OGAE Second Chance Contest 2021
Učesnici OGAE Second Chance Contesta za 2021
Zanimljivosti

OGAE Second Chance Contest ili Roterdam 2021?

Objavljena je lista od 14 učesnika OGAE Second Chance Contesta za 2021, i mi vam tim povodom donosimo sada već tradicionalnu analizu na temu „Da li je bolje od Evrovizije“?

O tome kako će izgledati ovogodišnje takmičenje možete pročitati detaljnije u našem izdvojenom tekstu, a mi vam ovim povodom donosimo detaljnu analizu ovog „lažnog festivala“ po redosledu izvođenja svih izvođača.

OGAE Second Chance Contest 2021: 14 učesnika u borbi za pobednika

U Albaniji se znalo da će tamošnji OGAE klub većati između Miruda, Inis Neziri i Ere Rusi. Izbor je na kraju pao na zadnjespomenutu jer Era Rusi je ponudila na poslednjem izdanju tamošnjeg „Festivala pesama“ numeru koja je drugačija od onog što je Albanija poslala na pravi Evrosong, a i zbog toga što su se Mirud i Inis Neziri već nadmetali. Ostaje žal za tim što Zjarri im nije dočekala evrovizijsku scenu, ali, uzimajući u obzir da je bilo toliko bržih pesama na roterdamskom Evrosongu u konkurenciji, mogao bih da joj dodelim titulu dark horse, jer, pitanje je da li bi se istakla u moru bržih pesama na evrovizijskoj sceni. Era bar na ovoj može barem da se istakne, s obzirom na to da ima dosta bržih numera u konkurenciji.

Na pitanje da li je bolja Ue la la ili La la love, mogu da kažem da su Izraelci ovaj put pametno izabrali neku od preostalih pesama koje su bile u konkurenciji za Eden Alen. Ostaje žal što su prošle godine izabrali Roots umesto Rakata, ali — dug će Izraelcima ove godine biti konačno vraćen jer Ue la la je pesma koja ima ozbiljniji tekst u odnosu na La la love, i isto mogu da procenim da će Izraelci ove godine proći malo bolje nego prethodne. Međutim, male su šanse da odnesu i pobedu. Prognoziram im negde plasman između 8. i 10. mesta.

Što se Portugalaca tiče, i oni su napravili fantastičan izbor sa NEEV-om, rukovodeći se time da mogu da stanu rame uz rame sa pobedničkom numerom grupe „The Black Mamba“, te mogu da joj prognoziram 6. ili 7. mesto. Sa Karolinom Deslandes bi opet završili na drugoj polovini tabele, a jedina koja može da stane u ravan sa NEEV-om je Valerija s numerom koja je tipično u portugalskom maniru. NEEV je isto dobar izbor, ali, po meni nije materijal za pobedu.

Da su Francuzi poslali drugoplasiranu Žilijet Moran, zabeležili bi lošije plasmane od onih iz 2018. i 2019. jer ta numera, iako odiše sličnom atmosferom kao pobednička kompozicija Barbare Pravi, ipak izgleda mlako za visok plasman. Ovako je dobro što su poslali suštu Barbarinu suprotnost, a to je sastav „Pony X“, koji je s numerom Amour fou učešće na nacionalnom izboru završio na 3. mestu. E sad, kako bi se ova pesma kotirala u finalu da je otišla u Roterdam, ne znam, ali sigurno je da bi zabeležila lošiji plasman od Barbare, koja je zasluženo pobedila na nacionalnom izboru i zabeležila vicešampionsku poziciju na evrovizijskoj sceni, jer, ako posmatramo evrovizijsku konkurenciju, Amour fou je pesma koja nema lokalni identitet u melodiji, ali ga ima u tekstu; što je još bolje, engleski u refrenu i francuski u strofama se dobro slažu. Francuskoj i ove godine prognoziram TOP 5 plasman, svakako, otprilike 4. ili 5. mesto, u koju bi stavio i Finsku, o kojoj će kasnije biti više reči.

Šveđani su se i ove godine našli na teškom zadatku — prošle godine su umesto Doter poslali Anu Bergendal, koja je na kraju odnela pobedu na „lažnoj Evroviziji“, a ove godine isto nisu poslali Doter, čija je numera Little tot bila nešto neviđeno za evrovizijsku scenu, već su se opet opredelili za jednog nekadašnjeg evrovizijskog učesnika, a to je Erik Sade, koji je u Diseldorfu 2011. bio treći; najveći problem zbog čega su poslali Erika, a ne Doter je u tome što članovi OGAE Švedske ne umeju da prepoznaju inovativnost u kompozicijama zato što im najmlađi članovi imaju prosečno između 25 i 35 godina starosti; mlađih članova gotovo i da nema. Ako posmatramo Erikovu pesmu Every minute, nije baš neka najbolja, ali Erik je poslat da bi bio dostojna konkurencija norveškoj grupi KEiiNO.

Rusi su veoma zbrzano organizovali nacionalno finale sa tri pesme, a izbor grupe „Therr maitz“ mi spada u kategoriju izgubljenih slučajeva, nažalost. Nit’ je Future is bright neka konkurentna pesma, niti mogu da računaju na neki visok plasman. Prognoziram im jedno od poslednja četiri mesta.

Što se Španije tiče, ni oni ne mogu da računaju na neki visok plasman. Da je izgubila pesma Voy a quedarme, ne bi se baš sjajno plasirala, a Memoria ima iste šanse za drugu polovinu tabele, tačnije, za zadnja četiri mesta. Španski jezik jeste lep, ali se ne slaže uz melodiju kakvom odiše gubitnička pesma sa mini izbornog festivala pesme za Blasa Kanta. U ovom slučaju se radi o još jednom izgubljenom slučaju.

Danci su u ponudi na razočaravajućem nacionalnom izboru imali četiri pesme na maternjem i četiri pesme na engleskom. Međutim, izbor komičnog dueta između umetnika poznatog kao Chief 1 i Tomasa Butenšena mi ne deluje ni za skroman plasman. Ako su baš hteli pesmu na maternjem da pošalju, onda bi bolje šanse imali sa Nanom Olivijom ili Emom Nikolin, ovako, realno, bolji plasman na „lažnoj Evroviziji“ bi zabeležili Džin Majkl ili duo „Cosmic Twins“ — te dve numere bi bile za 6. ili 7. mesto. Sa ovim što su sada poslali — Dancima prognoziram jedno od zadnja četiri mesta u finalu.

Italijani su napravili još jednom sjajan izbor. Iako sam radije očekivao Fedeza i Frančesku Mikjelin, mogu da kažem da su i sa petoplasiranim Iramom opet napravili pun pogodak. Iako pesma jeste ubedljiva, nije baš dovoljno za prva dva mesta, ali za treće sigurno jeste, pošto će četvrta ili peta pozicija verovatno pripasti Francuskoj i Finskoj. Isto tako, ni Fedez i Frančeska pokraj norveške grupe KEiiNO i Erika Sadea ne bi imali šanse za pobedu.

Jedno od zadnja četiri mesta na ovom takmičenju prognoziram i Estoncu Jiriju Potsmanu, koji za Estoniju na Evrosongu pevao 2016, i učešće završio u polufinalu. Numerom Play Stiga Reste je podigao sebi lestvice kakve treba da dostigne u budućnosti, ali, u ovom slučaju mi Magus Melanhoolia izgleda kao blago razočaranje. Estonci su imali prilično užasan izbor u kom je sve bilo podređeno pobedi Ukua Suvistea, tako da ni grupa „Alabama Watchdog“ niti Jiri Potsman, ne bi imali šanse za nešto više između 11. i 14. mesta.

Nešto bolje šanse za plasman od njega ima Litvanac Gebrasi, koji je, sasvim zasluženo, dobio prednost u odnosu na Martinu Jezepčikaite i Voldemarsa Petersonsa. Na putu ka pobedi mu se isprečila litvanska grupa „The Roop“, a od Gebrasija se ovakav uspeh i očekivao — došao je da vidi kako izgleda priprema za Evroviziju i da iz sledećeg puta nešto nauči. Međutim, pesma Where’d you wanna go je voljena i među evrovizijskim fanovima, tako da mu prognoziram 6. ili 7. mesto sa Portugalijom jer kraj Norveške, Švedske, Francuske, Finske i Italije neće imati šanse za TOP 5.

Što se Hrvatske tiče, izbor Bernarde Brunović mi je ni tamo ni ‘vamo, ali u isto vreme je i očekivan jer Nina Kraljić bi imala šanse za zadnja četiri mesta zato što njena Rijeka zvuči prevaziđeno. Ostaje utisak da je njena numera Colors u pogrešno vreme sačekala svog pevača jer su je prethodno odbile Poli Genova 2016. i Mikela Pače 2019, pa ju je Borislav Milanov progurao po svaku cenu misleći da će da pobedi sa njom na Dori. Bernardi ove godine prognoziram plasman između 8. i 10. mesta u ravni sa Izraelom i Albanijom.

Grupa KEiiNO je stari evrovizijski znanac i samim tim imaju veliku šansu da pobede na alternativnom evrovizijskom takmičenju i donesu svojoj naciji prvu pobedu nakon Adelen 2013. Monument je pesma koja bi se dobro kotirala na Evroviziji kod gledalaca, štaviše — mislim da bi čak oborili i sopstveni rekord u Roterdamu po broju pristiglih glasova publike. E sad, da li bi je žiri rangirao kao 2019, to je već pitanje o kojem bi moglo dugo da se raspreda, ali, ne sumnjam da bi odneli pobedu u Roterdamu da su otišli tamo. Ostaje žal za tim što je Tiks pobedio na Melodi Grand Prixu zbog toga što su gledaoci više prepoznali njegovu tešku životnu priču nego pesmu, da je KEiiNO otišao, igrali bi na sigurno.

Što se Finaca tiče, i oni su imali izuzetno jak nacionalni izbor ove godine. U kategoriju rizičnih su spadali: „Teflon Brothers“ i Pandora, Deni, Aksel i Estonka Laura, a veće šanse su imali sa Oskrom i Iltom. Želeli su Finci, baš kao i prošle godine, da se takmiče s pesmom na maternjem jeziku, i — bolji izbor od Ilte nije mogao da se nađe. Prognoziram im ulazak u prvih pet, baš kao što je to bio slučaj sa Erikom Vikman prošle godine, ali, realan plasman bi po meni bilo 4. ili 5. mesto iz razloga što su Erik Sade i KEiiNO u ovom slučaju nedodirljive relikvije na ovakvim nadmetanjima.

Zaključak

Utisak je da je ovo izdanje u ravni sa Roterdamom 2021. u smislu ponude pesama. Najveće šanse za pobedu ima norveška grupa KEiiNO, Erik Sade služi da im pomrsi konce, 3. mesto sigurno opet zauzima Italija, borba za 4. i 5. mesto bi se vodila između Francuske i Finske, a za 6. i 7. između Portugalije i Litvanije.

Što se tiče druge polovine tabele, na 8, 9. i 10. mesto mogu da računaju — Albanija, Hrvatska i Izrael, a borba za zadnja četiri mesta će se voditi između Estonije, Španije, Danske i Rusije. Sve ove prognoze su sastavljene na nivou procene na temu: „Koliko su navedenih 14 država jaki evrovizijski igrači?“

Oznake