Balkan, Balkan! Zanimljivosti

EBU podsetio na finale Evrovizije iz Helsinkija 2007. godine

Svake subote Evropska radiodifuzna unija na oficijelnom Jutjub kanalu Pesme Evrovizije strimuje snimak nekog od prethodnih 64 izdanja ovog takmičenja sa početkom od 21 sat. Ove subote, 25. aprila, izbor je pao na finalno veče iz Helsinkija 2007. godine, na kojem je pobedu odnela naša predstavnica Marija Šerifović.

Godine 2006, ondašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora nije ostvarila svoje oproštajno evrovizijsko učešće pod tim imenom zbog okolnosti nastalih u vezi sa skandaloznim nacionalnim izborom, ali su zato građani te države imali pravo glasa 2006. godine. Tada je glasove našeg televoutinga na finalnoj večeri saopštavala tadašnje zaštitno lice RTS-a, a današnja uposlenica Televizije Prva Jovana Joksimović (tada Janković), čije je saopštavanje glasova ostalo upamćeno po tome što je obećala pobedu naše države u narednoj godini.

Da su upravo njene reči bile presudne za ulazak Srbije na Pesmu Evrovizije, govori i činjenica da je Srbija odmah po debitanskom pojavljivanju uspela da ostvari tu famoznu obećanu pobedu, čime je postala jedina država u istoriji Evrovizije koja je ubeležila trijumf na takav način. Takođe, naša Molitva je jedna od dve pobedničke pesme iz perioda od 1999. godine pa do danas koje su ispevane kompletno na jeziku države koja je te godine pobedila — druga takva numera je Amar pelos dois Portugalca Salvadora Sobrala iz 2017. godine.

Muzička reprezentacija Srbije 2007

Društvo Mariji Šerifović na evrovizijskoj sceni je te 2007. godine pravilo petoro pratećih vokala: Suzana Branković (tadašnja Dinić), Ana Milenković, Ivana Selakov, Sanja Bogosavljević i Ksenija Milošević. Njih pet su se kasnije okupile u grupu „Beauty Queens“ i u petočlanoj postavi su poslednji put nastupile na Beoviziji 2008. godine s pesmom Zavet; Ivana Selakov, koja je iz navedene postavke pratećih vokala napravila najveću karijeru do današnjih dana, na Beoviziji se samostalno takmičila i 2009. godine, dok su preostale četiri članice nastupile na istom festivalu te godine sa Đorđem Marjanovićem i Ognjenom Amidžićem prerušenom u alter-ego ulogu Oskara Savića, izvodeći šaljivu pesmu Superstar.

Numeru Molitva su zajedničkim snagama napisali Vladimir Graić i Saša Milošević Mare. Posmatrajući njihovu kompozitorsku delatnost posle navedene srpske pobedničke pesme, najviše hitova je uspeo da zabeleži upravo Mare, koji je uglavnom u poslednje vreme pisao za pop-folk izvođače poput Dejana Matića, Aleksandre Prijović i Dragane Mirković; poneke pesme je napisao sam, dok je drugi deo hitova napisao u saradnji sa bivšim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem; Vladimir Graić ne može da se podiči velikim brojem hitova posle evrovizijske pobede, ali može da se pohvali još nekim evrovizijskim pesmama poput Verjamem (Slovenija 2012) i Beauty never lies (Srbija 2015), kao i direktorskom funkcijom u diskografskoj kući PGP RTS, koju obavlja od 2017. godine.

Sašu Miloševića Mareta je šira javnost uspela da upozna van kompozitorske aktivnosti preko muzičkih rijalitija „Prvi glas Srbije“ i „Nikad nije kasno“, u kojima je obavljao funkciju člana žirija. Takođe, može da se pohvali upravo i brakom sa svojom prezimenjakinjom Ksenijom, ćerkom pokojnog klarinetiste Božidara Bokija Miloševića, koja je upravo bila jedan od pet Marijinih pratećih vokala. Takođe, i on je ponovo bio prisutan na evrovizijskoj sceni kao kompozitor naše evrovizijske pesme iz 2013. godine Ljubav je svuda, a bavio se i primenjenom muzikom, radeći muzičke teme za seriju „Komšije“ i igranu sagu „Biser Bojane“.

Što se Marije tiče, posle 2009. godine je njena karijera bila u stagnaciji, na šta je uticala i velika pauza u karijeri koju je napravila do izlaska albuma „Hrabro“ i dokumentarne serije o svom životu „Ispovest“, koji su u etar lansirani 2014. godine. Staru popularnost je obnovila tek 2015. godine, najpre zahvaljujući brojnim singlovima koje je ova talentovana Kragujevčanka lansirala (Pametna i luda, Sama i nervozna, Svoja i tvoja, Čuvam se, Deo prošlosti, 11, Nije ljubav to…), a potom i zahvaljujući angažmanu u muzičkom rijalitiju „Zvezde Granda“, gde od 2015. godine obavlja funkciju člana žirija; upravo ona i Jelena Karleuša su najviše doprinele ne samo očuvanju postojećeg rejtinga takmičenja nego i dodatnom dizanju.

Preko najbrojnijeg polufinala do trona

Iako je Srbija morala prvo da prođe polufinalnu rundu, u kojoj se takmičilo čak 28 zemalja, na kraju ne samo da je pobedila u polufinalu nego se to isto desilo i u velikom finalu Pesme Evrovizije koja je održana u glavnom gradu Finske, u Areni „Hartwall“. Marija je nakon pobede u uključenju u program RTS-a kratko izjavila: „Obećala sam pobedu i održala reč! A kad škorpija nešto obeća, ona to i ispuni! Hvala mojim roditeljima, RTS-u, mom menadžeru Saši Mirkoviću, prijateljima, svima koji se prepoznaju u mojim rečima i hvala Tebi… Hvala svima koji ste mi verovali i glasali za mene.“

Marija Šerifović bila je od samog početka favorit po internet-kladionicama, a bilo je i onih koji su sumnjali u pobedu Srbije. Tu sumnju demantovao je početak glasanja, kada nas je Crna Gora smestila na sam vrh tabele, dodelivši Srbiji maksimalnih 12 poena. Zanimljivo, Srbija je dobila devet maksimalnih ocena, dve desetke, a dobijali smo i visoke ocene od zemalja od kojih smo se najmanje nadali. Najveće iznenađenje sigurno je bila 12-ica koja je stigla od zemlje domaćina, Finske. No ipak, Mariji te večeri poene nisu dali Andora, Litvanija, Estonija, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Sve zemlje bivše Jugoslavije su se makar na kratko ujedinile i sve do jedne dale su nam maksimalnih 12 poena.

Poslednje poene delila je Mađarska koja je svoju 12-icu dala baš Srbiji i Molitvi. Pretposlednja je glasala Severna Makedonija (tada BJR Makedonija), i posle 12 poena datih pesmi Molitva, bilo je jasno da je Srbija pobedila. Komentatorka RTS-a Duška Vučinić Lučić tada je uzbuđeno rekla: „Rekla sam vam da ovo može da se dogodi. Ja ću vas sada napusiti i pokušati da odem do naše ekipe.“ Duška je tako napustila svoje komentatorsko mesto, a gledaoci su mogli samo da mirno isprate poslednje glasove iz Mađarske, ako je uopšte neko i mogao da ostane miran.

Sa ukupno 268 poena Marija Šerifović je osvojila „Grand Prix“ Evrope za 2007. godinu, u subotu, tog 12. maja. Srbija je prestigla Ukrajinu koja je takmičenje završila na 2. mestu sa 235, a Ruskinje iz grupe „Serebro” imale su 207 poena, dovoljno za visoko 3. mesto.

Finale Pesme Evrovizije je te 2007. godine ušlo među deset najgledanijih sadržaja na RTS-u u 2007. godini sa 3.500.000 gledalaca, što je ujedno bio i najgledaniji zabavni sadržaj na Radio-televiziji Srbije u 2007. godini. Nakon pobede je Marija Šerifović 13. maja 2007. godine dočekana ispred Starog dvora u Beogradu pred 70.000 posetilaca.

Prvi put u istoriji Evrosonga pobednik je nagrađen i promotivnom turnejom u okviru koje su se posetile Danska, Švedska, Holandija, Grčka, Nemačka i Španija.

Kontroverze zbog glasanja publike

Na pobedu Srbije pala je senka usled negodovanja raznih medija i publike, osporavajući kredibilitet glasanja. Kritika se najviše odnosila na određene zemlje Istočne Evrope koje su imale korist od telefonskog glasanja zbog prisustva dijaspore u mnogim zemljama širom Zapadne Evrope. Sa druge strane, kritikovana je i činjenica da će zemlje Istočne Evrope pre glasati za one koje su njeni istočnoevropski susedi, nego što će dati glas nekoj zemlji Zapadne Evrope. Zemlje Zapadne Evrope bile su tako u gubitku jer su svoje glasove delile podjednako između Istoka i Zapada. Svaka takva prednost u glasanju lakše bi omogućila toj zemlji da skupi više bodova i tako se kvalifikuje za finale, postigne što bolju poziciju na glasačkoj tabeli, pa tako dođe i do pobede. Najupadljivije, sa izuzetkom Litvanije, može se videti na primeru da su sve zemlje istočne Evrope osvojile više poena nego sve zemlje zapadne Evrope i Skandinavije.

Nemački časopis „Bild“ komentarisao je ironiju gde Zapadna Evropa plaća veću sumu za takmičenje sa najmanjom šansom za pobedu. Pobednica Pesme Evrovizije 1982. Nikol (Nicole) je tom prilikom izjavila: „Očigledno je da su zemlje Istočne Evrope uključene u prljavu igru razmene poena svake godine. Nemačka bi trebalo da se povuče sa takmičenja.”

Rezultati glasanja Evrosonga 2007. godine su čak završili na dnevnom redu britanskog parlamenta, gde se govorilo o tome da ovaj način glasanja kvari odnose među evropskim narodima. Ipak, EBU i neki komentatori u zemljama Zapadne Evrope odbijali su da prihvate sve te kritike, insistirajući na tome da se glasanje reflektuje jačinom pesama i nastupa, a neki su čak tvrdili da su te kritike ukorenjene u činjenici da su određene zemlje ogorčene zbog uspeha zemalja Istočne Evrope, pre nego što je to bila zabrinutost oko fer glasanja. EBU je tvrdio da bi rezultati glasanja, pa i sam pobednik, ostali isti da su glasale samo zemlje Zapadne Evrope, iako ovaj argument, prividno i kratkotrajno, pada u vodu usled činjenice da u mnogim zemljama postoji dijaspora koja utiče na glasove zemalja Zapadne Evrope. Nasuprot tome, pojavljuje se argument i pitanje kako to da dijaspora, a samim tim i manjina, može glasački da preovlada većinski narod u određenim zemljama?

U Finskoj, zemlji domaćinu, takođe se podigla velika prašina zbog loših reakcija u nekim državama, pa se u najčitanijim novinama „Hufvudstadsbladet“ mogla pročitati i optužba da su oni koji i dalje dele Evropu na „Istočnu i Zapadnu“ zaglavljeni u istoriji, podržavajući sve Evropljane da ne dozvole „zavidnim, lošim gubitnicima da unište lep i sveevropski spektakl“. Najčitanije švedske dnevne novine u to vreme „Expressen“ su pisale o sramoti zbog reakcija u nekim zemljama Zapadne Evrope, tvrdeći da „Pesma Evrovizije nije bila nikad bolja“, nazivajući pobedu Srbije „zasluženom i istorijskom“, a poziv da se organizuje posebno takmičenje za „gubitničke zemlje“ je nazvan „neverovatno patetičnim“.

Kako se kontroverze oko glasanja nisu stišavale, EBU je 2008. godine doneo odluku o preuređenju čitavog sistema glasanja na Pesmi Evrovizije.

Nova tehnološka i tehnička era počela u Finskoj

Nakon debitovanja 1961. godine i nakon 45 godina učestvovanja, Finska je 2007. godine postala ponosan domaćin Pesme Evrovizije. Zvanični logo takmičenja ostao je i dalje isti kao i prethodne godine, a podlogo, kako je YLE, finska nacionalna televizija objavila, bio je dizajniran od strane dizajnerske agencije „Dog Design“. Podlogo je bio obrazac kaleidoskopa sastavljen od nekoliko simbola, uključujući i slovo F. Tema takmičenja bila je „True Fantasy“ ili „Prava fantazija“, a razglednice su prikazivale različite priče koje su se dešavale na različitim mestima u Finskoj.

Scena je bila više nego inovativna u odnosu na sve prethodne. Inspiracija za dizajn pronađena je u finskom narodnom predanju, mitu o ribi iz jednog od brojnih finskih jezera koji je opisan u epu „Kalevala“. „Kalevala“ predstavlja jedan od najznačajnijih aspekata finske tradicije i kulture. U „Kalevali“ je jedan od glavnih likova stari, mudri Vainamoinen. On ubija veliku ribu i od njene vilice pravi instrument kantele čijom muzikom začarava sva stvorenja koja je čuju, upravo onako kao što Evrovizija začarava milione gledalaca. Pozadina scene bila je u obliku ribljih peraja, dok se na samom podu, koji je bio prekriven LED ekranima, nalazila konstrukcija nalik ribljoj vilici. Zanimljivo, delovi konstrukcije te scene bili su korišćeni kasnije za vreme svetske turneje Eltona Džona.

Za voditelje programa izabrani su TV voditelj finske televizije Jana Pelkonen (Janna Pelkonen) i finski muzičar i glumac Miko Lepilampi (Mikko Leppilampi). Simpatična Krise Salminen (Krisse Salminen) imala je ulogu domaćina u tzv. grinrumu, odakle se povremeno uključivala i intervjuisala takmičare, a takođe se javljala i direktno sa Trga Senate u Helsinkiju. Specijalni gost sa Severnog pola bio je Deda Mraz koji je bio zadužen za objavljivanje početka glasanja.

Oznake

2 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Pratio sam te godine polufinale, ali finale nazalost nisam zbog ekskruzije i zalim zbog toga. I jos uvek zalim.

  • Te Pesme Evrovizije se sećam kroz maglu, s obzirom na to da sam bio veoma mali, te nisam ni mogao zamisliti da je upravo to jedan od najvećih uspeha Srbije u 21. veku, ali sam se ježio čitajući ovaj tekst osećajući se neizmerno ponosno.
    Čini se da se od prošle godine našem medijskom javnom servisu vratila želja za izuzetno dobrim plasmanom, pa čak i pobedom, uzimajući u obzir prezentaciju pobedničke pesme Beovizije 2019. u Tel Avivu, kao i paket za Dečju Evroviziju u Gljivicama. Stoga ne treba odustajati, treba više ulagati u sve aspekte i ponovo ostvariti tu dugu očekivanu pobedu!