Na današnji dan, 6. maja, pre 14 godina preminuo je legendarni jugoslovenski i hrvatski kompozitor Đorđe Novković, autor prve hrvatske evrovizijske pesme, izvedene 1993. godine.
Biografija
Đorđe Novković je rođen u Sarajevu 2. septembra 1943. godine u mešovitoj srpskohrvatskoj porodici. Njegov otac Vukašin, iako je po vokaciji bio građevinar, u slobodno vreme svirao je violinu, pa je Đorđev muzički talenat brzo otkriven. Sa šest godina je krenuo u muzičku školu, a na Muzičkoj akademiji u Sarajevu je diplomirao dirigovanje u klasi profesora Mladena Pozajića. Tokom studija je upoznao suprugu Ozanu, koja je bila diplomirana profesorka muzike. Tokom studiranja u Sarajevu, svirao je sa kultnom grupom „Indeksi“, a po napuštanju je 1967. osnovao grupu „Pro arte“.
Kada mu je sin, danas slavni pevač Boris, napunio šest meseci, preselio se 1968. godine u Zagreb, i te godine je lansirao i svoj prvi opštepoznati kompozitorski rad u etar — numeru Stari Pjer, koju je ispevao Ivica Percl, a koja je bila izvedena te godine na Zagrebačkom festivalu u večeri šansone. Interesantno je da je navedenu kompoziciju godinu dana kasnije na francuski prepevala još jedna legendarna evrovizijska učesnica — Nana Muskuri, koja se na Evroviziji takmičila 1963. godine pod zastavom Luksemburga; njen prepev iz 1969. godine je nosio naziv Dans le soleil et dans le vent. Druga njegova velika pesma koja je zabeležila urnebesan uspeh izvan granica nekadašnje SFRJ je bila Zora je, koju je Neda Ukraden snimila 1985. godine, a prepevao ju je na engleski holandski pevač Pit Verman dve godine kasnije pod nazivom Sailin’ home.
Pisao je pesme za brojna velika imena jugoslovenske estrade — najviše je radio za Mišu Kovača, Nedu Ukraden, Vladu Kalembera i njegovu grupu „Srebrna krila“, a među ostalim njegovim saradnicima su se našli i: Zdravko Čolić, Željko Bebek, Duško Lokin, Jasna Zlokić, Alen Slavica, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi, Gabi Novak, Severina i mnogi drugi… Ploče izvođača za koje je on komponovao su prodavane u danas nezamislivom tiražu od 100 miliona primeraka.
Evrovizijskom svetu je postao poznat po tome što je napisao prvu pesmu koja je predstavljala Hrvatsku na Pesmi Evrovizije u istoriji njenih samostalnih pojavljivanja — Don’t ever cry, s kojom se grupa „Put“ nadmetala u Milstritu 1993. godine, i zauzela 15. mesto u konkurenciji od tada rekordnih 25 učenika.
Godine 1996. na dodeli hrvatskih diskografskih nagrada „Porin“ dobio je nagradu za životno delo, a 1997. je postao jedan od suvlasnika i programski direktor najstarije diskografske kuće u Hrvatskoj Croatia Records (nekadašnji „Jugoton“). Bio je i član žirija u muzičkim rijaliti-programima Story SuperNova Music Talents i „Hrvatski idol“ između 2003. i 2005. godine.
Napisao je više od 2.500 pesama i prodao više od 20 miliona ploča. Preminuo je iznenada, 6. maja 2007. godine u Zagrebu, u 63. godini života.
Memorijalni koncerti i šou-programi posle smrti
Godine 2007, neposredno pred svoju smrt, sa hrvatskom televizijom „Nova“ dogovorio je realizaciju specijalnog šoua povodom 40 godina njegovog stvaralaštva na kojem će njegove najveće hitove izvesti delom izvođači koje je najviše cenio, a sa kojima nikada nije imao priliku da sarađuje. Kao uvod u sve to je diskografska kuća Croatia Records u formi duplog kompakt-diska objavila kompilaciju „Gold Collection“ sa simboličnih 40 njegovih plodonosnih hitova nastalih između 1967. i 2001. godine.
U toj emisiji, emitovanoj dve nedelje pred njegovu smrt, 21. aprila 2007. godine, okupilo se sledećih 11 imena regionalne estrade koji su izvodili obrade najvećih hitova Đorđa Novkovića, među kojima su se našli i nekadašnji evrovizijski učesnici Danijela Martinović, Toše Proeski, Vlado Kalember sa svojim „Srebrnim krilima“, devojački trio „Feminnem“ i Severina, a od nekadašnjih učesnika nacionalnih izbora su bili zastupljeni: Petar Grašo, Jelena Rozga i grupa „Kolonija“ na čelu sa tadašnjom pevačicom Indirom Levak.
Od svih izvedenih obrada, u regionalnoj javnosti se najviše primila Ostala si uvijek ista Miše Kovača u izvedbi Tošeta Proeskog, a dobro su prošle i Nikoga nisam volio tako istog izvođača u izvedbi Petra Graše, Samo simpatija Meri Cetinić u izvedbi Jelene Rozge, te Nisi ti više crno vino Dalibora Bruna u izvedbi grupe „Kolonija“. Sve ove izvedbe možete naći i na duplom kompakt-disku „Gold Collection 2“ iz 2007, na kom se našlo 15 obrada i isto toliko originalnih izvođenja.
Đorđev sin Boris, koji je dva puta iskusio evrovizijsku scenu (2005. kao izvođač i 2006. kao kompozitor), 7. februara 2008. je u dvorani Cibone u Zagrebu organizovao memorijalan koncert „Svi pjevaju — koncert u čast Đorđa Novkovića“, na kom su se okupili neki od navedenih izvođača sa kojima je Đorđe sarađivao. Isti takav koncert je organizovao i 2014. u beogradskom „Sava centru“, a na njemu je Boris okupio: Terezu Kesoviju, Vladu Kalembera, Nedu Ukraden, Kaliopi, Gabi Novak, Željka Bebeka, Tijanu Dapčević, Gorana Karana, Bojana Marovića, Nevenu Božović, Hari Mata Harija, a jedno od poslednjih javnih pojavljivanja pred svoju smrt je imao i Kemal Monteno. Poseban momenat koncerta je predstavljao trenutak kada je Tereza Kesovija pozvala Đorđa Marjanovića, koji je sedeo u svečanoj loži, da se pridruži učesnicima koncerta — i, za to je dobio ogroman aplauz.
Boris je svojevremeno izjavio da ne pravi svake godine memorijalne koncerte u čast svog oca jer ne želi da zarađuje na tuđoj i pošteno stečenoj muci.
U svakom slučaju, dela i posle 14 godina nastavljaju da žive, a mi vam za kraj donosimo plej-listu sa 100 njegovih najvećih kantautorskih hitova.
