Pogledi Srbija

Konstrakta, egzistencijalna anksioznost i potencijal za mim: I šta ćemo sad?

Nikada pre nijedna evrovizijska pesma koja nas je predstavljala nije izazvala ovoliko pažnje, a kamoli dobila širi društveni kontekst. In corpore sano i dalje izaziva rekacije — i običnih ljudi na ulici, na pijaci, u banci, ali i stručnjaka, muzikologa, analitičara društva, politike…

U čemu In corpore sano odstupa od proverenih formula i zašto izaziva ovoliko polemika, za portal „Mašina“ analizirala je muzikološkinja Ksenija Stevanović.

Radi boljeg razumevanja suštine naše evrovizijske pesme, što ovaj tekst nedvosmisleno nudi, uz dozvolu autora i uredništva, prenosimo ga u celosti.

Konstrakta, egzistencijalna anksioznost i potencijal za mim: I šta ćemo sad?

Na izboru za predstavnika Srbije za 66. izdanje Evrovizije pobedila je beogradska muzičarka Konstrakta sa pesmom In corpore sano koja je okarakterisana kao netipična evrovizijska numera, izazivajući buru mišljenja, oduševljenja, podrške, „hejta“, kritika, iznenađenja, polemika, priče na ulicama, u novinama i na društvenim mrežama.

Kada jedan takmičarski festival traje od 1956. godine, među brojnim pesmama naći ćemo i one koje su bile više „umetničke“ nego što se to od pop pesme očekuje. Jedan od takvih primera je numera I treni di Tozeur Aliče i Franka Batijata koja je predstavljala Italiju 1984. godine i koja je harmonski zasnovana na citatu iz „Čarobne frule“, što se otkriva tek u poslednjim taktovima pesme, kada prateći vokali otpevaju Doch wir wollen ihn dir zeigen, und du wirst iz 27. scene drugog čina Mocartove partiture. Celokupni Batijatov opus bazira se na spoju (auto)ironije i nedokučivosti uz korišćenje okvira produkcijski svedene pop muzike, gde tekst, zaigran, duhovit, asocijativan, apsurdan, poetičan, a socijalno i politički osvešćen, zauzima izuzetno važno mesto za stvaranje višeslojnih poruka i osigurava da se zadrži značajna distanca koja otvara prostor za različita tumačenja.

Iako je Batijato možda i najvažniji predstavnik italijanske pop muzike, shvaćene kao visoke umetničke kategorije, njegov postupak podseća u neku ruku na ono što je i Konstrakta predstavila našoj, a uskoro i evropskoj publici. Pred nama jeste neobična pesma za evrovizijski kontekst, iako ne bez prethodnika i duhovnih rođaka. No, ovo je pre svega neobična pesma za sadašnji kulturni, a možda i politički trenutak u našem, podeljenom, društvu.

Proverene formule i pritajeni favorit

Kako bi se razumela Konstraktina pobeda, važno je osvrnuti se na kontekst popularne muzike u Srbiji koja je trenutno dominantna. Naime, poslednjih godina domaća mejnstrim scena je okrenuta popularnoj i uspešnoj inačici trep, savremene pop i karipsko–regeton muzike, obogaćene folkerskim impulsima, melodijskim motivima bliskim balkanskom zvuku i vizuelnom imaginarijumu koji karakteriše spoj muške materijalno–simboličke nadmoći i ženske fizičke lepote. Te pesme, koje su vremenom postale generičke i repetitivne, krasi neizbežno korišćenje autotjuna, primena uskih, ritmizovanih, melodija i zaraznih „hookova“, dok sadržinski opevaju tranzicionu, balkansko–gangstersku utopiju.

U spotovima, pak, pored noćnog kluba, kao svojevrsni vizuelni lajtmotiv često pronalazimo nedokučivu, katkad zadivljalu, predačku livadu, koja funkcioniše kao podsetnik na balkanski osećaj deklasiranosti, odnosno kao mesto ironičnog pogleda na ovdašnje „realno“, još uvek jako udaljeno od ušmikane zapadne materijalne nadmoći kojoj se stremi i koja se prezire u isti mah.

Jedan od najuspešnijih predstavnika ovih tendencija je pesma Odakle sam ja Cobyja i Rimskog koja spaja trenutno vrlo popularnu flamenko gitaru sa trubačima, u nekoj vrsti panbalkanske muške ode kafanskim i ne samo kafanskim korenima. U tom smislu i ova pesma, kao i većina iz ove produkcije, namenjena je publici široj od Srbije ili Bosne, odakle dolaze najpoznatiji producenti. Ona je okrenuta celokupnom takozvanom „našem jezičkom prostoru“ i svim zemljama bivše Jugoslavije, a da je ovaj tip muzike apsolutno mišljen regionalno i šire od nacionalnih okvira, govori i karijera Senidah, koja je često superiorna u svom autorskom izrazu u odnosu na svoje popularne kolege i koleginice.

Na ovdašnjem izboru za Pesmu Evrovizije, kao pravom pop festivalu, takmičile su se neke od vedeta te iste scene iz različitih generacija — poput Ace Lukasa, odnosno Sare Jo, koja je na RTS–ovo televizijsko takmičenje došla upravo sa Cobyevom trakom i tekstom Bojane Vunturišević. No, kada se pogleda celokupan izbor takmičara, on pre svega svedoči o prisustvu proverenih formula kada je srpski evrovizijski predstavnik u pitanju, a to su, ugrubo: klasična balada koja referira na pobedničku Molitvu Marije Šerifović, etno-balada sa obaveznim violinskim solom ili više njih na tragu Željka Joksimovića, fanki pesma neodređenog pop izraza i hiperaktivna dens pesma sa atraktivnom izvođačicom ili više njih, kao u slučaju grupe „Hurricane“.

Konstraktina pesma, pak, nije pripadala ovoj podeli. Zbog toga je bila relativno zanemarena u prvim osvrtima na izbor mogućeg predstavnika. Ali je posle prve polufinalne večeri došlo do neočekivanog preokreta i izbijanja na prvo mesto srpskog Jutjub trendinga, što je dobar pokazatelj kako „diše“ digitalno osvešćena publika. Jer, kao što regionalna pop scena zna, popularnost zavisi od društvenih mreža, striminga i trendinga. Tako je u finalno veče pesma In corpore sano ušla kao pritajeni favorit, da bi, uz većinu glasova žirija i nadmoćnim glasovima publike u odnosu na drugoplasiranu Saru Jo, na kraju i pobedila.

Ikonička težina

In corpore sano je pre svega numera koja se formalno oslanja na snagu tekstualnog predloška drugačijeg od uobičajenih brzih, ritmičkih, razmena rima u većini današnje domaće pop muzike. Konstrakta u tekstu baziranom na latinskoj sentenci „Mens sana in corpore sano“ (U zdravom telu, zdrav duh) stvara slobodan, a duhovit asocijativan sled situacija i figura, koji liči na neku vrstu unutrašnjeg monologa protagonistkinje u svojim zamenama prvog i trećeg lica.

Pesma pokriva širok dijapazon tema o zdravlju u društvu i kulturi, počevši od spoljašnih manifestacija telesne kreposti, postavljajući kvazi–novinarsko pitanje „Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl?“ na ironijsko–apsurdistički način. Potom se tekst bavi zabrinutošću da li je sve u redu sa našim telom, kroz tumačenje znakova na licu, uz slavljenja srca i autonomnog nervnog sistema na koji ne možemo uticati, čime se lišavamo opterećujuće potrebe za kontrolom („dajem poverenje“).

Konstrakta nas potom upoznaje sa sećanjem na šetnju sa psom i brojanjem koraka, zazivajući veru u dobru sreću i zdravlje na način naših starih („bože zdravlja“), da bi u sredini pesme poentirala: umetnica mora biti zdrava jer nema zdravstevnu knjižicu. U tom trenutku, pesma od zaumne, medicinske nabrajalice postaje setno, surovo–kritičko preispitivanje autorkine, ali i naše zbilje. U snažnim rečima „o kako da me prate, da o meni brinu — u ime zdravlja, umetnica je nevidljiva — u ime zdravlja“ Konstrakta opisuje opšte stanje nespokojstva spram same egzistencije nekoga ko nije zaštićen, ko je izvan dometa društvene brige i to u domenu onoga što svako od nas doživljava najvisceralnije — a to je naše zdravlje, naša fizička autonomija.

Zbog toga, u drugom ponavljanju referena „biti zdrava“ — umetnica sada može biti zdrava, prikazujući kroz promenu sa „mora“ na „može“ celu fragilnost postojanja u društvu koje je, u suštini, postalo indiferentno prema sudbinama svojih članova. Jer, kao što znamo, neko može biti zdrav, ali ne mora to ostati u susretu sa kompleksnim spojem virusne infekcije, kompromitovanog zdravstva i korumpirane i bezidejne vlasti, što nam je pandemijsko doba akutno demonstriralo. Pesma pri samom kraju zato donosi neku vrstu „naravoučenija“. Ako je odgovornost za zdravlje prebačena na pojedinca, njegovo snalaženje bez knjižice, njegovu otpornost, njegovu „imunost“, njegovu fizičku koherenciju, koja treba da postoji mimo bilo kakve podrške, šire, društvene i čovečne, drugim rečima, svega onoga što treba da umanji egzistencijalni nespokoj, ostaje nam malo — tek tužna, depresivna, uplašena duša u zdravom telu. „I šta ćemo sad?“ pita Konstrakta publiku na samom kraju.

U ovom pogledu pesma In corpore sano otvara vrlo širok dijapazon razumevanja i nimalo nije „laka“. Asocijativni, gotovo cut–up tekst, iznet je u sinergiji sa jednostavnim i efikasnim muzičkim sredstvima. Nad čvrstim bitom — otkucajima srca — Konstrakta ritmički izgovara/deklamuje reči, tek ponekada ulazeći u pevani registar. Istovremeno ona se nalazi u dijalogu sa horom koji komentariše i dopunjuje zdravlju okrenutu protagonistkinju.

Okružujuća pratnja koja koristi vokabular trep muzike, pored horskih linija — čas dečijeg, čas muškog, čas elektronski modifikovanog — donosi harmonizaciju, sintisajzerske deonice, gitarski kratki rif, ali i semplove, poput „miserere mei“ u trenutku kada Konstrakta peva o svom nespokoju u ime zdravlja.

Mizerere (Smiluj se na mene) je u istoriji zapadne muzike muzičko rešenje 50. psalma koji se izvodi, između ostalog, u sklopu dramatične uskršnje službe Tenebri, kada su se gasila svetla u crkvi do potpunog mraka. Ti drugi glasovi iz pozadine, pored Konstraktinog vokala, stvaraju enigmatičnu atmosferu (asocirajući možda i na grupu Enigma iz 90-ih), iako je sama produkcija svedena, nimalo blještava, efikasna i u konačnici efektna.

Pritom, kada se sve ovo poveže sa pametno osmišljenim nastupom u kojem Konstrakta, obučena u belu uniformu medicinske radnice, mirno peva dok pere ruke u lavoru (podsećanje na pandemijsku opsednutost higijenom), sa namernim, „koreografisanim“ repetitivnim pokretima, bez viška gestikulacije i ekspresivnosti, dok iza nje protiču raznoliki i precizno odabrani vizuali, dobija se performans koji ima ikoničku težinu ili što bi u ovom vremenu bilo važnije — potencijal za mim.

Ogledalo

Komentari na Konstraktin nastup i pesmu su, posle svega i s obzirom na sve utkane značenjske slojeve, varirali od obožavanja do potpunog odbacivanja; od isticanja umetničke dimenzije ove art–pop pesme, preko ukazivanja na društvenu kritiku koja se u njoj krije, do krajnjeg nerazumevanja i neodobravanja. Za neke, ova pesma umetnički referira na perfomans Marine Abramović „Umetnik mora biti lep, umetnost mora biti lepa” (SKC, 1975), dok je za druge čista, nerazumljiva glupost koja pritom nije ni prava pesma.

Istovremeno, u ovoj numeri susrećemo se sa autoironičnim pop postupkom, u tradiciji beogradske pop i rok scene od osamsetih do danas koji krasi preplitanje refleksivnog i sarkastičnog bez naznaka gde jedno počinje, a drugo se završava. Važno je, stoga, reći da je In corpore sano deo Triptiha koji čine i pesme Nobl i Mekano. U ovom kontekstu, s obzirom na to da se sve tri pesme dotiču nekih vidova egzistencijalnih anksioznosti srednje klase u Srbiji danas, In corpore sano bliže ukazuje na strahove visokoobrazovane, a opet prekarne umetničke zajednice koja je često, pored drugih finansijskih poteškoća, ostavljena i bez osnovnog vida zdravstvene zaštite zbog komplikovane administracije i prebacivanja odgovornosti za uplaćivanje doprinosa između različitih institucija i instanci.

Čini mi se da je upravo zbog ove jake društvene dimenzije trijumfalizam jednog dela javnosti zbog Konstraktine pobede, koje je išlo dotle da je vidi kao predznak pobede nad Srpskom naprednom strankom na izborima u aprilu, skretanje sa teme. Jer pitanja zdravlja i zdravstva, prekarnosti, individualne odgovornosti naspram državnog populizma i indiferentnosti koja su izašla na videlo u protekle dve godine, ostaće i dalje aktuelna i akutna.

Ali, šta je to što se desilo sa pesmom In corpore sano i sa nama samima? Zanimljivo je što na muzičkom planu Konstrakta se koristi sličnim osnovnim vokabularom kao i pesme srpskog mejnstrima: deklamacija, uski melodijski opseg, bit i hook. Setimo se samo da je i pesma Sare Jo i Cobyja takođe počinjala sa ritmizovanim deklamovanjem teksta „Bruji, bruji čaršija“ na dva tona. Sa druge strane, izlaženje iz okvira očekivanja nastupom, medijskom prezentacijom, kao i drugačijim sadržajem ukazalo je i na to da smo kao kultura pristali na puno iskalkulisanih, upakovanih i prvoloptaških stvari. Tako se u stvari u susretu poznatog i neuobičajenog dešava prodor pesme In corpore sano u najširu publiku koja se, potom mobilizuje da veliki deo značenja i tumačenje upisuje sama.

Svakako, doći će i sama Evrovizija, koja se ove godine odvija u Torinu, imućnom, levičarski nastrojenom gradu studenata i radnika. Zemlje će glasati politički i blokovski, u kontekstu rata u Ukrajini, a mi bismo mogli da se setimo da nam je jedna pop pesma, time što je zaokružena, umetnički koherentna i promišljena, u martu 2022. okrenula svoje ironijsko ogledalo prema nama samima — ni boljima, ni gorima nego što jesmo, u kafani, na livadi ili u muzeju.

Osvetlila je jedno duboko traumatizovano i podeljeno društvo koje cinično–defetistički prihvata da samo onaj ko ima para prolazi, da samo onaj ko ima veze dobija, da samo onaj koji je moćan pobeđuje, da samo onaj koji je za sebe pametan preživljava. Pritom je potencijal za imaginaciju i poboljšanje onoga što je već među nama, a pušteno je niz vodu — od još uvek zdrave(?) prirode, preko zdravstvenog sistema do baštinjenih radnih prava — drastično smanjen.

I šta ćemo sad?

Autor: Ksenija Stevanović
Izvor: Konstrakta, egzistencijalna anksioznost i potencijal za mim: I šta ćemo sad? — Masina.rs

Oznake

18 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!
  • “Na člankovima” eee moja Srbijo ;))). Skim ja ovde imam posla ;))).

  • @Andrija

    Kao što si primetio, mi smo tebe ovde kolektivno spalili. Zato ovde više i niko ne piše – dosadio si narodu. Do skoro je se ovde masovno komentarisalo.

    Jako je evrovizijski pljuvati, blatiti, omalovažavati i otrcavati sopstvenu predstavnicu, ostale pesme i druge institucije.

    Ostale gluposti ne bih ni da komentarišem. Da imaš barem malo karaktera i obraza, odregovao bih, kada ti je Vanja napisala “fuck off!”, kada sam ti ja rekao, kada ti je Don rekao … da je dosta. Ubi se čoveče.

  • @Slobodan Todorović
    Slazem se da smo svi Malo Dosadni I mozda Malo preterali sa ovim komentarisanjem I spamovanjem mada je 90% mojih komentara paljenje @Evropljanin, kad je neko paljevina onda je Se tesko suzdrzati..Tako da moje izvinjenje za trabunjanje I spamovanje na clankovima Ali s druge stane, slozices Se da Se poprilican broj njegovih komentara bazira na vredjanju I da je zaista koristio vise puta krajnje neprimerene reci I recenice poput “Ustasa” “Olos” “Izdajnik” it’d it’d koje Se zaista kose sa svim pravilima ovog Sajta..Svakako I’ma pravo na svoje misljenje Al u svemu treba imati meru, mislim da bi bilo najbolje da vratite odobravanje komentara iz ovog razloga a plus jer pojedinci pokrecu razne teme politicke I razne “Neevrovizijske” prirode..Mozda je Tako najbolje Kako SE ne bih narusila etika Sajta jer ovde smo svi zbog jednog (sale na racun lavora Lukasa I slicno) su jedno a gnusno vredjanje posetilaca Sajta je nesto drugo..Cisto rekoh iz najbolje namere.

  • @Andrija

    Samo ti i Vuk. Niko više. O Novaku sam citirao šta su on i njegova porodica uradili, kao i ceo svet.

    Bezbroj ljudi ti je reklo da zavežeš. Slobodan – vlasnik i osnivač ovog sajta – nas je zamolio da se držimo teme. Ti ne šišaš ništa.

    Nije te ni sram da lažeš, da sam ja bio jedini. Išao si protiv svog naroda i sada bi da opereš ruke u Konstinom lavoru. Neće moći ove noći. Provaljen si izdajice ;). Pokajanje ti je spas ;).

  • @Evropljanin
    To si gore prosao zbog vredjanja Novaka..vise njih ti je porucilo da Se sramis 🙂
    Na mene si Se samo ti zakacio najgnusnije me vredjao drugi niko nista..Al ja Sam Jos Gori od tebe, pokusavam deristu nesto da docaram..Samo ti uzivaj…Baj

  • @Andrija

    Ja bih te lepo zamolio da sjašeš sa mene – nisam ti ja jedini rekao da si preterao. I Vanja ti je jasno rekla da si preterao (Citat “Fuck off!”), a i Don. I ostali. Bio sam najistrajniji.

    U tvoja izleganja uopšte ne želim da ulazim. Koji ti je obraz, govori činjenica, da ni na Slobodanovu molbu, da se držimo teme nisi odreagovao, već teraš dalje svoje. Nedovoljno, da si celoj Srbiji pokazao, koliko se (ne) razumeš umestnost, još se ovde ponašaš kao … .

    Od sada ideš na ignore, kao Beobožavatelj.

  • @Evropljanin
    Na moj Nivo ne mozes da Se spustis a ne mozes ni da se popnes jer ja nikoga kao ti nisam vredjao niti Sam ikad ista lose rekao..Srami se zbog svega

  • Na temi o portugalskoj pesmi raspisali ste se o Konstakti. Sad ste ovde razvezali o Đokoviću.
    Uopšte se više ne trudim da „usmeravam“ i kontrolišem vaše komentare. Vaši komentari su vaše lice i ogledalo, ali ako je ikako moguće, držite se teme na kojoj pišete.
    Hvala.

  • @VUK

    Novak je to sam priznao u zadnjem intervjuu i izvinio se ljudima, zbog tih postupaka. Tako da ti ne možeš biti pametniji od njega. On ne mora da se vakciniše, niko nikoga ne prisiljava – ali samim tim i nema pravo, da traži poseban tretman. Znao je u šta se upušta, tako da mora da snosi posledice, umesto da ga njegova porodica poistovećuje sa Isusuom Hristom i krive svet.

    Ko si ti, da meni kažeš da se sramim? Gledaj svoja posla i prvo se edukuj, pa piši.

  • @Evropljanin

    Stidi se zemlje po kojoj hodas, da ti Novaka nazivas antivakserom i da lazes kako bolestan ide među djecu…Novak je fino rekao da postuje svacije misljenje, i ko hoce i ko nece da se vakcinise…Sram te bilo

  • @Andrija

    Ja navodim činjenice i ništa drugo. Ugledan? On, i njegova porodica, su sami srozali svoj ugled, ujedno i ugled Srbije pred svetom, tako da te danas mora biti sramota u svetu, ako se prezivaš na “ić”. Potvrdili su sve postojeće stereotipe o srbima. Čitaj šta piše i ne fanataziraj.

    Za to vređanje se izvinjavam. To je zaista bilo nekulturno, te sam se spustio na tvoj nivo. No, nisam bio jedini, kojeg si isterao iz takta, pa mu je izletela ružna reč.

    Pisao sam ti već cilijardu puta, da nije sporno, ako se nekom nešto ne dopada. To se dešava svakome, na svakodnevnom nivou.

    Poenta je u tome, da si se izrugivao, na najružniji način, što je nedopustivo. Svako može da voli ili nevoli Konstraktu, što naravno može i javno da kaže. Međutim, tu mora biti kraj u civilizovanom društvu. Nekulturno je počinjati svakog dana iznova sa ružnim i podrugljivim prozivkama. Na to niko nema pravo.

    Razgovor sa tobom o umetnosti je, kao razgovor o demokratiji i ljudskim pravima sa Vučićem, tako da tu temu neću ni da započinjem.

    U nekom drugom slučaju si na podrugljiv način pominjao Šabački Vašar, koji je brend grada Šapca. Šabači vašar se prvi put spominjao još u 14. veku, a i u svojoj današnjoj formi je skoro star, koliko i Oktoberfest.

    Bilo bi poželjno, da naučiš da komentarišeš tako, da nema potrebe da omalovažaš druge ljude, institucije ili bilo šta, na bilo koji način.

    I još jedna preporuka … ako ikada bude došlo do mitinga ESC Serbia – predstavi se kao “Beobožavatelj”. Ljudi će te bolje primiti, nego kada kažeš, da si “Andrija” ;).

  • @Evropljanin
    zato sto si me najgnusnije vredjao jer Sam “protiv” predstavnika svoje zemlje a pritom uopste nisam a ti Jos gore pljujes najpoznatijeg I najuglednijeg sportistu nase zemlje…Ajd bre..Ok

  • @Andrija

    Upoređivati Konstraktu, koja nije uradila ništa protivzakonito, sa Đokovićem, koji je antivakser, širi sujeverne gluposti, zaražen ide među decu i ostale ljude, te zahteva poseban tretman … .

    Očigledno je da neke najosnovnije stvari ne razumeš, iako sam se zaista trudio, da ti objasnim. Tako da nemam snage i volje da ti crtam. Što u ostalom mene pitaš? Svi su ti rekli isto.

  • @Evropljanin
    Jel onda imam I ja pravo da smatram da Konstrakta nije za Evroviziju Bez da mislim ista lose o njoj I njenoj pesmi, Bez da me nazivas olosem izdajnikom ustasom Itd..
    Ispada da smo onda u istom kosu tj ti si Jos Gori jer ja nasu predstavnicu na Evroviziji pored licinog misljenja podrzavam, I navijam da Se sto bolje plasira a ti ocito naseg sportistu mrzis I pljujes pa onda meni nesto kazes. P.S ja Djokovica nit gledam nit Sam neki njegov fan Al Po Meni ste opleli Kako Sam dvosmislen I ne znam ti sta a pazi ti to sad..Ne moze I jare I pare..

  • @Andrija

    Obolele antivaksere, koji posećuju dečije i ostale manifestacije, iako znaju da su oboleli, šire gluposti ala “Zagađena voda se može očistiti kroz molitve i pretvoriti u lekovitu”, uz upoređenje te osobe sa Isusom, sa sve nacionalističkom ikonografijom iz devedesetih sa strane rodbine te osobe, ne podržavam – bilo kom narodu oni pripadali. Podržavam samo normalne, savesne i poštene ljude.

    Pošto je ta ista osoba u zadnjem intervjuu ponizno molila za oproštaj, možda razmislim da joj i ja, jednog dana, oprostim.

  • @Evropljanin
    Pljujes sopstvenu zemlju I ne podrzavas I omalovazavas sportistu svoje zemlje.
    U…O :*

  • @Miele

    Novak je trenutno, nakon njegove Australijske afere, kada se inscenirao kao antivakser, koji je, iako je znao da ima COVID-19, išao na javne manifestacije (neke i sa decom), i kada su ga njegovi roditelji i njegov prepotentni burazer Đorđe, upoređivali sa Isusom, puštali nacionalističke pesme na konferencijama za štampu, itd., na Zapadu omiljen, koliko i Putin ;). Tako da … bolje neka njeni drugovi, koji tu učestvuju, i dalje dodaju peškire ;).

  • “In corpore sano” treba maksimalno prostituirati!!! Vece sanse za top3… Ne znam koliko je Novak Ani poznat, ali sa ubacivanjem njega u timu da joj on doda peškir tokom nastupa, na taj način bi bilo ono sa dodatnim što bi još više povuklo ka promociji na samom festivalu!!!???… Duh, telo, opreznost….