Evrovizija 2019 Pogledi

Sezona za nama: Šta smo videli, šta nas tek čeka?

Osam meseci duga sezona nacionalnih selekcija za evrovizijske predstavnike konačno je okončana 10. marta. Predstavnici 41 zemlje učesnice su izabrani, njihove pesme predstavljene, i reklo bi se da jedino što preostaje jeste čekanje još dva meseca do velikog šoua u Tel Avivu.

Ipak, do tada nas čeka još mnogo uzbuđenja. Predstavnici država i njihovi timovi krenuće u promotivnu kampanju, u okviru kojih će nastupati i pevati uživo na predevrovizijskim koncertima, u televizijskim i radijskim emisijama. Mnogi će, sigurni smo, uložiti i u svoju kampanju na društvenim mrežama, a sve će to pratiti kladionice na koje će se evrovizijski (ne)znalci posebno osvrtati.

Deseti mart bio je i rok koji je postavio EBU za sve države učesnice da izaberu predstavnike, da dostave zvanične i finalne verzije pesama, prateće video-spotove, te ideje za svoje nastupe… Dan posle, 11. mart, grad domaćin 64. Pesme Evrovizije Tel Aviv domaćin je šefovima delegacija, što je zapravo poslednje okupljanje pred početak prvih proba u maju. Na tom sastanku, osim birokratskih stvari, njima se predočava dokle se stiglo sa organizacijom i šta ih sve čeka po sletanju u Tel Aviv početkom maja.

Festivali vs interni izbori

Nacionalna izborna takmičenja obeležilo je neobično mnogo odustajanja takmičara. Hrvatska, Litvanija, Ukrajina, Nemačka, Portugalija, Rumunija – države su koje su se u nekoj fazi selekcije suočile s povlačenjem takmičara iz (ne)opravdanih razloga.

Dvadeset i sedam zemalja, uključujući i Ukrajinu, održalo je nacionalno takmičenje na kojem se birao predstavnik i/ili pesma za Evrosong. Kod većine je to bilo direktno, a kod nekih, poput Gruzije, Malte, Izraela ili Italije, predstavnik i pesma bili su sekundarni.

Preostalih 15 država je internom selekcijom svog emitera došlo do evrovizijskog predstavnika i pesme. Uzimajući u obzir celokupnu konkurenciju, reklo bi se da su upravo oni „popravili stvar“ i poboljšali sveopšti utisak o ovogodišnjim numerama.

Politizacija i skandali

Ni ova evrovizijska sezona nije pošteđena manjih i većih skandala. Bez njih, zapravo, evrovizijsko takmičenje i ne može da se zamisli, i ma koliko neke stvari bile loše, oni daju posebnu draž i dinamiku.

Zapravo, organizacija i održavanje Evrosonga u Izraelu samo po sebi je „osuđeno“ na politizaciju. Zbog ratnih sukoba i dejstava između Izraela i Palestine, u nekim državama, poput Islanda i Velike Britanije, pokrenute su kampanje i peticije za bojkotovanje. Ipak, to je ostalo samo „mrtvo slovo na papiru“.

S druge strane, sama organizacija u Izraelu ne protiče glatko, kao što je to bilo u Portugaliji prošle godine. Administrativni, finansijski, pravni i religiozni problemi pratili su i još uvek prate javni servis KAN koji organizuje takmičenje; počev od polaganja novčane garancije EBU, pa do poslednjeg u nizu sa onlajn prodajom ulaznica za polufinala i finale, kada je otkriveno da je jedan veći deo karata zapravo prodat „preprodavcima“ i fantomskim agencijama.

Kada se govori o politici, neizbežno se dolazi i do Ukrajine. Ovog puta, nacionalni državni medij otkrio je „manjkavosti“ koje se odnose na to da pojedini ukrajinski muzičari „slobodno nastupaju u agresorskoj zemlji Rusiji“. To je pokrenulo lavinu koja se svalila na učesnike i pobednika nacionalnog izbora, što je posledično na kraju dovelo i do povlačenja zemlje sa Evrosonga. Zbog toga će, izvesno, pretrpeti velike kazne od Evropske radiodifuzne unije.

Neki drugi problemi bili su pak zasnovani na socijalnim aspektima, a u tom centru pažnje našli su se Francuska i Island.

Naturalizovani Francuz Bilal Hasani osvojio je ovogodišnje takmičenje Destination Eurovision, pre svega zahvaljujući glasovima publike i uprkos tome što ga je desetočlani međunarodni žiri „postavio“ tek na 5. mesto. Njegova pobeda izazvala je veliku pažnju ne samo francuske već i evropske javnosti, najviše zbog brojnih pretnji koje je dobio na račun izgleda i seksualne opredeljenosti, a sva je prilika da će čitava situacija dobiti epilog na sudu.

Naime, Bilal Hasani je rođen u Parizu, ali je poreklom Marokanac. Izjasnio se kao homoseksualac s transseksualnim sklonostima, a svojom pojavom skreće pažnju javnosti. Ima armiju fanova na Jutjubu i društvenim mrežama, ali je njegova pobeda bukvalno podelila društvo u Francuskoj. S jedne strane, stižu pretnje smrću i omalovažavanja: da je kopile, da muškarac s perikom ne prolazi, da ne zna da peva, da je „više senzacija nego talenat“ i da je dobio vetar u leđa zbog svoje pojave, a ne zbog pesme.

S druge strane, podršku mu pruža više udruženja, napominjući da će njegov nastup na Evrosongu biti prava prilika da se pokaže koliko je francusko društvo otvoreno. Čak je i u školama pokrenuta debata o homofobiji.

On je, inače, priznao da je izbačen iz katoličkog internata zbog homoseksualne afere sa školskim drugom u osmom razredu.

Bilal u svojoj pesmi Roi promoviše različitosti i pravo na drugačije opredeljenje, te poručuje da je upravo njegova pobeda najbolja poruka onima koji ga mrze.

Jednako intrigantan jeste i islandski sastav „Hatari“ koji je ubedljivo pobedio na nacionalnom takmičenju. Reč je o ekscentričnom industrial-techno-metal bendu sa queer i BDSM estetikom, ali koji na svojim nastupima šalje snažne društvene poruke. Sebe karakterišu kao antikapitaliste, antiglobaliste, a njihova misija je dovedu do „pada kapitalizma“.

„Hatari“ je jedan od onih koji su potpisali peticiju za bojkotovanje Evrovizije u Izraelu. Njihovi stavovi da je Evrosong zapravo politička manifestacija, prozivanje i izazivanje izraelskog premijera, te mišljenja da „verovatno neće razviti palestinsku zastavu na bini“, podigli su poslednjih dana mnogo prašine, te naveli izraelske pravnike i zvaničnike udruženja građana da apeluju na ministarstvo unutrašnjih poslova da im se zabrani ulazak u Izrael – tj. da im se ne izdaju vize, budući da se takvo ponašanje, pozivanje na bojkot Izraela, kosi sa izraelskim zakonima. Povrh svega, takve političke manifestacije u sukobu su i sa samim pravilnikom Pesme Evrovizije.

Čelnici Evropske radiodifuzne unije nisu se pak oglašavali po ovom pitanju.

Oporavak od šokova

Na Evroviziji od 2015. godine nije pobedio neko ko nije izazvao požare i vatromet. Poslednji „miran i čist“ bio je Mons čija je mejnstrim pesma Heroes i danas rado puštana i slušana na radio-stanicama i doživljava se prevashodno kao „pesma“.

Svaki naredni izazvao je određeni šok i polemike – što kod publike i gledalaca, što kod sledećeg domaćina. Džamala, Salvador, Neta – svi oni su uzdrmali Evropu svojim pobedama, ali nijedan nije postao mejnstrim. Bez obzira je li to bilo zasluženo ili nezasluženo (ukuse ćemo ostaviti po strani), njihove pobede su pre svega bile i ostale senzacionalističke.

Stoga bi se moglo na kraju zaključiti – Evroviziji treba pobednik koji će ponovo biti miran, čist i mejnstrim. Bez aluzija, bez skandala, bez senzacije, bez šokova, bez „putera na glavi“, bez pozadina… Samo muzika i ništa više.

Da li je Holanđanin Dankan Lorens upravo na toj misiji, kako trenutno predviđaju kladioničari?

5 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Voleo bih da Island pobedi. Pesma i njihovo scensko ponasanje su dosta originalni. Pesma ima jaku poruku i veoma “catchy” melodiju, samo ih moze ukociti odnos publike prema toj vrsti muzike. Ako je Finska pobedila 2006 zasto ne bi i Island na slican fazon ove godine. Bilo bi lepo i za ESC da se vrati u hladnije krajeve a Island ima i sta da ponudi turisticki.

  • Iskreno, meni je ovo možda i najlošija godina u ovom veku na pesmi evrovzije a sigurno najlošija u ovoj deceniji i nijedna pesma ne zaslužuje pobedu,ali postoji svega nekoliko pesama koje su slušljive,a polovinu njih ili sam skroz zaboravio ili nisam izdrzao ni do kraja prvog refrena da čujem,toliko su “zanimljive” i “dobre”.
    Ipak želim izdvojiti nekoliko slušljivih pesama kojima mogu zapamtiti refren:
    Prva od njih je Danska koja me može oraspoložiti uvek svaki put a i Leonora je zanimljiva,harizmatična i slatka.
    Druga je Norveška koja je tipična evrovizijska pesma sa pamljivim refrenom i u ovakvoj konkurenciji čak može i pobediti ili biti u vrhu.
    Treća je Makedonija koja ima refren makar meni pamtljiv i naravno vokal i spot su dobri.
    Srbija bi jedino imala šansu sa Ivanom Vladović ali naravno kao što sam i očekivao nisu je poslali već su poslali Nevenu koja peva vrhunski ali pesma nije za evrovziju čak nije ni festivalska uopšte na žalost.

  • Srbija 100% prolazi u finale, kladionice lupaju što se tiče Srbije. Srbija ovoga puta ima jaku baladu i to na srpskom što znači da će dijaspora glasati za nas. I prošle godine su nas stavljali na 36.mesto bukmejkeri pa smo se nekako umuvali u finale, pa su nas stavljali na 26.mesto pa smo bili 19.

    Holandska pesma nije slučajno vodeća po kladionicama, zaista mnogo mnogo jaka svetska balada, biće ovo zanimljiva borba između Italije, Holandije, Švedske i Kipra pre svega koji šalje još bolju numeru nego Fuego prošle godine.

    Ipak na kraju predviđam pobedu Italije

  • Sudeći po kompozicijama, ovo će biti jedna smorna Evrovizija. Mnoge države ne žele Evroviziju na svom terenu jer je finansiski skupa i neisplatljiva, pa se namešta za državu koja to može da organizuje. Ako je nekada to bilo prestiž da se pobedi i ugosti Evrovizija, proteklom decenijom je problem. Srbija(ili bolje rečeno RTS) je zakomplikovala sitacijom i plasman u finale sa ˶bledom˝ kompozicijom. Ako ranije bilo potrebno više od 65 boda za ulazak u finale, danas ni 120 boda ne završavaju posao. U ovakvoj situaciji, svaki bod je važan, a kladionice su vrlo skeptične za prolazak Srbije u finale, ali i prošle godine su predviđali isto.

  • Pa sudecu po svemu onda Evrovizija ni ne treba da se odrzava jer je pobednik vec poznat, polako se mogu otvarati konkursi za Amsterdam 2020. godine…