Sećanje na Zagreb 1990.
Najbolje primećeni učesnici sa 35. izdanja održanog u Zagrebu 1990.
Zanimljivosti

Eurovision Again: Završen regularni deo drugog ciklusa uz Zagreb 1990

Regularni deo drugog ciklusa projekta Eurovision Again završen je uz prisećanje na finalno veče iz Zagreba 1990. godine.

Dvadeseto izdanje projekta Eurovision Again, a šesto u drugom ciklusu, je bilo posvećeno finalnoj večeri 35. izdanja takmičenja održanoj u koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski” u Zagrebu 5. maja 1990. godine. Misteriozna godina, kao i uvek, otkrivena je u 20 časova i 45 minuta. Kako se došlo do ovosubotnjeg rešenja? Naime, na Tviter stranici Pesme Evrovizije je postavljen kraći video isečak u kom je prikazan početak nastupa nemačke predstavnice iz 2011. godine Lene Majer Landrut na kom je prikazano lomljenje stakla. Kakve je veze ta scena imala sa Zagrebom 1990? Većina pesama izvedenih na 35. Evrosongu se doticala pada „Gvozdene zavese”, pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, kao i o ujedinjenju Evrope kroz kasniju Evropsku uniju.

Tema se provlačila kroz norvešku pesmu Brandenburger Tor, austrijsku Keine Mauern mehr (Nema više zidova), irsku Somewhere in Europe (Negde u Evropi)… Britanci su pevali Give a little love back to the world (Uzvratite malo ljubavi svetu), Nemci Frei zu leben (Slobodni da živimo), Finci Fri? (Slobodni?), Švajcarci Musik klingt in die Welt hinaus (Muzika odjekuje svetom), dok je Italijan Toto Kutunjo (Toto Cutugno) pesmom Insieme: 1992 (Zajedno: 1992) otvoreno pozivao na ujedinjenje Evrope. Dakle, Evroviziju u Zagrebu obeležile su poruke mira čija je pozadina bila pad komunizma i „Gvozdene zavese”.

U Zagrebu su se publici predstavile 22 države, i to ista postavka zemalja učesnica kakva je bila prisutna u Briselu 1987. i Lozani 1989. Malta je nameravala te 1990. da se vrati na takmičenje, ali zbog tadašnjeg pravila da najviše 22 države mogu da učestvuju, nisu bili u mogućnosti da se vrate na takmičenje.

Ovo je bila prva Evrovizija na kojoj je važilo pravilo da učesnici ne smeju da imaju ispod 16 godina na dan održavanja takmičenja. Takođe, na ovom takmičenju je prvi put predstavljena zvanična maskota pod imenom Eurocat. Sve je bilo u znaku turizma zato što je 1990. godina proglašena evropskom godinom turizma, pa su u razglednicama prikazani turistički pejsaži sve 22 države učesnice.

Voditelji programa su bili doajeni Hrvatske radio-televizije Helga Vlahović Brnobić i Oliver Mlakar. Umalo je falilo da njih dvoje ne vode program jer im je jedan od novinara na konferenciji uputio zamerku na godine; napustili su realizaciju šoua pa su ih na kratko zamenili tada mladi voditelji Dubravka Duca Marković (osamdesetih godina poznata kao voditeljka kultne muzičke emisije „Hit meseca” Televizije Beograd, a danas voditeljka emisije „Večeras zajedno” na Radio Beogradu 1) i Rene Medvešek. Nesporazum je vrlo brzo bio prevaziđen i Vlahović i Mlakar su se brzo vratili na takmičenje.

Naša predstavnica Tatjana Matejaš Kameron, širem narodu poznata kao Tajči, pravo da se predstavi zagrebačkoj publici je stekla pobedom na Jugoviziji održanoj 3. marta 1990. godine u Zadru, gradu iz kojeg je potekao sastav „Riva” koji je pobedio prethodne godine u Lozani. Voditelji programa su bili takođe doajeni hrvatske televizije Branko Uvodić i Ana Brbora Hum, a za odlazak u Zagreb se borilo 16 izvođača, među kojima su se od poznatih imena našli i Snežana Mišković Viktorija s hitom Rat i mir (među članovima njenog benda se nalazio i danas poznat folk pevač Aca Lukas kao klavijaturista), Masimo Savić s numerom Pjesma za tebe, Oliver Dragojević i Zorica Kondža s hitom Sreća je tamo gdje si ti, kao i Boris Novković s kompozicijom Dajana, te prvi pevač „Divljih jagoda” Toni Janković s pesmom Novi ples. Specijalni gost Jugovizije u Zadru je bio legendarni dvostruki evrovizijski pobednik Džoni Logan.

Tajči je učešće završila na 7. mestu u konkurenciji od 22 učesnika sa 81 bodom i time su joj otvorena vrata uspeha u kojima je uživala tokom bezbrižnog početka devedesetih sa dva izdata albuma — prvi, nazvan po evrovizjskoj pesmi Hajde da ludujemo, izašao je nakon Jugovizije 1990. i postao je najprodavaniji album zabavne muzike u Jugoslaviji te godine; sa njega su se slušale i pesme Ti nemaš prava na mene, Dvije zvjezdice i Moj mali je opasan; sa drugog albuma „Bube u glavi” iz 1991. fanovima je u sećanju ostala jedino numera Smokvica; propraćen je i agresivnom reklamnom kampanjom, ali su promociju zaustavile ratne neprilike na prostoru bivše Jugoslavije. Što je lepo, kratko traje, pa tako i karijera tinejdž-idola jer se početkom 1992. godine preselila u Ameriku zbog muzičkog i scenskog usavršavanja, ali je tamo i zasnovala porodicu — njen suprug Metju Kameron je preminuo 2017. godine od raka pluća i iz tog braka ima tri sina.

Nije je zaboravila ni njena matična diskografska kuća Croatia Records (nekadašnji „Jugoton”) koja je u zadnje dve decenije objavila brojne kompilacije sa njenim hitovima od kojih se posebno izdvajaju „Zlatna kolekcija” iz 2004. sa remiksovanom verzijom evrovizijskog hita Hajde da ludujemo, kao i „The Best of Collection” objavljen povodom 25-godišnjice njenog učešća 2015. godine na kom su mesto našle i numera Kad se s osamnaest sanja, koja je tada prvi put bila digitalno remasterizovana, kao i pesme Mojoj majci i Glavu podigni s albuma „Awaken” iz 2013.

Da pesmu Hajde da ludujemo nikako nije zaboravila u smislu načina na koji je obeležila njenu karijeru, govori i činjenica da je ove odlazeće 2020. godine povodom 30-godišnjice od svog evrovizijskog pojavljivanja snimila karantinsku verziju sa svojim koleginicama, među kojima su se našle i: makedonska evrovizijska predstavnica iz 2014. godine Tijana Dapčević, autorka teksta ove vesele i poletne numere Alka Vuica, Tajčina sestra Sanja Matejaš, „Frajle”, Mia Dimšić, učesnica Dore 2019. Domenika Žuvela, sestre Ivana i Marija Husar, kao i američka modna blogerka hrvatskog porekla Kristina Kuzmić.

Nasuprot svemu tome što smo ispisali o Tajči, vredi spomenuti da su najveći hitovi sa tog festivala, pored spomenute jugoslovenske pesme, bili i: Bandido španskog dvojca „Azucar Moreno”, Black & White Blues francuske predstavnice Žoel Ursul, kao i pobednička Insieme: 1992 Italijana Tota Kotunja.

Vredi spomenuti i da je voditelj Jugovizije 1990. Branko Uvodić te godine komentarisao takmičenje za TV centre Beograd i Zagreb, kao i da su Oliver Mlakar i pokojna Helga Vlahović nastavili da rade na Hrvatskoj radio-televiziji do penzionisanja. Helga je bila prezenter glasova hrvatskog žirija na Evroviziji u Dablinu 1994, bila je urednica informativnog programa HRT-a od 1991. do 1995, a od 1996. do penzionisanja 2006. godine je vodila serijal emisija o zdravstvu „Govorimo o zdravlju”; preminula je 2012. godine u 68. godini života nakon trogodišnje borbe sa rakom.

Oliver Mlakar, osim po legendarnoj „Kviskoteci”, je u samostalnoj Hrvatskoj ostao upamćen i po vođenju dnevnog porodičnog kviza „Kolo sreće” koji je radio od 1993. do 2002. godine i tokom čijeg emitovanja su snimljene 2002 epizode. Zvanično je penzionisan 2002. godine, ali je i nakon penzije postao tražen prezenter za brojna kulturna dešavanja i druge televizije; tako je njegov najpoznatiji postpenzionerski angažman upravo bio povratak „Kviskoteke”, koja je svoje drugo vaskrsnuće imala upravo u redovima privatne televizije „Nova” tokom 2006. i 2007. godine, ali je kviz ugašen zbog činjenice da kvizovi u kojem se više vrednuje znanje nego sreća bolje prolaze na javnim servisima nego na privatnim televizijama.

Dok Ana Brbora Hum danas radi zabavnu emisiju „Dečko, mama i Ana” na privatnoj TV „Mreža”, Uvodić je ostao veran HRT-u iako je njegova emisija „Lijepom našom” trenutno na prinudnoj pauzi zbog epidemije kovida-19. Naime, još tokom letnjih meseci je ishitreno dobio otkaz zbog toga što je stekao uslove za penziju, kao i zbog nemogućnosti da se njegova emisija realizuje u uslovima koji sada vladaju, ali je uprava Hrvatske radio-televizije brzo ispravila grešku. Inače, Uvodić emisiju „Lijepom našom” radi od 1996. godine; prvi ciklus je trajao do 2000, da bi drugi bio započet 2008. godine.

Vredi napomenuti i činjenicu zbog čega grupa „Riva” nije nastupila ni na otvaranju ni u revijalnom delu programa. Naime, kako je pevačica tog sastava Emilija Kokić izjavila u jednom intervjuu iz 2015. godine, to joj nije dozvolio tadašnji direktor TV Zagreb Goran Radman, koji je bio izvršni producent Evrovizije 1990, a i generalni direktor Hrvatske radio-televizije između 2012. i 2016. godine, ne navodeći konkretan razlog.

Tviteraši su kao najbolju od 22 takmičarske kompozicije iz 1990. godine izglasali upravo Tajčinu Hajde da ludujemo, koja je dobila 10.605 glasova; 2. mesto su zauzele Špankinje iz dueta „Azucar Moreno” sa 9723 glasa, dok je 3. mesto zauzeo pobednik takmičenja — Italijan Toto Kotunjo, koji je osvojio 8254 glasa.

Ovo je bilo poslednje regularno izdanje edicije repriznih finalnih večeri zvanog Eurovision Again. Naredno izdanje, poslednje u 2020. godini, biće emitovano 19. decembra i biće posvećeno takmičenju 20 najbolje eliminisanih polufinalista od uspostavljanja ovakvog formata takmičenja 2004. godine; sa tim specijalnim izdanjem će definitivno biti završen drugi ciklus ovog projekta. Gledaoci su tokom 2020. godine mogli da uživaju u sledećih 20 finalnih večeri:

  • Malme 2013. (21. mart);
  • Atina 2006. (28. mart);
  • Moskva 2009. (4. april);
  • Beč 2015. (11. april);
  • Dablin 1997. (18. april);
  • Helsinki 2007. (25. april);
  • Stokholm 2016. (2. maj);
  • Birmingem 1998. (9. maj);
  • Brajton 1974. (17. maj);
  • Riga 2003. (23. maj);
  • Rim 1991. (30. maj);
  • Lisabon 2018. (6. jun);
  • Dablin 1988. (13. jun);
  • Beograd 2008. (20. jun);
  • Kopenhagen 2014. (27. jun);
  • Jerusalim 1999. (18. jul);
  • Geteborg 1985. (15. avgust);
  • Kijev 2005. (19. septembar);
  • Hag 1976. (17. oktobar);
  • Zagreb 1990. (21. novembar).

Da napomenemo još jednom — 19. decembar rezervisan je za nadmetanje 20 najbolje eliminisanih polufinalista po izboru korisnika Instagrama i urednika specijalizovanih portala.