Zanimljivosti

Pogledajte finalno veče iz Atine 2006. u HD verziji!

Redakcija Jutjub kanala Pesme Evrovizije je za 31. jul priredila još jedno iznenađenje — reprizu finalne večeri iz Atine 2006. u do sada neviđenoj HD verziji!

O detaljima ovog do sada nesvakidašnjeg strima smo vas već ranije izvestili u našem izdvojenom tekstu, a sada će cela ta priča biti nadograđena kratkim rezimeom istorijata organizacije 51. takmičenja za najbolju pesmu Evrope.

Doživite ponovo Atinu 2006. u HD varijanti!

Kako je počelo?

Nakon pobede Elene Paparizu na finalnoj večeri u Kijevu 2005, Grčki emiter ERT se prionuo na pripreme za organizaciju 51. edicije takmičenja za Pesmu Evrovizije. Osim što su tradicionalno bili dobri domaćini, to je bila i idealna prilika da Grci predstave lepotu i istoriju svoje države. Takmičenje je bilo propraćeno sloganom Feel the rhythm (Oseti ritam), osmišljenim sa ciljem da namerno asocira na dobro raspoloženje uz opušten način življenja, dobru hranu, vino i Sunce.

Olimpijska arena izabrana je za mesto održavanja takmičenja, a uz pomoć najsavremenije audio-vizuelne tehnologije i raskošne scenografije, inspirisana antičkim pozorištem, gledaocima je omogućeno putovanje kroz vreme i upoznavanje sa grčkom mitologijom i tradicijom. Takmičenje je snimalo 20 najsavremenijih kamera, scena je bila široka 13 metara i sačinjena od pleksiglasa. Osim centralnog kruga, scenu su činili i pokretni delovi koji su iz pesme u pesmu menjali boju i oblik scene. Pozadina je bila u bojama kosmosa. Čak je i pod-logo takmičenja u Atini inspirisan i urađen u obliku legendarnog diska sa Festosa, arheološkog nalazišta na grčkom ostrvu Krit.

Organizatori su za domaćine razmatrali: Dženifer Aniston, Moniku Beluči, Elizabet Harli i Penelope Krus, koje su tražile i do 500.000 evra da bi bili prezenteri obe majske atinske večeri. Na kraju, iz „patriotskih razloga’’ poziv je prihvatila Marija Menunos, američka TV voditeljka i glumica grčkog porekla. Njoj je pridružen Sakis Ruvas, grčki predstavnik na Pesmi Evrovizije 2004. i kasnije 2009. godine.

Tok polufinala i finala

Polufinalno veče sa 23 države je bilo održano 18. maja, a finalno 20. maja, i na njemu su učestvovali — 14 direktno kvalifikovanih učesnika (10 najbolje plasiranih sa prethodne finalne večeri + velika četvorka), te 10 najbolje kvalifikovanih učesnika sa polufinalne večeri. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije nismo imali prilike da slušamo predstavnika Srbije i Crne Gore zbog skandala koji je izbio na nacionalnom izboru, ali smo zato imali prilike da slušamo Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, BJR Makedoniju i Hrvatsku. Isprva je bilo predviđeno da navedene četiri države svoju šansu za prolazak u finale traže kroz polufinale, a da SCG jedina prođe direktno u finale na osnovu plasmana iz prethodne godine (7. mesto), međutim, nakon što je SCG odustala, Hrvatska je dobila kartu za direktan prolazak u finale „za zelenim stolom“ iako je Boris Novković prethodne godine u Kijevu učešće završio na 11. mestu, a preostale tri države su šansu za prolazak u finale tražili kroz polufinale; grotlo polufinala iz eks-jugoslovenskog bloka nije uspeo da prođe jedino Slovenac Anžej Dežan, ali zato je to pošlo za rukom Makedonki Eleni Risteskoj i bh. predstavniku Hari Mata Hariju.

Hari Mata Hari, koji je isprva trebao da ode na takmičenje još 1999. godine s numerom Starac i more, ali je diskvalifikovan zbog plagijata, doneo je do danas najbolji plasman svojoj domovini — 3. mesto, a njegovu takmičarsku kompoziciju Lejla je komponovao Željko Joksimović na tekst Harijevog starog saradnika Fahrudina Pecikoze, kome je pomagao Dejan Ivanović. Željko Joksimović je tada po drugi put dobio nagradu „Marcel Bezençon” kao autor pesme Lejla, čime je ponovio uspeh od pre dve godine kada je istu nagradu dobio za pesmu Lane moje. Moglo bi se na kraju reći da Srbija, iako nije učestvovala, na neki način jeste pobedila.

Elena Risteska je isto donela tada najbolji plasman za BJR Makedoniju sa svojom numerom Ninanajna — 12. mesto, i taj rezultat će nadmašiti Tamara Todevska 13 godina kasnije u Tel Avivu.

Prvi put smo gledali i slušali Jermeniju, sa takmičenja su se pored SCG povukle i Austrija i Mađarska, dok su Gruzija i Češka odlučile da te godine ne debutuju.

Na otvaranju finalne večeri je Elena Paparizu ponovila izvođenje svoje pobedničke pesme My number one, a u revijalnom delu takmičenja je izvela svoj novi hit Mambo.

Atina mnogima u pamćenju zbog 1000. izvedene pesme u istoriji

Ovo takmičenje je ostalo upamćeno po još jednom značajnom jubileju — na polufinalnoj večeri 18. maja izvedena je jubilarna, 1000. takmičarska pesma. Čast da je izvede imao je irski predstavnik Brajan Kenedi, koji se takmičio s baladom Every song is a cry for love. Plasirao se u finale i svojoj domovini doneo 10. mesto, koje je omogućilo direktan plasman u finale narednom evrovizijskom izaslaniku.

Najveći hitovi sa festivala

Pored pobedničke kompozicije Hard rock hallelujah finske grupe „Lordi“, kao i navedenih kompozicija iz BJR Makedonije (bila je potpisana punim imenom Former Yugoslav Republic of Macedonia zbog tada nerešenih problema sa Grčkom oko imena te države) i BiH, kao izuzetno primećene kompozicije bile su upamćene: Moja štikla Hrvatice Severine, Invincible Šveđanke Karole, Never ever let you go Rusa Dime Bilana, Everything Grkinje Ane Visi, No no never nemačke grupe „Texas Lightning“, kao i Teenage life Britanca Daza Sampsona, Without your love Jermena Andrea, Show me your love Ukrajinke Tine Karol, a uvek primećenu pesmu je u to vreme davala i Turska, koja je te godine poslala Sibel Tuzun s numerom Süper Star.

Ko je bio viđen za pobednika i da li je pobeda finskih predstavnika bila očekivana?

Za pobednika su kladionice najpre videle predstavnike Švedske, Grčke, Rusije i, sasvim iznenađujuće, Nemačke. Međutim, pobedi maskiranih finskih rokera iz benda „Lordi“ se malo ko nadao zato što je tokom prvih 45 godina učešća Finska obično bila tretirana kao autsajder sa serijom loših i neubedljivih rezultata koje je ova skandinavska država beležila do istorijske prve pobede. Pored prve pobede, ovo je bilo i razbijanje rekorda po broju osvojenih poena koji je do tada držala Ruslana (2004. godine je pobedila sa osvojenih 280 poena). Osvojili su ukupno 292 poena – isti broj kao i u polufinalu. Ovaj rekord će dostići Norveška 2009. godine. Grupa „Lordi” je te godine imali dosta uspeha sa svojom pobedničkom pesmom, a sa kojom su se našli na nekoliko evropskih TOP 10 lista. Između ostalog, njihov video spot puštan je često i na MTV muzičkom kanalu. Hard rock hallelujah bila je prva hard rok pesma koja je pobedila na takmičenju na kojoj se uglavnom izvode pesme bliže pop muzici i šlageru. „Ovo je pobeda rok muzike… i takođe pobeda onih sa širokim shvatanjima. Mi nismo satanisti, nismo obožavaoci đavola. Sve je ovo zabava’’, izjavio je nakon pobede pevač grupe „Lordi”, aludirajući na optužbe Grčke pravoslavne crkve koja je osuđivala nastup i tražila njihovu zabranu.

Noviteti i tehničke greške

Kada je uveden sistem takmičenja sa polufinalom, 2004. godine, u Istanbulu su države glasale po abecednom redosledu, u Kijevu 2005. su najpre glasale države koje su ispale u polufinalu, a potom finalisti, da bi 2006. bilo uvedeno pravilo da redosled glasanja na finalnoj večeri bude određen prilikom žrebanja za redosled nastupanja u polufinalu i finalu. Kako je stari oblik čitanja glasova od 1 do 12 iziskivao duže vreme jer je na takmičenju učestvovalo sve više zemalja, a takmičenja su trajala i više od tri sata, EBU je doneo odluku da se prvi poeni od 1 do 7 pojave odmah na ekranu, tj. na tabeli, a da prezenteri čitaju samo one najveće, odn. 8, 10 i 12 poena. Ova odluka je kritikovana od strane onih koji su mislili da se ovim potezom smanjuje tenzija kod glasanja, ali je potreba za skraćivanjem vremena za glasanje ipak bila neophodna.

Nakon što su Jovana Joksimović i njen dugogodišnji poslovni partner i kum Srđan Predojević 2010. godine napustili RTS, gde su radili Jutarnji program od 2005. godine, sledećih osam godina su jutarnja druženja sa gledaocima radili na TV Pink, odakle su 2018. prešli na TV Prva; otkaz sa Prve su Jovana i Srđan dobili krajem 2020. godine, zbog njihovog lošeg odnosa sa menadžmentom navedene TV kuće, i onda su im se putevi razišli. Jovana je jutarnja buđenja sa gledaocima nastavila da radi na televiziji K1, koju drži njen muž Željko Joksimović, a Srđan se vratio na Televiziju Pink, u čijem jatu je jutarnji termin zamenio večernjim, i to zahvaljujući programu koji sada radi na Pinkovom njuz kanalu „Vesti“ u društvu influenserke Sare Stanković.

Zanimljivo je da Srđanu društvo na Pinku sada pravi još jedna nekadašnja RTS-ovka Dušica Spasić, koja je 2008. radila uključenja ispred Narodne skupštine tokom prenosa finalne večeri iz Beograda, i te godine saopštavala glasove srpskog televouting sistema.

Iako je ova odluka doneta kako bi se ubrzao proces, ipak je u toku glasanja bilo nekoliko problema. Naime, neke tabele su se sporo učitavale, holandski prezenter Paul de Leu izazvao je probleme dajući svoj broj mobilnog telefona domaćinu Sakisu tokom čitanja glasova… Kada se kiparski prezenter Konstantinos Hristoforu, koji je predstavljao Kipar na Evrosongu 1996, 2002. i 2005, pojavio na ekranu, umesto imena glavnog grada Kipra i imena zemlje pojavio se natpis za Švajcarsku, a sam Konstantinos je tokom čitanja kiparskih glasova publiku pozdravio rečima: „Dobro veče, Nikozija zove, nažalost jedini preostali podeljeni glavni grad u Evropi”.

Najemotivniji momenat svakako je bio onaj koji je dala prezenterka glasova našeg televouting sistema Jovana Joksimović (u to vreme se gledaocima predstavljala devojačkim prezimenom Janković). Ona je tim povodom, pre saopštavanja glasova našeg televouting sistema, dala izjavu: „So, as you know, we don’t have a song for you this year, but we promise that next year we will give you the best one. (Kao što znate, mi nemamo ove godine pesmu za vas, ali obećavamo da ćemo vam sledeće godine pružiti najbolju)”. Obećanje dato – obećanje ispunjeno.

Bolan nacionalni izbor za predstavnika Srbije i Crne Gore

Sećanje na Atinu 2006. ne može da se završi a da se ne spomene skandalozan nacionalni izbor „Evrop(j)esma 2006″. RTS i RTCG, emiteri domaćini, najpre su se dogovorili da na Beoviziji i Monteviziji te 2006. bude izvedeno po 20 kompozicija, odakle bi po 10 najboljih išlo na „Evrop(j)esmu“. Međutim, RTS je prvi pogazio reč, jer je navodno interes autora i izvođača za „Beoviziju“ bio ogroman, pa su organizatori odlučili da na toj Beoviziji budu izvedene 24 kompozicije; s druge strane, organizatori republičkog polufinala iz Crne Gore su odlučili da ostanu verni broju od 20 potencijalnih kompozicija, pa su RTS i RTCG napravili reviziju dogovora po kom će se po 12 najbolje plasiranih izvođača sa oba republička polufinala, održanih 24. februara (Montevizija) i 10. marta (Beovizija), plasirati na „Evrop(j)esmu”, održanoj 11. marta. Kako bi se podigao interes javnosti i fanova za izborom, odlučeno je da se sve potencijalne 44 evrovizijske kompozicije predstave u serijalu emisija kratke forme „U susret Evrop(j)esmi“, emitovanoj na kanalima RTS-a i RTCG-a, u sklopu kog su bile prezentovane po dve ili tri numere sa Beovizije i Montevizije.

Umesto 24, na Beoviziji smo slušali 23 pesme iz razloga što je problem pravio sekstet učesnika takmičenja „Zvezde Granda“ u sastavu: Bane Mojićević (učesnik Beovizije 2007. i 2020), Nemanja Nikolić, Stevan Anđelković, Tanja Savić (učesnica Beovizije 2007) i Slavica Ćukteraš; svoju takmičarsku kompoziciju Tamo daleko (Blizina), koja je uoči takmičenja bila viđena kao favorit za pobedu uzimajući u obzir njihovu tadašnju popularnost; trebali su najpre da izvedu sa legendarnim romskim pevačem Šabanom Bajramovićem, međutim, zbog bolesti je Šaban bio primoran da odustane, pa je na njegovo mesto uletela Nevena Paripović; ali, ceo taj postupak je opet predstavljao kršenje broja od evrovizijski propisanih šest izvođača, pa pošto niko nije hteo da se povuče sa scene, morali su da odustanu od učešća. No, pesma je naposletku objavljena u obe predviđene verzije.

https://www.youtube.com/watch?v=rgIN_fogxfE

Skandal koji je izbio na finalnoj večeri 11. marta ticao se glasanja žirija. Naime, pobednici Beovizije, grupa „Flamingosi”, kao i drugoplasirana Ana Nikolić, na zajedničkom nacionalnom finalu „Evropesma/Evropjesma” nisu dobili niti jedan bod od crnogorskog žirija, dok je očigledan favorit tog istog žirija, grupa „No Name”, dobijala maksimalne ocene, kao i neke poene od žirija iz Srbije. U dvorani Sava centra nastao je pravi haos tokom čitanja glasova, a jedan od najzanimljivijih momenata bio je kada je Tanja Banjanin, delegirani član žirija ispred RTS-a, izašla na scenu da saopšti svoje glasove, glasno uviknuvši: „Moram da dođem k sebi jer smo mi, deo žirija iz Srbije, blago rečeno u čudu nekorektnošću naših kolega na koje mi više ne možemo da utičemo! Držite mi papir!!!”

Nakon proglašenja pobednika, koji je posle glasanja bila grupa „No Name” i pesma Moja ljubavi, u dvorani Sava centra je nezadovoljstvo publike eksplodiralo – neki su demonstrativno napuštali dvoranu, neki su uzvikivali „Lopovi, lopovi…”, a na scenu su čak poletele flaše i ostali predmeti koji su bili deo navijačkih rekvizita. Grupa „No Name” nije ni uspela da ponovo izvede pobedničku pesmu, niti joj je uručena nagrada. Publika je u jednom momentu počela da skandira: „Hoćemo Flamingose, hoćemo Flamingose…”, pa je na kraju izvedena drugoplasirana pesma Ludi letnji ples.

Grupa „No Name” je na sličan način otišla na Evrosong u Kijev godinu dana ranije, te se tako ponovljen skandal sa glasanjem žirija ovaj put nije mogao prevazići. S obzirom na to da je domaćin i organizator takmičenja te godine bio RTS, ondašnji generalni direktor RTS-a, pokojni Aleksandar Tijanić predložio je da se održi ponovno glasanje za pet prvoplasiranih pesama, ali da ovaj put predstavnika biraju isključivo TV gledaoci. Kako do dogovora između RTS-a i RTCG nije došlo, Aleksandar Tijanić nije mogao da stavi potpis na odluku o tome da SCG predstavlja još jednom grupa „No Name”. Tako SCG nije imala svog predstavnika u Atini, a kako se već zvanično prijavila za učešće i platila kotizaciju, imala je pravo da glasa, što je bio presedan u istoriji takmičenja.

Nakon ovog kratkog istorijata, o kojem možete detaljnije da čitate na našoj stranici „Atina 2006“ u sekciji „Istorija po godinama“, preostaje nam da uživate u do sada neviđenoj HD verziji finalne večeri iz Atine 2006! Razlika u odnosu na ono što je emitovano u televizijskom prenosu je to što su delovi predviđeni za razglednice zamenjeni time kako gledaoci posmatraju dolazak i odlazak učesnika, te montažu dodatnih rekvizita, što su delovi koji u direktnom prenosu nisu bili viđeni te 2006. godine, kao i u narednim i prethodnim godinama.

Takođe, i zvučni prelaz emitovan uoči emitovanja razglednica, a nakon završetka svakog takmičarskog nastupa, koji se u direktnom prenosu jedva čuo, došao je do punog izražaja.

Oznake

5 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • NekiTamo E pa sad to sve je pitanje sta bi bilo kad bi bilo pitanje je i kako bi se na samoj sceni Ana Nikolic snasla uz nekolicinu te godine atraktivnih vatrenih pevacica (Tina Karol, Severina, Karola, Sibel Tuzun itd) ili bi se medju njima izgubila ili bi ih sve nadjacala u svakom smislu to je neko moje misljenje… Da svakako smo mogli mirno da stavimo tacku na ucesce Srbije i Crne Gore tada ali nije se dalo da tako bude nazalost zbog politike… A sto se zirija i Ex Yu Balkana uopsteno tice ne znam sta bih rekao ali iskreno meni je najbolje godina sto se Ex Yu zemalja tice bila 2012 kad smo bukvalno svi zvezde poslali (Zeljko Joksimovic za Srbiju, Nina Badric za Hrvatsku, Kaliopi za Severnu Makedoniju, Maya Sar za BiH, Rambo Amedeus za Crnu Goru…) voleo bih iskreno da se ovako nesto ponovi uskoro i da makar opet neko od nas dospe u top 10… Ah da “zahvaljujuci” novom sistemu sa dva polufinala Moldavija je te godine dozivela svoje prvo ispadanje u polufinalu a Madjarska i da je bila direktno u finalu mislim da bi sigurno zavrsila poslednja ili eventuelno pretposlednja…

  • Marko Gvozdenovic Ja se bojim da bi se Ana Nikolić utopila u moru sličnih bržih numera te god pod uticajem Sertab Ruslane i Helene,ali opet ko zna…
    Znam svakako da smo mogli mirno da stavimo tačku na naše učestvovanje.
    A što se tiče exYu budjenja,to više ne zavisi od nas ovde već nekolicine ljudi za žiri stolovima..
    Usput zaboravio si da napomeneš one smorove od Madjarske i Moldavije koje bi u paralelnom univerzumu bile direktni finalisti takodje 2008…

  • Neki Tamo

    Slazem se a da je otisla Ana Nikolic sa Romale romali sta mislis da bi tada bilo? Ja mislim da bi ona razvalila u svakom smislu sa svojim kukovima a i vokalom tada u tom vremenu je ona imala sve sto jedna evrovizijska predstavnica treba da ima a naravno slazem se i za Flamingose u potpunosti mozda bi se i razocarali plasmanom ali sigurno bi proslo zapazeno… A sto se tice pravila jednog polufinala mislim da je Natalija Gordienko (Moldavija) sada opravdavala tadasnje njeno finale 15 godina kasnije! (primer kazem onako) a inace pravilo dva polufinala je uvedeno kod nas i drago mi je zbog toga ali ne zaboravimo da je to tada islo na stetu Bugarske i Belorusije koje bi da su ostala ista pravila 2008 bile direktno u finalu ali svakako je bolje sa dva polufinala a dokaz tome je i to da od 2008 pa sve do danas samo su dva puta pobedili direktni finalisti i to naravno Nemacka i Italija (2010 i 2021)… Da i naravno Bosna i Hercegovina i njen najbolji plasman i cuvena Lejla ah nadam se da ce se da zemlja jednom vratiti na ovo takmicenje bilo bi lepo i da se opet svi aktiviramo malo vise Ex Yu i Balkan uopsteno…

  • But next year we will give you the best one.. mi je još uvek urezano u sećanju!
    Šteta SCG bi se sa Flamingosima izdvojila i bila ako ne u top 10 onda svakako velika atrakcija,ali šta je tu je..
    Jedna jako raznovrsna godina i Grci su sjajno oslikali svoju istoriju kulturu i tradiciju..
    Mislim da je Norveška bila potcenjena,a Litvanija precenjena..
    Naravno svim srcem se navijalo za komšije i drago mi je što je tad B&H imala svoj dosad najbolji plasman baš sa Lejlom..
    Neke pesme apsolutno su bile višak u finalu zbog tadašnjeg pravila jednog pf (Moldavija,Švajcarska,Izrael) i drago mi je što se to ubrzo promenilo..

  • Ah kako sve ovo vraca u neka lepsa vremena i moje “evrovizijske pocetke” iako sam bio 3. razred sa nestrpljenjem sam iscekivao jos jednu Evroviziju i naravno bio razocaran sto Srbija i Crna Gora nece ucestvivati (opravdano) a iz sveg srca navijao za tada pristrasno Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Hrvatsku… A savrsene pesme su nam pruzile Finska, Rusija, Bosna, Svedska, Turska, Grcka, Litvanija itd… Iako mi je tada iz tog ugla bila cudna pobeda Finske i tih “cudovista” sad iz ovog ugla vidim da je potpuno zasluzeno jer su prikazali nesto sto niko nije do tada… Zelim ovo vreme nazad…