Evrovizija 2022 Pogledi

Zašto smo svesno doprineli politizaciji Evrovizije

Nakon brojnih izazova, kontroverzi, neregularnosti i pritisaka konačno se završilo 66. izdanje Takmičenja za pesmu Evrovizije — sa Ukrajinom na tronu nakon objavljivanja poslednjih glasova.

Ukoliko ste prisutni na društvenim mrežama, skoro je neizbežno da se ne primeti u javnosti izvesna količina nezadovoljstva povodom ovog, a neke od najuobičajenijih tvrdnji (čak i po zvaničnim stranicama EBU i Evrovizije) jeste ona čuvena izjava Mislili smo da je Evrovizija, a ne „politikovizija“, ukucana sa tastatura mnogih internet profila. Da takmičenje i trijumf pobednika ne bi ostali u senci impulsivnih tvrdnji, želimo da se upustimo u dublju analizu događanja, stavljanja dešavanja u kontekste, prisetiti se nekih činjenica i na kraju pokušati da razumemo kako shvatiti ovaj pomalo fenomenski momenat, te zaključiti koliko je takmičenje zaista politizovano, odnsosno koga zapravo treba kriviti za to.

Imajmo na umu da se ovde bavimo konkretno nedavnim zbivanjima na Evroviziji i svako upuštanje u političko-etičke vode je nepristrasne analitičke prirode, s ciljem boljeg razumevanja.

Pre svega, moramo se dotaći same pobedničke pesme Stefania. Ne želimo da kažemo da je kompozicija loša. Naprotiv — u rubrici „Iz mog ugla“ koju sprovodi naš sajt imala je ukupnu prosečnu ocenu 4,67, što je prilično visoko. Međutim, još tada bilo je pomalo teže sagledavati ovu pesmu na istom nivou objektivnosti kao ostale, što zbog trenutnih događanja u Ukrajini, što zbog brutalnog pritiska kladioničarskih kvota da se ova pesma „iznaratira“, tj. nametne kao najbolja, s kvotom koja skoro nijednom nije pala ispod (brutalnih) 30% šanse za pobedu, otkad je izabrana.

Alina Paš, prvoizabrana predstavnica Ukrajine 2022

Suočavanje i sažaljenje

Kontroverze počinju već od samog biranja pesme, budući da je na ukrajinskom nacionalnom izboru Izbor „Kalush Orchestra“ upao kao predstavnička pesma nakon povlačenja izvođača koji je regularno pobedio. Iako se dešavalo u istoriji da se baš u Ukrajini pobednik diskvalifikuje zbog ličnih političkih izbora, pa se uloga predstavnika nudila drugoplasiranima, oni iz solidarnosti obično odbiju ovaj poziv, dok ove godine to nije bio slučaj.

Nemoguće je reći da trenutna politička situacija Ukrajine nije uticala na ljude da glasaju za nju. Dok bi prosečna osoba možda i pomislila da su se strasti oko rata i empatija u javnom mnjenju pomalo stišali za 80 dana, koliko traje rat okvirno, izvesni vidovi favorizovanja nisu izostali, iako su, generalno, minimalni. Primer su emotikoni srca pored imena Ukrajine na kladionicama, kao i ukrajinske zastave prisutne u nastupima drugih izvođača (Island) ili iza scene (Litvanija), što nije nužno zabranjeno, ali pokreće određenu struju glasačke agende podsvesno. Uzvikivanje „Please, help us!“ na kraju ukrajinskog nastupa nije odmoglo tome, zasigurno.

Predstavnica Litvanije nije ispuštala zastavu Ukrajine (Photo: Sarah Louise Bennett, EBU)

Drugo, glasanje po principu koliko se nekome dopada određena država nikad neće biti kompletno iskorenjeno, ali u finalu je zaista prešlo izvesnu meru. Verujem da je tok razmišljanja prosečnog glasača bio sledeći:

Jao, evo Ukrajine. Bre, njima je sad tamo rat, nije im lako sigurno…
Treba im pokazati podršku jer #WeStandWithUkraine…
Da znaju da nisu sami, da da…
Sad ću ja da glasam za njih, sigurno će im značiti…
Nisu ni loši, a evo podržavaju ih i drugi…
Lepo je pomagati drugima uvek…
#StopTheWar…

I tako u principu tridesetak nacionalnih mentaliteta.

„Oh“ prosvetljenje

Ono što nismo videli na takmičenju je koliko je najviših ocena od publike dobila Ukrajina (skoro ni od koga manje od 10 poena), ali ono što smo definitivno videli je jedno prosvetljenje pri objavljivanju pobednika.

Štaviše, verujem da dobar deo ljudi sa ovim razmišljanjem nije predvideo da će ostatak Evrope razmišljati na isti način, i to se savršeno manifestovalo trenutku, ni manje ni više, izvođenja pobedničke pesme počasni put nakon glasanja.

„Pa čekaj… Ja jesam glasao za Ukrajinu iz solidarnosti, ali… Pa kako sad… Pa naši nisu… Oh!“

E baš taj „Oh“ momenat, kada su ljudi shvatili da njihove glasačke akcije imaju i te kakve konsekvence, ogleda se u reakciji publike tokom pobedničke izvedbe. Ukoliko obratite pažnju, publika u areni je bila drastično ’sterlinija’ nego tokom prethodnog dela večeri. Nema aplauza, nema navijanja, nema pevanja, prekrštene ruke krasile su mnoge figure, tek pokoja zastava se vijorila ili uočavalo radosno proslavljanje.

Nema radosti, euforije, oduševljenja.

I tako u jednoj neslavnoj priči dobar deo kvaziliberalista, čije je razmišljanje precizno koordinisano silnim zastavama i heštegovima, lupa šamar u lice vrednostima za koje misle da se najviše bore — a to su jednaka prava i fer šanse za sve, a sve zarad zadovoljavanja ličnog ega, smatrajući da pomažu.

Zadužbina organizacije događaja od minimum 20-ak miliona evra, koji slavi mir, različitost i diverzitet, državi koja propada u ratu, trenutno definitivno nije adekvatna pomoć.

Zašto?

Hajde da razmotrimo zašto je došlo do ove situacije i opravdamo (ne)političnost takmičenja.

Ljubimac iz kraja

Ako ostavimo rat sa strane, imamo jednu interesantnu situaciju. Sa isključenjem Belorusije i Rusije sa takmičenja, Ukrajina definitivno postaje skoro jedini frontrunner, meta za visoke ocene država bivšeg sovjetskog bloka, budući da se ne dele više na dve zemlje od kojih je jedna obično ljubimac publike. Dugo, od preostalih država ovog bloka, u finale je ušao tek izvesni deo, a čak i od njih nekoliko, nemaju svi ozbiljno konkurentne pesme. I ako se pozabavimo kulurološkim glasanjem, nekako je najlogičnije i najizvesnije da blokovski glasovi njihovog bloka pripadnu sada Ukrajini.

Ne treba zanemariti ni više miliona nedavno raseljenih lica iz Ukrajine, uglavnom po državama Evrope, sa telefonskim karticama s čijih brojeva je regularno glasati za (svoju) Ukrajinu.

Dodajmo na to da je ukrajinska pesma ove godine kvalitetna i da se poprilično dopala čak i žiriju; jasno je da je Ukrajina bila ozbiljan konkurent za pobedu sa ovakvom slučajno konstruisanom mašinerijom. Ako dodamo na sve to još i da Ukrajina nikad nije propustila kvalifikaciju u finale i time stekla lojalnost fanova — imamo jedan evrovizijski powerhouse.

Ovo su do sad socijalno-kulturni činioci.

Photo: Andres Putting (EBU)

Pogledajmo žiri…

Ukrajina je završila na visokoj poziciji, ali sa brojem poena koji ne odudara previše od konkurenata sličnog plasmana. Javna je tajna da većina „afera politizacije“ dolaze od strane glasova žirija (1. mesto Severna Makedonija, visok plasman Končite i Džamale, pobeda Austrijanca 2018. zbog rasne privilegije, da navedemo nekoliko…). Ono što se mora naznačiti jeste da deluje da je žiri glasao savesno i sa nešto više integriteta od publike, uprkos mnogo većoj verovatnoći da se desi obrnuto. Štaviše, neki idu korak dalje, pa postoji ideja da je EBU mogao naštelovati ove glasove tako da pogura državu poput Ukrajine. Da li je EBU zapravo stao na put tome ili ne, ostaje diskutabilno, mada smo smetnje u prezentaciji glasova žirija primetili svi, najverovatnije uzrokovane neregularnostima.

Ono što je važno ovde uočiti je da politizacija takmičenja nije bila izvršena od strane organizatora niti žirija. Neformalno favorizovanje jeste bilo prisutno (npr. kadar na ukrajinsku delegaciju nakon druge rekapitulacije), ali nije da su ih promovisali u intevjuu niti postavili odmah iza voditelja tokom pauza u delu nastupa, kako bi ukrajinska zastava izbijala u prvi plan.

Prema tome, zaključak je nedvosmislen: Ako se ova Evrovizija smatra politizovanom, za to je kriv niko drugi do narod koji je glasao. Mi, vi, oni. Iako Ukrajina kao učesnica ima mnogo predispozicija za uspeh, onoliki broj poena od publike nije prirodan i vrlo je evidentno da je većina Evrope glasala za državu radije nego za pesmu, što ne bi trebalo da je poenta takmičenja za PESMU Evrovizije.

Ukoliko ste među onima koji su glasali za Ukrajinu, razočarali se pri njenom trijumfu i sutradan besno pisali po internetu kako je Evrovizija političko takmičenje gde ništa drugo nije važno, sedite i zapitajte se o nekim stvarima.

Šta je trebalo EBU da uradi da izbegne ovo?

Lako je govoriti iz perspektive kad je sve gotovo, ali DA — postojalo je mnogo načina da se ova neprijatna situacija izbegne ili reši na bolji način.

Prva stvar — moramo se dotaći izvesnih nekonzistentnosti u političkom delovanju EBU, teme koja je za njih, čini se, ogroman tabu.

Kao organizator takmičenja koje se diči demokratskim vrednostima, poštenjem i naglašenom apolitičnošću, dešava se sledeće — u trenutku rata jednoj državi se omogućava učešće, dok se druga naprasno diskvalifikuje zbog narušavanja i nepoštovanja vrednosti ovog takmičenja.

Ovo je vrlo nedvosmisleno biranje konkretne strane u pomenutom ratu, i ovde se već napušta balončić apolitičnosti i neutralnosti.

Moramo se osvrnuti na još jednu važnu stvar — ukoliko vojna invazija na suverenu državu iz bilo kog razloga nije po vrednostima takmičenja, a ratno stanje pogotovo, zašto ta politika za određene važi, a za druge ne?

Primera radi, u toku prošle edicije Evrovizije, čak dve države učesnice bile su u ratnom stanju u trenutku takmičenja (Izrael i Azerbejdžan), ali to kao da nikome nije smetalo. Izrael se možda može shvatiti, jer EBU ne želi da preuzme odgovornost za politička delanja države učesnice van svog dometa (mada je i to malo nedopustivo), dok su Azerbejdžan i Jermenija, obe članice i učesnice, te se to EBU definitivno tiče. Biće da postoje izvesni dvostruki standardi — ili smo viđali nastupe samo onih čiju stranu EBU odluči da „apolitično“ podrži.

Drugo, samo učešće Ukrajine na Evroviziji ove godine ektremno je kontroverzno i bilo je donekle predvidivo šta može da se desi. (Pod ovim mislim na ispolitizovanu pobedu jedne države.)

Isključenje ove države s takmičenja još od ranije možda bi bio pametniji potez, bar zbog kredibiliteta takmičenja. Nije pomoć državi u ratu to što joj se omogući da nastupa i pritom sama plaća troškove puta, participacije, nastupa, promocije i slično; to je, štaviše, odmaganje, ako sagledamo neki viši smisao. Ljudi će biti opredeljeni, zaslepljeni i glasaće, i onda, ako slučajno pobedi — dolazi do razočarenja, prezira, pa i mržnje države kojoj to sad zaista ne treba.

Predstavnik Nemačke šalje (političku) podršku Ukrajini

Idealno rešenje bi bilo da je Ukrajina nastupala u finalu u revijalnom delu; dakle, više kao gost. Imali su izbor, imali bi predstavnike i imali bi svoja tri počasna minuta da ih svi vide i čuju; organizacija bi verovatno pokrila sve te troškove umesto Ukrajine, izuzetno dobru promociju bi dobili, kao i poruku, i kao netakmičar sa sjajnom pesmom, sigurno pobrali brojne simpatije na svoju stranu.

Štaviše, moglo se organizovati i dodatno slanje poruka, tzv. open lines, pa bi prihod išao za donacije Ukrajini, dok su za to vreme članovi svih delegacija takmičara zajedno na sceni mogli da izvedu neku wholesome pesmu — kao na primer 1999. godine i Hallelujah, za vreme NATO bombardovanja kod nas. Na taj način EBU je mogao savršeno i da dâ podršku, da zapravo zaista pomogne državi a da ne ugrozi kredibilitet takmičenja i reputaciju.

No, ono što je EBU ipak dobro uradio na kraju je što je dopustio da se takmičenje održi u fer uslovima, koliko je to bilo moguće. Znajući glasove žirija od ranije, mogli su ih naštelovati tako da Ukrajina čak ni sa vanredno visokim bodovima publike ne izađe na 1. mesto — ali nisu, tako da bar na tom polju EBU ima čistu savest.

To što će u narednom periodu dobijati medijski linč zbog ovoga što se desilo, druga je stvar.

I šta ćemo sad?

Ukrajina je pobedila na fer način, tehnički gledano, organizaciji su ruke čiste, vaš favorit nije pobedio i to je sada to. Da li je ova pobeda etički ispravna — malo je kompleksnije pitanje, ali kome to treba pripisati?

Zaključak je da je Evrovizija onoliko političko takmičenje koliko ga mi takvim napravimo.

Dakle, od nas zavisi, a ne od tamo nekih visokokotiranih članova odbora. Fer platfoma nam je data, a nađen je način, ovakav ili onakav, da se ta igrica pređe „na kvarnjaka“.

Prema tome, pobeda Ukrajine nije politizovana „jer EBU i Zapad tako hoće“, već zato što prosečan glasač očigledno nije umeo da shvati šta je poenta takmičenja, zaslepljen izvesnim medijskim propagandama, nažalost. Bar ove godine.

Kao što automobil s motorom na dizel ne možeda radi kad mu se sipa bezolovni, tako ni Evrovizija neće krunisati najbolju pesmu dok glasači biraju omiljenu državu ili nešto drugo radije nego najbolju pesmu.

Veruje se da će interesovanje publike, a naročito angažovanost izvođača, kao i kvalitet pesama, drastično opasti dogodine kao posledica aktuelnih zbivanja.

Podsećamo još jednom, redakcija portala Evrovizija.rs voli i uvažava ukrajinsku pesmu kao kvalitetnu takmičarsku kompoziciju, ali zbog njene ekplozije iz prilično pogrešnih razloga prisutan je u tekstu možda negativniji ton.

46 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Bravo za tekst! Svaka rečenica je na svom mestu i apsolutno sam bio za tu soluciju što se tiče Ukrajine. Bilo bi mnogo pravednije da je tako bilo nego da se svi ,,solidarišu” i da poguraju Ukrajinu da pobedi.
    Ovo je tipičan primer za ,,efekat stada” (bez namere da uvredim one koji su glasali za njih, bez obzira na razloge).
    Lako je pričati sad ,,šta bi bilo, kad bi bilo “. Pobeda Ukrajine se desila, a EBU i ESC kao takmičenje na sebe je bacilo političku ljagu, i to veliku. To je više nego evidentno. To ne može da se ignoriše.
    Trebalo bi EBU kao organizator ESC-a da neke stvari doradio i reguliše, kako se ovakve stvari NIKAD VIŠE ne bi desile. Ovo kvari ugled ESC-a.
    Što se same pesme tiče, pesma jeste kvalitetna, ali smatrao sam da nije pobednički materijal. Više sam kao pobednika video Španiju, čak i našu Konstraktu.
    A za Ukrajinu se naslućivalo da će to biti pobeda iz sažaljenja. Znajte da ti pobednici nikad neće biti pravi pobednici. Tražiće potvrdu u nekom od narednih izdanja na ESC. Živi bili, pa videli. Pravi pobednik jeste Konstrakta (nije što je naša, nego je zaista tako), jer ima hit koji će trajati dosta duže nego ovaj etno-rep. A i mnogo je unikatna, tako da je to razlog više da bude upamćena. 🙂

    Zato, ESC-ovci, pamet u glavu kad sledeći put glasate. 😉

    Do narednog druženja. 🙂

  • @Andrija

    Pročitaj komentar kako treba. Slobodan je želeo da kaže, da nisu samo izbeglice, već i starosedeoci glasali. Misliš da bi Slobodan sebi dopustio da podrži tvoje teorije zavere,
    Kao šef ovog respektabilnog sajta?

    Ljudi su pokušali da ti objasne neke stvari, ali džaba. Zašto ne želiš da ljudi barem tri dana uzastopno misle da si kul lik, već ih prisiljavaš da gaje averziju prema tebi?

    Misli šta god hoćeš, ali te lepo preklinjem da nas ostaviš na miru sa tvojim glupostima.

  • @Evropljanin
    Procitaj Slobodanov odgovor na @Gotivan

    @Slobodan Todorović
    Ja to napisah u vec 102 komentara..prosto mi je neverovatno da neko veruje u to i da je ta teorija realno izvodljiva..Drago mi je da jos neko sagledava stvari dublje i realnije bez obzira na sve..

  • @Gotivan
    Ta ideologija o glasanju izbeglica je delimicno uticala jer da je to postojalo jeste ali izbeglice nisu u 39 zemalja i nisu bas sve izbeglice sedele i glasale na Evroviziji..Plus je u svim zemljama i izbeglica iz drugih zemalja (pa.koliko je Srba Poljaka Rumuna itd po Evropi i ostalih) tako da su u tim zemljama glasali.i vecinski narodi tih zemalja a u svakoj zemlji ima i drugih drzavljana dosta..tako da je ta teoriia malo verovatno ostvariva u realnosti

  • @Gotivan,
    Ukrajina je od publike dobila 12 poena iz čak 28 država! Pa zar stvarno misliš da je u 28 država Evrope TOLIKO izbeglica koje su samo glasale za svoju zemlju?! Pa i 7 poena od Srbije je MNOGO, a mi nemamo ni toliko izbeglica, niti je ukrajinska manjina toliko velika u Vojvodini.
    Dajte, ljudi, budimo ozbiljni…

  • Text je 90% tačan ali ne bih se složio sa autorem oko najvažnije stvari za TVT glasanje: nije prosečan gledalac glasao za Ukrajinu iz svoje zemlje, nego Ukrajinac izbeglica za svoju zemlju a to je drastična razlika u odnosu na ono šta se piše gore

  • @Dejan
    Apsolutno se slažem. Nažalost, ali tako je.
    Ok. Siguran sam. Posle ovog ESC u potpunosti sam siguran da prolazi priča, odnosno priča koja je bazirana na nečijoj žrtvi. Meni je to totalni degute. Iako ne pratim rijalitije, ne zato što se kao i svi gnušam, ali stvarno imam preča posla u životu, naravno da bih pre pogledao ko je pobednik i povezujući šta drugi pričaju, portale itd. bilo mi je skroz čudno da uvek pobedjuje žrtva. Ono, bilo mi je odraz da je narod koji to gleda glup, itd.
    Ali, kad malo bolje razmislim, što bi Dejan rekao, o nekim muzičkim takmičenjima, a tek sad Eurosong, sve mi je jasno.
    Nije narod glup što glasa za žrtve, to nema veze s intelektom, naravno. Već, takvo glasanje je posledica sistemskog straha u kome svi živimo. Ok, ljudi u mnogim zemljama koje glasaju na ESC, mnogo bolje žive, ali strah je jako prisutan i od pre pandemije. Sad pokušavam odrediti neku poveznicu sa društveno – političkim dogadjajima od pre. Pa, bilo ih je – Od Recesije 2008./09. koja se drugačije zove 2. Svetska Depresija, preko terorističkih dogadjaja – od oko 2014. pa na dalje, pa stigosmo i do Pandemije. Da ne navodim sad probleme u pojedinačnim zemljama.
    Sve je to uticalo na razvoj straha kod ljudi, koji je poprimio velike dimenzije. A, u takvom stanju upravo se podržavaju ona lica ili grupe, koji su u nekoj težoj poziciji, tako i u glasanju. Takodje, treba uzeti u obzir da je ESC publika pretežno televizijska publika. Ok, mnogo je fanova, mnogo je internet konzumenata, ali veći deo pratitelja ESC-a su ljudi kojima je dominantan medij još uvek televizija i programi bazirani na strahu, žrtvi, patnji, itd.
    Siguran sam da, kada bi se skupili mi odavde, ma koliko se činilo da neki imaju različita mišljenja, sa tv konzumentima, tek bismo onda shvatili da smo svi ovde suštinski kompatibilni u razmišljenju i vidjenju stvari. Siguran sam da će svaki, prosečan tv konzument reći Ukrajina, bez trunke kritičkog.
    Ok, bilo je tu raznih igara, lobiranje je sasvim legitimno sredstvo u ovoj priči i treba lobirati što više, dok nameštanje nije, a sigurno je da je bilo i toga. Bilo je svega. Ipak, glavni razlog je to što su oni žrtve, a narod voli žrtve. Nek pokušaju sledeće godine sa nekim “superherojem”, kao npr. nekom jako uspešnom i poznatom pevačicom, koja živi u luksuzu, a rastura kako peva i ima kvalitetnu pesmu, sigurno se ne bi izborila za 1. mesto, već bi bila u top 5.

  • @Andrija

    “Imaju smisla”, samo ćeš ti da ponavljaš jedno te isto, dok ljudi ne dignu ruke, od konstruktivne rasprave sa tobom. Vide, da nema nikakve svrhe da produbljuju razgovor, jer nisi voljan da prihvatiš određene činjenice, tvrdiš stvari u koje nemaš uvid i razgovor se i nakon desete potvrde sa strane još jednog sagovornika više ne miče sa mrtve tačke. Ti si uveren da samo ti možeš biti u pravu i niko drugi. Ceo svet živi u zabludi, samo Andrićka zna istinu 😉 .

    Samim tim sam se vratio još jednom iz ilegale. Prvenstveno da se zahvalim Dejanu, na postu. Sve je objasnio. A tebi da poručim i ovaj put:

    Sve si pravu 😉 . Uživaj 😉 . Kucamo se nekom drugom prilikom 😉 – sa zadovoljstvom 😉 .

  • @Dejan
    Te analize koje vi iznosite imaju smisla i svakako da je u realnosti i to postojalo u nekoj meri..Medjutim, u praksi je to sve ipak malo verovatno skroz moguce..Da je sazaljenje i empatija postojala i bila vodilja nekom procentu glasaca jeste ali u 39 zemalja zive vecinski narodi te zemlje plus izbeglice sto Ukrainske sto brojnih drugih zemalja (pa koliko Srba Rumuna Poljaka ima po Evropskim zemljama)..A pesama ucesnica 25..Sanse da u stvarnosti iz apsolutno svake zemlje jedna zemlja bude maksimalno izglasana iz kog god razloga su vrlo vrlo malo moguce pritom igrom slucaja Bas Srbija i pored toga sto ima Ukrainske izbeglice i sto je blizu samo ona nije dala 12 Ukraine..Tako da ja razumem ljude koji pokusavaju da raznim analizama i iznosenjima ublaze i gurnu prasinu pod tepih,i u sustini price i imaju smisla ali kad se sve okolnosti uzmu u obzir i saberu,to je sve tesko izvodljivo u stvarnosti..previse je tu stvari, da bi bas sve bilo slucajno..

  • Sjajan tekst, Slobodane. Jako me raduje da je na zvaničnom Esc portalu u bilo kojoj zemlji, a posebno u Srbiji, izašao ovakav članak i jako mi se dopadaju nepristrasni komentari. Ima nade za nas. Čak i komentar od @Evropljanina, ma posebno njegov. Stvarno objektivno nema šta.
    I trebamo se učiti na greškama.
    Moje mišljenje je uvek da je istina na sredini, što čini ovaj svet i zanimljivim. Svako je u pravu u svojoj realnosti sa svog stanja svesti. Pobedi onaj, čija je želja za pobedom jača. Kod Ukrajinaca i Švedjana se videla nenormalna želja za pobedom. I još da se stvarno ESC održi u Švedskoj, to bi bilo potpuno ostvarenje njihovih snova, van politike. Mada, ako trebam da izaberem stranu, što nikad ili baš retko kad činim, onda ću uvek izabrati Švedsku, jer je istorija njihovog predstavljanja na Eurosongu za mene najbolja. Oni stvarno žive Eurosong. Ali, to nije tema.
    Da ne dužim, mislim da su se gledaoci sažalili, kao što se sažale nad ovim našim rijaliti učesnicima, a žiri je svakako ima odredjenih benefita da glasa za Ukrajinu. I onda, dogodilo se šta se dogodilo.
    Ono što mi se niti malo ne dopada jeste što i na Eurosongu i na televiziji i u Europi i van Europe i u svakodnevnom životu, toliko pali taj model žrtve da je to neverovatno. Zato je sve na ovom svetu mnogo gore od onoga što bi moglo biti. Najlakše je biti žrtva, da svi obigravaju oko tebe i vući sve druge sa sobom u ponor. Kad se veći deo populacije bude ponašao iz energije ljubavi i zahvalnosti, biće sve mnogo drugačije. Neće biti idealno nikad, hvala Bogu šta će nam onda život,ali će biti mnogo, mnogo, mnogo, mnogoooooo bolje.
    Živeli svi i ogroman pozdrav i sva sreća.

  • U startu se izvinjavam zbog malo dužeg posta ali verujem da daje neke odgovore, pa ko želi neka čita. 🙂

    Odličan tekst i vrlo interesantna tema za dublju razradu koja se može povezati i sa generalnom temom televotinga o kojoj je već u više navrata pisao i Slobodan a i svi ostali smo diskutovali.
    S tim u vezi bih izneo svoje mišljenje o tome zašto svesno doprinosimo politizaciji Evrovizije što bi takođe mogli nazvati Zašto svesno doprinosimo “emotizaciji” Evrovizije.

    Evo da objasnim ovu “emotizaciju”.

    Prvo, da naglasimo da su glasovi žirija, kom se često spočitava da je namešen, stavili Ukrajinu na četvrto mesto. Dakle da glasa samo žiri, kao nekada davno pre na ESC, Ukrajina ne bi bila pobednik. Dakle, Ukrajina je pobednik televotinga i to sa enormnom marginalom koja nikad do sada nije zabeležena, a usudio bih se reći da se neće ni ponoviti. Od 39 zemalja, publika u njih 28 je Ukrajini dala maksimalnih 12 bodova, osam zemalja je dalo 10 bodova, dve zemlje 8 bodova i Srbija najmanje ali ipak visokih 7 bodova. Dakle, čak i u Srbiji se masovno glasalo za Ukrajinu (što se nigle u mediji ne spominje) jer za 7 bodova tj. četvrto mesto televotinga treba velika podrška. Ako na stranu stavimo teorije da su svi ti glasovi lažni, izmišljeni, namešteni jer nisu, možda će nekome biti čudno da su ljudi zaista toliko mnogo glasali za njih, ali takva je realnost. Zaista.

    Ne znam koliko vas, izuzimajući Evropljanina koji živi u Zapadnoj Evropi, je od 24. februara imalo prilike da poseti neku evropsku zemlju konzumira svakodnevno njihove medije i duži period bude deo društva. Ako jeste onda je lakše razumeti, a i ako niste opet moramo razumeti kolika je proukrajinska kampanja prisutna i koliko proukrajinsko raspoloženje vlada u svim tim zemljama praćeno dodatnim strahom od ruske invazije. Enormno. Ko je toga svestan automatski otklanja malopre spomenutu teoriju o nameštanju televotinga.
    Dakle, ljudi saosećaju sa patnjama ukrajinskog naroda i zato su glasali za Ukrajinu. Imaju izuzetno izražene emocije oko svega što se dešava na tlu Evrope i saosećaju s tim.

    E sad da se vratim na ono s početka – doprinosimo “emotizaciji” Evrovizije. Kako? Zašto? Zar ne glasamo za najbolju pesmu?

    Pa jednostavno, uvek tako radimo. Samo do sada nismo imali toliko ekstremnu situaciju da veliki broj ljudi masovno saoseća oko iste stvari u svim zemljama. Nikada do sad na nivou Evrope.
    Ali da, itekako jesmo imali takve situacije lokalno na raznoraznim ostalim nivoima.

    Ne znam koliko ste pratili Melodifestivalen na kom su prošle godine televoting osvojili Tusse (ukupni pobednik) a ove Anders Bagge (ukupno je tek zahvaljujući žiriju pobedila Cornelia). Tusse je osim što je pobedio osvojio maksimalne poene od svih glasačkih kategorija što se takođe nikad pre nije desilo. Obojica su osvojili tolike glasove publike jer su osvojili srca i naklonost glasača svojim bićem i pojavom. A tek onda su ljudi rekli “pa ok mu je i pesma”. Tusse tužnim detinjstvom, izbeglištvom iz Konga itd, a Anders, da ne dužim sad, čitavim nizom svojih pozitivnih delanja koja ga čine jednim od omiljenih javnih ličnosti plus suočavanjem sa strahom od scene koji je svaladao zaplakavši u polufinalu MF pa su ljudi masovno saosećali. Do kraja oba MF karavana, oni su pridobili toliku ljubav i naklonost publike da čak da su do finala povukli pesmu i poslali 3 minuta tišine, opet bi pobedili. Dakle, isti ti ljudi su sada saosećali s Ukrajinom i zato glasali za nju.

    A ovaj švedski primer jer samo jedan od mnogih koji se javlja uvek kada imamo uključene glasove publike kako u rijaliti emisijama, tako i u talent show emisijama, na nacionalnim izborima i svim ostalim sličnim formatima. Pokrene se glasačka mašinerija a publika glasa vođena EMOCIJAMA tj. glasa za onoga s čijom pričom se identifikuje ili saoseća. E sad, ako se zalomi da je to ujedno i najbolji pevač, ili najbolji rijaliti igrač ili najbolja pesma – super, tim bolje. Ako se ne zalomi, dobijemo ovu situaciju.

    Primera ovakvog masovnog glasanja za najdražu osobu, tužnu priču, dobrog dečka/devojku imamo na stotine. Skoro uvek kada se uključi glasanje publike. Samo što u nekim emisijama ne bude niko ko se ekstremno izdvoji, ili ih bude par jednakih, pa to ne bude toliko očigledno. U ovoj subotnjoj emisiji smo imali jednog druga iz razreda koji se izdvojio patnjom kroz koju prolazi i sa kojim svi saosećaju. Ekstremno, jer ovakvu ekstremnu situaciju (ne mislim samo na rat već i na masovnu solidarnost prema samo jednoj strani u ratu) nismo ni imali nikad od kada imamo televoting na ESC.

    Eto, to je moje viđenje toga koliko je cela situacija politička, a koliko je zapravo emotivno-solidarno-ljudska, ako mogu tako da je nazovem.

    I da se vratim na sam tekst, da li je EBU mogao to da predvidi? – Da mogao je svakako.
    Da li je mogao nešto da menja kako bi sačuvao integritet muzičkog takmičenja i kako? – Ne znam. Videli smo da nije.

    S nadom da ovakvih ekstremnih situacija više nikada neće biti vraća se i nada da će se u narednim Evrovizijama glasačka mašinerija vođena nekim novim aktuelnim pričama koncentrisati na neke druge favorite publike.

  • Sad jos da Ukrajina Verku Serducku posalje ove godine na Miss Universe, pa ce Ukrajina mozda i tamo pobediti ove godine…lol

  • Dragi ljudi, Pesma Evrovizije će postojati, sve dok bude postojala televizija. Kada televizija nestane, ona će nastaviti da živi negde drugde. Možda na nekom budućem Netflixu.

    Pesma Evrovizije je kroz te 66 godine preživela mnoge ozbiljne krize. 1969. su, primera radi, zbog lošeg sistema glasanja, pobedile 4 zemlje. Mnogi su se ljutili, pretili da će odustati zauvek – vratili su se svi pre ili kasnije. Pesma Evrovizije živi i dan danas. Šarenija, glamuroznija, svestranija i bolja nego ikada pre. Ima još mnogo štošta da se doradi i doradiće se.

    Svi smo saglasni da je ovo najnepovoljnije, što se moglo desiti. Pitanje je samo kako sada postupiti. Pustiti nekoga da pobedi, iz sažaljenja, nikada nije dobro. Ja ne puštam ni dete da me pobedi u kartanju ili u Čoveče, ne ljuti se, itd. 😉 .

    Možemo mi sada razglabati do pamtiveka zašto, kako, ko … džaba. Sledeći festival se neće održati u Ukrajini. Šta god ko tvrdio – neće. Gde? U kojoj areni? U kojim hotelima da borave takmičari? Hoće li se Rusija vratiti na sledeće takmičenje? Nije da ne bih voleo sve to, ali taj scenario je nemoguć.

    NekiTamo, Andrija, Crnogorac, Dejan, Vanja, RSSA, Avatar … i ostala ekipa, ja vas sve pozdravljam i čitamo se nekom drugom prilikom. Prošle nedelje u ovo vreme smo još živeli u nadi, sada post evrovizijska depresija kuca na vrata 😉 . Ilegala 😉 .

    Insieme, unite, unite, Europe ! ! !

  • @Slobodan Todorović
    Zalili su se emiteri Crne Gore i Rumunije EBU zasto im glasovi nisu uracunati onakvi kakvi jesu i zasto je Rumunija dala 12 Ukraini umesto Moldaviji kakav je bio glas Rumunije..A Iz Crne Gore se zale jer im nije jasno zasto je njihovo glasanje okarakterisano kao neregularno..
    A inace,
    Pohvale za sagledavanje i komentarisanje,tvoje tekstove stvarno vredi procitati..Pozdrav

  • Sve sto je ovde napisano je istinito od slova do slova. Svaka cast autoru.

  • Svaka čast za tekst. Ovo je umetničko delo samo po sebi. Sviđa mi se ideja da je Ukrajina trebala da nastupa u revijalnom delu. Možda je upravo to rešenje za depolitizaciju Evrovizije. Trebala bi da postoji nekakva komisija, koja bi odlučivala o tome da li politička situacija u zemlji može značajno da utiče na ishod takmičenja, i na osnovu toga isključivala te države ili ih puštala u takmičenje u revijalnom delu, uz mogućnost glasanja za njih u znak podrške ali bez uticaja na ishod takmičenja, pa ko hoće nek izvoli. Kao primer neznačajnog uticaja na takmičenje bih uzeo Izrael, ili recimo umešanost pojedinih NATO država u sukobe na Bliskom istoku.

  • @DelTORRO,

    U velikom delu sam apsolutno saglasan sa tobom. Ovo što se dogodilo je (možda) erupcija svega onog lošeg što se kumuliralo prethodnih godina i zbog nereagovanja i neadekvatnog kažnjavanja.

    Ne slažem se, međutim, da je došao kraj ovom takmičenju, ali je poslednji trenutak da se neke stvari promene. Nije ovde mesto da širim temu. Da dodam još i da odgovornost za sve što se događa u proteklom periodu (ne mislim samo na ovu godinu) delom snose i nacionalni emiteri koji imaju pravo glasa u tom EBU, mogu da se bune, da reaguju na neki način, ali to ne čine.

    I da odgovorim nekim pojedincima ovde — sve što smo mislili i hteli da kažemo, rekli smo. Za onog ko ume da čita i da tumači, ko ima širinu, vrlo je jasno. Ne povodimo se za površnim (ne)zadovoljstvima i interesima samo naše države, već gledamo širi kontekst i dublji smisao. Za nas neke ovo takmičenje je iznad svih Joksimovića, Sara Jo, Končita, Kaluš i Zdob ši zdub orkestara, verovali ili ne.

    Na kraju, citiraću ovde svoju objavu sa svog Fejsbuka koju sam napisao na dana finala:

    „Toliki su euforija i uzbuđenje zbog Konstrakte i finala Evrovizije, da se najviše pribojavam ne neispunjenih očekivanja već naših reakcija u slučaju neispunjenih očekivanja. Ne bih da vam rušim Sneška, ali poznati smo po dvostrukim aršinima. Eventualno razočarenje iznedriće zaključke da je Evrosong najgore moguće pedersko političko šund beznačajno takmičenje na kojem se ne ceni vrednost i umetnost, koju smo mi Srbi, odgajani, jelte, na umetnostima Baha, Šopena, Monea i Getea, ponudili toj izvitoperenoj Evropi koja, sram je bilo, to nije umela da prepozna. S druge strane, pobeda bi bila najveća i najznačajnija stvar na najprestižnijem muzičkom takmičenju. Zaboravljamo da su sve sadašnje i buduće Konstrakte samo sporadični incidenti ovog društva iz kojih nikad ništa ne naučimo, već ostajemo Srbistan zagledan u Zadrugu. Ako nam je ova zabava zaista važna, budimo smerni i jednako dostojanstveni u pobedi i u porazu.“

  • Mislim da je sada kasno za bilo kakvu raspravu koja je vezana za ovu temu. Šteta je napravljena (ne govorim iz ugla nezadovoljnog navijača) , posledice mogu biti ogromne. Mislim da je sada vreme da pričamo o uzroku. Zašto? Zato što ne mislim da je ova godina izuzetak. Mislim da se duži niz godina radi na nametanju mišljenja, muzičkog ukusa i površnog rasuđivanja. Ako je neko protiv, u bilo kom smislu, iz bilo kog razloga, momentalno je etiketiran kao neko ko širi mržnju i tako se dovodi u situaciju da se svaka njegova izjava ne poštuje, čak i ne sasluša. Nije Ukrajina prvi “ovakav pobednik. Tako je pobedila Austrija, tako su Ruskim predstavnicima zviždali već nekih 10 godina (ljudima kojima je kao i svima ostalima Evrovizija san, koji nema veze sa političkim aspiracijama). Pritom odmah želim da se ogradim od bilo kog komentara tipa “homofob”, “rusofil”…..
    Niko se ne služi stručnim preciznim komentarima (kompozicija, savremenost kompozicije, kadriranje nastupa, smisao nastupa… ) već dosta površnim. Smatram da je posle ovogodišnjeg izdanja Evrovizija zvanično izgubila status koji je imala i iskreno mislim (iako veliki fan koncepta koji pre svega utopijski i Evrovizije same po sebi) da je došao kraj ovom takmičenju. Osim ako se nešto suštinski me promeni. To jest pravo na debatu je ključno. Jer čak i strana koja sebe naziva slobodoumnom i pozitivnom ne da drugoj strani da kaže svoje mišljenje, ima svoj ukus, svoj stav po pitanju bilo čega što je vezano za neku od škalljivih tema.

  • Pozdrav svima iz Ceske.

    Nisam htela da komentarisem, ali kada sam procitala clanak i vase komentare ipak hocu i ja da napisem svoj pogled.

    Recimo si iskreno da na svakom pobedniku kad to nije “taj nas favorit” trazimo “greske i konspiracije” zbog kojih je pobedio. Nekada se one ne muzicne razloge vide vise, neka manje, ali vidimo ih svi.Ove godine su toliko ocigledne da vise ni ne mogu biti.
    Mislim da se svi slazemo da ukrajinska pesma nije losa. I mozda i tu je mali problem. Kad bi pesma bila totalno losa i pobedila bilo bi svima jasno. Ovako se taj pravi razlog pobede malo sakrije iza kvalitet pesme i pevanja (isto je bilo napr. kod Conchite da se ne lazemo da je ovo prvi put).

    Meni Stefania mnogo lici na proslogodisnji Shum i taj mi se vise svidja. Ali niti jedna od ovih pesama mi nije omiljena i necu je slusati posle takmicenja. Sa obzirom na ovo kod mene Ukrajina moze do TOP 10, ali to je sve.
    Sa druge strane ni jedna od onih 40 pesama nije bila o mnogo bolja nego ostale. ( Kada su ne takmicarske pesme i izvodjaci (Sad mislim Lauru i tu prvu pobednicu iz Italije) bolji od takmicara to kaze o kvalitetu mnogo) Meni su bile sve pesme oko proseka, neke iznad neke ispod, ali niti jedna koju bih videla kao potencijalnog pobednika. I to je za mene sledeci razlog za pobedu Ukrajine.

    Zasto je Ukrajina dobila toliko glasova od ljudi? Mislim da smo opet videli taj “efekt mase ljudi”. Puno ljudi je glasalo za Ukrajinu, jer “sused ili drug” je takodje glasao za njih da pokaze na kojoj strani stoji.
    Mozda sam vec navikla na ovo jer kod nas je to kao neki novi sport, ali meni su bile cudne u finalovom delu druge stvari: Probleme sa vezom ( naravno moze da se desi) ali 3x? I druga stvar kada su objavovali glasove publike, te pauze kod zadnih 5 ucesnika su bile preduge, mozda su hteli da urade atmosferu, ili…)

    Konspiracije na stranu. Sta uraditi da bi pesma opet bila taj pravi pobednik? Kad pogledam na nas kao na ljudi, onda je odgovor nista. Nemozemo da promenimo neki sistem kad je greska u nama ljudima. Kazemo da smo demokrati da smo bolji od onih drugih (bilo ko su oni) ali jednima nesto zabranimo i drugi sto rade iste lose stvari mogu sve? To nije dobar nacin. Nista na svetu nije samo crno ili belo. Sve je sivo i povezano zajedno, samo mi smo to zaboravili.

    Kad bi stvarno imala pesma da bude pobednik, morali bismo samo da je slusamo. Da glasamo samo za zvuk pesme i ne znamo niti pevaca niti zemlju. Ali iskreno, ko bi pratio takvo takmicenje?

    Situacija je takva kakva jeste, mislim da Ukrajina nece biti domacin. I ako domacin budu Britanci, onda mi je zao Sama (nije mi se svidjela njegova pesma). Ali mogao da bude regulerni pobednik i dovesti Euroviziju u UK, ali ovako…

  • Sad citam na holandskoj i belgijskoj stranici da su dokazi prisutni da se ziri iz najmanje 6 zemalja medjusobno dogovorili o rasporedu bodova. Detalji isto napomenuti.

  • Posto toliko hvalite ziri, hocete reci da je opravdano to 11. mesto sa 87 poena i to sto smo od 25 zemalja dobili nule? Taj ziri koji od Zeljka Joksimovica bukvalno srozava Srbiju samo tako.

  • @Beobožavatelj
    Pa upravo je i to poraz za samu Evroviziju i sav aspurd da se naredna odrzi u zemlji koja uopste nije pobedila na prethodnoj..Pravi se preveliki cirkus od jednog muzickog takmicenja..

    @Evropljanin
    Ako vec citas strane novine i kriticare i analiticare pogledaj sagledavanja nekih od stranih (npr britanskih francuskih i slicno) analiticara vezano za sramnu pobedu Ukraine na ESCu ove godine da ne bude posle Andrija jedini trabunja nesto.

  • @Crème de la crème

    I sad neko da prećuti ove laži i gluposti? Još da se nađe neko da mi kaže da ne prihvatam “tuđe mišljenje”? Ovde se ne radi o mišljenju, nego o podmuklom, zlonamernom i bezobraznom spinningu.

    Konstrakta je imala bezbroj odličnih članaka, od Washington Post, preko Frankfurter Allgemeine Zeitung, do mali milion internet članaka. Žurnalisti pišu neskrivenim divljenjem o Konstrakti. Zašto bi francuski novinar od 40 takmičara izdvojio baš neku tamo umetnicu iz siromašne Srbije, da je pohvali i da joj da vetar u leđa? Ispod njenih videa, od Pesme Za Evroviziju, preko intervjua, proba, do finala ima takođe niz pozitivnih komentara stranaca.

    Kam lepe sreće da bi komšiluk i rasejanje mogli da nam obezbede 5. mesto. Eh, gde bi nam bi kraj. Ne bi Nevena i ostali bili 18. svake godine.

    A i šta se tiče rasejanja, tuđeg, a i našeg. Mnogi ljudi tamo žive već u trećoj, petoj generaciji, tako da su deo društva, pa slika glasanja nije iskrivljena nimalo.

    Pesmu ne treba upoređivati sa “Shum”, jer su potpuno različite. Ne bih ni želeo da u osporavam uspeh one druge. A da su obe bile hitovi, jesu.

    Najteže je biti prorok u sopstvenom selu. Pogotovo u nas srba.

  • Realno mi nemamo razloga da se žalimo na glasanje. Završili smo 5 kao Go_A prošle godine s tim što je “Shum” bio daleko veći hit od “In corpore sano”.
    Srbija nije dobila ni jednu 12-ticu a da nije exYu zemlja ili neka gde ne živi puno Srba.
    Pogledajte komentare ispod srpskog finalnog nastupa, jako malo komentarisu stranci. Nije puno slusana ni na Spotifiju. Ni prici proslogodisnjoj Go_A.
    Srbija bez exYu i dijaspore je ništa a žiri nije bio lud da nagradi “Taši, taši, tanana” . Umetnica je imala više sreće nego pameti.

  • Ne zaboravite: ove godine Marcel Bezençon Award (3) ove godine pripalo Velikoj Britaniji, Svedskoj i Srbiji. Ukrajiji nit jedan, dok skoro svake gadine barem jedan ode pobednickoj pesmi/zemlji…

  • Ovo je poraz Evrovizije i EBU mora odmah nešto da preuzme. Jedna od tih mera da se organizacija Evrovizije dati drugome. Među mogućih domaćina je i Srbija, ali malo je verovatno da će dobiti organizaciju pored Španije i Velike Britanije. Jedino tako se može sprečiti politizacija Evrovizije i vratiti u normalnim tokovima. Ukoliko se to ne desi, ugled Evrovizije biće narušen i biće problematičan svakog puta. Sa druge strane, jedna država koja je u blizini ratišta isto tako koristila politiku i dobila mnogo glasova. EBU treba da dobro razgleda tekstove kompozicija pre da dozvoli učešće. Što se tiče naslova ovog članka, Srbija nije pridonela da se desi ova ˶politička lakrdija˝ ni sa čim i nije svesno učestvovala.

  • Glibovac je spreman da preuzme domaćinstvo od Ukrajine!
    Fun Fact: Srbija je bila lažni pobednik na Family Show -u koji je održan par sati pre velikog finala…

  • @Lazar

    Verovao ili ne, ali zaista nije bilo namerno, kada sam ih u prvom postu izostavio 😉 . Da, birao sam reči “ako želiš”, u drugom postu. Lepo si to primetio, svaka čast, tako da ti ta ikonica sa monoklom, odlično pristaje 😉 . Ali hajde, istina. Izrael takođe pripada toj grupi, iako priznajem da mi je žao, što ih moramo tu svrstati.

  • @Evropljanin
    pa zanimljivo je da si baš Izrael odlučio da isključiš iako je i u tekstu na veoma fin način pomenuto samo malim delom da Izrael zaslužuje istu sanckiju kao i Rusija i ostale zemlje koje su dobijale sankcije… A što se tiče gde je rečeno da si “objektivniji”… Pa između redova to napomeneš. Izvinjavam se ako je to bilo konfuzno. Samo ostavlja malo gorak ukus u ustima kada primetiš da neko spinuje… Primera radi, i u ovom odgovoru si izjavio “ako želiš možeš i Izrael uvrstiti u te diktature” i dalje se ograđuješ da kažeš da Izrael zaista pripada toj grupi zemalja…. Mislim, možda neki ljudi mali više čitaju subtext i nedostatak reči koliko i same reči koje se koriste, ali eto… Čisto nešto što sam primetio.

  • @Lazar

    Gde ja kažem da sam “objektivniji”? Spinning. Čak dole navodim, da nisam stručniji, jer pratim dugo.

    Nisam naveo “sve” diktature Pesme Evrovizije, niti mi je bila namera da ih sve navedem. Jedan izbor, a “…” znači da ih ima još. Ako želiš, možeš i Izrael tu svrstati.

  • @Evropljanin

    Momak, uspeo si da navedem sve zemlje u kojima ima diktature osim jedne, najbitnije za ESC jer njihova kompanija je glavni sponzor medijskog prenosa – Izrael. Izrael decenijama vrši genocid, ali je to oprošteno zbog čega? Prosto budi više objektivan ako već tvrdiš da si “objektivniji od ostalih ovde”. Pozdrav.

  • @Evropljanin
    Kao sto rekoh ja to dodajem,jer se uzdam u to sa su ljudi razumni i da imaju dovoljno razuma da razmisljaju dal je nesto realno i izvodljivo i da uopste sagledaju siru i pozadinsku sliku necega…
    U tekstu je lepo opisano i predvidjeno razmisljanje kojim se ljudi generalno jesu vodili u nekoj meri..Ali da se u svim zemljama ucesnicima svima bas najvise svidela Ukrainska pesma ili da su milioni izbeglica sirom sveta sedeli i gledali evroviziju i glasali…Hej..Hej..:) Uostalom ja bar istricem nesto i imam neke argumente ti nisi naveo nista sem sto si rekao da verujes u ovo sto sam upravo opisao..

  • @Andrija

    Strahinja navodi, da su ti ljudi glasali ( i iz kojih razloga). Ti tvrdiš da je namešteno. Ali pustimo mi to, da ne pokrenemo još jednu raspravu ovde.

    Ja Pesmu Evrovizije pratim mnogo duže 😉 , što naravno ne znači da sam zbog toga stručniji. Pričaćemo jednog dana, na mitingu – Bože zdravlja 😉 .

  • EBU je menjao glasova žirija kako njemu odgovara, dok je glasove publike uzimao od prvih, nekoliko država i davao ih Ukrajini, tako su ih udvostručili (jer je ta pesma dobila oko 200 poena, dok je ostatak naknadno dodat od drugih).

  • Slazem se. Prosto je bilo prorodno da ce Ukrajina privlaciti daleko vecu paznju medija nego druge zemlje . Siroke narodne mase imaju potrebu da ispoljavaju saosecanje jer se valjda tako osecaju boljim ljudima. Tom logikom je Ukrajina bila drugar iz odeljenja koga je jedan drugi decko iz odeljenja pretukao. I onda je nekako popularno da ga ostali pidrze.

  • @Evropljanin
    Pa naravno,moji argumenti se u mnogome slazu sa tekstom samo ja dodatno napominjem i neke druge stvari koje su stvarno ocigledne..Kao brate volim ja ESC pomno ga pratim vec 15 godina al nisam ovca brate prijatelju..
    (Jesam posto sam glasao za Australiju nadajuci se da i ostali ljudi glasaju za pesme i nastupe koji im se svidjaju al ne bi nista od tog posla..)

  • @Andrija

    Da sam ja na tvom mestu, ja bih sada svaki dan, pod svaki članak koji se objavi, Jovo nanovo navodio sve te iste argumente. Možda te ipak poneko nije razumeo, pa ti ponovi to svaki put iznova, sve do sledeće Peme Evrovizije 😉 .

  • Sjajan tekst..odlicno sagledavanje stvari..
    Ja bi samo napomenuo jos jednom, da li zaista mislite da je realno da su narodi svih zemalja izglasali Ukraini 12 i 10 poena? Okej ima izbeglica po nekim zemljama, al nisu sigurno oni svi do besvesti glasali na Evroviziji (Nije kao da svaki covek na svetu prati ESC) plus u svakoj zemlji glasa i narod te zemlje koji je vecinski..to je prosto nerealno i malo verovatno cak i u teoriji da je tako nesto moguce..Meni to smrdi da se jednostavno htelo Rusima nabiti na nos da su svi na Ukrainskoj strani jer zanimljivo je da smo samo mi dali manjii broj poena (Samo mi) a mi nismo uveli sankcije Rusiji,pa nasa podrska Ukraini je verovatno diskutabilna..Svakako da smo ocigledno svi kompetno doprineli ovoj situaciji..kaze mi prijatelj koji je bio u Areni u delegaciji na Eurosongu sinoc (a evo to je i ovde ispisano)a.to je da su se bas svi smorili i bili razocarani i smoreni i to je ono sto ja pokusavam da kazem svo vreme nije toliki problem sto je ta pesma i drzava pobedila al problem je pod kojim okolnostima i na koji nacin i u kom kontekstu..a ljudi su razocarani jer zele nepoliticko takmicenje i glasanje a evo kako je i u tekstu zagledano.ocigledno sami ljudi doprinesu narusavanju ugleda i kredibiliteta samog festivala.

  • Isključenje Rusije je bilo pravilno, baš kao i Belorusije prošle godine. Agresora i žrtvu se ne sme tretirati jednako. Svako zdravorazumen će u tom slučaju birati stranu. I da je Rusija učestvovala – kako bi bili primljeni u areni? Zar bi neko zaista želeo to da doživi?

    No, slažem se, da bi nastup Ukrajine u revijanom delu bio dobro rešenje.

    Živimo u politički napetom vremenu. Diktatura ima bezbroj. Turska, Azerbjedžan, Rusija, Belorusija … ima i država poput Mađarske, Poljske, Srbije … gde je stepen demokratije takođe upitan.

    EBU je u nezahvalnom položaju. Na kraju ispašta publika. Mi to najbolje znamo, jer nas nije bilo 12 godina na Pesmi Evrovizije.

    U Ukrajini se taj festival zasigurno neće održati. Nije prvi put, da druga država organizuje ovaj festival.

    Sve u svemu ostade nam neki gorak ukus nakon Pesme Evrovizije 2022. u Torinu. Nikada nećemo saznati, šta bi bilo, kad bi bilo. Gde bi otišli ti glasovi, da su ljudi zaista glasali za pesmu, umesto za zastavu.

  • Tek sad vidim da smo mi zapravo dali najmanje poena Ukrajini u finalu. Od istocnih zemalja (ne racunam ex-yu) jedino nam je kiparski ziri nam je dao poene i hvala im na tome.

    @mrzeci
    Dobro si to zakljucio, bunimo se sto je zapadni blok vratio ziri umesto 100% televote-a, a oni ispadose na kraju najpravedniji i umeju da te nagrade kada treba.

    A za Grcku, Bugarsku i ostalu ekipu nemam reci. Pitam se samo kako taj famozni grcki ziri nikada nije bio sankcionisan kao ovih sest zemalja iz 2. polufinala, jer grcki ziri postaje godinama mozda najvise ispolitizovan od svih, dali Azerbejdzanu 12 poena jer je Grk pravio nastup, prosle godine isto tako Moldaviji jer je Grk pisao pesmu, sa Bugarskom i Kiprom vecito u blokovskom glasanju, uvek imaju neku svoju pricu i glasaju potpuno drugacije od ostalih zemalja. Mi smo godinama tu istu Grcku obasipali poenima, i drago mi je da je konacno ove godine srpski ziri ignorisao grcku pesmu.

  • Duska V. mi je bila dno sa komentarima. Nadam se da vise nece komentrisati ESC.
    Odavno je ovo takmicenje politizovano. Meni ne-smeta UKR pesma meni licno 7 poena kao sto su i dobili od nase publike. ALI??
    Znamo da je Alina trebala predstavljati UKR ali je diskvalififikovana kao i Maruv 2019 zbog politickih budalastina (njihov zakon je tako propisao)
    Realno ziri je rekao svoje ali publika je uvek bila ta koja glasa za svoje susede SSSR blok, Skandinavsko-Balticki blok, ni ziri nije bas idealan pa se i tu zna glasati za komsije, bivsi sssr i ostale blokove. Realno i nas region je slican po tom pitanju, ali ziri zna preseci i to je OK.
    Ono sto mene zanima kada ce ziri Grcke, Rumunije, Ukrajine, pa i Rusije kad ucestvuje, Kipra, Jermenije, Poljske, Ceske, Baltickih republika itd, dati neke bodove nama sa ex YU prostora. Pre cemo dobiti od GER, FRA, GBR,ALB nego od njih.
    Sve u svemu , ma koliko pesma bude dobra (OD MENE ISTOCNE ZEMLJE NECE DOBITI GLASOVE) preterali su sa tim blokovima i za one koje zabranjuju pobednicima nacionalnog takmicenja kao sto je Alina ili Maruv pa je diskvalifikuju zbog politike.