Balkan, Balkan! Beovizija Zanimljivosti

U susret 10. Beoviziji: Iza organizacionih kulisa

Radio-televizija Srbije je za 2020. godinu spremila jubilarno 10. izdanje festivala Beovizija. Kao što je svima poznato, prvi ciklus održavanja ovog TV formata se odvijao u periodu između 2003. i 2009. godine, a drugi ciklus je započet 2018. godine. Mi se ovom prilikom nećemo baviti izvođačima i hitovima, već organizacijom festivala kroz istoriju.

Početak u senci izostanka najpopularnijih zvezda i zvezdica

Godine 2003, RTS je počeo da priprema teren za povratak na Pesmu Evrovizije, i stoga je prva Beovizija, održana 2003. godine, bila vid generalne probe za povratak naše države na ovo najprestižnije kontinentalno muzičko takmičenje. S druge strane, te 2003. godine je RTS ovaj festival opisao kao modernu verziju legendarnog festivala MESAM sa sanremovskim glamurom. Od prvog dana, RTS ovaj festival realizuje u saradnji sa producentskom kućom „Megaton“, a kako je naveo časopis „TV novosti” u broju od 19. februara 2003, njegov finansijski pokrovitelj tokom prvog izdanja je bila Skupština Grada Beograda.

Prvobitno je festival bio zakazan za period 23-25. marta 2003, međutim, zbog toga što je 12. marta 2003. izvršen atentat na tadašnjeg republičkog premijera Zorana Đinđića i odmah potom uvedeno sedmonedeljno vanredno stanje u državi, festival je bio pomeren za period 12-14. april.

Prilikom prvobitno zakazanog termina, RTS je drugačije zamislio organizaciju festivala. Kako je javio časopis „Huper“ u broju od 4. marta 2003, prvo veče je trebalo biti takmičarsko, sa 24 nove kompozicije iz domena zabavne, pop i rok muzike, dok je za gosta u revijalnom delu festivala bio predviđen Vlado Georgiev, zbog toga što do tada nije imao nijedan zvaničan veći nastup pred beogradskom publikom, izuzev klupskih. Drugo veče je bilo zamišljeno u stilu tzv. parade hitova, na kojoj bi bile nagrađene 24 najslušanije pesme iz prethodne godine, podeljene u šest kategorija: pop, rok, dens, etno, balada i folk, dok je za revijalni deo bio predviđen nastup za tu priliku ponovo okupljene „Korni grupe“, jugoslovenskih evrovizijskih predstavnika iz 1974, sa Dadom Topićem i Zlatkom Pejakovićem kao gostima. Prema prvobitnom planu organizacije, treće veče, nazvano „Revija pobednika“, bilo je predviđeno za proglašenje pobednika festivala i dodelu nagrada najboljim učesnicima; upravo to veče je trebalo da privuče pažnju šire javnosti jer je za revijalni deo bio predviđen mini-koncert jedne od naših najvećih zvezda u domenu folk muzike Svetlane Cece Ražnatović.

Takođe, organizatori su računali i na to da će dovesti i neke od nekadašnjih pobednika „Jugovizije“ da nešto otpevaju, a za voditelje su bili predviđeni pokojni bard našeg glumišta Dragan Nikolić, manekenka Katarina Rebrača i jedino profesionalno TV lice iz redova javnog servisa — Milica Gacin.

Šta se od svega navedenog ostvarilo? Nakon uvođenja vanrednog stanja u državi i otkazivanja festivala, među onima koji su bili uhapšeni u vreme sedmonedeljne policijske akcije „Sablja“, nalazila se i dotična gorenavedena gošća prvobitno planirane koncepcije treće večeri festivala. Pored Cece, iz istih razloga je bio sprečen da se pojavi i njen kolega Aca Lukas, za koga su organizatori festivala, kako je naveo časopis „TV Novosti“ u broju od 16. aprila 2003, predvideli nagradu za folk pevača godine.

Dragan Nikolić je iz nepoznatih razloga morao da odustane od vođenja festivala i da štafetu prepusti svom kolegi iz glumačke branše Feđi Stojanoviću.

Još jedna promena se odnosila i na organizaciju sve tri večeri festivala — broj takmičarskih kompozicija je bio proširen na 28, te su stoga, umesto jedne takmičarske večeri, 12. i 13. aprila bile održane dve sa po 14 kompozicija. Pobednik je bio proglašen na drugoj takmičarskoj večeri. Još jedna promena se ticala i treće, revijalne večeri — prvi deo je bio rezervisan za dodelu nagrada najboljim učesnicima festivala, a drugi deo za dodelu nagrada najistaknutijim muzičarima u prethodnoj godini. Vlado Georgiev je održao mini-koncert u revijalnom delu prve večeri, dok je Dado Topić nastupio u revijalnom delu druge večeri; od ponovnog okupljanja „Korni grupe“ nije bilo ništa, te je samo lider sastava Kornelije Kovač nastupio kao klavirska pratnja u pojedinim pesmama.

Većina učesnika se na toj prvoj Beoviziji žalila na problem sa monitoringom, pa čak i jedan od gostiju Dado Topić, ali, bez obzira na sve to, navedeni hrvatski evrovizijski predstavnik iz 2007, koji je tada imao svoj prvi zvaničan nastup u Beogradu posle ratnih neprilika na prostoru eks-SFRJ, oduševio je sve prisutne kako hitovima iz vremena kada je nastupao u grupi „Time“, tako i sa jednom tada premijernom baladom o srećnoj ljubavi koju je otpevao na bis.

Kako je naveo predsednik žirija na Beoviziji 2003. Sanja Ilić, glasanje je bilo obavljeno tajno, ali objektivno i bez ikakvog lobiranja.

U senci uspešne organizacije festivala, propraćene slabom posetom na takmičarskim večerima u Sava centru, nalazio se i sukob između RTS-a i TV Pink, zato što čelni ljudi RTS-a navodno nisu dozvolili pevačima iz Pinkove diskografske kuće City Records da nastupaju na tom festivalu.

Prva evrovizijska Beovizija

I naredna, 2004. godina, ostaće upamćena po pojedinim propustima u organizaciji. Za voditelje Beovizije i Evropesme-Europjesme su prvobitno bili predviđeni Snežana Dakić, Nataša Miljković, Jovan Memedović i Aleksandar Bojović. Međutim, glavni problem zbog čega navedena ideja nije bila realizovana je ležao u činjenici da su prve dve navedene sa ovog spiska u to vreme bile na platnom spisku televizije BK, tako da „iznajmljivanje voditelja“ iz drugih TV kuća u to vreme nije dolazilo u obzir. Pričalo se čak i da je Memedović odustao od voditeljske uloge zbog toga što se požalio na pojedine delove scenarija, ali, urednica tog projekta Anja Rogljić je u razgovoru za časopis „TV Novosti“ februara 2004. godine demantovala te priče.

Bilo kako bilo, Beoviziju i Evropesmu 2004. je 20-23. februara radilo čak deset voditelja tokom sve tri večeri: Beoviziju su 2004. godine vodili glumac Aleksandar Srećković Kubura i voditeljka iz redova Radio-televizije Vojvodine Ksenija Balaban; Evropesmu-Europjesmu su dan kasnije vodili Nina Mudrinić i jedini „preživeli“ sa prvobitnog spiska voditelja Aleksandar Bojović, dok je Reviju pobednika 23. februara vodio Voja Nedeljković sa pet dama: Nataša Nešković, Bojana Roljić, Sanja Papić, Tanja Mrkić i izvesna Maja sa kragujevačke televizije K9.

Naposletku je Nataša Miljković napustila televiziju BK i prešla na navedeni RTS, za koji je radila do 2018. godine. Te 2004. godine je Nataša saopštavala glasove našeg televouting sistema na finalnoj večeri u Istanbulu.

Počeci mjuzikl-forme festivala

Ako su prve dve Beovizije bile upamćene po propustima u pripremi, prilikom organizacije trećeg takmičenja je donekle sve teklo kao med i mleko. Naime, već 2005. godine je RTS odlučio da promeni pristup organizaciji i da konvencionalnu formu vođenja festivala zameni sa mjuzikl koncepcijom organizacije. Zato su za tu priliku kao voditelji bili angažovani glumci Jelena Jovičić i Slobodan Boda Ninković, koji su u pauzama između takmičarskih kompozicija izvodili legendarne evrovizijske hitove povodom 50. rođendana ovog najdugovečnijeg međunarodnog TV formata, te su svoje blokove završavali duhovitim glumačkim dijalozima.

Ako izuzmemo takmičarsko veče iz 2005. godine, koje nije obilovalo tako jakim numerama kao što će to biti slučaj godinu dana kasnije, revijalno veče je ostalo upamćeno po brojnim propustima u organizaciji, na šta se osvrnuo i tada jedan od najpopularnijih časopisa za mlade „Huper“ u broju od 1. marta 2005. godine. Naime, Jelena Baćanović, tadašnja novinarka tog lista, osvrnula se na pitanje: „Po kom kriterijumu je umetnički savet festivala birao dobitnike godišnjih nagrada i ko ih je kvalifikovao?“ Većina prisutnih u Sava centru je na ovo pitanje odgovorila da je veliki broj dodeljenih nagrada tumačen vraćanjem duga organizatora prema određenim izvođačima.

Neke od tih nagrada su bile i te kako sumnjive: za rok bend godine je bio proglašen tada manje, a danas delimično poznat sastav „Lira Vega“, koji je u to vreme iza sebe imao jedan album sniman 2002, a izdat tek 2004. godine za PGP RTS. Kako je naveo časopis „Huper“ u tom broju, niko od prisutnih u Sava centru nije znao da navede nijednu pesmu od famozne rok grupe godine, što je bio dokaz činjenice u kom je duhu tadašnja omladina vaspitavana. Za debitantski album godine je proglašeno maksi-singl izdanje „Intro“ Željka Vasića, na kojem su se nalazile samo četiri pesme, projekat Kristine Kovač — bojs-bend „Peti element — bio je proglašen za pop grupu godine bez obzira na slabu medijsku aktivnost tokom prethodne godine, a priznanje za pop-dens grupu godine je sa sobom ponela grupa „Luna“, čiji su članovi Čeda Čvorak i tadašnji vokal grupe Maja Marković navikli da nose sa sobom na raznim sličnim estradnim manifestacijama poput „Zlatnog melosa“ ili „Dana estrade“. Najveća zvezda na ovim prostorima i jugoslovenski evrovizijski predstavnik iz 1973. godine Zdravko Čolić dobio je od umetničkog saveta festivala nagradu za turneju godine, ali se nije pojavio jer, kako je obrazložio organizatorima, navodno je te večeri imao koncert.

Poslednji je na reviji pobednika nastupio Željko Joksimović, čija je evrovizijska numera iz 2004. godine Lane moje, po mišljenju umetničkog saveta festivala, ponela priznanje za hit godine, dok je autor teksta za navedenu vicešampionsku evrovizijsku kompoziciju Leontina Vukomanović ponela nagradu za tekst godine. Međutim, pre njega je trebalo da nastupi njegov glavni konkurent Vlado Georgiev, kome je umetnički savet festivala obećao nagrade za pop pevača i album godine; iako se organizatorima činilo da niko neće otkazati prisustvo na revijalnoj večeri Beovizije, Vlado se u poslednjem trenutku nije pojavio i organizatori su nagradu za pop pevača godine, bez ikakvog obrazloženja, uručili Željku Samardžiću, dok za album godine na toj Beoviziji niko nije bio nagrađen. Zato je nenajavljeno na revijalno veče uskočila Nataša Bekvalac, čija je pesma Navika ponela priznanje za singl godine.

Specijalna nagrada festivala, koju je te godine dobila jedna od učesnica Snežana Mišković Viktorija, trebalo je biti uručena Momčilu Bajagiću Bajagi, međutim, on ju je odbio jer, kako je u kasnijem obrazloženju naveo, nije hteo da primi nagradu koja bi mu bila uručena bez ikakvog povoda, jer u prethodnoj godini i nije baš nešto bio medijski aktivan; tada je priznao nagradu umetničkog saveta iz prethodne godine, koja mu je dodeljena za najbolju filmsku muziku jer je pisao songove i teme za film „Profesionalac“, a već naredne godine su organizatori ispravili grešku dodelivši mu tada novoustanovljenu nagradu „Duško Trifunović“ za celokupno tekstualno stvaralaštvo, a posebno za tekstove sa albuma „Šou počinje u ponoć“ iz 2005. godine.

Osvrt na 2005. godinu vredi završiti i činjenicom da su se tabloidni mediji u to vreme bavili spornim tekstovima za tri pesme koje je umetnički direktor festivala Marina Tucaković potpisala pod lažnim pseudonimima. U pitanju su tekstovi za trećeplasiranu numeru Hajde, cico Ognjena Radivojevića, Pobedila si ljubav Džeja Ramadanovskog i Marijane Maje Nešić, kao i Kaži, sestro gorespomenute Snežane Mišković Viktorije.

Poslednje godine mjuzikl-festivala sa Jelenom Jovičić i Bodom Ninkovićem

Jelena i Boda su festival vodili i 2006. i 2007. godine, u istoj koncepciji kakva je važila do kraja prvog ciklusa organizacije 2009. godine. Tako su se, recimo, 2006. godine u pauzama između takmičarskih blokova njih dvoje predstavljali miksom beogradskih šlagera i evrovizijskih hitova, da bi se 2007. godine ponovo predstavljali poznatim evrovizijskim hitovima tokom polufinalne večeri, a u finalnoj svetskim muzičkim ne-evrovizijskim hitovima. Njihov poslednji mandat pri vođenju festivala će ostati upamćen po Bodinim ruganjima na Jelenin račun, poput izjava „Jel’ imaš ti roditelje?“, „Možda bi ti bila potrebna frizura Britni Spirs“ i sl.

Iako je tek 2007. godine broj učesnika sa 23 (bilo je prvobitno planirano da se 2005. i 2006. takmiče 24 izvođača) bio smanjen na 20, bilo je planirano da se još 2006. godine broj učesnika skrati na 20, ali je zbog velikog interesa autora i izvođača konkurs produžen i na kraju je RTS odlučio da učestvuje 24 izvođača. S druge strane, Crnogorci su odlučili za svoju Monteviziju da zadrže prvobitno predviđen broj od 20 učesnika, te da po 12 najbolje plasiranih sa oba festivala odu na finalno takmičenje Evropesma-Europjesma — umesto po 10, u slučaju da su oba kvalifikaciona polufinalna festivala imala po 20 učesnika.

Do 2006. godine je važio princip glasanja sa devet članova žirija (osmočlani stručni žiri i SMS i televouting glasovi publike u svojstvu devetog člana žirija), a 2007. godine je uveden sadašnji sistem glasanja po kom stručni žiri i publika imaju po 50% udela u raspodeli bodova.

Izuzimajući onaj istorijski skandal o krađi glasova iz 2006. godine, naredna 2007. godina je ostala upamćena po tome što se nekoliko učesnika navedenog festivala žalilo na navodnu neregularnost sa SMS glasovima, da bi 10. marta usledela nova žalba od strane nekolicine autora na račun RTS-a jer nije počeo da im isplaćuje autorske naknade za javno emitovanje.

Što se tiče vizuelnog dela festivala, posmatrajući period iz 2006. i 2007, najinspirativnije razglednice su bile one iz 2006. kada su pred nastup svakog učesnika bile prikazane slike starog Beograda. Jedini propust u organizacionom smislu je bio onaj iz 2006, kada su takmičarsko veče i dodela nagrada najistaknutijim umetnicima u prethodnoj godini bile spojene u jedno veče koje je trajalo čak šest sati.

Beograd kao motiv za 2008, 50 godina RTS-a kao motiv za 2009

Nakon tri godine saradnje, produkcija se tandemu Jelena Jovičić — Boda Ninković zahvalila na saradnji i odlučila da voditeljsku štafetu za šesto izdanje 2008. godine poveri finalistima televizijskog šoua „Evropsko lice“: Kristini Radenković, Nini Radulović, Đorđu Maričiću i Branislavu Katiću. Koncepcija organizacije je ostala nepromenjena — u pauzi između takmičarskih blokova su voditelji šoua izvodili pesme u kojima se spominje Beograd. Prvobitno je bio zakazan za 19. i 20. februar, ali zbog ondašnje političke situacije izazvane jednostranim proglašenjem otcepljenja Kosova od Srbije, festival je bio pomeren za 9. i 10. mart. Revijalni deo polufinalne večeri je bio posvećen pesmama tragično nastradalog Tošeta Proeskog.

Od navedenih voditelja Beovizije 2008, na televizijskom nebu su veće karijere jedino napravile Kristina i Nina. Kristina je i posle „Evropskog lica“ i vođenja Evrovizije 2008. iz bekstejdža sa Branislavom Katićem, nastavila da radi na RTS-u; između ostalog, vodila je i Beovizije i 2018. i 2019. godine, a vodiće i 2020, dok Nina Radulović danas radi na Televiziji Pink kao voditeljka informativnih emisija.

U razglednicama emitovanim pred nastup svakog izvođača su učesnici govorili o stvarima koje ih vežu za Beograd.

Poslednja Beovizija pre devetogodišnje pauze u organizaciji je bila održana 7. i 8. marta 2009. godine. Voditeljka je bila Jovana Janković (današnja Joksimović), koja je imala zadatak samo da podseća na način glasanja i na to šta će usledeti u nastavku programa. Njoj su pomagali glumci Milena Vasić i Srđan Timarov, koji su sve prisutne u Sava centru podsetili na muzičke teme iz serija proizvedenih u produkciji Radio-televizije Srbije tokom prvih 50 godina postojanja. Na skandal u vezi sa pogrešno prebrojanim glasovima iz te 2009. se nećemo obazirati, već ćemo podsetiti na to da su učesnici u video-razglednicama govorili o tome koji programi sa RTS-a ih vežu za prvih 50 godina postojanja te kuće.

Skromna atmosfera na dve povratničke Beovizije i bez većih skandala

Što se tiče poslednja dva izdanja Beovizije, održanih 2018. i 2019. godine, nikakvih skandaloznih kuloarskih priča pre organizacije festivala nije ni bilo, izuzev 2018, kada se Maja Nikolić pobunila protiv toga što nije pobedila, ili kada je Danijel Pavlović vodio rat protiv jedne od članice žirija Ivane Peters. Zaštitna lica oba povratnička izdanja Beovizije su bile trenutno najpopularnije dive RTS-a: spomenuta Kristina Radenković te Dragana Kosjerina. Njih dve su 2018. godine program vodile sa svojim kolegama iz državne TV kuće: Aleksandrom Stojanovićem i Brankom Veselinovićem, dok su 2019. godine program vodile sa Anom Babić, Bojanom Marković i glumcima Ivanom Mihailovićem i Nebojšom Milovanovićem, koji je na to mesto uskočio umesto svog mlađeg kolege iz filmsko-serijske sage „Vojna akademija“ Slavena Došla.

Istu tu funkciju će plavokosa glumica i voditeljka iz Novog Sada i smeđokoso TV lice rodom iz Sarajeva, odn. Kristina Radenković i Dragana Kosjerina, obavljati i 2020. godine sa dvojicom inostranih TV lica našeg porekla: Šveđaninom Jovanom Radomirom i Australijancem Stefanom Popovićem.

Zaključne reči

Na Beoviziji su se uglavnom pojavljivali neafirmisani i poluafirmisani pevači željni dokazivanja, uz pokojeg poznatog pevača koji se u to vreme nalazio u kremu traženih, pa kako bi privukli veliku pažnju publike, često su za voditelje pozivali popularne glumce iz serija emitovanih na programima RTS-a da podignu rejting. Međutim, prosek se, iako je prvih godina bio baš za 5+, pokvario na 3-, prema slobodnoj proceni autora.

Takođe, primetno je i to što RTS nema dovoljno voditelja zabavnog programa, pa angažuje svoje kolege iz informativne ili sportske redakcije, koji su, opet prema slobodnoj proceni, nesnađeni u ležernoj i zabavnoj TV formi.

Šta li će doneti 2020. godina? Da li će se festival gledati zbog ekipe izvođača i pesama koju je selekciona emisija okupila za ovogodišnje izdanje ili zbog revijalnog programa i onih koji su odabrani za voditelje?

Oznake

5 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Glasanje 2005-e i problemi sa crnogorcima te godine, i pesma “Jutro” koja nije otisla namestaljkom. Pesma “Zavet” i generalno ta Beovizija 2008 koji su bili prvi u polufinalnu i to ispred pesme Oro, pa kada je otisao Marko Kon, problem sa OT Bend-om i glasanjem Zeljka Joksimovica, pa onda ponovo Beauty Queens i jos jedan njihov pokusaj sa Oskar-om, to ste zaboravili, pa Ana Nikolic koja je tuzila RTS, pa Maja Nikolic i svi njeni pokusaji, pa Beli Jablan i njihovo drugo mesto, pa razlozi za gasenje Beovizije i svi ti formati izmedju, pa Evropsko lice, pa to sto su je prebacili u studio iz Sava Centra i prazne stolice u publici, pa promena nacina glasanja, pa razlozi zasto smo odustali od ucesca pre par godina, pa…

  • Mislim da ste se koncentrisali na gluposti a da neke vazne detalje uopste niste ni dotakli. Pozdrav