetom s kompozicijom Milina, te je stoga u finalu Dore nastupilo 15 umesto planiranih 16 izvođača.

Godine 2009. je festival prošao bez nekih većih zvezda, zbog čega u prilog ide činjenica da se obesmišljavanje festivala nastavilo. Ako se gledaju pevači koji su tada imali najmanje godinu a najviše pet godina karijere iza sebe, onda su na finalnoj večeri bili prisutni ženski sastav „Feminnem“, koje su bile treće s numerom Poljupci u boji, Franka Batelić koja je bila sedma s numerom Pjesma za kraj i još dva imena koja treba posebno istaći.

Ta dva imena je na Doru poslala producentska kuća „Emotion“ koja je stajala iza realizacije srpske verzije „Operacije Trijumf“, a radilo se o hrvatskim učesnicima ovog regionalnog šoua: Ani Bebić i Igoru Cukrovu, zbog čega je 17. Dora posebno privlačila pažnju srpske javnosti. Cukrov je sa Lijepom Tenom pobedio zahvaljujući lobiju autora pesme Tončija Huljića, a Ana Bebić je posebno bila iskritikovana zbog numere Mrzim spore stvari zato što nije priličila njenim godinama.

I poslednja „klasična“ Dora iz 2010. godine je obilovala lošim pesmama i sa ne baš toliko puno poznatih imena. Koliko je konkurencija bila slabašna, toliko je ubedljiva pobeda ženskog trija „Feminnem“ bila predvidiva. Pamela, Neda i Nika nisu uspele da svoju zemlju na svom drugom evrovizijskom učešću odvedu u finale, za razliku od prvog učešća 2005. godine, kada su pod zastavom BiH bile direktno u finalu, shodno tadašnjim pravilima. Franka Batelić je na toj Dori bila ponovo sedma s numerom Na tvojim rukama.

Rijaliti-katastrofa

Hrvati ni ovaj put nisu mogli da se pomire sa lošim rezultatima, te je šef delegacije Aleksandar Kostadinov odlučio da 2011. godine odbaci festivalski format Dore i uvede višenedeljni muzički rijaliti koji je nosio naziv Dora 2011 – Idemo na Eurosong. Uzor Hrvatima za ovakav koncept izbora je bio format nemačke selekcije u sezoni 2009/2010, ali je vreme pokazalo da je kopiranje bio loš potez.

Kroz sedam emisija emitovanih od sredine januara do početka marta 2011. godine, za Evrosong se borilo 24 kandidata odabranih sa audicija. Tokom emitovanja ovog neslavnog muzičkog rijalitija fanovi su HRT-u zamerali odabir numera za sve učesnike u svakoj fazi takmičenja, a čak je bio zameran i odabir autora za pesme sa finalne večeri. Do finala su stigli Darija Kinzer i najveći favorit za pobedu Žak Houdek. I — svi evrovizijski fanovi su bili saglasni da je idealan evrovizijski predstavnik trebalo da bude upravo Žak s numerom Stotinama godina. Darija Kinzer je posle učešća na diseldorfskoj Evroviziji s numerom Celebrate autora Borisa Đurđevića (vođa sastava „Kolonija“) pala u zaborav.

Sve se završilo na tome da je HRT posle te Dore odlučio da na osam godina ugasi taj festival. Još jedan od razloga za ukidanje je bio i vidljiv uticaj autorske krize kod domaćih autora, zato što su pravo prijavljivanja imali do 2010. godine samo domaći autori.

Zaključne reči

Doru su pratili skandali od njenog prvog dana, te je i Kseniji Urličić i Aleksandru Kostadinovu bilo zamerano to što su pobednici bili navnodno birani po njihovom ključu. Neki hrvatski evrovizijski predstavnici odabrani u vreme Kostadinova su se žalili medijima na to što im on nije pomogao u osmišljavanju nastupa, nego su morali sami da ga osmisle. Upravo takvi postupci puštanja pojedinih učesnika „niz vodu“ su dovodili do nekih loših evrovizijskih rezultata ove države. Tu dolazimo i do novog zaključka: nekad su pesme bile dobre, nekad loše, ali na nastupu su izvođači morali dosta da rade.

Bolje rezultate i pesme je HRT imao za vreme Urličićeve, u tome su bili složni svi evrovizijski fanovi, a Kostadinov je uspeo da pokvari ugled Hrvatske na ovom prestižnom takmičenju.

Ove zime se Dora vraća u Opatiju i preseljenjem festivala u sportsku halu „Marino Cvetković“ bi festival trebalo da dobije na boljoj produkciji. Naravno, konačno su dozvolili i inostranim autorima da šalju pesme, kao i da učesnici pevaju i na engleskom, francuskom i italijanskom, te bi kvalitet pesama trebalo da bude bolji nego na poslednjih nekoliko Dora u 2000-im godinama. Naravno, izvođači treba da ulažu i u nastup više nego ikad.

Još jedna bitna stvar za festival, pored organizacije i nastupa, trebalo bi da bude izbegavanje lobiranja.

Oznake

Ostavite svoj komentar

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.