Iz mog ugla 2022

Australija 2022 | „Not the same“ iz mog ugla

Sedmi predstavnik Australije na Evrosongu je mladi Sheldon Riley koji će se u 2. polufinalu takmičiti s pesmom Not the same.

Sheldon Riley

Sheldon Riley, pravog imena Sheldon Hernandez, rođen je 14. marta 1999. godine u porodici majke Australijanke i oca Filipinca. Muzičku karijeru započeo je 2016. godine učešćem u australijskoj verziji X Factora, gde je bio deo grupe „Time and Place“, sastavljene od eliminisanih muških solista. Mentorka u tom šouu mu je bila slavna reperka Iggy Azalea, i bend je učešće u emisiji završio već u prvoj „lajv“ emisiji. Kasnije se kao solista takmičio i u šou-programima The Voice Australia 2018. i 2019. i America’s got Talent 2020.

Svoju ličnost predstavlja kroz muziciranje i pevanje. Na muziku gleda kao na najčistiji način za izražavanje svojih emocija, kako bi dopustio sebi da se izleči.

O evrovizijskoj pesmi Not the same rekao je da je inspirisana njegovom životnom pričom. Naime, kad je imao šest godina dijagnostifikovan mu je Aspergerov sindrom. Odrastao je tako što se selio od kuće do kuće, nesvestan svoje seksualnosti, među dubokom religioznom porodicom. Tada je već sebi bio postavio put po kom nikada nije mogao da razume druge ljude, niti da komunicira s njima. Tu borbu sa problemima je utkao u svoju evrovizijsku pesmu Not the same.

Kultura otpora — referendum o republikanskom statusu 1999

Kada je devedesetih godina kročio na političku scenu, tadašnji premijer Malkolm Turnbul uporno je insistirao na tome da Australija postane republika. Zbog toga je 6. novembra 1999. bio održan referendum na temu „Da li Australija treba da postane republika sa predsednikom, kog bi imenovao parlament prema dvopartijskom sistemu modelovanja?“ Iako je većina biračkog tela favorizovala republiku, oko 6 miliona građana je ipak izglasalo „ne“ promeni državnog statusa Australije. Na to je najviše uticala kampanja republikanaca disidenata, koji su podržali kampanju protiv promene državnog statusa u republiku.

Iz našeg ugla

Drama queen

Da, ovaj glas je unikat. Ali, i ptice na grani već znaju da sirovi vokal nije dovoljan. Turobno i apsolutno previše dramatično za moje pojmanje muzike. Ubacivanje sopstvene priče je okej, ali to mora biti vešto odrađeno i ne može se po svaku cenu služiti tom tematikom. Potrebna je emocija, dobro biranje reči, prosto — magija, zato je ovakav tip pesama mnogo teže stvoriti.

Ocena 2

Potrebno je razumeti njegovu ispovest

Od silnih balada koje će se ove godine čuti u Torinu, ova još ispade podnošljiva, slušljiva i sposobna da zadrži pažnju slušalaca. Ovo je jedna prava evrovizijska balada koja treba da ima sve sastojke — gradaciju i moćan vokal prvenstveno, za melodiju to ne mogu da kažem, a i tekst ovako socijalno angažovane balade nije klasičan poziv na odbacivanje od okruženja, već prihvatanje čoveka onakvog kakav zaista jeste. Zbog toga je potrebno njegovu priču razumeti već na prvo slušanje, ako pažljivo neko sasluša tekst. Sve je ovde savršeno.

Ocena 5

Krv iz ušiju

Evo još jedne iz ovogodišnjeg trija pesama o tome kako smo svi različiti, jedinstveni itd. Lično mi takva tematika pesama ne smeta, ali da li je moglo da bude malo kreativnije od refrena koji se sastoji od samo jedne fraze — nismo isti, ne, ne. Pritom, ova pesma nema nikakvu melodiju, ona je samo tu da bi se reklo da postoji, a glavna stvar je da se iskaže moćan vokal. Mene čitava ova priča podseća na hrvatsku pesmu iz 2019, kada je dobar vokal iskorišćen za tri minuta vrištanja. Predramatično, preglasno, predosadno i vrlo iritantno, što se mene tiče. Međutim, pretpostavljam da bi ovo vrlo lako moglo da bude pobednik žirija zbog vokalnih kvaliteta, ali i verovatno nekog zanimljivog nastupa koji je najavljen.

Ocena 2

Trošenje ovakvog vokala na prosečnu pesmu

Strofe mi se mnogo više sviđaju nego sam refren, čiju repetitivnost vadi Šeldonov grandiozni glas. No, sve komplet je prilično zaboravno, te sve čega se sećam posle završetka pesme je not the same, nooo… Ne postoji skoro ništa što je izdvaja od ostalih balada.

Ocena 2

Tamnica

Još jedna pesma iz kategorija „razvaljujem kako pevam“ i „nismo svi isti, poštujmo različitosti“. Mislim da kompozitori uopšte nisu morali da se bakću s pisanjem muzike, aranžamana i sl. Instrumenti su suvišni, jer je ovo pravljeno samo da bi neko svojim glasom „izjaukao“ šta treba da izjauče. Strofe su i „bože pomozi“, dok se refren beskrajno razvlači kao creva. Nikud ovo ne vodi, samo neki zvuk i jauk koji kao oblak lebdi oko nas i nikako da se skloni. Tužno je kad se na kartu autentičnosti ide samo na račun bizarnog ili ekstravagantnog izgleda i nastupa, što će u ovom slučaju biti nedvosmisleno.

Ocena 2+

Pokidao deluks

Obično me ne oduševljavaju pesme ovog formata, ali glas ovog čoveka je bukvalno kakav zvuk bi imalo tečno zlato. Ta boja, raspon i prodornost koja dominira skoro čitava tri minuta bez prestanka, definitivno ostavlja upečatljiv utisak i nemoguće ju je zaboraviti i nakon slušanja pesme. Neobični umetnički pristup u scenskom rešenju realizovan je na visokom nivou takođe, Australija ove godine baš zna šta radi, čini se.

Ocena 4

PROSEČNA OCENA REDAKCIJE: 2,83

Ne zaboravite da i vaše ocene ravnopravno ulаze u ukupnu prosečnu ocenu ove pesme. Ostаvite svoj komentаr i ocenite pesmu u anketi do 28. aprila do 11.00 h.


PROSEČNA OCENA ČITALACA: 2,79

Oznake

13 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Definitivno nije laka pesma za slušanje. Ova balada ima to nešto, ali nije iskazano do kraja.
    Finale da, ali pobeda ili top 10 – definitivno ne.

    Ocena: 3+

  • Ono kad hoces po svaku cenu da pokazes kakav glas imas pa vices 3 minuta jedan isti stih. Prenaporna. Kapiram emociju koja pesma nosi,ali mi je malo too much. Malo prelazi u patetiku.
    Ocena 3

  • Forsiranje teme. Forsiranje glasa. Forsiranje svega živog. Verujem da se većina slaže. A onda pogledamo kladionicu a on na ivici prvih 10. Šta reći? Ne razumem. Ovo nije jedna od boljih balada ove godine. Naprotiv. Mučno je gledati i slušati.
    Ocena za Australiju – tunjava dvojka (2).

  • Shvatili smo, nisi isti, ali brate…. Smarate vise sa ovom patetikom i ovakvom tematikom. Znaci smarate.

    Ocena: 1

  • Australija ove godine ima jednu od jačih, kvalitetnijih balada. Kod mene ova pesma može potpasti pod gruver. Kvalitetna numera, sa iskrenom emocijom i odličnim vokalom. Dirljiva je priča i iza ove pesme…Mislim da je finale neupitno a i tamo će najverovatnije završiti na levoj strani tabele. Teško je prognozirati plasman Ozijima kao što je i mnogim pesmama ove godine. Nema se ovde šta posebno i toliko zameriti sem za mene možda bledog neubedljivog i donekle iznenadnog kraja same pesme. Uglavnom jedna od boljih Australija u njenoj sedmogodišnjoj istorji. Ocena – 4

  • Ne znam šta bih dodao, a da se ne ponovim… Dečko je možda i najjači vokal ove godine, zato od mene dobija dovoljnu ocenu. Kliše nad klišeima, a kao šlag na torti je ovo “majmunisanje” sa kostimom.
    Ocena: 2

  • Numera jeste teska za svariti, tematika tako overused ali ipak odaje neku lepu emociju i kod slusaoca u svakom smislu dovodi do neke reakcije..Pomalo je ravna ali se islo na kartu isticanja glasovnih sposobnosti,i to je sve dalo jedan lepuskast ali tezak paket za sazvakati i prevariti..Tako da reko bih da je razumljivo da ova numera je primer necega sto…nije za svakoga..Ocena 4

  • Ovo je teatralno i izlizano,svakako bolje nego Montaigne prošle godine,ali opet nedovoljno da izazove neki jači utisak,naravno finale je neupitno,plus Australija je to,proguraće ga žiri,ali u finalu će od publike dobiti hladan tuš,kao Don’t come easy 2017(jednocifren broj poena,možda čak i nulu).Biće oko 10.mesta zahvaljujući žiriju.
    Ocena:3

  • Po mom mišljenju teatralno i izlizano. Odličan vokal i korektna pesma ali je tema toliko više naporna da ću pre glasati za neku trash pesmu sa ” la la la” tekstom nego za ovaj “prekvalitet”
    Ocena: 3-

  • Dobijem nervni slom svaki put kada cujem samo početak refrena..
    Toliko iritantan pevač,toliko neprimeren i patetičan tekst,toliko ružna boja glasa,prosečna pesmica,kukanje,jaukanje i jadikovanjee…eto to je sve što sam ja čuo ova 3 minuta..
    Naravno ovo moguće ide u vrh ,jer će žiri kao i skoro svake godine biti u transu zbog Australije,koja svake godine šalje sve lošije i lošije pesme i sve patetičnije,dosadnije,komercijalnije i iritantnije..
    O stajlingu pevača i samoj pojavi da ne govorim,koliko je iritantan.
    Ocena:1

  • Ocena 2
    Sjajan vokal protraćen na prosečnu pesmu i opet ona taktika “Drugačiji sam,neprihvaćen – glasajte za mene kme kme”… Njegova životna priča jeste teška,ali to ne znači da treba da dodje sa prosečnom pesmom,ovako jeftinim prodavanjem poruke i dramom…
    Takodje ići na sve žive žurke u svojim kreacijama za scenu dok su drugi takmičari u farmerkama/trenerci je prepotentno i dokaz da mu je više stalo do šepurenja nego donošenja poruke.

  • Australija – 4
    Obično nisam fan pesama koje su pravljene samo da se iskažu vanserijske glasovne sposobnosti pevača. Takođe ni tema ove pesme ne donosi ništa novo jer valjda smo do sada (bar na Evroviziji) naučili da smo svi različiti i da je to ok. Ali ipak ovaj čovek tako maestralno peva da prosto ne možeš ostati ravnodušan. Svaki ton je na mestu, prelepa boja glasa, pevačke bravure, uverljivost, sve skupa razoružava. Šteta što pesma nije malo bolja i melodičnija. Nisam oduševljen ni preteranom dramatikom praćenom jecanjem prilikom skidanja maske u nastupu ali očekujem da će i to da ispoliraju i pripreme sjajan nastup za Torino.

  • Još jedna generična balada u moru sličnih iako ima sjajan vokal ništa više ova pesma nije ponudila….

    Ocena: 2—