Zanimljivosti

Eurovision Again: Nastavak trećeg ciklusa uz Malme 1992

Treća od šest epizoda trećeg ciklusa reprize finalnih večeri iz minulih godina naziva #EurovisionAgain bila je posvećena reprizi finalne večeri iz Malmea 1992.

I ovaj put su inicijatori ove ideje na Tviteru imali zanimljive tragove koje su dali fanovima pri pogađanju misteriozne godine. Ovaj put su tragovi bili: kuća Monserat Kabaje u Barseloni, kao i pevač škotskog alternativnog rok benda „Primal Scream“ Bobi Gilespi kako na slici pokazuje četiri prsta. Kakve veze navedeni tragovi imaju s tim? U Barseloni su 1992. bile održane Olimpijske igre na kojima je Monserat Kabaje pevala na svečanom otvaranju, a Gilespijeva četiri prsta su označila da je na Pesmi Evrovizije Irska te 1992. pobedila četvrti put. I tako, došlo se do konačnog rešenja, a to je Malme 1992.

Petnaest minuta uoči repriziranja finalne večeri 37. takmičenja za najbolju pesmu Evrope, organizatori su objavili kratak video-intervju sa izraelskom predstavnicom iz te godine Dafnom Dekel, koja je na evrovizijskoj sceni ponovo bila prisutna kao jedan od prezentera 1999. godine u Jerusalimu. Njena numera Ze rak sport se izdvojila u moru silnih balada koje su bile prisutne među takmičarskom konkurencijom te 1992. godine, a osvojila je 6. mesto. Otkrila je da je ima lepo sećanje na taj period, te je na pitanje da li bi ponovo bila prezenter ili takmičar odgovorila da ne bi imala ništa protiv da ponovo bude voditelj Evrovizije, ali ne bi volela više da se takmiči zbog toga što ne bi želela da kvari sećanje iz Malmea 1992.

Zbog povratka Holandije u ovo takmičenje nakon godinu dana pauze, broj zemalja učesnica se sa 22, koliki je tad bio maksimum, povećao na rekordne 23 učesnice. Holandija je takmičenje u Rimu 1991. preskočila zbog preklapanja datuma održavanja sa nacinalnim državnim praznikom Danom veterana.

Bila je ovo poslednja Evrovizija u „staroj Evropi“ zbog toga što je političko razjedinjavanje zemalja poput SSSR i SFR Jugoslavije, kao i ukidanje komunističke vladavine u državama istočne Evrope, doprinelo tome da se poveća broj zainteresovanih država za učešće. No, Malme 1992. ostaće upamćeno po poslednjem pojavljivanju naše države, u ovom slučaju Jugoslavije, nakon čega je uveden embargo na kulturu i zatvoren prilaz našoj državi na Pesmu Evrovizije, koje će trajati do 2004. godine.

Poslednji ples Jugoslavije

Na poslednjoj „Jugoviziji“, održanoj 28. marta 1992. godine u studiju RTS-a u Košutnjaku, učestvovalo je 20 izvođača iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dok su izvođači iz Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije izostali. Voditelji programa su bili Radoš Bajić, Milica Gacin, Dragana Katić i Maja Mijatović. Kako je Jugoslaviji članstvo u UN, pa tako i u EBU, trajalo skoro do kraja 1992. godine, Jugoslavija je mogla još jednom odabrati svog predstavnika, bez obzira na političku situaciju.

Petnaestočlani žiri je bodovanjem po sistemu: 1-2-3-5-7 odlučio da u Malme otputuje Snežana Berić (Extra Nena) s numerom Ljubim te pesmama za koju je muziku radio Rade Radivojević, a tekst Gale Janković. Pre finalnog takmičenja su za pobednike bili viđeni članovi tada popularnog du-vap/rokabili sastava „Vampiri“ s numerom Ding ding dong, ali, pobeda im je izvisila za tri boda.

Nakon takmičarskog dela, revijalni deo je bio rezervisan za plesnu tačku u režiji kasnije popularnog plesno-muzičkog sastava „Đogani Fantastiko“, u sklopu koje su gledaoce plesnim umećem vodili kroz istoriju pobedničkih evrovizijskih pesama od 1956. do 1991.

Extra Nena, kojoj je upravo pobeda na „Jugoviziji“ 1992. otvorila vrata ka zabavnoj muzici, jer je do tada bila poznata kao folk pevačica, nakon pobede na nacionalnom izboru je izjavila:

Smatram da sam u ovom trenutku najbolji predstavnik za Evropu. Volela bih da svojim nastupom šokiram i Evropu, ali ne kao vamp-žena koja igra na kartu izgleda i koketerije, nego ozbiljnošću, glasom, elegancijom… To je uostalom moja odgovornost. Svesna sam toga da uopšte nije lako da se u ovom trenutku pojavimo pred očima sveta i dobijemo aplauze. Međutim, važno je pokazati da još imamo hrabrosti i dostojanstva, bez obzira na sve priče koje se plasiraju o nama…

U razgovoru za časopis „Huper“ od 1. juna 1999. izjavila je da je ceo taj uspeh koji je postigla s pesmom Ljubim te pesmama poništen zbog rata, a kasnije, iste godine, u razgovoru za časopis „Pink revija“ je na pitanje „Da li ste bili ljubomorni na Doris Dragović, gledajući njen nastup sa Evrovizije u Jerusalimu?“, izjavila da nimalo nije bila ljubomorna zato što je znala da će se kroz koju godinu naša država vratiti na Evrosong; čitavo ovo pitanje je bilo pozivanje na sukob upleten oko numere Kap veselja, koju je Doris snimila na albumu iz 1989, a Ekstra Nena na albumu iz 1992. godine, prvom postevrovizijskom i prvom urađenom u zabavnjačkom/pop maniru.

Numera Ljubim te pesmama, uprkos osvojenom skromnom 13. mestu, doživela je lep uspeh, imala šest izdanja, prodata prava u nekoliko zemalja, a u jednom momentu je čak proglašavana favoritom od strane švedske štampe. Rade Radivojević je kasnije evrovizijsku scenu još jednom iskusio kao kompozitor, i to 2002. godine, radeći za bh. predstavnicu Maju Tatić i pesmu Na jastuku za dvoje.

Ni Ekstra Nena nije smatrala da je jednim evrovizijskim pojavljivanjem rekla sve šta je imala, te je kasnije još dva puta učestvovala na nacionalnim izborima za Evrosong, otkako nam je ponovo omogućeno da se takmičimo na Evroviziji: 2004. se takmičila na „Evrop(j)esmi“ s numerom More ljubavi, a 2019. se takmičila na Beoviziji s baladom Još ti čujem glas; prošle godine je ponovo bila deo Beovizije i to tako što je najpre u revijalnom delu 1. polufinalne večeri izvela prvu jugoslovensku evrovizijsku pesmu Neke davne zvezde Ljiljane Petrović iz 1961, a u revijalnom delu 2. polufinalne večeri je ponovila izvođenje svoje evrovizijske pesme Ljubim te pesmama, i to u istoj haljini u kojoj se pojavila i 1992. u Malmeu. Snežana Berić se poslednjih godina uporedo bavi i pevanjem i akademskim radom na univerzitetu „Megatrend“, a poslednji album „Marioneta“ objavila je 2019. godine za svog dugogodišnjeg izdavača PGP RTS.

Šta je sa ostalima?

Osim po Neni i Dafni Dekel, Evrovizija 1992. u Malmeu će ostati upamćena i po pojavljivanju Islanđana Sige i Greter Ovarson, koji su se prvi put takmičile 1990. kao članovi dueta „Stjórnin”, a u Malmeu su 1992. bile deo grupe „Heart 2 Heart“. Takođe, na evrovizijsku scenu su se vratile i Italijanka Mija Martini (prvi put se takmičila 1977), pobednica iz te godine Irkinja Linda Martin (prvi put se takmičila 1984), te nemačka grupa „Wind“ (prva učešća su ostvarili 1985. i 1987). Svima njima vredi dodati i ime Šveđanina Kristera Bjerkmana, koji je te godine zauzeo predzadnje 22. mesto, ali je kasnije više uspeha ostvario iza scene kao direktor nacionalnog izbora Melodifestivalen između 2002. i 2021. godine; od 2022. biće angažovan na realizaciji evrovizijskog pandana za američko područje, takmičenja American Song Contest.

Među primećenim učesnicima je bila i Kipranka Evridiki, koja se na evrovizijsku scenu kasnije vraćala još dva puta: 1994. i 2007. godine.

Rezultati fan-glasanja

Glasanje za najbolju pesmu iz 1992. po mišljenju fanova se odvijalo putem Tvitera i na sajtu Eurovision.tv. Korisnici društvenih mreža se nisu složili s pitanjem da je Irkinja Linda Martin te 1992. imala najbolju pesmu. Po njima je u glasanju za najbolju pesmu pobedila četvrtoplasirana iz te godine Italijanka Mija Martini sa 5999 glasova, a Linda Martin se smestila iza nje sa 4932 glasa; 3. mesto je pripalo viđenom favoritu za pobedu Britancu Majklu Bolu (4845 glasova), a naša predstavnica Ekstra Nena je u glasanju za najbolju kompoziciju, po mišljenju fanova, zauzela 11. mesto u konkurenciji od 23 izvedene pesme sa 1970 glasova.

Kompletne rezultate glasanja možete pogledati ispod:

Naredno druženje su organizatori zakazali za 18. septembar, a do tada uživajte u snimku finalne večeri iz Malmea 1992.

Šta je do sada reprizirano?

Do sada su u sklopu projekta #EurovisionAgain reprizirane sledeće finalne večeri:

  • iz 60-ih: Madrid 1969;
  • iz 70-ih: Brajton 1974. i Hag 1976;
  • iz 80-ih: Hag 1980, Geteborg 1985. i Dablin 1988;
  • iz 90-ih: Zagreb 1990, Rim 1991, Malme 1992, Dablin 1997, Birmingem 1998. i Jerusalim 1999;
  • iz 2000-ih: Riga 2003, Kijev 2005, Atina 2006, Helsinki 2007, Beograd 2008. i Moskva 2009;
  • Iz 2010-ih: Malme 2013, Kopenhagen 2014, Beč 2015, Stokholm 2016. i Lisabon 2018.

1 komentar

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • Jedna jako setna Evrovizija za nas ovde,ali smo zaista imali dostojnu predstavnicu za zatvaranje poglavlja.
    Ljubim te pesmama je svakako klasik i takve stvari se ne zaboravljaju!
    Ne bih izdvajao licnog favorita jer nemam u glavi sve 23 pesme,ali je Irska bila meh pobednik,njihove kasnije pobede su bile više zaslužene.
    Zapravo jedina Evrovizija koju sam pratio detaljnije naravno naknadno je ona iz 97..