Evropska radiodifuzna unija (EBU) objavila je nov sistem glasanja koji će početi da se primenjuje od sledeće godine, odnosno od takmičenja u Liverpulu 2023.
Dve najveće promene su:
- ukidaju se glasovi stručnog žirija prilikom odlučivanje koje zemlje iz polufinalnih večeri će se kvalifikovati u finale, i samo će se uzeti u obzir glasovi publike;
- uvodi se onlajn-glasanje publike iz celog sveta, tj. iz zemalja koje nisu učesnice takmičenja, a da bi neko mogao da glasa, moraće da plati glasanje.
U finalu će, kao i do sada, o pobedniku odlučivati kombinacija glasova publike i poena stručnog žirija.
Kako će to izgledati u praksi?
U polufinalima će samo glas publike iz zemalja koje učestvuju, kao i onlajn-glasovi netakmičarskih država, odlučivati o tome kojih 10 će se plasirati u finale. Dakle, nema više kombinacije glasova stručnog žirija i publike, kao što je bilo od 2009. godine.
Po prvi put, gledaoci iz zemalja koje ne učestvuju u takmičenju, takođe će imati priliku da glasaju onlajn za svoju omiljenu pesmu. Njihovi glasovi će se preračunati u poene i imaće jednaku važnost kao glasovi gledalaca iz zemalja učesnica takmičenja. Praktično, onlajn-glasovi „ostatka sveta“ će se računati kao bodovi dodatne države.
Gledaoci iz netakmičarskih država moći će da glasaju putem posebne, bezbedne onlajn-platforme uz navođenje broja platne kartice iz svoje zemlje, sa koje će se vršiti plaćanje glasanja. Spisak zemalja u kojima će biti dostupna ova platforma će biti naknadno objavljen.
Takođe, u saopštenju je napomenuto da neće biti stručnog žirija „iz ostatka sveta“, ali da će gledaoci koji glasaju iz zemalja koje ne učestvuju moći da glasaju u oba polufinala i u finalu, kao i da će i dalje ostati pravilo žreba, odnosno da samo gledaoci iz zemalja koja učestvuju u prvoj, odnosno u drugoj polufinalnoj večeri, mogu da glasaju za omiljenu pesmu, kako bi se smanjio uticaj glasova dijaspore.
Stručni žiri, sastavljen od ljudi iz sveta muzike, i dalje će svoje glasove dodeljivati u Velikom finalu i biće ukombinovani sa glasovima publike zemalja učesnica, onlajn-glasovima iz zemalja širom sveta, kako bi zajedno proglasili pobednika.
Publika u svim zemljama učesnicama će i dalje moći da glasa SMS-om, telefonom ili putem aplikacije za Pesmu Evrovizije.
Zašto ove promene?
Nakon uočenih nepravilnosti u glasanju na takmičenju 2022. godine, osnovana je radna grupa pri EBU, koja je imala zadatak da razmotri načine koji bi zaštitili integritet takmičenja. Preporuke radne grupe su zatim odobrili Referentna grupa, Upravni odbor takmičenja i Izvršni odbor EBU.
Izvršni supervizor Pesme Evrovizije Martin Österdahl (srp. Martin Esterdal) izjavio je da je „kroz svoju 67-godišnju istoriju, takmičenje za pesmu Evrovizije stalno evoluiralo da bi ostalo relevantno i uzbudljivo. Ove promene potvrđuju ogromnu popularnost takmičenja, dajući veću moć publici najvećeg svetskog muzičkog događaja uživo.
Samo gledaoci Evrovizije 2023. će odlučiti koje zemlje će ući u Veliko finale i, odražavajući globalni uticaj događaja, svi koji gledaju emisiju, gde god da žive u svetu, mogu da daju svoj glas za omiljenu pesmu. Uključivanjem žirija muzičkih profesionalaca u odlučivanje o konačnom rezultatu, sve pesme u Velikom finalu će biti ocenjene po najširim mogućim kriterijumima. Takođe, nastavljamo da održavamo tradiciju putovanja po Evropi i Australiji, kako bismo prikupili poene i obezbedili uzbudljivu sekvencu glasanja za pobednika koji se otkriva tek na samom kraju takmičenja — izjavio je Esterdal.
Nakon malo razmišljanja, nisam toliko protiv ukidanja žirija kolko sam za uvodjenja mogućnosti glasa “ostatka sveta” iako je u zanemarivoj meri… Shvatam da se to uvodi radi globalizacije takmičenja, ali nekako mislim da je to onda trebalo da ograniče samo na članice EBU-a koje nisu u mogućnosti da učestvuju..
Po meni totalno neocekivana odluka s obzirom da se trenutni sistem glasanja pokazao kao najpravedniji i nije nailazio na masovne kritike, svi glasovi bilo od publike ili zirija od 1 do 12 poena su se zbrajali. Delovalo mi je da ce se takav sistem odrzati jos dugo.
Mislim da nije poenta u tome kakav je ukus i kriterijum zirija i da je zaista besmisleno komentarisati zasto je neko dobio dobar plasman kod zirija a neko ne. Problem je organizovano glasanje zirija nekih zemalja (politicko, blokovsko) kome EBU nije nikako mogao godinama da stane na put. Vrhunac toga je da smo ove godine imali nepravilne glasove iz pet ili sest zemalja, nista mi drugo ne pada na pamet zasto bi ovako smanjili uticaj zirija.
Toliko puta se npr. Azerbejdzan nasao u korupcijiskim istragama oko glasova, toliko puta grcki ziri glasa za pesme svojih tekstopisaca i kompozitora i svake godine jovo nanovo. I mi smo naravno imali povremene ispade, recimo 2019. kada su svi clanovi naseg zirija najbolje ocenili onaj nevidjeni blam od crnogorske pesme!? Neregularnosti ima gotovo svake godine i kada bi EBU to striktno kaznjavao, takmicenje ne bi bilo zanimljivo. Poenta nije da EBU bude policajac i kaznjava drzave vec prvenstveno da organizuje dobru zabavu i kvalitetan sou.
Pametnije bi bilo da su reformisali glasanje zirija, npr da bude vise ljudi u njemu i tako da se umanji mogucnost za prevaru. Po meni je ipak ziri veoma vazan faktor odlucivanja jer publika uglavnom ide iz krajnosti u krajnost. Tako su se svi zasitili glsanja publike 2000-ih kao i masovnog glasanja dijaspore i istocnog bloka. Da bi se napravio balans jer su uporno pobedjivale zemlje sa jakom dijasporom, EBU je vratio ziri, a sada ga ironicno opet postepeno ukida i ne samo da se umiljava publici vec uvode i glasove„iz ostatka sveta“, zanimljivo…
Sjajno.
Žiri jeste pomogao da se spase neke dobre kompozicije i dobiju zasluženo mesto u finalu, ali s druge strane, kako je muzika nemerljiva, mnogo puta se žiri i ogrešio. Evo klasičan primer je Konstrakta.
Ono što je bilo užasna stvar, jesu tzv. nepravilnosti i direktno mešanje u odluku žirija. Niko, ali apsolutno niko nema pravo da se meša u bilo čiju odluku. To što je bilo podudarnost, nije slučajnost, ali verujte, kao muzički visoko obrazovana osoba vam kažem – U proceni i glasanju, ne postoji univerzalno pravilo. Neko gleda kvalitet, neko gleda komercijalnost, neko gleda autentičnost, neko se vodi emocijama pa će glasati za zemlju koju voli, neko će glasati radi koristi…. Sve je to krajnje relativno. Kad je na našoj PZE neki stari kompozitor (ne mogu se setiti imena trenutno) dao visoke glasove Sari Jo, moja reakcija je bila – Kolko god da si stručan i obrazovan vrckanje pali kod svih.
Ovako, publika će glasati i to je to. Treba ukinuti i žiri u finalima.
Ono što je sigurno, to je da su mnogo veći hitovi bili dok nije uveden žiri – i na nacionalnom i na internacionalnom (eurosong) nivou.
Ajde da je taj žiri toliko značajan, kako je mogao da dozvoli da jedna Nina Badrić i jedna Kaliopi (2016.) ne udju u finale? A, žene su vanserijske pevačice i pritom imale vrlo kompleksne pesme. Koliko puta su Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i druge europske države, ali posebno ove naše, bile zakinute tim famoznim 11. mestom. Ma dajte.
Ako neko treba da bude zakinut, a to je normalna stvar na bilo kom umetničkom takmičenju, onda neka bude zakinut od publike, a ne od struke. Jer, mnogo više boli, kad si zakinut od struke.
I uvek je što se pobede tiče, mnogo veći znalaj od same pesme imao PR. Da se ne lažemo…Marija i Željko su imali opasan PR, čitav tim. To ne znači da su nezasluženo ostvarili visoke plasmane, dapače. Ali, i mnogi drugi su imali sjajne pesme, pa sa lošim PR-om nisu došli do finala. Uostalom, danas je sve marketing, i možda je uvek sve bilo marketing. Živeli smo u iluziji i u laži. A, prave vrednosti će se vremenom izdvojiti. Ima toliko pesama sa nacionalnih izbora i sa Evrovizija koje su se slabo plasirale, a postale bezvremenski hitovi, što na lokalnom, što na europskom i šire nivou.
@Nikola
Razumem tvoju rezervu i slažem se većim delom. Međutim, kada pogledam ko sve sedi u žiriju u nekim zemljama, se neretko pitam, koliko je taj žiri zaista stručan.
5 osoba, koje reprezetuju struku jedne nacije? Pre ih je bilo 16. 8 laika i osam profesionalaca, raznih uzrasta i polova. Tu se i moglo govoriti koliko toliko o nekom reprezentativnom žiriju.
Dovoljno je da pogledaš kod nas. Sve iste face iz godinu u godinu.
Valja videti, kako će ovo izgledati u praksi. Pogotovo taj “Rest of the world” žiri. To mi je najupitnije. Ali ako naši angažuju celu porodicu, komšije, kolege, možemo dobro proći ;). Ima nas svugde ;).
Katastrofa! Da li je to uvod u potpuno ukidanje žirija?
Na ovaj način će se povećati procenat škarta u finalima, neke kvalitetne pesme će ostati u polufinalu, naročito ako dolaze iz zemalja koje nemaju dijasporu. Po meni, trebalo je da se radi na novim pravilima glasanja publike i zatezanju kriterijuma koji se stavljaju pred žiri.
Licemerno je pričati o evoluciji, kad realno imamo povratak u neslavne godine Evrovizije, kada je pobeđivao svako ko je to mnogo hteo (uložio), kada se unapred moglo da izračuna ko će u finale, bez obzira na kvalitet pesme i kada su, mahom zapadne zemlje, mogle da sanjaju finale.
Tužno, ali od likova koji sve ovo vode, nije baš ni iznenađenje.
@Lignjoslav
Ja govorim o situacijama kad smo bolje prolazili kod žirija. Kod žirija smo 2012. bili drugi, a kod publike treći tako da, iako zanemariva, jeste neka prednost.
@NekiTamo 2012. Srbija je bila podjednako dobra i kod publike i kod zorija tako da poredivsi 2012. sa 2011. i 2017. je van svake pameti.
Dakle balade će imati slabiju prođu u polufinalima?
S jedne strane svestan sam da je milionska publika ta koja treba da odluči koje pesme treba da čuje u završnici jer zbog ogromne gledanosti takmičenje i opstaje ovolike godine, ali sam sa druge strane i svestan da će sad u velikoj meri odredjene države sa malom dijasporom ili nepopularne kod ljudi biti zakinuti..
Nama ova promena svakako više odgovara (jedine kolko znam situacije kad smo bili bolji kod žirija je bilo 2011, 2012. i 2017. kad bismo po njihovom osnovu prošli u finale), ali svakako to ne znači da treba da se opuštamo
Nama to savršeno odgovara. Publika je na našoj strani.