Zanimljivosti

Eurovision Again: Započet drugi ciklus uz podsećanje na Jerusalim 1999

Posle tronedeljne pauze, Evropska radiodifuzna unija je nastavila sa projektom „Eurovision Again“. Drugi ciklus serijala je započet prisećanjem na finalno veče iz Jerusalima 1999. godine.

Projekat Eurovision Again će se od prvog ciklusa razlikovati po tome što će odabrano finalno veče biti reprizirano na svaku treću subotu, počev od 18. jula, pa sve do decembra, kada bude bila započeta nova sezona evrovizijskih nacionalnih izbora. Prvi izbor od planiranih osam nadmetanja, koji će biti reprizirani u sklopu druge sezone, pao je na Jerusalim 1999. Do zadatog rešenja se došlo nakon što je na oficijelnom Tviter profilu postavljena slika na kojoj su se našle tri evrovizijske pobednice iz devedesetih godina: Karola iz Švedske (1991), Nijam Kavanah iz Irske (1993) i Dana International iz Izraela (1998) uz zadato pitanje: „Šta ih povezuje i ko se nadovezuje na taj niz?“ Odgovor je ležao u činjenici da su se sve tri nakon svojih evrovizijskih pobeda vraćale na ovu prestižnu scenu i na taj niz se nadovezala Šveđanka Šarlota Pereli (pobedila 1999. pod prezimenom Nilsen, a vratila se na scenu 2008. godine u Beogradu). Tako se došlo do rešenja „Jerusalim 1999“.

Godina prekretnica u osvit novog milenujuma — iznuđeno ili planirano?

Izraelska državna televizija IBA našla se pred velikim zadatkom organizacije takmičenja. Izraelsku pobedu 1998. pratile su negativne reakcije, većinom ultraortodoksnih Jevreja koji su bili protiv Dane, posebno ih razbesnevši kada je prethodne godine na kraju takmičenja, pred 600 miliona gledalaca izgovorila: „Vidimo se dogodine u Jerusalimu“. Išlo se čak toliko daleko da je u jednom trenutku bilo upitno da li će se takmičenje održati u Izraelu ili na Malti, odn. u Ujedinjenom Kraljevstvu, pošto su te zemlje bile u TOP 3 prethodne godine. Ovo pitanje najviše je nastalo zbog zabrinutosti oko finansiranja takmičenja uz pomoć izraelske vlade, kao i protivljenja ultradesničarskih stranaka koje su pokušale da spreče da takmičenje dođe u Izrael. To, međutim, nije stvaralo prepreku izraelskoj televiziji i organizacionom timu, pa je tako mala sala u Međunarodnom centru za konvencije u Jerusalimu, u koju su mogle da stanu samo zvanične delegacije, ambasadori, porodice, prijatelji i retki akreditovani novinari, odabrana da bude mesto održavanja 44. evrovizijskog festivala, ponajviše iz bezbednosnih razloga.

Bilo je to prvo evrovizijsko nadmetanje značajno po nekim bitnim stvarima — ukinuto je pravilo obaveznog izvođenja pesama na maternjem jeziku i vraćeno je pravilo jezičke slobode, koje je prvi put važilo u periodu između 1973. i 1976. godine; revijalni orkestar je prvi put u 44-godišnjoj istoriji nadmetanja bio odsutan, a uvedeno je i pravilo „saveza velikih“ koje su tada sačinjavale Nemačka, Francuska, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Te četiri države su označene kao najveći finansijeri Evropske radiodifuzne unije, pa je uprava odlučila da počev od te godine svake godine, bez obzira na plasman, obezbeđuju direktan plasman na finalno veče, i to sve u nameri da se ne ponovi slučaj iz 1996. godine, kada se Nemci prvi i jedini put u istoriji evrovizijskih nadmetanja nisu kvalifikovali za finalno veče. Tom savezu se 12 godina kasnije priključila i Italija.

Kada je reč o orkestru, prvi put u istoriji takmičenja korišćenje orkestra je postala opcija, pa je IBA tako iskoristila prednost ovog pravila i potpuno odustala od orkestra kao način da se sačuva novac za šou. Ipak, neki nezvanični navodi govore da je to pravilo uvedeno „silom prilika“, budući da je IBA takmičenje iz bezbednosnih razloga morala da organizuje u vrlo maloj dvorani u kojoj fizički nije bilo prostora i za orkestar.

Da je pravilo jezičke slobode uticalo mnogo na učesnike koji su izvodili svoje takmičarske pesme, govori i činjenica da je od 23 učesnika, 14 njih svoje takmičarske kompozicije u celosti ili delom izvelo na engleskom jeziku. Od učesnika sa prostora bivše Jugoslavije bili su prisutni: Doris Dragović iz Hrvatske (njeno drugo evrovizijsko pojavljivanje posle 1986), Dino Merlin iz Bosne i Hercegovine (i on se kasnije vratio na evrovizijsku scenu 12 godina kasnije u Diseldorfu), i Darja Švarger iz Slovenije (njeno drugo evrovizijsko pojavljivanje posle 1995).

Upravo Doris je bila najveći kamen spoticanja zbog korišćenja unapred snimljenih horskih pratećih vokala tokom izvođenja pesme Marija Magdalena, a pored nje je bila prisutna tzv. „otvaračica usta“. Kako je u više navrata izjavila tadašnja šefica hrvatske delegacije Ksenija Urličić, EBU je te 1999. godine sve uradio na štetu Hrvatske samo da bi im bila oduzeta pobeda, čemu je najviše doprineo upravo odlazeći supervizor takmičenja Jon Ola Sand, koji je tada bio šef norveške delegacije. Zbog korišćenja unapred nasnimljenih pratećih vokala, za koju je hrvatska delegacija tvrdila u svoju odbranu da su kompjuterski, digitalno snimljeni ljudski glasovi, a ne pravi, realni, Hrvatskoj je oduzeta trećina bodova prilikom računanja petogodišnjeg bodovnog proseka, koji je u to vreme bio presudan za plasman na naredno tamičenje.

Sve to je uticalo da se za 65. takmičenje, koje će biti održano u Roterdamu 2021, i zvanično uvede pravilo — doduše u eksperimentalnoj formi — zbog kojeg je Hrvatskoj 1999. godine navodno oduzeta pobeda.

Upravo četvrta bitna stavka promene pravilnika ogledala se u činjenici da prateći vokali od tada nisu bili obavezni da izvode svoje deonice uživo, zbog čega je dvostruki evrovizijski pobednik Džoni Logan ovakvu Evroviziju sa unapred snimljenim pratećim vokalima i bez prisustva orkestra u jednom intervjuu nazvao „karaoke takmičenjem“.

Iako je od eks-jugoslovenskih predstavnika i Dino Merlin zabeležio dobar plasman (7. mesto), a Darja Švarger bila 11, Bosna i Hercegovina i Slovenija su zbog lošeg petogodišnjeg bodovnog proseka bile primorane da propuste naredno takmičenje održano u Stokholmu 2000.

Pobednička kompozicija Take me to your heaven u izvođenju spomenute Šarlote Pereli (tadašnje Nilsen) smatra se jednim od najvećih hitova sa tog festivalskog izdanja, zbog činjenice da je stilski podsećala na najveće hitove slavne grupe ABBA. U ostale hitove, pored ranije navedenih pesama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ubrajaju se i pesme: All out of luck Islanđanke Selme Bjernsdoutir i Reise nach Jerusalem nemačke grupe „Sürpriz“.

Upravo izbor za najbolju takmičarsku pesmu je bio i sastavni deo tviteraškog glasanja rađenog u sklopu projekta Eurovision Again tokom strimovanja bilo koje od odabranih Evrovizija. Od 23 učesnika festivala u Jerusalimu 1999, prva tri mesta su zauzeli spomenuta Šveđanka Šarlota Pereli (12686 glasova), Islanđanka Selma (12269 glasova), kao i Hrvatica Doris Dragović (11570 glasova); četvrto mesto pripalo je nemačkoj grupi „Sürpriz“ (7384 glasova), a peto Holanđanki Marlejn Sahupali (6320 glasova).

Dino Merlin je u fan-glasanju bio deveti sa 3814 glasova, a Darja Švarger je bila smeštena sedam pozicija niže sa 2393 glasova.

Program iz Međunarodnog konferencijskog centra u Jerusalimu su prvi put u istoriji takmičenja vodile tri osobe: izraelska evrovizijska predstavnica iz 1992. godine Dafna Dekel, TV lice Jigal Ravid i manekenka Sigal Šahmon. Bila je to i jedina Evrovizija sve do 2010. godine koja je imala tri prezentera. Na samom kraju programa su svi učesnici otpevali izraelsku pobedničku evrovizijsku pesmu iz 1979. godine Hallelujah radi odavanja počasti žrtvama balkanskog rata, koji je na prostoru SR Jugoslavije završen 12 dana nakon održavanja Evrovizije u Jerusalimu — 10. juna (Evrovizija je bila održana 29. maja).

Više detalja o ovom takmičenju možete pročitati u našem tekstu na stranici: Evrovizija 1999 — Jerusalim