Srbija 2023 | „Samo mi se spava“ iz mog ugla

Mladi muzičar pod umetničkim imenom Luke Black predstavljaće Srbiju na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije koja se održava u Liverpulu.

Rođen je 19. maja 1992. godine u Čačku. Završio je dva fakulteta i master studije iz oblasti muzičke produkcije.

Talenat za muziku ispoljio je već sa 12 godina, kada je počeo da piše tekstove, a kroz nekoliko naredinih godina i da komponuje i piše aranžmane.

Luka Ivanović, kako mu je pravo ime, poslednje četiri godine živi u Londonu i jedini je muzičar iz Srbije koji ima potpisan ugovor sa izdavačkom kućom „Universal Music Group“ sa kojom je 2016. godine realizovao uspešnu turneju u Kini. Do sada je objavio četiri EP izdanja.

Saradnja sa tom producentskom kućom započela je 2015. godine, kada je numera D-Generation osvanula na globalnom servisu „Vevo“. Pored ove pesme, na prvom mini-albumu „Thorns“ našle su su i Holding on to love i druge kompozicije.

Prethodno je Luka bio u igri da nas predstavlja na Evroviziji 2016. godine pesmom Demons, ali je tada za predstavnicu Srbije odabrana Sanja Vučić.

Gde su nestali Jelena, Marija, Nikola, Dragan…?

Sofija i Luka su imena koja su roditelji u Srbiji najčešće davali svojoj deci 2021. godine, govore poslednje analize Republičkog zavoda za statistiku.

Osim Sofije, među devojčicama se najčešće mogu čuti Dunja, Mila, Sara, Teodora, Una, Milica, Tara, Nikolina i Nađa. Kod dečaka, najpopularnija imena su Lazar, Vuk, Vasilije, Stefan, Bogdan, Aleksa, Vukan, Filip i Vukašin.

Zanimljivo je da se neka decenijama unazad popularna imena, poput Marija, Jelena, Nikola i Aleksandar, nisu našla ni među 20 najomiljenijih!(?)

Popularnost su u međuvremenu stekla uglavnom kratka imena…

Iz našeg ugla

Crni Luka na crnom konju postkonstraktivizma

U vrlo netradicionalnom duhu, boje Srbije ove godine braniće jedno darkwave ostvarenje eksperimentalne muzike, i rasplamsati vatru ovog postkonstraktičnog pravca Srbije kao game changera na Evroviziji. Evodentno je da već neko vreme postoji blaga seksualna tenzija između Luka Bleka i šanse za Evroviziju, te se čini kao pun pogodak da čast predstavništva dopadne njemu na najdemokratskiji način, zahvaljujući jedinsvenoj ličnosti i najkompletnije realizovanim konceptom. Samo mi se spava je jedno misteriozno, kontrastno i mračno tematisano delo u postapokaliptičnom setingu, futurističkih primesa, provokativnog zvuka i pametne strukture. Kontrast od love piece tipova pesama je uvek plus, a vokalno interpretativna rešenja skoro da odškrinjuju i vrata avangarde. Definitivno se može reći da (opet) imamo vrlo unikatnog vojnika za boj, a ako performans uspešno bude doteran u skladu sa najavljenom euforijom od pre PzE, nije daleko da očekujemo reakcije u vidu naježa, suza ili zatečenosti. Još jedan dokaz da je autentičnost, stvorena inkorporiranjem personalitija u umetnički izraz, i te kako efektivna, i kao fellow nerd jako sam srećan što i moja društvena sorta ne samo da ima šansu da se predstavi već to radi maestralno. I neću da se onaj robot samo zapali, hoću da eksplodira uz deluks vatromet i odleti po celoj areni, bre!

Konstrakta epizoda druga

O pesmi sam više puta na sajtu pisala, više puta sam se javno o njoj oglašavala i svaki komentar, svako zapažanje i tumačenje i svaka metafora koju sam iznela stoje. Pesma je eksperimentalnog zvuka koji mi uvek prija, tekst izuzetno inteligentan, a ideja iza nastupa inovativna, kreativna i podstiče na razišljanje. Međutim, realizacija nastupa uživo nije sjajna i iskreno se nadam da će tim naći način da ga popravi i usavrši do polufinala. Motivi buđenja, kao i reference na pop kulturu i igrice moraju biti očiglednije. Pesma će uz dobar nastup biti za 5.

#kokažedanismourbani?

Odvažili smo se da krenemo stazom koju je Konstrakta ostavila iza sebe i dobrano je utabamo. Luka mi već nekoliko godina stoji na listi želja i sada se vratio jači no ikada. Filmska kompozicija, i da se zamisliš, i da zanjišeš. Da se naljutiš, i da se nasmeješ. Spektar osećanja, motiva i značenja je toliki da možemo da počnemo s pitanjem „od koje tačke krenuti?” kada se naša ovogodišnja pesma analizira. Verujem da je teta Konstrakta ponosna, i ja sam, i Srbija je.

Sul sul, do you speak Simlish?

Zanimljiv koncept iz ugla Sims lika — dobar je instrumental, ali mi je pevanje bilo pomalo off-putting. Sveukupno mi se sviđa poruka koja je poslata publici, ovo je momenat kada nam Luke Black maše iz Liverpula sa „sul sul“ (zdravo in Simlish, ta je dobra).

Dostojan naslednik Konstraktine filozofije

Nekako mi se čini da se sa našom ovogodišnjom pesmom na samom početku nisam dovoljno saživeo, jer sa ovogodišnje „Pesme za Evroviziju“ vremenom su počele da mi se sviđaju druge pesme. U odnosu na ostale okupljene u ovoj redakciji, pesma mi se lično dopadala, ali sam joj dao još jednu šansu da mi se svidi čim budem video nastup. Kada sam video nastup iz hola košutnjačkog studija te večeri, bukvalno sam došao do zaključka „Ovo je pobednik“! I zaista, tako bi — niko na ovogodišnjem PzE nije imao toliko pravih javnih autentičnih scenskih nastupa kao Luke Black. Ni Konstrakta nije bila preterano favorizovana pre prošlog PzE, pa je nastupom bukvalno samlela konkurenciju. Takav je slučaj i ove godine sa Lukom: on je naslednik Konstraktine alt filozofije i jednostavno jedan od hrabrih izvođača koji je pokazao da na nacionalnim izborima za Evroviziju ne moraju nužno da pobeđuju pesme komercijalnog opredeljenja. Moguće je da se ponovi uspeh od prošle godine, jedna je od pesama koje se ističu u izuzetno jakom 1. polufinalu, pa se stoga finale ne dovodi u pitanje. Ponosno mogu da kažem da smo ponovo istinska evrovizijska velesila kao onog dana kada smo slali „balkanske balade”. Zato Luki želim puno sreće u Liverpulu, a delegaciji želim u budućnosti da svake godine na Evroviziju šalje kompozicije koje se šablonski neće ponavljati, kao što je to bio slučaj i u poslednje dve godine.

Svima nam se spava, ali smo se bar na Evroviziji razbudili

Dođosmo i do kraja i trenutka kada komentarišemo našu predstavničku pesmu. Na stranu što ću uvek i zauvek podržavati sve naše predstavnike, ovog puta, baš kao i prošle godine, ova pesma bi mi bila jedan od favorita i da ne predstavlja Srbiju. Lično slušam ovakvu vrstu muzike i volim alternativne pravce, tako da želim da i u budućnosti nastavimo sa ovim muzičkim eksperimentisanjem i da šaljemo pesme koje imaju priču, smisao i koncepciju. Što se ove pesme tiče, bila je moj prvi favorit na PzE od prvog slušanja, ali moram priznati da sama izvedba na festivalu i nije bila najubedljivija. Luka je odličan muzičar, u šta nema sumnje kada poslušate neka njegova uživo izvođenja, ali mislim da mu je njegovo neiskustvo na sceni u ovom slučaju i pravilo problem. Sam nastup je bio jednostavno, ali fantastično osmišljen, a najavljeno je i izvesno unapređenje, tako da ja zaista verujem ovoj pesmi i verujem u ovu pesmu. Moram da naglasim da mi je drago što nismo kopirali Konstraktu, ali da je ovaj društveno-angažovani sloj pesme svakako inspirisan njome. Meni je ovde super sve: i muzika u svom elektro-hororičnom maniru, i tekst o uspavanom svetu (mada mi se čini da može da bude i o mentalnom zdravlju), kao i sama sceničnost pesme. Uz Francusku i Letoniju, ova pesma bi ulazila u moj TOP 3. E sad, prognoza plasmana. Iskreno nemam nikakav osećaj kako bi ovo moglo da završi. Može čak da ispadne u polufinalu, a da ne bude iznenađenje, a sa druge strane da bude u TOP 10, a da ne bude iznenađenje. Ovakve pesme nisu baš prijemčive široj publici, ukoliko nemaju nekakvu svoju foricu (kladim se da su ljudi za Konstraktu glasali više zbog pljeskanja rukama nego zbog razumevanja same pesme), a ni žiriju, jer ovde nema vanserijskih vokalnih izvedbi (dobro, u polufinalu je samo publika). Nekako, ove godine nemamo ni preveliki hajp oko naše pesme (dobro, Konstrakta je zaista jedinstven slučaj), plus ova pesma nije bila ničiji favorit pri glasanju (publika, žiri), a i prečesto u javnosti prostruji komentar da ovo nije pesma, da je bezvezno i slično, što nekako dodatno ovoj pesmi pravi antireklamu. Kako god bilo, ja navijam za Luku i Samo mi se spava, a našu ću evrovizijsku pesmu svakako slušati i nakon samog takmičenja

Prava Srbija!

Originala pesma, plus je tema u skladu sa aktuelnom situacijom. Bravo Luka.

Game over, bitch

Jako mi se sviđa što smo nastavili u ovom eksperimentalnom, alternativnom pravcu posle uspeha Konstrakte. I’m a sucker za ovakve mračne, električne numere. Lukina prednost je i to što u ovogodišnjoj selekciji nema sličnih pesama, sličnog žanra i teme te se nadam da će hipnotisati publiku da uzme telefone i glasa.

Komplikovana pesma

Početno ushićenje ovom pesmom, za koju sam bio ubeđen da će pobediti, brzo mi je splaslo nakon pobede na PzE. Zašto? Mislim da je na to uticao nastup koji je, iako dobro osmišljen i efektan, kolateralna šteta zbog Lukinog neiskustva na javnim nastupima. S jedne strane, imamo produkcijski i koncepcijski moćnu pesmu koja flertuje s raznim žanrovima i čiji je tekst zaista filozofski, višeslojan i dubokouman, i koja sve skupa predstavlja ponosnu, hrabru alternativnu muzičku scenu Srbije. S druge strane, imamo nedovoljno iskusnog izvođača. Dakle, to može da bude ozbiljan dvosekli mač. Ipak, imam veru da je u protekla dva meseca to „izbrušeno“ kako treba, da je nastup doteran, poboljšan, upeglan, a Lukino ponašanje na sceni samouverenije. Zašto toliko više pišem o nastupu, a manje o pesmi? Jer za ovakvu numeru i scenu kakva je Evrovizije nastup ima veću težinu. Pesma mora biti „gledljiva“, ako je većina neće shvatiti. Nastup mora biti taj koji će naterati prosečnog gledaoca da se zapita, zamisli i istraži šta je umetnik hteo da mu poruči. Bez obzira na ishod, mislim da je RTS krenuo dobrim putem i da sa ovakvim konceptom nacionalnih izbora i afirmacijom nove muzike treba da nastavi.

Kako biste vi ocenili i prognozirali naše ovogodišnje učešće? Budite slobodni da nam u komentaru ostavite svoje mišljenje i glasajte u priloženoj anketi!