Balkan, Balkan! Zanimljivosti

#EurovisionAgain: Završen treći ciklus uz Istanbul 2004

Treći ciklus projekta #EurovisionAgain završen je na veličanstven način — reprizom finalne večeri iz Istanbula 2004. Naš Željko Joksimović opravdao je osvojeno 2. mesto, po mišljenju Tviteraša.

Zahvaljujući tome što je Sertab Erener donela istorijsku prvu pobedu svojoj domovini na 48. takmičenju u Rigi, Turska je dobila čast da organizuje naredno 49. takmičenje za Pesmu Evrovizije, prvu u novom formatu, koji je važio do 2007. godine, a po kom je finalnoj večeri, održanoj 15. maja, prethodilo polufinalno veče, održano u sredu 12. maja 2004; bio je ovo prvi i jedini put da je sreda bila termin za završne majske muzičke večeri, pošto je već naredne godine u Kijevu zamenjena četvrtkom kao stalnim terminom za polufinalna nadmetanja. Isto tako, naša država, u to vreme znana pod imenom Srbija i Crna Gora, vratila se na seniorski Evrosong nakon dugih 12 godina pauze. No, krenimo redom…

Početak nove ere

Tokom održavanja 48. takmičenja u Rigi, Evropska radiodifuzna unija je zbog povećanog broja zainteresovanih zemalja za učešće, kao i zbog problema koje je izazvao format takmičenja primenjivan između 1993. i 2002, po kom je određen broj najgore plasiranih država bio primoran da napravi godinu dana pauze između dva pojavljivanja, odlučila da uvede kvalifikaciono polufinalno veče u sistem takmičenja, čime su na taj način ponovo bila otvorena vrata svim zainteresovanim državama da se ravnopravno nadmeću. Te 2004. je na poziciju supervizora došao Šveđanin Svante Stokselijus kao zamena za Saru Juen, koja je tu funkciju obavljala tokom takmičenja u Rigi 2003, i zadržao se na njoj do Osla 2010; upravo Svante je bio zaslužan za to što je takmičenju, koje je tokom kraja devedesetih i početkom 2000-ih godina bilo u klinički mrtvom stanju, uspeo da vrati stari sjaj, a njegovoj prethodnici se može pripisati zasluga što je tokom jednogodišnjeg mandata uspela da napravi teren za novi format po kom je ponovo osigurano ravnopravno učešće svih zainteresovanih država za učešće bez obzira na plasman.

Doneta je odluka da na finalnoj večeri nastupe 24 države — shodno propozicijama koje su važile do 2007. godine, 14 mesta su popunile članice tadašnje „Velike četvorke“ i 10 najbolje plasiranih država sa prethodne finalne večeri, održane u Rigi 2003 (pored Turske, tu čast da direktno nastupe u finalu 2004. godine su imali i predstavnici Belgije, Rusije, Norveške, Švedske, Austrije, Poljske, Islanda, Rumunije i Irske); za preostalih 10 mesta su se kroz polufinalno veče te 2004. godine borili predstavnici 22 države, među kojima su se našle i sve članice eks-jugoslovenskog bloka.

To znači da smo kroz dve takmičarske večeri iz Istanbula 2004. gledali i slušali predstavnike iz tada rekordnih 36 država — postavci od 26 država iz Rige 2003 su se priključili: debitanti Srbija i Crna Gora, Albanija, Belorusija i Andora, kao i povratnici: Danska, Severna Makedonija, Finska, Litvanija, Švajcarska i Monako.

Kao što smo već napomenuli, sve države eks-jugoslovenskog bloka su morale da prođu grotlo polufinala te 2004. godine kako bi došle do finala, i to zato što se Makedonija takmičila prvi put nakon 2002, Srbija i Crna Gora debitovala pod tim imenom, a Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija su učešće u Rigi 2003. završile u drugom delu tabele. Od pet učesnika iz eks-jugoslovenskog klana, grotlo polufinala jedino nije uspe da prođe slovenački duet „Platin“, dok su svi ostali (pored predstavnika SCG Željka Joksimovića, tu su bili i: Fuad Backović Deen (BiH), Ivan Mikulić (Hrvatska) i Toše Proeski (Severna Makedonija)) uspeli da dobiju priliku da ponove izvođenja svojih takmičarskih pesama u finalu 15. maja.

Lista 10 finalista je bila izvučena slučajnim odabirom, i do 2007. je funkcionisalo tako da je prvi izvučeni popunio prvi slobodan redni takmičarski broj za finalno veče, i tako sve do 10. izvučenog. Naš Željko Joksimović je imao tu sreću da bude izvučen kao prvi finalista, pa mu je u finalu pripao takmičarski redni broj 5 kao prvi slobodan određen ranijim žrebom. Bio je ovo i jedini put da je nakon objave svih finalista bila objavljena i rang-lista svih eliminisanih polufinalista, pa smo tako saznali da je Estonija, kao prva ispod crte, bila najbliža finalu te godine, i nikad mu njihov predstavnik nije bio toliko bliži sve do 2009. godine, kada je konačno, od uvođenja novog formata, uspeo da dođe do finala u novom formatu.

Komplikovan izbor za predstavnika SCG

Nacionalni emiteri Državne zajednice Srbije i Crne Gore RTS i RTCG su imali izuzetno komplikovan nacionalni izbor za odabir svog evrovizijskog predstavnika, prvi nakon 12 godina, koji se odvijao kroz dva festivala održana 20. i 21. februara 2004: Beovizija i Evrop(j)esma. Za festival je bilo selektovano čak 48 pesama, od toga je 28 bilo izvedeno na Beoviziji kao kvalifikacionom polufinalnom nadmetanju, a preostalih 20 je izborilo direktan plasman na finalno nadmetanje Evrop(j)esma — od 20 numera koje su izborile direktan plasman na finalno nadmetanje Evrop(j)esma, 16 numera je selektovano od strane RTS-a, dok je preostale četiri selektovao RTCG. Zanimljivo je da se među tih 20 numera koje su otišle direktno na drugo veče nacionalnog izbora našla i pobednička Lane moje Željka Joksimovića.

Beoviziju 2004, održanu 20. februara, vodili su Ksenija Balaban sa Radio-televizije Vojvodine i glumac Aleksandar Srećković. Kao što smo već napomenuli, na Beoviziji je bilo izvedeno 28 pesama, a odlukom osmočlanog stručnog žirija i telefonskih glasača u svojstvu devetog člana žirija, četiri najbolje plasirana izvođača popunila su listu učesnika druge večeri, nacionalnog izbora Evrop(j)esma 2004, održanog veče kasnije pod voditeljskom palicom Nine Mudrinić i Aleksandra Bojovića.

Sa Beovizije 2004, plasman na Evrop(j)esmu su izborili, sasvim očekivano, Ivana Peters (u to vreme Pavlović) s grupom „Negativ“, koja je odnela pobedu na polufinalnom nadmetanju s hitom Zbunjena, Boris Režak s baladom Zauvijek, Leontina s takođe velikim hitom Zamisli, prvobitno pisanoj za duet sa Željkom Joksimovićem, i, sasvim iznenađujuće — Nataša Kojić Taša sa simpatičnom pesmom Oko plavo; Natašin prolazak u borbu za Evrosong je bio sasvim iznenađujući zato što su uoči održavanja festivala mediji i publika videli favorizovanu Jelenu Karleušu kao tu koja će proći grotlo Beovizije i boriti se za našeg predstavnika s numerom Moli me; međutim, Karleušu je na finalnoj večeri najviše oštetio žiri, jer joj pet članova nije dalo ni bod, dva su je ocenila niskim bodovima, a najveći broj bodova joj je dao predsednik žirija Slobodan Marković, koji se usput dotakao činjenice da su na prvoj večeri samo dve ili tri pesme bile valjano dostojne Evrosonga. Još veća misterija u celoj toj priči jeste maksimalan broj bodova od gledalaca za Jelenu Jevremović, ćerku pokojnog Mikija Jevremovića, koja je kopirala šablon evrovizijske pobednice iz prethodne godine Sertab Erener u svojoj takmičarskoj numeri Ljubav u prahu.

Pored navedenih izvođača, od poznatijih imena smo na Beoviziji gledali i: Kseniju Mijatović, Zoranu Pavić, Husu Alijevića, Katarinu Sotirović sa grupom „Koktel Bend“, Danijelu Vranić, Darka Radovanovića, Jovanu Filipović Jo, Vesnu Đogani, Aleksandra Čovića iz grupe „Regina“, kasnijeg makedonskog evrovizijskog učesnika Martina Vučića, duet Maje Nikolić i Cece Slavković koji je ostao upamćen po razmeni vrelih poljubaca, grupe „Noć i dan“, „Denis i Obule“ i „Luna“ (glavna pevačica potonje grupe je u to vreme bila Maja Marković), kao i glumice Minu Lazarević, Suzanu Petričević i Ivanu Knežević. Revijalni deo Beovizije su te 2004. godine ispunili svi nagrađeni učesnici sa prvog izdanja festivala, održanog 2003. godine.

Na Evrop(j)esmi 2004 su u konkurenciji za Evrosong ostale 24 pesme, a način njihove selekcije je već spomenut u ranijim redovima. Uoči nastupa svakog od 24 finalista bile su emitovane zanimljive razglednice u kojima su izvodili delić nekog od hitova sa ranijih „Jugovizija“ po svom izboru. Zanimljivo je spomenuti da Željko Joksimović nije bio jedini festivalski pevač iz devedesetih koji se borio za Istanbul te 2004. godine na drugoj večeri, već treba napomenuti i da su od poznatih imena među festivalcima iz onih vremena bili prisutni i: Ljiljana Rančić, poznata pod scenskim imenom Madam Piano, Tanja Banjanin i Saša Vasić, a redove mlađih i u to vreme popularnijih snaga su zastupali: boj-bend „Peti element“, rok sastav „Night Shift“ u duetu sa Teodorom Bojović, Slobodan Bajić, Ana Milenković, Sergej Ćetković, Mari Mari, Nenad Knežević Knez, Tanja Jovićević, bivša evrovizijska učesnica Snežanu Berić — Ekstra Nena i Jelena Tomašević.

Pravo otkrovenje druge večeri su bile devojke iz sastava „Negre“ (Nina Žižić, Milena Vučić i Jelena Kažanegra), kao i Jovana Nikolić, koja je izvođenje svoje takmičarske kompozicije Posle tebe morala još jednom da ponavlja posle završetka takmičarskog dela zbog peha koji je imala pri prvom izvođenju. Revijalni deo Evro(p)jesme je ispunio dvostruki evrovizijski pobednik Džoni Logan.

Kao što će to biti slučaj u naredne dve godine, na Evrop(j)esmi 2004 dve najbolje plasirane pesme sa Beovizije (Zbunjena grupe „Negativ“ i Zauvijek Borisa Režaka) nisu dobile ni bod od crnogorskog dela žirija, ali su obe strane bile složne po pitanju toga da je Željko Joksimović bio naš idealan predstavnik. Bila je to očekivana, a u isto vreme i zaslužena pobeda u istoriji naših nacionalnih izbora.

Kako su birale ostale eks-Ju države?

Hrvatska i Slovenija su ostale verne svojim tradicionalnim festivalima Dora i Evrovizijska melodija, koje su se odvijale po jednostavnom principu. Slovenci su primenili metod višenedeljnog nadmetanja po kom su finalu prethodila četiri polufinala, a Hrvati metod višednevnog nadmetanja po kom su finalnoj večeri prethodila dva polufinala. S druge strane, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su se interno opredelile za odabir Fuada Backovića Deena, odn. Tošeta Proeskog, a njihove takmičarske kompozicije su bile odabrane preko televizijskih nadmetanja na kojima je Deen izvodio pet, a Toše čak osam potencijalnih evrovizijskih pesama.

Vredi napomenuti da su svoje takmičarske numere sa maternjih jezika na engleski za potrebe evrovizijske scene prevodili upravo Toše Proeski i Hrvat Ivan Mikulić. Tošetova pesma Ti si anđeo je postala Life, a Ivanova Daješ mi krila je postala You are the only one.

Problemi u RTS-u nakon Joksimovićevog odabira

Iako je Joksimović bezbedno pripremao svoj istanbulski evrovizijski nastup nakon pobede na Evrop(j)esmi, pripreme nisu mogle da prođu bez skandala unutar RTS-a i kod samog Željka. Željko je svoju pesmu Lane moje komponovao na tekst Leontine Vukomanović, s kojom je raskinuo svoju poslovno-emotivnu vezu tokom priprema za Evrosong, pa se u to vreme više pričalo o bliskim odnosima sa tadašnjom prezenterskom uzdanicom Pinka Adrianom Čortan, koja je takođe pravila izveštaje sa Istanbula u vreme održavanja takmičenja. Pričalo se da Leontina neće putovati u Istanbul, ali na kraju je otputovala sa nekoliko dana zakašnjenja.

Isto tako se dogodio i sukobljeni dvougao na relaciji Aleksandar Tijanić — Mladen Popović uz neposredno učešće Roberta Nemečeka kao neutralne strane. Naime, Nemeček je 2004. napustio poziciju urednika filmskog programa na TV Pink, zamenivši je najpre uredničkom pozicijom na TV B92, a nakon dolaska pokojnog Aleksandra Tijanića na poziciju generalnog direktora Radio-televizije Srbije, prešao je u redove državnog emitera gde je u sledeće tri godine obavljao funkciju urednika stranog igranog programa; na toj poziciji je Nemečeka na Pinku zamenio nekadašnji RTS-ov urednik Mladen Popović, koji je u razgovoru za „TV novosti“ otkrio da je sa Tijanićevim prethodnikom Aleksandrom Crkvenjakovim imao dogovor protiv kog čelnik Pinka Željko Mitrović nije imao ništa protiv, a to je da kao slobodan umetnik komentariše Evrosong iz Istanbula za RTS; međutim, protiv tog predloga je bio Tijanić, koji je javno objavio listu srezanih troškova za Istanbul po kom za Popovića i još neke predviđene saradnike nije bilo mesta, i po kom je za šeficu delegacije postavljena Anja Rogljić.

Do pomirenja Tijanića i Popovića je došlo uoči Evrosonga u Beogradu 2008, kada je Popović bio komentator majskih muzičkih završnica sa Draganom Ilićem, i usput je vodio konferencije sa učesnicima u Sava centru.

Izuzetno spektakularna Evrovizija

Turski emiter TRT pokazao je da je uspeo da napravi i dobro organizuje obe spektakularne večeri u dvorani „Abdi Ipekči“, srušenoj 2018. godine. Voditelji obe večeri su bili Korhan Abaj i Meltem Čumbul, a ovaj Evrosong će posebno biti značajan po tome što je u revijalnom delu polufinalne večeri dat omaž grupi „ABBA“ kroz kratkometražni film „The Last Video“, urađenog povodom 30-godišnjice njihove evrovizijske pobede. Finalno veče je otvorila Sertab Erener miksom numera Everyway that I can i Leave, dok su revijalni deo upotpunili članovi plesne trupe „Vatra Anadolije“.

Iako je Željko Joksimović, zbog autentičnog stila svoje takmičarske kompozicije, kao i zbog svoje tadašnje popularnosti, odmah bio viđen za pobednika, postoje i oni koji su mislili da je pomalo bilo nerealno očekivati da će Državna Zajednica Srbije i Crne Gore odneti prvu pobedu po prvom pojavljivanju. Ruslana je bila globalan i neprikosnoven favorit, pesma Wild Dances je bila viđena i na evropskim muzičkim kanalima uoči takmičenja, pa joj je samim tim ta favorizovanost donela prednost pri pobedi.

Naravno, Željko Joksimović se itekako mogao ponositi vicešampionskom pozicijom, koja je narednom predstavniku SCG osigurala direktan plasman na naredno finalno veče, zajedno sa narednim predstavnicima Ukrajine, Turske, Grčke, Kipra, Švedske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Rusije i Malte. Lane moje je bila veliki hit i najizvođenija pesma na našim prostorima te godine, a Željko i Ruslana su kao dva najbolje plasirana evrovizijska učesnika održali revijalne nastupe na Budvanskom festivalu jula 2004. godine.

Na finalnoj večeri u Istanbulu države su glasale po alfabetnom redu, a prezenteri saopštavali sve raspoložive bodove koje su voditelji iz istanbulske scene ponavljali na francuskom i engleskom. Ovakav način glasanja je doveo do produžavanja takmičenja, pa su na narednom takmičenju u Kijevu 2005. prvo glasale države koje su bile eliminisane u polufinalu, pa onda učesnici finalne večeri; ni takav eksperiment nije urodio plodom, pa je 2006. uvedeno da se redosled glasanja određuje slučajnim žrebanjem, kao i da prezenteri saopštavaju samo ko je dobio 8, 10 i 12 poena (od 2016. samo ko je dobio 12 poena).

Prezenter glasova našeg televouting sistema je te 2004. u Istanbulu bila poznato TV lice, u to vreme novopristigla u jato RTS-a, Nataša Miljković.

Takmičenje se odvijalo pod sloganom Under the same sky (Pod istim nebom).

Šta se dogodilo posle u Turskoj?

Istanbulska višenamenska dvorana „Abdi Ipekči“, u kojoj su bile održane obe majske završne večeri, ne pamti se samo po osvojenom 2. mestu našeg Željka na Evroviziji 2004, nego i po dvema najvećim uspesima u istoriji srpske košarke — Partizanovoj osvojenoj tituli prvaka Evrope 1992, i poslednjoj osvojenoj reprezentativnoj tituli prvaka Evrope 2001. godine. Nakon izgradnje dvorane „Sinan Erden“, hala „Abdi Ipekči“ je postala suvišna zbog toga što je hala „Sinan Erden“ imala veći smeštajni kapacitet, pa je odlukom turskog košarkaškog saveza zatvorena 2017, i godinu dana kasnije je bila srušena; na njenom mestu je izgrađen trening centar košarkaške reprezentacije.

Kako se odvijalo glasanje za omiljenu pesmu?

Neizostavan deo reprize svakako je bilo glasanje za omiljenu pesmu, koje se odvijalo putem Tvitera i formulara na sajtu Eurovision.tv. Naravno, Tviteraši su složili sa tim da je Ukrajinka Ruslana opravdala istanbulsko 1. mesto tako što je osvojila 8315 glasova, a isto tako, naš Željko Joksimović je ponovo bio vicešampion sa osvojenim 7171 glasom. Trećim mestom se zadovoljila turska grupa „Athena“, sa osvojena 7002 glasa, 4. mesto je pripalo trećeplasiranom Grku Sakisu Ruvasu (5689 glasova), a 5. mesto Kipranki Lisi Andreas (4394 glasa).

Kao što smo već napomenuli, grotlo polufinalne večeri iz eks-jugoslovenskog bloka jedino nisu uspeli da prođu članovi slovenačkog dueta „Platin“, dok su svi ostali došli do finala. Pored Željka Joksimovića, koji je kod Tviteraša opet bio drugi, najbolje rangirani iz eks-jugoslovenskog bloka su bili i: Fuad Backović Deen iz Bosne i Hercegovine (8. mesto sa 3477 glasova) i makedonski predstavnik Toše Proeski (11. mesto sa 1762 glasa), dok se Hrvat Ivan Mikulić morao zadovoljiti 20. mestom sa osvojena 872 glasa.

Kompletne rezultate možete pogledati ispod:

Završetak trećeg ciklusa

Reprizom finalne večeri iz Istanbula 2004. je završen treći ciklus projekta #EurovisionAgain. Novi će startovati sa emitovanjem narednog leta, a tokom prethodna tri ciklusa reprizirane su sledeće finalne večeri:

  • iz 60-ih: London 1968. i Madrid 1969;
  • iz 70-ih: Brajton 1974. i Hag 1976;
  • iz 80-ih: Hag 1980, Geteborg 1985. i Dablin 1988;
  • iz 90-ih: Zagreb 1990, Rim 1991, Malme 1992, Dablin 1997, Birmingem 1998. i Jerusalim 1999;
  • iz 2000-ih: Riga 2003, Istanbul 2004, Kijev 2005, Atina 2006, Helsinki 2007, Beograd 2008. i Moskva 2009;
  • Iz 2010-ih: Baku 2012, Malme 2013, Kopenhagen 2014, Beč 2015, Stokholm 2016. i Lisabon 2018.

2 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • Meni licno jedna od najprecenjenijih godina kod nas uz 2008. Najbolje po mnogima samo zato sto smo se te godine vratili, a 2008. najbolja po mnogima samo zato sto smo bili domacini.

    Pravi obozavalac ESCa se nikako ne bi slozio, jer postoje godine koje su bile mnogo mnogo bolje po pesmama od 2004. i 2008.

  • Godina koju svakako pamtimo po Lane moje i par drugih hitova,ali je generalno ovo bila godina sa solidno odradjenim programom i veoma mlakim pesmama..
    Zaboravio sam kolko je bilo mučenje slušati poene 1 – 12 pojedinačno i drago mi je što su dve godine kasnije to promenili.. Naravno imati po prvi put polufinalno veče je bio pohvalni preokret za takmičenje…
    Ono što mi se dopada kod starijih izdanja jeste to što je akcenat bio na pevačima i kontaktu sa publikom dok je sad nekako više akcenat na flashu i LED ekranima…
    Definitivno su najbolji bili i oni koji su završili u top 5,a jedino neću skapirati nikad šta su to ljudi čuli i videli kod Švedske i B&H,po mom mišljenju dve,čak i za tu godinu,prosečne pesme..
    Toše Proeski,ne znam kakve su mu bile ostale pesme na izboru,ali imao je daleko boljih pesama u svom opusu od one koju je izveo u Istanbulu i mislim da je 12ica od nas više bila za njega nego pesmu. Belgija kao favorit pred takmičenje je definitivno najviše podbacila..
    Kod nas skandali kao i obično i to ne treba ništa da čudi,dobro je pa je Željko profesionalac i nije dozvolio da ga to poremetii u sjanom izvodjenju.