Balkan, Balkan! Zanimljivosti

Da li je OGAE Second Chance Contest 2020 bolji od otkazane Evrovizije u Roterdamu?

Kad god se objavi lista učesnika OGAE Second Chance Contesta, uvek se pojavi pitanje: „Da li je lista učesnika bolja od onih sa Pesme Evrovizije?“ Mi vam i treću godinu zaredom dajemo odgovor na tu temu.

Ovaj put smo pesme raspodelili u tri moguće kategorije: „Najbolji mogući izbor“, „Bolje moglo je“ i „Ni tamo, ni ‘vamo“, iz razloga što se između ponuđene 22 pesme ovaj put ne nalazi nijedna loša. Sve su pristojne i primerene današnjim standardima za pravljenje evrovizijskog hita.

Koje pesme su ušle u kategoriju „Najbolji mogući izbor“?

Na svu sreću, od 22 pesme, 14 njih je zaslužilo da se nađu u kategoriji „Najbolji mogući izbor“; u pitanju su pesme predstavnika Australije, Slovenije, Litvanije, Hrvatske, Rumunije, Italije, Estonije, San Marina, Češke, Danske, Albanije, Finske, Jermenije i Letonije.

Kod Australije se može reći da se Džeguar Džounz izdvojila u moru silnih balada koje su izvedene na ovogodišnjem australijskom nacionalnom finalu upravo alt-rok ritmom i nastupom koji je pratila njena pesma Rabbit hole. Lina Kuduzović iz Slovenije, Monik iz Litvanije, Jagup Tuisk iz Estonije, Jasmin Rose iz Danske, Eljvana Đata iz Albanije, Erika Vikman iz Finske, Tokionine iz Jermenije i Katrina Dimanta iz Letonije su ušli u tu kategoriju zato što nisu imali dostojne konkurente koji bi im pomrsili konce na nacionalnim izborima, ako posmatramo samo gubitničke pesme, iz razloga što su nacionalne selekcije u navedenim državama bile poprilično slabašne.

U Hrvatskoj je bilo očigledno da će na „lažnu Evroviziju“ ići Mia Negovetić ili Indira Levak. Dok je Negovetićka na Dori izvela pesmu koja nije reprezent njenog stvaralaštva, što bi se odrazilo na njen eventualan plasman, bilo na pravoj ili lažnoj Evroviziji, Indira Levak je barem ponudila zarazan hit koji bi sigurno rasplesao evrovizijsku scenu. Međutim, njena numera You will never break my heart nikako ne može da se računa u najbolje izdanje tandema Branimir Mihaljević — Doron Medali jer njih dvojica su imali i bolje pesme u ponudi na evrovizijskoj sceni od Indirine na Dori. Međutim, ta pesma se i ne ubraja u njene najveće hitove iz razloga što više od 10 godina ona živi od stare slave stečene još u grupi „Kolonija“.

Česi su imali izuzetno jako nacionalno finale u kojem bi bilo koja od šest ponuđenih gubitničkih pesama bila izuzetno zapažena među fanovima. Možda bi bio rizik ponovo poslati Barboru Mohovu, kao što je to bio slučaj prethodne godine, ali, i Elis Mraz se pokazala kao dobar izbor; svejedno bi meni kao autoru bilo da li bi poslali nju, Olgu Lounovu ili grupu „We Are Poop“, jer svakako će imati još jedan TOP 10 plasman iza sebe, čak mogu da garantujem i mesto među pet najboljih.

Rumuni su interno odabrali Roksen za svoju predstavnicu, a planirana pesma za 2020. godinu je odabrana preko nacionalnog finala na kojem je otpevala pet numera. Iako je pobednička Alcohol you bila dobro prihvaćena kod fanova, ipak, kod jednog dela postoji i žal za stilski radikalno drugačijom pesmom Cherry red, te se samim tim ta kompozicija izdvojila među ionako četiri neubedljive kompozicije zahvaljujući ritmičnosti.

Italijanka Elodi je na početku važila kao favorit za pobedu na Sanremu, ali, na iznenađenje mnogih, na finalnoj večeri se nije plasirala ni među tri najbolje plasirana izvođača zbog toga što nije bila konstantno stabilna po pitanju izvođenja svoje pesme Andromeda. Ali, za razliku od Frančeska Gabanija i grupe „Pinguini Tattici Nucleari“, ova se izdvojila zbog toga što je njen kompozitor bio vicešampion iz 2019. godine Mahmud, te je njegov potpis i te kako primetan pri stvaranju ove pesme, koja je izuzetno slušana u Italiji. Mogu Italijani ponovo da računaju na TOP 3 plasman, ali ne i na ponovnu pobedu.

E, sad, što se tiče odabira „ostatka sveta“, u užu trku su ušle pesma Obsessed Sanmarinežanke Senit i Paša Parfeni iz Moldavije. Dok je Paša u svojoj pesmi ostao veran stilu iz 2012. godine, Senitina balada Obsessed se izdvojila modernim zvukom, mada je za klasu slabija od odabrane evrovizijske pesme Freaky. E sad, mogu da kažem da će njena pesma biti dovoljna za granicu između 11. i 15. mesta, jer tako je i zaslužila, shodno tome kako zvuči.

Šta smo stavili u kategoriju „Bolje moglo je“?

U kategoriju „Bolje moglo je“ su stavljene pesme koje ne mogu da prođu baš kao neki reprezentan izbor celokupne sezone po pitanju nacionalnih selekcija — u pitanju su pesme predstavnika Švedske, Norveške, Ukrajine, Poljske, Islanda i, naravno, Srbije.

Šveđani su se ove godine našli u sličnoj situaciji kao i 2014. godine — tada je lokalni OGAE klub većao između Ejs Vajlder i nekadašnje evrovizijske pobednice Elene Paparizu, i na kraju je izbor pao na drugonavedenu, koja je te godine na „lažnoj Evroviziji“ odnela pobedu s baladom Survivor. Ove godine su u uži izbor ušle Doter i Ana Bergendal, i, po meni je drugi uzastopni odabir Bergendalove za predstavnicu potpuno pogrešan jer bi Doter imala bolje šanse za pobedu. Dakle, slučaj iz 2014. godine se ovaj put neće ponoviti.

Da su Norvežani mogli bolje, mogli su, sudeći po tome što će im predstavnik biti izvođač vikinškog izgleda Rejn Aleksander s numerom One last time. Ako su baš hteli da se u tom nekom zaraznom ritmu predstave publici, onda bi bilo bolje da su poslali Rajli s numerom Wild ili Markusa Bokna s numerom Over the sea, koju su radili producent JOWST i Aleksander Ribak.

„Hajat“ iz Ukrajine ima isto zaraznu pesmu, ali, ona je previše tanka za neki TOP 10 plasman, drugačije rečeno, može da bude i svojevrsni dark horse nadmetanja. Bolji izbor od njega bi možda bila Krut s numerom 99, zbog originalnog ritma, ali, činjenica je da su hteli nešto zarazno, a to zarazno u ovom slučaju zvuči previše jeftino. Krut bi u svemu tome bila izuzetak.

Duel između Alberta Černija i Kasije Derenj u Poljskoj završio se pobedom Čeha Černija iz razloga što je on evrovizijski iskusan izvođač u smislu glavne uloge na sceni. Jeste da je Černi tip pevača za takav tip pesmičica kao što je njegova Lucy, ali Kasija Derenj bi s numerom Count on me imala bolje šanse za plasman.

Na islandskom izboru je zasluženo pobedila najbolja pesma u izvođenju Dadija Frejra, koja je napravila izuzetno komercijalan uspeh i u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali, za Second Chance Contest nisu odabrali isto tako bolju numeru. Pesma grupe „Dimma“ je u tipičnom nekomercijalnom hard-rok / metal stilu, nešto nalik na numere kakve su Finci na evrovizijsku scenu slali 2006—2008. godine, međutim, problem je u tome što je taj nekomercijalan fazon previše oguglan, tako da može da bude favorit za jedno od zadnja četiri mesta. Island bi sigurno bolje prošao sa Ivom ili Ninom.

Za kraj predstavljanja pesama u ovoj kategoriji ću se bazirati ka našem jutjuberu i influenseru Andriji Jou. Andrija je, pre svega, omiljen kod tinejdžera, njegove pređašnje pesme su prošle dobro, ali, nije on baš neki najbolji reprezent cele Beovizije, niti je njegova pesma Oči meduze najbolja pesma celog takmičenja. Stvarno ne znam na osnovu čega je on izabran za predstavnika! Možda na osnovu toga što su pesmu radili švedski kompozitori, ili na osnovu toga što je bio među favoritima gledalaca, ali, on baš i nije neki srećan izbor.

Bilo je i boljih opcija od njega u vidu Naive, Igora Simića, ili možda Tee Divaj, ako posmatramo samo pesme mlađih izvođača, pa što je baš izbor pao na Andriju? Zajedničko za sve četvoro izvođača je to što se ne bi baš slavno plasirali — Andrija zbog tankog i svetlog vokala, a ovih troje, iako bi se pokazali kao bolji izbor od dotičnog, ipak bi „poljubili“ drugu polovinu tabele iz razloga što im pesme ne zvuče dovoljno evrovizijski, već prelokalno. Bez obzira na sve to, mogu da kažem da mi je ovogodišnja Beovizija bila bolja od sve tri poslednje održane, sudeći po tome što sam upravo najviše sa ovogodišnjeg izdanja slušao pesme.

A šta je sa kategorijom „Ni tamo, ni ‘vamo“?

U tu kategoriju se ubrajaju samo Eden Alen iz Izraela i Barbara Tinoko iz Portugalije. Ako posmatramo preostale tri pesme koje je Eden izvela na izraelskom takmičenju, znalo se sigurno da će solidna pesma Savior in the sound otpasti, te da će izbor pasti ili na Rakata ili na Roots. Međutim, izbor je pao na Roots iz razloga što ima dodirnih tačaka s najuspešnijom izraelskom evrovizijskom pesmom Toy. Nije mene nešto specijalno dotakla, ima šanse za dobar prolazak, ali, po meni bi najsigurnije bilo da su poslali numeru Rakata, iako i ona stilski podseća na vicešampionsku evrovizijsku pesmu iz 2018. godine Fuego.

Što se Portugalke Barbare tiče, ona je za mene ženski Salvador Sobral u veselijoj formi, a ni njena pesma Passe-partout nije šablonska. Međutim, glavni problem leži u činjenici što Portugaliju fanovi ne tretiraju kao ozbiljnog evrovizijskog igrača, niti uživaju u konstantnom rejtingu kao Šveđani, te je to jedini problem za pesmu koja bi, po meni, zbog autentičnosti, trebalo da zasluži TOP 10 plasman, što, nažalost, teško da može da se ikada dogodi.

Zaključak

Dakle, dobismo još jednu slabašnu „alternativnu Evroviziju“ u kojoj se samo sledeći jači igrači u minuloj sezoni nacionalnih izbora ističu među favoritima za pobedu i TOP 10 plasman, a to su: Australija, Litvanija, Rumunija, Italija. Estonija, Češka, Finska, Švedska, Norveška i Izrael. Svi ostali, izuzev Islanda, mogu da budu u dark horse krugu favorita, a to znači da mogu da iznenade, a i da u isto vreme i podbace, mada je velika verovatnoća da će podbaciti. U tu drugu polovinu favorita mogu da uračunam i našeg Andriju Joa, koji ima najviše šanse za još jedan podbačaj.

Ako bih gledao samo pobednički potencijal, mogu da kažem da bi se pobednik mogao tražiti između Australije, Litvanije, Estonije, Češke, Finske i Izraela zato što do sada ovih šest država nisu ostvarile nijednu ili nisu duže vreme pobeđivale na alternativnom nadmetanju najbolje evrovizijske pesme.

Eventualno mogu da računam i na to da bi Italija mogla da ostvari treću pobedu na poslednjih šest izdanja nakon Neka 2015. i Analize 2018. godine iz razloga što je Elodina pesma Andromeda i dalje voljena kod fanova. Za to oni imaju najveće šanse od navedenih šest država koje nisu nikad ili nisu duže vreme pobeđivale.

Šta vi mislite? Koja od ponuđenih numera ima najviše šanse da pobedi?

2 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Slažem se da je OGAE Serbia doneo ishitrenu odluku oko odabira i mislim da je odluka pala i pre nego što se takmičenje završilo.Igor ili Tea bi bili mnogo bolji izbor jer su uživo njihovi nastupi bili bolji.Ovako su njega odabrali samo da bismo imali nešto skandinavski.Što se tiče ostalih Švedska i Italija će naravno opet biti pri vrhu.Moji favoriti su još i Rumunija,Danska,Estonija,Češka i Albanija.I dalje ne vidim zašto je Make me Human toliko voljena,monotonost do bola.Kajat me uživo nije oduševio,situacijasličnaAndrijinoj.Bojim se da bi i Finska mogla da završi visoko jer iz nekog razloga fanovi masovno padaju na tu pesmu.Poljska,Island i Letonija su izgubljeni slučajevi,Izrael ni tamo ni ovamo.I vau ljudi optužuju Victoriju da je iskopirala Billie,a niko ne pominje Rabbit Hole.Da San Marino takodje izgubljen slučaj,a Norveška mi je previše mlaka za viši plasman!

  • Slažem se sa Đorđem oko izbora OGAE Srbije za ovo takmičenje da nije dobar. Obično su imali proceduru oko izbora, ali ova njihova odluka me baš iznenadila. OGAE Srbija je obnovila nagradu za najbolju beovizijsku kompoziciju po mišljenju članova tog udruženja koja je dodeljena Uragankama, a drugi po mišljenju je bio Andrija Jo. Uraganke bile bi odabrane da nisu pobedile na Beoviziji. Očigledno je da je ovaj pristup pogrešan jer prvo treba da se čuju izvođači uživo, a oni su došli do zaključka preko studijskog snimka. Što se tiče ovogodišnjeg takmičenja, približno je isto sa onim od prošle godine po kvalitetu kompozicija. Italija je glavni favorit kao i uvek. Danci su nekako blagi favoriti, a Rumuni su favoriti iz senke. Verujem da će Srbija biti na prvoj polovni tabele.