Evrovizija 2008
Foto: YouTube Screenshot
Balkan, Balkan! Zanimljivosti

Eurovision Again: EBU podsetio na finale Evrovizije iz Beograda 2008. godine

Svake subote Evropska radiodifuzna unija na oficijelnom Jutjub kanalu strimuje snimak nekog od prethodnih 64 izdanja ovog takmičenja sa početkom od 21 sat. Sve je to počelo s Malmeom 2013. pre 14 subota, a sada je na red došlo finalno veče iz Beograda 2008. godine, na kojem je pobedu odneo ruski predstavnik Dima Bilan.

Nakon pobede Marije Šerifović u Helsinkiju 2007. godine, Beograd je dobio mogućnost da organizuje Pesmu Evrovizije 2008. godine, i to u prilično turbulentnom političkom momentu, zbog čega su pojedini mediji i analitičari ocenili da je održavanje događaja u Srbiji dovedeno u pitanje. Naime, u februaru 2008. južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija proglasila je nezavisnost, zbog čega se strahovalo od novih sukoba, a za maj su bili zakazani i predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji, pa su pripreme za Evrosong protekle paralelno sa izbornom kampanjom, problemima na Kosovu i u strahu za bezbednost nekoliko hiljada ljudi koji su se očekivali u Beogradu.

Kako bilo, takmičenje je na kraju prošlo bez ikakvih problema, uz visoke bezbednosne mere za delegacije Izraela, Albanije i Hrvatske, te se pokazalo da su medijske spekulacije bile samo sredstvo za punjenje tabloidnih stubaca. Ceo državni vrh, Vlada Srbije, Grad Beograd i čelnici RTS-a bili su odlučni u tome da treba da se iskoristi prilika i iz Beograda u svet pošalje realna i lepa slika.

Popularna TV lica

Bio je ovo prvi televizijski događaj u Srbiji koji je realizovan u formatu slike 16 : 9 i u HD tehnologiji, i ujedno prvi takav događaj koji je Radio-televizija Srbije realizovala u skladu sa zahtevanim propisima za prenos Pesme Evrovizije. Voditelji programa s glavne scene su bili današnji supružnici Jovana (tada Janković) i Željko Joksimović.

Ovo je drugi put da EBU ponovo emituje Evrosong koji ima bliske veze sa Srbijom, budući da je pre nekoliko subota emitovano i takmičenje iz Helsinkija 2007. godine, kada je Srbija pobedila na svom debitantskom nastupu.

Jovana je u to vreme bila jedno od popularnih lica Radio-televizije Srbije jer je s kolegom Srđanom Predojevićem radila jutarnji program, počev od 2005. godine, kada je na ovu TV stanicu prešla s Televizije BK, dok je njen navedeni dugogodišnji partner u državnu TV kuću stigao s Televizije B92. Njih dvoje su iz RTS-a otišli 2010. godine, ali nisu promenili programsku formu — od 2010. do 2018. godine su jutarnji program radili na Televiziji Pink, a od 2018. rade na Televiziji Prva.

Željko Joksimović je u to vreme važio za veliku muzičku zvezdu, u toj tituli uživa i do današnjih dana, a ako izuzmemo njegove hitove sa početka karijere (1999—2002), poput pesama Habanera, Amajlija, Telo vreteno, Varnice ili Drska ženo plava, može se reći da su evrovizijski klasik Lane moje, kao i singl Leđa o leđa, koji je izbacio pre Evropesme na kojoj je pobedio, umnogome odredili potpun zaokret ka ozbiljnijoj muzičkoj formi kakvu i danas neguje. Na evrovizijsku scenu se kasnije vraćao još četiri puta: 2006. godine kao kompozitor bh. pesme Lejla, u 2008. godini, pored toga što je bio voditelj, bio je i kompozitor naše pesme Oro u izvođenju Jelene Tomašević, što je bilo prilično kontroverzno. Godine 2012. se vratio na evrovizijsku scenu kao izvođač s numerom Nije ljubav stvar, koju je i komponovao, te zauzeo visoko 3. mesto. Poslednji put je na evrovizijskoj sceni bio prisutan u Beču 2015. godine kao kompozitor crnogorske pesme Adio. Ovih dana Joksimović nije u centru zbivanja zbog svoje muzike, nego zbog televizija K1, TV Doktor i Kazbuka, koju je pokrenuo u partnerstvu sa Telekomom Srbije.

Iz bekstejdža program su vodili Kristina Radenković i Branislav Katić, koji su to pravo ostvarili kao pobednički par šoua „Evropsko lice“. Kristina Radenković je i posle te Evrovizije nastavila da radi na RTS-u, dok se Branislav Katić posvetio ulozi trenera komunikativnih veština.

Uključenja ispred Starog dvora, gde je bilo organizovano javno praćenje Evrovizije za one koji nisu mogli da uđu u Beogradsku arenu, vodila je Dušica Spasić, koja je u to vreme, takođe na javnom servisu, vodila jutarnji program s Brankom Veselinovićem. Dušica je ostala upamćena po euforičnom ponavljanju Welcome to THE Belgrade, zbog čega je bila izloženama šalama, ali i kritikama.

Naravno, Dušica je saopštavala i glasove našeg televouting sistema.

Kao i Jovana, i Dušica je 2019. godine, sasvim neočekivano nakon 15 godina radnog staža napustila Radio-televiziju Srbije i prešla na Televiziju Pink, u čijem je jatu nastavila da radi informativne emisije.

RTS je za svoje gledaoce pripremio i specijalnu dnevnu emisiju „Hronika Evrosonga“ u okviru koje je bio prikazan celokupan proces priprema za Evrosong. Voditelji ovog programa su bili poznata RTS-ova TV lica omiljena među mlađim generacijama: Una Senić i Marko Stolica. Una je danas zaposlena na radiju „Play“ na kojem radi kao voditeljka jutarnjeg programa, a i kao izvođač je pokušala da se domogne Evrovizije učestvujući na prošlogodišnjoj Beoviziji s Natašom Guberinić, gde su osvojile najviše glasova gledalaca. Marko Stolica, koji je u to vreme bio prepoznatljiv po čuvenoj odjavi „Ćao ‘će“, danas radi kao sportski komentator na televiziji Sport Klub.

Originalne razglednice kojom su izbegnuti aktuelni geopolitički sporovi

Za razglednice i celokupan vizuelni identitet takmičenja bio je zadužen poznat televizijski režiser Boris Miljković. Razglednice su bile toliko prihvaćene među narodom da je RTS dugih niz godina, tačnije do 2015. godine, puštao pred centralnu informativnu emisiju džingl sastavljen od svih učesnika tog video-segmenta, u čijoj je pozadini išao instrumental ukombinovan od čuvene špice za Dnevnik, koju je komponovao legendarni Zoran Simjanović, i instrumentala jedine srpske pobedničke evrovizijske pesme iz 2007. godine Molitva.

Raskošnu i hvaljenu scenografiju je osmislio Goran Joksimović. Izgled bine bio je osmišljen u skladu sa sloganom takmičenja Confluence of Sound — predstavljeno je zapravo ušće Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo. Istina, bilo je i onih koji su komentarisali da je sama forma i postavka scenografije urađena po uzoru na Fince prethodne godine, te da je bila bila dosta manja u odnosu na ono što je predviđeno, budući da je izgledala jednostavnije od planiranog i grafičkog prikaza koji je inicijalno predstavljen.

Prvi put dva polufinala, povratak žirija i rekordan broj učesnika

Bila je ovo isto tako prva Evrovizija koja je uspela da okupi do danas rekordan broj učesnika — 43 (izjednačen je u Diseldorfu 2011. i Lisabonu 2018. godine), i isto tako prva koja je imala dve polufinalne večeri. Na takmičenju nismo slušali austrijsku pesmu (bili su odsutni sa takmičenja sve do 2011), a debitovali su Azerbejdžan i San Marino. Takođe, uspostavljena je tradicija preeliminarnog žreba, radi rezervisanja letova i smeštaja za delegacije, kao i ceremonija uručivanja ključeva grada iz ruke prethodnog grada domaćina u naredni.

U sistem glasanja je posle dužeg vremena ponovo bio uključen i žiri, ali ovaj put sa zadatkom da odredi desetog finalistu u obe polufinalne večeri. Međutim, ovakav sistem je izazvao kontroverze, pogotovo zbog toga što je žiri iz druge polufinalne večeri odlučio da umesto desetoplasirane Severne Makedonije u finale uvede Šveđanku Šarlotu Pereli, koja prvobitno, gledajući glasove gledalaca, nije ni zaslužila finale jer je bila 12. na tabeli. Ovakav sistem određivanja finalista je važio i na takmičenju u Moskvi 2009. godine, a od Osla 2010. godine, finaliste određuju i žiri i gledaoci u jednakom iznosu.

Isforsirana i (ne)zaslužena pobeda Rusije

Iako su Evrosong 2008. godine obeležile pesme koje su kasnije postale mnogo veći hitovi, pobedu je ipak odneo predstavnik Rusije Dima Bilan, kome je to bio drugi evrovizijski pokušaj. Ruska delegacija imala je prilično agresivnu kampanju, a u Beogradu su bili najzahtevnija delegacija, bar kad je reč o scenskom izvođenju, budući da su na probama zahtevali i isprobavali silne glomazne rekvizite.

Naime, na bini je morao da bude postavljen veštački led na kojem je klizao Jevgenij Pljuščenko, višestruki osvajač zlatnih medalja i velika zvezda umetničkog klizanja. To postavljanje je iziskivalo više od predviđenih 30 sekundi za pripremu bine, zbog čega je režija morala da „ubaci“ reklamu ili uključenje iz grin-ruma, na ne baš predviđenim mestima za to u programu. Ruska delegacija je zahtevala i merdevine koje su visile s plafona, kako bi se Dima Bilan penjao na njih, od čega se kasnije i odustalo, zbog nedostatka vremena za pripremu bine.

Delegacija Rusije je negodovala zbog ovoga i žalila se organizatorima.

Pored Dime Bilana i Pljuščenka, na bini je bio i mađarski violinista Edvin Marton.

Naša predstavnica Jelena Tomašević je sa svojim Orom zauzela visoko 6. mesto, peta je bila Norvežanka Marija Haukos Storeng, četvrta Jermenka Sirušo, 3. mesto je zauzela Grkinja Kalomira, drugo Ukrajinka Ani Lorak, a prvo Rus Dima Bilan.

Pesma Evrovizije 2008. je bila ujedno najgledaniji televizijski događaj, ne samo sedmice, nego i godine u Srbiji, sa 3.350.000 gledalaca, dok je Prvi program RTS-a tog 24. maja 2008. godine bio najgledaniji program sa rekordnih 4.562.000 gledalaca.

Finalno veče je otvorila pobednica iz prethodne godine Marija Šerifović s remiks verzijom Molitve i engleskom verzijom pesme Ne voliš je znam nazvanoj Tell me why. U revijalnom delu se u prolazu pojavio Vlade Divac, a muzički deo je upotpunio evrovizijski iskusan kompozitor i producent Goran Bregović koji je sa svojim „Orkestrom za svadbe i sahrane“, i tadašnjim glavnim vokalom i dobošarom u njegovom bendu Alenom Ademovićem, izveo evegrin hitove Gas gas, Kalašnjikov i Napile se ulice.

Mnogo više detalja o ovoj, za nas istorijskoj 2008. godini, možete pročitati u našoj sekciji na sajtu „Istorija po godinama — 2008“, a u nastavku pogledajte snimak finalne večeri.

Oznake