Kao i u stilu prošlih godina, na jednom od poslednjih poglavlja priče, pred sam epilog o izboru finalista, nalazi se Portugalija. Međutim, da li to što je na samom kraju čini portugalske pesme manje bitnim? Naravno da ne. Pre epiloga, pročitajmo sa čime nas je Portugalija dočekala.
Kako je Festival da Canção izgledao ove godine?
Rádio e Televisão de Portugal (RTP) je i ove sezone imao dva odvojena konkursa: javni i pozivni. Na javni konkurs tokom protekle jeseni stiglo je 667 prijava, od kojih je selekciona komisija za festival izabrala samo pet. Toj listi pridodano je još 15 pesama sa pozivnog konkursa za afirmisane autore i izvođače.
Tako se u konkurenciji našlo 20 takmičara, podeljenih u dva polufinala koja su održana 25. februara i 4. marta. Stručni žiri i gledaoci u odnosu 50/50 odredili su po pet direktnih učesnika finalne večeri, da bi potom u drugom krugu glasanja samo gledaoci u oba polufinala odredili još po jednog izvođača koji će ići u finale. Time se došlo do broja od 12 finalista, međutim, zbog greške sa prebrojavanjem glasova žirija i gledalaca u prvom krugu u 1. polufinalu, odlučeno je da umesto planiranih šest u finale prođe njih sedmoro.
Opšte mišljenje publike je da je ovo jedna od njihovih boljih godina, po pitanju pesama koje postoje na repertoaru. Od roka i pop muzike, pa sve do izvođača i izvođačica koje pomeraju granice sa tempom koji nas vraća u prošlo vreme, bilo je različitih žanrova, iako dosta od navedenog sadrži i elemente onog tradicionalnog.
U intervjuu koji je Mimicat (Marisa Isabel Lopes Mena) imala sa Alesijom Michelle, kroz razgovor se provukla informacija kako je, kako Marisa navodi, bilo teško sprovesti zamisli izvođača/ica u delo, upravo zbod toga što je Portugal manja država i zbog toga što je javni događaj koji se finansira limitiranim budžetom. Možda se u performansima mogao nazreti ovaj aspekat, ali je svako od izvođača maksimalno iskoristio sadržaj kojim raspolaže, bilo to u comic vizualima ili u scenografiji koja podseća na filmove kada se sve zamrzne u vremenu.
Koje pesme su završile u finalu?
Prvo i drugo polufinale suzili su listu takmičara koji će biti pod reflektorima još jedanput, na samom kraju Festivala da Canção. Ispod vam dostavljamo listu gde se navode svi izvođači u finalu:
- Cláudia Pascoal | Nasci Maria (Rođena sam kao Maria)
- Churky | Encruzilhada (Raskrsnica)
- Esse Povo | Sapatos de cimento (Cementne cipele)
- Bárbara Tinoco | Goodnight (Laku noć)
- You can’t win, Charlie Brown | Contraste mudo (Priguši kontrast)
- Voodoo Marmalade | Tormento (Muka)
- Inês Apenas | Fim do mundo (Kraj sveta)
- Mimicat | Ai coração (Moje srce)
- Dapunksportif | World needs therapy (Svetu je potrebna terapija)
- NEON SOHO | Endless world (Beskonačni svet)
- Ivandro | Povo (Ljudi)
- Edmundo Inácio | A festa (Žurka)
- SAL | Viver (Živi)
Evrovizijski fanovi sa liste učesnika odmah će prepoznati iskusnu evrovizijsku učesnicu iz 2018. Cláudiju Pascoal, dok se od nekadašnjih učesnika nacionalnih izbora na scenu portugalskog „Festivala pesama“ vraća i drugoplasirana sa finalne večeri iz 2020. Bárbara Tinoco.
Pobednika i novog predstavnika Portugalije na Evrosongu izabraće publika i sedmočlani regionalni žiri, čiji će se glasovi vrednovati jednako (50/50).
U nastavku se nalazi i kratka rekapitulacija svih numera koje će biti izvedene vrlo brzo:
Gde mogu da pratim?
Finalni šou iz studija RTP u Lisabonu možete pratiti sa početkom od 22 sata i 7 minuta po našem vremenu na sajtu rtp.pt>>
Specijalna gošća u revijalnom delu večeri biće prošlogodišnja predstavnica MARO, koja je svojoj zemlji u Torinu donela respektabilno 9. mesto.
Domaćini i voditelji programa biće jedna od voditeljki Evrosonga 2018. Filomena Cautela i Vasco Palmeirim, a iz grin-ruma će se javljati Inês Lopes Goncalves.
Iz mog ugla (Milica Jovanović)
Mimicat | Ai coração
Upbeat pesma, nalik nekoj numeri ripped straight iz nekog mjuzikla. Ova pesma daje osvrt i na druge pravce u umetnosti, kao što su burleske ili kabare. Ima potencijal da osvoji srca Festivala da Canção i fellow Portugalaca, koji već navijaju i prave sopstvene liste u komentarima. Za Mimicat, koja tvrdi da su sve njene pesme napisane na portugalskom loše, ovo je dobro izvođenje (off the charts ako ćemo anglicizmom). Fun fact: Mimicat je ovo bila prva pesma koja je kompletno napisana na portugalskom — na papiru stoji već 10 godina!
Edmundo Inácio | A festa
Ovo je jedna od onih pesama za koje mogu da jemčim da bi se dopale nekome sa prostora Balkana. Pored toga što nosi tradicionalni portugalski duh, isto tako su reči pesme daleko od površnog skupa slova bez smisla na horizontu. Bogati riff delovi i nimalo naivan lyrics čine Edmunda dobrim izvođačem. Posebno sam dobila žmarce na sledećem delu koji je preveden na engleski: „I didn’t come to win, nor challenge, but it was in vain, I tried to ignore, but I won’t give in, I’m not staying anymore“. Edmund ima seriju intervjua u kojima je gostovao, ali sve što je pronađeno stays true svom nativnom jeziku — na portugalskom!
Bárbara Tinoco | Goodnight
Za razliku od prethodne dve pesme koje su pomenute, Barbara je odlučila da „promeni ploču“ — njena je na engleskom. Ono što me je zaista privuklo jeste heartfelt scenografija koja verno prati tematiku i značenje teksta. U neku ruku je i viđeno — zamisao je bila zamrznuta slika u vremenu i prošli momenti kojih se umetnica priseća. Tempo je sporiji i moguće je da pesma dobije na nekoj poluslušanosti izvan okvira Evrovizije, ali sam osetila da pesmi fali nešto od važnosti kako bi bila potpuna. Zato, lično ne računam na definitivan prolazak, iako je koncept napravljen tako da se probije na listama van nacionalnog takmičenja.
Dapunksportif | World needs therapy
Pored novopečenih izvođača koji su zauzeli scenu, na festivalu se našao i bend koji se pojavio još (sad već davne) 2004. godine. Žanr je više klasika, u rock & roll stilu koji je pronašao svoje posebno mesto i na Evroviziji. Pesma se izblendovala sa ostalim u jednom momentu i, iako je sve bilo kako treba, ostala je u istoj liniji i nije bilo krešenda koji bi izvukao numeru i učinio je primamljivijom.
Zaključak
Generalna praksa (možda je i izraz „rule of thumb“ prikladan) kod Portugalaca bio je upravo njihov izbor pesme koja je najčešće predstavljala državu. To su bile i jesu pesme koje su sporijeg tempa i raspoloženja, sa detaljima koji aludiraju na njihovo nasleđe. Kada bi Portugalija nastupala, ranije je to za neke bio znak da se taj deo prespava, iako se i u pesmama takve vrste mogao steći uvid u to nešto više — verujem da veliki procenat onoga što je izabrano može imati vrednost.
U ovom odeljku ne bih da dajem bilo kakve predikcije o krajnjem rezultatu, ali je zaključak koji izvlačim upravo da postoji više diverziteta i odstupanja od prethodnih izvođenja — bilo je i dosta eksperimentisanja sa elementima iz različitih razdoblja, što je doprinelo raširenom dijapazonu izbora.
Za razliku od švedskog “izbora”, ovde ima šta i da se bira.
Kao prvo,svaka čast za tekst autorki,kao drugo ovogodisnja ponuda Portugala meni lično je kao i prošle godine solidna,medjutim za razliku od prosle godine,smatram da ce im teže biti da obezbede bolji plasman na evrovziji od prethodne godine.
Razlog je jednostavan,puno korektnih cak i slusljivih pesmica,ali nijedna od tih pesama NIJE bolja od Maro-Saudade,dakle plafon svim ovim pesmama je finale i plasman na primer od recimo 14. do 26.mesta u velikom finalu.
Barbara ili Mimicat su za mene 2 najbolja izbora,a deluje da bi mozda nesto uradila u Liverpulu i Claudia,ostali mi ne zvuce nesto..