Srbija 2020 Hasta la vista
Iz mog ugla 2020

Srbija 2020 | „Hasta la vista“ iz mog ugla

Grupa „Hurricane“ je s pesmom Hasta la vista trijumfovala na ovogodišnjoj Beoviziji i trebalo je da bude naš 13. predstavnik na Evrosongu u Roterdamu. Nastupale bi u 2. polufinalu 14. maja, da se takmičenje održalo.

Grupa je osnovana 2017. godine na karipskom ostrvu Sveti Martin i njen sastav čine Sanja Vučić, Ivana Nikolić i Ksenija Knežević. Dve od njih već imaju iskustva na evrovizijskoj sceni, a to su Sanja Vučić, koja je predstavljala Srbiju kao solista u Stokholmu 2016, te Ksenija Knežević, koja je pevala prateće vokale svom ocu Nenadu Kneževiću Knezu u Beču 2015. Takođe, Ksenija je učestvovala i na nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije 2013, na Beosongu, kao članica grupe „Sky’s“ u kojoj su se pored nje nalazile i Anđela Vujović Angelina, te danas zaboravljena Dana Gašić Gavaja.

U protekle dve godine članice grupe „Hurricane“ su svojom pojavom i pesmama zadobile internacionalnu pažnju. Njihove pesme emituje preko sto svetskih radio-stanica. Trio je snimio sedam pesama na engleskom jeziku, a 2019. godine izdao je svoj prvi singl na srpskom jeziku pod nazivom Favorito. Pesma je doživela veliki uspeh i zapaženost na srpskoj muzičkoj sceni, što potvrđuje preko 55 miliona pregleda na Jutjub kanalu. Posle ove pesme, grupa je snimila i drugu, pod nazivom Avantura.

Grupa „Hurricane“ priprema pesme za američko tržište i album za srpsko tržište koji se očekuje tokom 2020. godine.

Muziku za evrovizijsju pesmu Hasta la vista napisao je Nemanja Antonić, dok su tekst napisale Kosana Stojić i Sanja Vučić.

10 FUN FACTS

  1. Prestonicu Srbije osnovali su Kelti u 3. veku pre nove ere, a kasnije je postala Singidunum. Godine 876. prvi put se pominje pod imenom Beograd i smatra se jednim od najstarijih gradova u Evropi.
  2. Srbija je drugi proizvođač šljive u Evropi, a to voće je prvo po zastupljenosti u našoj zemlji. Oko 70 odsto prinosa šljive, odnosno oko 424.300 tona godišnje, odlazi u proizvodnju šljivovice — nacionalnog pića.
  3. Deliblatska peščara je najveća kontinentalna peščara Evrope.
  4. Čak 17 rimskih careva rođeno je na tlu današnje Srbije.
  5. Vampir je jedina od reči iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim jezicima sveta.
  6. Prvi satelitski prenos video-signala 1962. godine između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku freske Belog anđela iz manastira Mileševa, jednog od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka.
  7. Prvi avion koji je srušen u istoriji svetske ratne avijacije oborio je srpski vojnik Radoje Ljutovac 1915. godine iznad Kragujevca.
  8. Kapela mira u Sremskim Karlovcima je prvo mesto u istoriji na kome su se međunarodni pregovori vodili za okruglim stolom.
  9. Srbija ima oko 360 izvora termalnih i termomineralnih voda sa temperaturama do čak 110 stepeni, ali se samo mali broj njih koristi u komercijalne svrhe. Vranjska Banja je banja s najtoplijom mineralnom vodom u Evropi. Voda temperature od 94° do čak 110°C, kapaciteta 140 litara u sekundi, izbija na površinu zemlje iz desetak izvora.
  10. Grad Sjenica (poznat i kao srpski Sibir) često je najhladnije naseljeno mesto u Evropi sa rekordnom zabeleženom minimalnom temperaturom od čak -39 stepeni Celzijusa.

Komentari i ocene

Budući da se srpska evrovizijska pesma nikad ne nalazi u konkurenciji rubrike „Iz mog ugla“, ocene smo ovaj put prekočili, ali je naša redakcija ipak prokomentarisala srpsku pesmu. Šta su rekli Nikola, Đorđe, Marko, Svetlana, Strahinja i Slobodan poslušajte u prilogu:

A kako biste vi ocenili i prognozirali naše ovogodišnje učešće? Budite slobodni da nam u komentaru ostavite svoje mišljenje o našem kandidatu.

Ljubazno vam se zahvaljujemo na učešću u jubilarnom 10. izdanju rubrike „Iz mog ugla“. Proglašenje pobednika i konačnu rang-listu očekujte u subotu, 16. maja, od 19 časova.

Oznake

9 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • @Dragan

    Please don’t get me hyped
    Write my name in ice

    Šalu i Beyoncé na stranu, i ja ću se usuditi da primetim jednu opasno duhovitu repliku na moj komentar. Hvala. 🙂
    Ne znam koju ste neku drugu silu imali u vidu, ali mi je posebno zanimljiva pomenuta struka krivca, pa ću to usvojiti, bar, kao delimičan odgovor. 🙂

  • Odgovor na komentar korisnika Silueta .
    Kakva je to studiozna analiza u jednom komentaru.Hteo sam samo da pročitam komentare o pesmi a dok sam čitao tvoj samo sam se pitao ,pa ko si bre ti i čime se bavis. Tako opasan komentar na jednu tako laku temu…
    Ako procitas,voleo bi da znam dali je tvoja struka krivac ili je u pitanju neka druga sila.
    Bravo.

  • Ja sam definitivno za to da se Hurricane zadrži za sljedeću godinu, ali da ne izaberu interno pjesmu već da imaju tri pjesme koje će se takmičiti na Beoviziji. Tri su sasvim dovoljne. To mi se sviđa jer bojim se da bi se njima mogla sviđati neka pjesma koja se neće svidjeti fanovima. Siguran sam da ako budu išli da će pjesma biti sigurno bolja, jer one nisu bile sigurne da će Hasta La Vista pobijediti i mislim da nisu striktno ciljale na TOP 5 plasman na Evroviziji. Nekako je to više bilo evo pokušaćemo pa šta bude. Ako bude specijalne Beovizije za njih ja sam samo za to da publika donese glavnu odluku. Nekako mi je bezveze da sada 5 osoba ima 50% konačne odluke u ovakvoj formi takmičenja. Ne vjerujem da Hurricane mogu dovesti Eurosong ponovo u Srbiju, ali sam siguran da Srbiju mogu konačno vratiti na lijevu stranu tabele poslije 6 godina.

  • Konačno i analiza Srbije. Pošteno je reći da sam imao drugog favorita na Beoviziji, ali da neću govoriti o tome, jer nije tema.
    Srbija 2020. čini miks mladosti, izuzetne popularnosti, talenta, lepote i izazovnosti na sceni, upakovan u ne tako skupo vizuelno-scensko ruho. Muzički to je jasan prepoznatljiv trend ovog dela Evrope, i u pogledu autentičnosti i geografske prepoznatljivosti je verodostojno. Ali sve zajedno je poprilično jeftino izgledalo na Beoviziji. Ta jeftinoća ukoliko bi se pokazala i u Roterdamu, skupo bi nas koštala. Plasman bolji od 15.og mesta ostao bi san. Severna Evropa čini mi se ne bi razumela nikako ceo paket, glasove bi nam dala samo dijaspora i verovatno južna i istočna Evropa. Glasovi žirija bi s druge strane sugurno falili. Ovako, ispalo je možda najbolje – postoji šansa da se ovaj vrlo popularni ženski trio vrati, i to s mnogo jačom pesmom.
    Tako dolazimo i do zaključka u kome bih i ja podržao ideju da se ova grupa zadrži i za 2021.godinu, ali da se pristupi izboru pesme mnogo mudrije, jer trio ima puno potencijala. Idealno bi bilo kad bi poput Rumunije i Izraela one dobile i izvele npr. 5-6 žanrovski različitih pesama i da se kombinacijom publike i žirija izabere pesma za 2021.g. Treba pokušati i s baladom čak ( kao Lako je sve – Hrvatska), sa etno-elektro (kao Svatovi grupe Biber) ali i latino-popom i retro zvukom ( Dua Lipa stil) ali i opet ovim orijentalnim/balkan stilom…pa u celoj toj mešavini osetiti šta je najadekvatnije.
    ALI podvlačim da su same predstavnice veliki potencijal i da je ovo jedna okolnost u kojoj bi bilo fer pružiti im reprizu, ali s nadam se boljom pesmom i nastupom.

  • Gledano u širem kontekstu nesputanom granicama same kompozicije, dobra strana Hasta la vista je to što je većinskim delom reflektivna muzička površina ovog podneblja u kontemporarnom smislu ( iako trenutno stanje ne mora nužno da se okarakteriše kao dobro samo po sebi, jer se u vidu dihotomije crno/belo i ne može prikazivati ), pa na taj način omogućava sebi veću prisutnost među publikom što zauzvrat može poslužiti kao i veće interesovanje ljudi za priliku ka kojoj je ova pesma upućena, odnosno za Evroviziju. Popularni izvođači svakako obezbeđuju veću foksuiranost i na Beoviziju samim tim, a toga i dalje nedostaje iako je ove godine došlo do ponovnog pojavljivanja znakova koji mogu svedočiti o tome da će se ovo takmičenje potencijalno dalje razvijati i u muzičkom, i u produkcijskom smislu, a u cilju toga da možda ponovo postane ubikvitarno zastupljeno ( mada je to još uvek pod znakom pitanja i ostaje tako do daljnjeg ).

    Loša strana je to što zasigurno da postoji bolja ponuda ili bar ponuda sa zanimljivijim potencijalom i začinjenijim sadržajem. Posmatrajući striktno kompoziciju kao takvu, dens stil je korektan i nije neophodno da se predstavi išta inovativno načisto, ali ovo se ne kači, nije zvučno infektivno, jer manjka u trajnijoj atmosferi. Ščepa u trenutku plesa, ali potreba da se sluša navire onda kada se slučajno ( opet ) nađe na plej-listi negde u prilici kada sigurno da neće biti pobune posvetiti uho i pokrete eksplozivnoj melodiji i udarnim notnim potresima. Uskomeša stvar u trenutku, ali, paradoksalno, manjka u smislenom koketiranju. Takođe se oseća doza neposvećenosti samoj ideji, iako je razumljivo da glavni aspekat nije u izrazu samom po sebi, ali to ne menja stanje u kojem se ovo čuje kao šupljikav sunđer kroz koji se aposrbuje i potom iscedi cela pesma. Naposletku, Hasta la vista sebe, svesno ili nesvesno, svrstava u red numera u kojima se uparuje motiv “femme fatale” i ritmične kompozicije koji seže od Wild Dances i My Number One, pa preko Shady Lady, Qele, Qele, My Secret Combination, Aphrodisiac, pa do Fuego i Replay, a onda i ovogodišnje Cleopatre, pa i Superg!rl, a donekle i Still Breathing i Chains On You ( mada pandan ovakvoj prezentaciji čine i brojni primeri suprotnog pola ). Realno gledano, svaka od pobrojanih je više negativnije uticala na karakterizaciju samog takmičenja kao takvog ( izuzev možda Shady Lady koja se na neki način izmestila iz ovog reda koristeći bolje dati materijal i retroaktivno postala neka vrste preteče LoveWave-a ) nevezano za činjenicu koliko je to sve bilo zaista i zastupljeno i primećeno. Međutim, LoveWave je bio momenat kada su se, u retrospektivi, sve te pesme konačno na jedan indirektan način pokazale kao dobro ishodište i povoljan koren da iznikne jedna numera koja zaista i ostavlja ( prevashodno pozitivnog ) traga i koja se sluša i mimo podijuma i fešti ( iako sama po sebi nije baš “dance ready” ). Ono što je bitno u svemu tome je to da postoji ( osnovan? ) stav da Hurricane može dopreti do sličnog ishoda gde može ispratiti već pristunu putanju, ali se izmestiti i ponuditi ono što je LoveWave uradio: ne slediti slepo tradiciju, već “udariti” kontra-spin na već postojeći trend kome se može pripadati, ali u okviru koga se postiže veća doza zanimljivosti. Efekat je svakako isti u pogledu pristupačnosti, ali je kvalitet različit. Ovim se pomenuti niz samo nastavio i sigurno da Hasta la vista može urušiti neke od svojih sopstvenih preteča, ali na koncu, dolazi i prolazi.
    Hurricane, ipak, izmešta naš kurs u izvesnom stepenu budući da je to svakako korak u drugačijem pravcu od već standardnog ( može da bude to korak koji se tumači i kao korak napred, ali ne mora da znači ) i dok se Hasta la vista možda i ne očekuje, nije u globalu neočekivano budući da i ove godine, naravno, postoje slično sklopljene mašinerije. Prognoze su nešto suviše neegzaktno, proizvoljno i nedokučivo i ne preferiram da se upuštam u razmišljanja koja bi numera kako prošla ( iako da je definitvno zanimljivo imati i održavati te diskusije ), pa je najbezbednije procenjivati i tumačiti svaku pesmu za sebe, a potom ih međusobno konfrotirati na ličnoj rang listi i to pre svega u svojstvu sopstvenog senzibiliteta, a ne i u službi predikcija izgleda konačne, takmičarske rang liste. Elem, možda vreva oko ovogodišnje pesme posluži da se podrži iduća koja zaisgurno da može biti bolja, jer ne bi bilo iskreno reći da mnogo elemenata nedostaje.

    Naravno, ono što bi možda uvek trebalo prvo činiti, a to je zgrabiti ideju i inspiraciju za valjanu pesmu. Ne znam koliko je sigurno uzdati se u propratne elemente u vidu scenskog izvođenja, koreografije i celokupnog vizuelnog predstavljanja. Zasigurno da su to aspketi koji bitno figuriraju na samom takmičenju i koji mogu uticati da se mišljenje o nekoj numeri modifikuje u jednom ili drugom pravcu, ali pesma ipak ostaje pesma i uvek ostaje pitanje: da li će slušalac hteti to i da sluša? Svakako da samo scensko izvođenje neće bitno uticati na to da se nekoj pesmi i nakon svega poklanja pažnja, jer nije baš ni praktično u svakom trenutku truditi se da se pesma sluša tako što se gleda performans. To figurira trenutačno i kratkotrajnog je daha ( iako utisci mogu da se ukotve i ostaju ), a da li će pesma naći svoje mesto u nečijoj muzičkoj galeriji ( i ) na nekom uređaju, to već samo od kompozicije kao takve zavisi.

    Sve u svemu, postoji izvora dobrog potencijala u ovom triju, mogu da iznedre efektniju priču čak i ne trudeći se da zapadnu u neko isturenije muzičko podneblje. Naravno, pohvalno je ako bi predstavile i neku drugačiju zvučnu mapu, ali postoji nada da mogu bolje da odigraju igru na ovu kartu zanosa koji se potom može preliti u više različitih konotacija.

  • Zaista se nadam da RTS nece postupiti kao Skandinavci i da ce ih izabrati interno za narednu godinu. Drzim im fige!

  • Nisam bio pristalica ovog ženskog trija na Beoviziji, i tu mi se mišljenje nije promenilo. Smatram da je Beovizija pružala bolji izbor za našu zemlju u svakom smislu no pobeda je svakako bila očekivana. Verujem da se retko ko iznenadio. U svakom slučaju grupu bih u Roterdamu naravno podržao kao predstavnika koji nastupa pod zastavom moje otadžbine. Priznajem da mi se mišljenje i shvatanje pesme malo popravilo kako je vreme odmicalo. Neću trošiti reči na komentarisanje pesme jer smo to već prošli kroz analizu Beovizije, ali sam nekako utiska da mi u poslednje vreme neretko kasnimo za trendovima. Mislim da bi devojke prošle u finale, a tamo hm… Teško je to proceniti ali najverovatnije bi plafon bio plasman za nijansu bolji od Nevene i Balkanike. Šansa nam je ležala u vrcavosti, igri , pokretu, veselosti, seksepilu, a koliko bi upalilo nažalost nećemo saznati. Ili možda hožemo naredne godine u nekom drugom društvu to jrst konkurenciji ukoliko RTS odluči da ovu grupu zadrži za predstavnika. Subjektivno Srbija mi je na 17. mestu a objektivno sam ih postavio na 14. poziciju. Ocena – 3

  • Nisam pretjerano zadovoljan pjesmama koje su zadnjih godina predstavljale Srbiju na Eurosongu, ovo je konačno jedna koja mi se svidjela na prvu. Pjesma “Hasta la vista” je primjer europsko-balkanskog treša, ali u najpozitivnijem smislu. Eurosongu su naprosto potrebne ovakve pjesme da razdrmaju publiku i da zagriju atmosferu u dvorani, bez njih Eurosong ne bi bio Eurosong. Da, mislim da je dobra ideja da trio Hurricane bude interno izabran da predstavlja Srbiju na Eurosongu. Neću reći sljedeće godine jer nitko još ne može biti u potpunosti siguran hoće li se Eurosong i sljedeće godine moći održati, a ako se i održi, upitno je koliko će si zemalja moći priuštiti učešće na njemu, s obzirom da brojne zemlje po svemu sudeći očekuju ozbiljni financijski problemi, pa tako i njihove nacionalne televizijske kuće. Za srpsku pjesmu od mene ocjena 5.

  • Još jedna uzbudljiva evrovizijska sezona, se u ovoj desetoj jubilarnoj rubrici završava našim predstavnicama, jubilarnim desetim pobednicama festivala Beovizije, a da je bilo zdravlja i našim desetim finalistima. Narod je još i pre prijava za ovogodišnju Beoviziju sa razlogom video grupu Hurricane kao naše predstavnice na Evroviziji, a one su naša očekivanja opravdale. Neću se zadržavati puno na Beoviziji, samo ću reći da su one svojom pojavom znatno uticale na ovo takmičenje, te se nadam da će sledeća Beovizija okupiti više afirmisanih pevača i manje balada. Pesmu bih definisao kao eurotrash at its best. Prava je evrovizijska, sa puno potencijala, uključujući mogućnosti izvođača, kako glasovne, tako scenske, prezentacija na sceni, jednostavnost u smislu teksta koji je pevljiv strancima, evrovizijsko iskustvo koje one imaju upotpunjuju paket koji bi nas izvukao iz uragana koji nas je vrti oko 18. mesta. Žiriju se možda i ne bi baš dopalo, ali sorry što nismo vam se dopali od svog povratka na Evroviziju, ali bi nas publika dobro nagradila, što je zapravo bitnije. Svu sreću želim našim nesuđenim predstavnicama, koje imaju jaku želju da odu sledeće godine, daju još bolju pesmu i plasman i nadam se da će ih RTS interno odabrati