Evrovizija 2020

Finska 2020: Čekajući pobednika

Finska se ove godine na pesmi Evrovizije pojavljuje 54. put, a evrovizijski predstavnik biće izabran u već dobro poznatom takmičenju Uuden Musiikin Kilpailu (srp. Takmičenje nove muzike) koje je ustanovljeno 2012. godine.

Kako je sve počelo?

Dakle, deveti put će popularni UMK iznedriti evrovizijsku pesmu, ali je zanimljivo to što su se organizatori s nacionalne televizije YLE posle dve sezone vratili formatu takmičenja s više izvođača. Podsetimo, 2018. i 2019. interno je biran izvođač, a evrovizijska pesma upravo na ovom takmičenju.

Kao i ostali Skandinavci, najava za novu evrovizijsku sezonu krenula je još u junu 2019. godine. YLE je sproveo osmodnevni konkurs u novembru, sa izvesnim ograničenjima. Izvođač je najviše tri pesme mogao da pošalje na konkurs, ali od te tri će biti izabrana samo jedna sa kojom će se nadmetati na finalnoj večeri. S druge strane, kompozitori, tekstopisci i producenti mogli su da pošalju neograničen broj pesama. Barem jedan od autora pesama, kao i njen izvođač, mora da ima finsko državljanstvo ili prebivalište u toj državi.

Za svega osam dana, YLE je prikupio 426 prijava, a selekciona komisija je na kraju izabrala svega šest.

Uvod u ceo proces selekcije predstavljalo je i imenovanje novog umetničkog direktora festivala — Tapio Hakanen. Takođe, u proces organizacije uključena je i omladinska radio-stanica YLEX.

Ko je izabran?

Lista od šestoro finalista, kao i njihove pesme, prezentovane su 21. januara, ali su numere sukcesivno objavljivane dan za danom. Tako se u konkurenciji za predstavnika u Roterdamu našlo ovih šest imena:

  1. Tika | I let my heart break
  2. Erika Vikman | Cicciolina
  3. Aksel Kankanranta | Looking back
  4. grupa F3M | Bananas
  5. Sansa | Lover view
  6. Katarina Zilke | Eternity

Kad je finale?

YLE je još prošle jeseni najavio da će se finalno veče održati 7. marta u u televizijskom studiju „Mediapolis“ u Tampereu. Za voditelje programa delegirani su finska predstavnica iz 2013. godine Krista Sikfrids, kao i Miko Silvenoinen, koji će i peti put zaredom voditi izbor za evrovizijsku pesmu. Njima će pomagati prezenteri radio-stanice YleX Vile Erikila i Juso Kalio, koji će voditi razgovore sa kandidatima u grin-rumu.

Odluku o pobedniku, kao i u prethodne tri godine, donosiće glasovi međunarodnog žirija i domaćih gledalaca u odnosu 50/50. Svaka od osam zemalja koja će učestvovati u glasanju će imati po četiri člana žirija, a članovi žirija će dolaziti iz sledećih osam država: Bugarske, Estonije, Nemačke, Holandije, Švedske, Španije, Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Takmičenje startuje u 20 časova i predviđeno je da traje 1 sat i 50 minuta. Link za gledanje preko interneta je: YLE.fi >>

Scenografiju je dizajnirao Ari Levela, a tema je bila jasnoća; jasne linije grafičke scene i precizan dizajn pružaju savršenu postavku za performanse, a u sklopu realizacije biće korišćene i najnovije tehnologije, koji će doprineti spektakularnošću šoua.

Iz mog ugla (Slobodan Todorović)

Ovogodišnje takmičenje u Finskoj obiluje raznolikošću i vidi se da su producenti želeli da ponude „za svakog ponešto“. Nisam siguran da je to najbolja opcija, ali verujem da je za šou i gledanost dobra.

Tik i Aksel imaju angažovane balade koje su, doduše, prilično „prežvakane“ i nemaju ništa što može da ih istakne ili izdvoji. Devojačka grupa F3M ima jednu tinejdžersku „American Doll“ pesmičicu koja je nedostojna nekog ozbiljnijeg međunarodnog takmičenja, ali ne sumnjam u dobru prođu na domaćem tržištu kod svoje ciljne publike.

Sansa nudi nešto savremeniji elektro-pop klupski zvuk, ali upravo za klubove. Jednostavno, u toj pesmi nema ni mrva onog što se zove „evrovizijski potencijal“.

Katarina Zilke je pak okrenuta skandi-pop melodiji u svojoj sladunjavoj pesmici Eternity, a zapravo jedina numera koja u sebi poseduje „evrovizijski potencijal“, koja ima kapacitet da se izdvoji, jeste pesma ispevana na finskom Cicciolina, a izvodi je Erika Vikman.

Zapravo, najzanimljivije je, a i najsimptomatičnije, to što je to jedina pesma koja ima milionski pregled; ostale jedva da su dosegle do 200 hiljada.

Osim finskog jezika, melodija u sebi ima ono „nešto“ za koje biste mogli da se uhvatite i sa sigurnošću kažete da je „finski produkt“. Takođe, neodoljivo me podseća na neke ranije i mnogo starije pesme s finskih nacionalnih izbora (setimo se divne Anike Eklund i pesme Shanghain valot) koje, nažalost, nisu čule evrovizijske dvorane, a nose u sebi neku setu bezbrižnih i lepših vremena.

Stoga, srećno Erika u finalu!

Oznake