ESC 2012 — Loreen
Lorin, evrovizijska pobednica iz 2012
Zanimljivosti

#EurovisionAgain | Baku 2012. kao predzadnja destinacija trećeg ciklusa

Pretposlednje, peto izdanje treće sezone projekta #EurovisionAgain bilo je posvećeno reprizi finalne večeri iz Bakua 2012.

Registrovani korisnici Tvitera su mogli ponovo da pogađaju koja će godina doći na red. Za odgonetanje misteriozne godine data su četiri asociaciona polja, a to su zarazne pesme i dominantni vatreni pirotehnički efekti upotrebljeni u evrovizijskim nastupima grčkih pevača Sakisa Ruvasa iz 2004. i Elene Paparizu iz 2005, te Ukrajinke Ani Lorak iz 2008. i rumunskih predstavnika iz 2010. Paule Seiling i Ovija. Sve navedeno je imalo veze sa sloganom Evrovizije 2012. Light your fire (Zapali svoj plamen), pa se kao logično rešenje nametnulo navedeno 57. izdanje održano u Bakuu.

Azerbejdžan je dobio priliku da ugosti Pesmu Evrovizije 2012. godine nakon pobede svojih prethodnih predstavnika Eldara Gasimova i Nigar Džamal u Diseldorfu 2011. godine. Pošto Baku do tada nije imao nikakvu odgovarajuću dvoranu za održavanje takvih glomaznih nadmetanja, izgrađena je višenamenska Kristalna dvorana, u kojoj su tri godine kasnije bile održane ceremonije svečanog otvaranja i zatvaranja Evropskih sportskih igara. Evrovizija 2012. je bila prvi događaj održan u tada novootvorenoj Kristalnoj dvorani. Javnom emiteru, televiziji „Idžtimai“, u organizaciji Evrovizije 2012. je pomagala nemačka producentska kuća Brainpool, koja je bila i izvršni producent takmičenja u Diseldorfu 2011. Za scenografiju je, baš kao i 2011, bio zadužen Austrijanac Florijan Vider, koji je osmislio sve evrovizijske scenografije od 2011. izuzev onih iz 2013, 2014. i 2016.

Nakon što su na prethodna dva takmičenja u Oslu 2010. i Diseldorfu 2011. gledaoci imali prilike da glasaju od kada je takmičarski deo počeo, pa sve dok voditelji nisu dali kraj glasanja, zbog nekih nepravilnosti u glasovima je odlučeno da se vrati stari sistem načina glasanja gledalaca — od završetka takmičarskog dela, pa dok voditelji nisu dali znak za kraj, a to je trajalo 15 minuta. Uz gledaoce, o finalistima i pobedniku je odlučivao i žiri, i to u jednakom iznosu 50/50.

Uz Eldara Gasimova, program su vodile i Nargiz Birk Petešen (tadašnja Ilgar) i Lejla Alijeva. Bio je ovo prvi put nakon 2003. da smo na finalnoj večeri gledali i slušali 26 država, od čega je bilo 20 kvalifikanata iz polufinalnih nadmetanja, a preostalih šest država su direktno prošle u finale (domaćin Azerbejdžan i „Velika petorka“).

Takmičenje su te 2012. propustile: Jermenija (zbog loših društveno-političkih odnosa sa domaćinom Azerbejdžanom), kao i Poljska, zbog tada lošeg finansijskog stanja u emiteru TVP i slabog interesa javnosti za Evrosong, dok se nakon dvogodišnje pauze vratila Crna Gora. Gledali smo i slušali predstavnike iz 42 države, što je za jednu manje u odnosu na Diseldorf 2011.

Jak eks-jugoslovenski blok

Crna Gora se te 2012. nakon dvogodišnjeg odsutva vratila na takmičenje, tako da je ovo bio prvi put u periodu od 2012. do 2016. godine, a gledajući period od uvođenja polufinala 2004, da je eks-jugoslovenski blok bio u kompletnom sastavu; drugi i poslednji put takav slučaj se dogodio 2016. u Stokholmu.

Da li je to bio udar finansijske krize ili lična volja, zanimljivo je da je od šest država učesnika iz eks-jugoslovenskog bloka televizijski način izbora jedino primenila Slovenija, koja je tokom te sezone 2011/2012. svog predstavnika izabrala putem višemesečnog muzičkog rijaliti-programa Misija Evrovizija, dok su sve ostale države iz našeg bloka primenile interni metod odabira pesme i izvođača, računajući i Srbiju. Oni koji su birali interno, odabrali su najveća regionalna imena, dok su se Slovenci jedini opredelili za potpuno neafirmisanog izvođača.

Imenovanje Željka Joksimovića za predstavnika i prezentacija njegove evrovizijske pesme Nije ljubav stvar dogodila se u razmaku od četiri meseca — Joksimović je kao naš putnik za Baku imenovan 18. novembra 2011, a navedena pesma Nije ljubav stvar je premijerno prezentovana 10. marta 2012, u sklopu specijalne emisije „Evropska pesma“, koju je vodila glumica Tamara Aleksić.

U navedenom specijalnom šou-programu „Evropska pesma“, Željko je predstavio i englesku verziju svoje takmičarske pesme naziva Synonym, a usput je izveo i nekoliko svojih starih hitova u pratnji svog benda i Simfonijskog orkestra RTS-a. I Joksimovićevi gosti su izveli poneku pesmu iz njegovog opusa u tom šouu: Hari Mata Hari (BiH 2006), Jelena Tomašević (Srbija 2008) uz pratnju frulaša Bore Dugića, koji je bio prisutan i na evrovizijskoj sceni 2008, Jelenin suprug, glumac Ivan Bosiljčić, a emotivan trenutak je predstavljalo gostovanje legende folk scene Halida Bešlića, koji je izveo svoj veliki hit Miljacka uz pratnju Joksimovića na harmonici.

Bio je ovo prvi put od povratka na Evrosong da je RTS primenio interni metod odabira pesme i izvođača; takav metod izbora je bio primenjen još 2016, 2017. i 2021. godine.

Do finalne večeri, pored Joksimovića, uspeli su da dođu jedino bh. predstavnica Maja Sar i makedonska predstavnica Kaliopi. Crnogorski predstavnik Rambo Amadeus, koji je jedini iz eks-jugoslovenskog bloka nastupio u prvom polufinalu, hrvatska predstavnica Nina Badrić i Slovenka Eva Boto nisu uspeli da prođu grotlo polufinalnih nadmetanja.

Kad već spomenusmo eliminisane polufinaliste, dodajemo i podatak da je Rambo Amadeus uoči odlaska u Baku prekinuo saradnju sa dugogodišnjim bubnjarem iz svog pratećeg benda Goranom Ljubojem Trutom, zato što Trut sebe nije video na evrovizijskoj sceni, pa je na njegovo mesto uskočio Igor Malešević; Nina Badrić je imala probleme sa glasnim žicama pre proba za Evroviziju, pa je evrovizijsku verziju svoje numere Nebo snimila sa spuštenim tonalitetom u odnosu na originalnu varijantu, objavljenu na pevačicinom istoimenom albumu izdatom krajem 2011. Eva Boto nije imala nikakvih problema, s obzirom da je iza njene takmičarske pesme Verjamem stojao Vladimir Graić, a u promotivne svrhe je snimila i verziju na srpskom U kamen i vodu, za koju se oko teksta pobrinula Leontina Vukomanović.

Maja Sar, koja je prethodno evrovizijsku scenu iskusila dva puta kao prateći vokal (2004. i 2011), prvobitno nije bila viđena za predstavnicu BiH, već je uprava javnog emitera BHRT pre želela da nakon šest godina ponovo vidi Harija Mata Harija, ali, nakon navodnog sukoba unutar uprave BHRT, koji nikako nije želeo da na Evrosong putuje pevač koji navodno vodi loš način života, izbor je pao na Maju Sar. U sred priprema je Dejan Kukrić dao ostavku sa pozicije šefa delegacije i na to mesto je došla Lejla A. Babović, koja je tu funkciju obavljala i 2016. u Stokholmu.

Izuzetno glamurozan šou

Domaćini Azerbejdžanci su pokazali da mogu da prirede izuzetno spektakularan šou. Revijalni deo finalne večeri je upotpunio slavni pevač Emin Agalarov, a naša tabloidna javnost je naročito kritikovala način na koji je RTS radio prenos 2. polufinalne večeri, u sklopu koje je u revijalnom delu pevala i naša Marija Šerifović, koja je izvela deo svoje pobedničke Molitve u pratnji azerbejdžanskih nacionalnih instrumenata; to su isto učinili i preostali pobednici Dima Bilan (2008), Aleksander Ribak (2009), Lena Mejer Landrut (2010), a Eldar i Nigar su to začinili izvedbom pobedničke evrovizijske pesme iz 1974. Waterloo; pred taj segment je RTS na svom Prvom programu pustio reklame, završetak reklamnog bloka je usledeo kada je Lena izvodila Satellite, a javnost je kritikovala upravu što je puštala reklame kada je Marija nastupila, nadovezavši se na činjenicu da je trebalo da ne puštaju reklame, već da prenose celokupan festival. Nasuprot tome, gledaoci kanala RTS Digital (današnjeg kanala RTS 3) i RTS HD (na njegovom mestu se sada nalazi specijalozovani kablovski kanal RTS Nauka), mogli su da gledaju celokupan prenos bez reklama.

Izuzetno zaslužena i očekivana pobeda Švedske

Otkako je Šveđanka Lorin (ili Loren) prvi put na Melodifestivalenu izvela Euphoria, javnost ju je videla za evrovizijskog pobednika, kako bi joj bio vraćen dug iz 2011. godine, kada ju je Erik Sade zaustavio na evrovizijskom putu. Tu titulu je i zasluženo opravdala; nije imala nijednog drugog konkurenta koji bi bio dostojan toga da napravi eventualno iznenađenje. U isto vreme, u Srbiji je ponovno imenovanje Željka Joksimovića izazvalo podeljena mišljenja, pamti se i izjava njegove koleginice Aleksandre Radović, koja je u to vreme poručila da „Željko zaslužuje Evroviziju za penzionere“, uzimajući u obzir da su neki mislili da je 2. osvojenim mestom iz Istanbula 2004. rekao sve što je imao kao izvođač. Oni drugi su Željka na prostoru Balkana videli za novog evrovizijskog pobednika, uzimajući u obzir koliko je bio popularan među dijasporom, ali — Lorin je bila neprikosnoveni globalni favorit.

Euphoria se i danas sluša na radio-stanicama koje neguju hitove poznate u celom svetu, a godinu dana kasnije, 2013, Lorin je posetila i Beograd, gde je gostovala u našoj verziji šoua X Factor izvevši svoja dva slavna hita sa Melodifestivalena — pored Euforije, izvela je i trećeplasiranu pesmu sa istog festivala iz 2011. godine My heart is refusing me. Lorin je na evrovizijsku scenu pokušala da se vrati 2017. godine s numerom Statements, gde je bila na korak od finala Melodifestivalena — u šouu „Druga šansa“ ju je na tom putu zaustavio mlađani Anton Egvald.

Da li su se Tviteraši složili sa prva tri mesta iz 2012?

Kao i na minulim reprizama, i ove godine su korisnici Tvitera i formulara na sajtu eurovision.tv imali prilike da glasaju za svih 26 učesnika finalne večeri iz Bakua 2012. Naravno, korisnici Tvitera su se složili sa tim da je ubedljivo najbolju pesmu imala Šveđanka Lorin, čija je Euphoria odnela ubedljivu pobedu sa 11.379 glasova. Sasvim iznenađujuće, 2. mesto je pripalo španskoj predstavnici Pastori Soler (7123 glasa), a treću poziciju je zauzela Ivi Adamu sa Kipra (6316 glasova).

Uvod u priču oko plasmana naših predstavnika iz eks-jugoslovenskog bloka na finalnoj večeri započinjemo u vezi s tim da je iznenađujuće 4. mesto pripalo Italijanki Nini Cili (5114 glasova), dok se naš Željko Joksimović smestio na 5. mesto sa 5003 glasova; iza Željka se plasirala Makedonka Kaliopi sa 4907 glasova. Maja Sar iz Bosne i Hercegovine je zauzela tek 22. mesto u konkurenciji od 26 finalista sa 1525 glasova.

Kompletne rezultate možete videti na Tviter postu priloženom ispod:

Šta je do sada reprizirano?

Do sada su u sklopu projekta #EurovisionAgain reprizirane sledeće finalne večeri:

  • iz 60-ih: London 1968. i Madrid 1969;
  • iz 70-ih: Brajton 1974. i Hag 1976;
  • iz 80-ih: Hag 1980, Geteborg 1985. i Dablin 1988;
  • iz 90-ih: Zagreb 1990, Rim 1991, Malme 1992, Dablin 1997, Birmingem 1998. i Jerusalim 1999;
  • iz 2000-ih: Riga 2003, Kijev 2005, Atina 2006, Helsinki 2007, Beograd 2008. i Moskva 2009;
  • Iz 2010-ih: Baku 2012, Malme 2013, Kopenhagen 2014, Beč 2015, Stokholm 2016. i Lisabon 2018.

Poslednji susret sa fanovima će u sklopu trećeg ciklusa biti realizovan 20. novembra, nakon čega će organizatori otići na zaslužen odmor zbog priprema za dečji Evrosong i nacionalnih izbora za odabir putnika za Torino 2022. Do tada, uživajte u reprizi finalne večeri iz Bakua 2012.