Predstavnik Srbije Luke Black osvojio je 24. mesto u finalu 67. Pesme Evrovizije u Liverpulu. Glasovima žirija naša pesma Samo mi spava našla se na 23. mestu na tabeli, a publika je postavila na 21. mesto.
Ovo je najlošiji rezultat za Srbiju u evrovizijskim finalima; do sada, najlošiji plasman — 19. mesto — imali su Sanja Ilić i Balkanika 2018. godine s numerom Nova deca, dok su bez finala ostali Marko Kon (2009), Moje 3 (2013) i Tijana Bogićević (2017).
U 1. polufinalu 9. maja Luke Black je okončao na 10. mestu, ostvarivši najmanji broj poena (37) kojim je jedna pesma izborila plasman u finale.
Detaljniju analizu glasanja iz Srbije i za Srbiju pogledajte u našem izdvojenom tekstu
Kako je glasala Srbija i ko je sve glasao za Srbiju na 67. Evrosongu?
Da bi evrovizijsko glasanje učinili otvorenijim i dostupnijim, EBU je neposredno po završetku finala Evrosonga 2023. objavio kompletne rezultate glasanja u polufinalu i finalu, kao i odvojene rezultate publike i žirija, te kompletne glasove svakog od pet članova nacionalnog žirija.
Članovi žirija koje je nominovala Radio-televizija Srbije su:
- Ana Đurić Konstrakta (predsednica žirija), predstavnica Srbije u Torinu 2022;
- Zoran Živanović — Žika Zana, muzičar, kompozitor, frontmen grupe „Zana“;
- Sara Jo, predstavnica Srbije u Malmeu 2013. kao članica grupe „Moje 3“ i vicešampionka „Pesme za Evroviziju 22“;
- Dragan Đorđević Suzuki, violončelista;
- Sandra Perović, filmski kritičar, novinar i urednik na RTS-u.
Prema ovogodišnjim propozicijama takmičenja, samo je publika imala pravo glasa u polufinalima, ali je žiri korišćen kao rezervna varijanta u slučaju neuspelog televoutinga. Ipak, u finalu je odnos u glasanju bio jednak: 50% publika i 50% žiri.
Uporedni pregled odvojenih glasova žirija i publike, kao i kombinovane bodove, pogledajte u tabelama.
POLUFINALA
FINALE
Prvi put od uvođenja sistema glasanja u kojem se sabiraju odvojeni kumulativni bodovi žirija i publike, tj. od 2016. godine, u finalu Pesme Evrovizije pobedila je pesma koja je bila favorit žirija, ali ne i publike. Podsetimo, Ukrajina je 2016. bila drugoplasirana i kod publike i kod žirija; 2017. Portugalija je bila favorit i žirija i publike. Netta iz Izraela je 2018. bila favorit publike, dok Duncun iz Holandije nije bio pobednik ni jednih ni drugih. „Måneskin“, kao i „Kalush Orchestra“ pobedili su 2021, odn. 2022. samo zahvaljujući televoutingu.
Gledajući ovogodišnji TOP 5, mišljenja žirija i publike u vezi sa Švedskom, Finskom i Izraelom su bila manje-više usaglašena, budući da su i jedni i drugi pesme tih država svrstale u svoj TOP 5. Italija je kod publike bila šesta, kod žirija treća, dok je Norveška „profitirala“ na račun publike — u televoutingu je bila treća, a kod žirija tek 17.
Posmatrajući pozicije od 5. do 10. mesta, publika je ta koja je Ukrajinu ponovo „ugurala“ u TOP 10, jer je bila 4. u televoutingu, a kod žirija tek 15. Belgija i Estonija su visok plasman izborile zahvaljujući žiriju, mada se ne može reći da je Belgijanac Gustaph loše prošao kod publike (bio je 12).
Australija i Češka zatvaraju TOP 10, obe zahvaljujući žiriju, mada ostaje prava misterija gde su se izgubili svi oni glasovi publike iz polufinala zbog kojih je Australija bila prva.(?)
Takođe, zanimljivo je i to da su neke pesme, za koje se verovalo da su „materijal za publiku“, poput Austrije ili Španije, loše završile takmičenje (ne)glasanjem publike. Tako su se u finalu „istopili“ glasovi za Austriju zbog kojih je u polufinalu bila druga, a sasvim neočekivano, žiri ju je pozicionirao na lepo 8. mesto.
Primetno je, takođe, pristrasno glasanje publike, pa ako se zanemari tradicionalno razmenjivanje poena između skandinavskih, eks-sovjetskih i eks-jugoslovenskih zemalja, uočava se da je dijaspora dobro odradila posao za „svoje“, te tako vidimo Ukrajinu, Hrvatsku, Poljsku, Moldaviju i Albaniju u TOP 10 kod publike.
Naposletku, i jedan simptomatičan podatak — finska publika je jedina koja Švedskoj nije dala ni bod.
