Najupornija evrovizijska država i članica „Velike petorke“ izabraće u petak, 4. marta, svog 66. predstavnika za Evrosong, koji će pokušati da svoju zemlju „odlepi“ sa dna tabele na kojem se nalazi poslednjih 10 godina.
Promene koje ne vode ničemu
Ako se izuzme odličan plasman Michaela Schultea 2008. godine (4. mesto), Nemačka već punih 10 godina ne zna da se plasira na levi deo tabele, a kamoli da se „ugura“ među prvih 10. Sve su to neslavne pozicije pri samom začelju, koje nisu uspele da se poprave ni čestim promenama formata nacionalne selekcije; katkad su bile toliko komplikovane da ni sami organizatori verovatno nisu umeli da ih ponove.
Nakon još jednog lošeg rezultata prošle godine, čelnici javnog emitera najavili su novu promenu selekcionog formata koji bi podrazumevao „pojednostavljivanje, tako da sve stane u dve rečenice“. Podsetimo, od 2020. Nemci su za interni proces odabira pesme i izvođača koristili specijalan stočlani žiri, sačinjen od fanova i stručnjaka, popušt Švajcaraca, ali im taj model nije doneo očekivani uspeh.
Tako su se panceri vratili otvorenom nacionalnom izboru, koji je podrazumevao konkurs za autore i izvođače, ali uz jedan dodatak — kao i 2013. godine, u proces selekcije, pored NDR, uključili su se i ostali javni emiteri, uglavnom radijski, koji su deo nacionalne ARD mreže: Bayern 3, Antenne Brandenburg, Bremen 4, HR 3, MDR Jump, NDR 2, SR 1, SWR 3 i WDR 2. Svaku od ovih stanica je predstavljalo pet muzičkih stručnjaka koji su bili deo stručnog evrovizijskog žirija, a koji je, zajedno sa šefom delegacije, odabrao pesme za nacionalno finale.
Konačan izbor
Za televizijsko takmičenje Germany 12 Points izabrano je svega šest pesama od čak 944 prijave na konkurs.
- Malik Harris | Rockstars
- Maël & Jonas | I swear to God
- Eros Atomus | Alive
- Emily Roberts | Soap
- Felicia Lu | Anxiety
- Nico Suave & Team Liebe | Hallo, Welt
Šefica evrovizijske delegacije Nemačke Alexandra Wolfslast otkrila je da se selekcija odvijala u dve faze. Prvo su ona i četiri predstavnika radio-stanica preslušali sve prijave, pa su pozvali 26 izvođača koji su bili deo dvodnevnih audicija održanih u TV studiju u Berlinu. Svih 26 prijavljenih izvođača su svoje ponuđene takmičarske pesme izveli uživo, pa su potom doneli odluku o idealnoj šestorci koja će se boriti za Torino.
Odluka da o finalistima odlučuje šefica delegacije sa urednicima radio-stanica doneta je, prema njenim rečima — promišljeno, jer se poslednjih godina izgubilo poverenje nemačke muzičke scene u Evroviziju zbog loših plasmana ove države. Stoga je smatrala da su muzički urednici jedino ti koji mogu da odlučuju o idealnoj evrovizijskoj pesmi.
Kontroverze
Ipak, kada su numere puštene u etar, eskaliralo je nezadovoljstvo javnosti i evrovizijskih fanova. Kritika se uglavnom odnosila na nedostatak muzičke raznovrsnosti; numere su ocenjene isključivo kao radijski prijemčive i jednolične.
Poseban revolt bio je izostavljanje sastava „Eskimo Callboy“, koga su mnogi videli kao budućeg predstavnika Nemačke, zbog aktuelne popularnosti. Pokrenuta je čak i peticija za njegovo nominovanje, a čelnici NDR su imali i posebne razgovore s pokretačima peticije. Razovor su ponudili i predstavnicima dva fan-kluba, ali ipak, „Eskimo Callboy“ se nije našao u konkurenciji. Ovaj „joke entry“ je naposletku snimio i satiričan video zbog odbijanja NDR da ga uvrsti u takmičenje.
Nico Suave je takođe izazvao gnev kod fanova koji mu nisu zaboravili to što je podržao Xaviera Naidooa u sezoni 2015/2016. godine, a koga je NDR nakon internog izbora za predstavnika povukao zbog navodnih izjava rasizma i homofobije. Nico Suave je nastavio da sarađuje sa Xavierom.
I na kraju, da se o korupciji i nepotizmu piše i u Nemačkoj, dokaz je pevačica Emily Roberts za koju kritičari smatraju da se našla u konkurenciji samo zato što je jedan od članova selekcione komisije u prvoj fazi bio muzički direktor radija na kojem Emily, zamislite slučajnost, ima svoju emisiju.
Kako se bira pobednik?
Kada je reč o glasanju, dve grupe će deliti svoje bodove u jednakom udelu (50/50): publika tokom večeri SMS-om i telefonima, te onlajn-glasači.
Onlajn-linije za glasanje su otvorene 28. februara u 5 časova, a biće zatvorene 4. marta, sat vremena pred početak finala. Onlajn-glasanje dostupno je posetiocima sajtova nemačkih radio-stanica, koje se nalaze u sastavu emitera ARD. Glasovi će biti saopšteni po tome kako su posetioci sajta svake od tih devet radio-stanica poređali svoje favorite.
Nema sumnje da će se Nemci potruditi da naprave zabavnu emisiju, ali je pitanje hoće li to moći da nadomesti nedostatak muzičkog kvaliteta i već izrečene raznovrsnosti.
Takmičenje će se održati u TV studiju u Berlinu, od 21 čas, i trajaće 90 minuta. Domaćica večeri biće već dobro poznato TV lice Barbara Schöneberger.
Specijalni gosti biće pobednice Evrovizije 2014. i 2017. Conchita Wurst i Jamala, zatim Jane Comerford (deo grupe „Texas Lightning“, predstavnici Nemačke 2006), Thomas Hermanns (čitao glasove 2005-2008) i Bülent Ceylan (komičar). Svi oni će imati zajedničko izvođenje nemačke pobedničke evrovizijske pesme iz 1982. Ein bißchen Frieden.
Emisiju Germany 12 Points možete pratiti klikon na link: Eurovision.de >>
Iz mog ugla | Slobodan Todorović
Sećam se da sam pre nekoliko godina, kada sam isto pisao „Čekajući pobednika“ za Nemačku, istakao da mi je ovo jedna od omiljenih evrovizijskih država, gledajući celokupnu njenu istoriju, i koliko god mi je draga, toliko me u drugu krajnost dovodi do ludila svojom bezličnošću i aljkavošću, tako netipičnom za Nemce.
E, isto tako su me iz pameti isterali i ove godine, kada sam čuo pesme. Zaista, posle one sprdnje prošle godine, nadao sam se da će se dozvati malkice pameti, ali sve ovo je jedno veliko DŽABA STE KREČILI.
Slušajući svih šest pesama zaredom, stekao sam utisak da slušam jednu te istu melodiju. Jednolično, jednoobrazno, dosadno, monotono… I jedino što mi je skrenulo pažnju i malo me „trglo“ jeste taj nemački jezik u poslednjoj numeri Hallo, Welt.
Pokušavam, zaista pokušavam, trudim se iz petnih žila da izvučem bar neki minimum minimuma iz pesama ono što zovem „evrovizijski potencijal“ — ali jednostavno ne ide.
Pitam se kad li su poslednji put ti veliki muzički stručnjaci poslušali i pogledali nešto evrovizijsko kad su smatrali da BAŠ OVE pesme treba da nominuju za Torino? Odgovor na ovo pitanje vredi milion dolara!
Mnogo manje vredi odgovor na pitanje ko treba da predstavlja Nemačku u Italiji. I da vam kažem — sasvim je svejedno koga će izabrati od ovih šestoro. Izgleda da im pretplata za poziciju od 22. do 25. mesta važi i ove godine. Veoma bravo!
