12 sa Jovanom | Eegorov pogled na svet

U četvrtoj epizodi rubrike „12 sa Jovanom“ vraćamo se na domaće tlo kroz razgovor sa Eegorom, koji je bio izuzetno primećen na prethodnoj „Pesmi za Evroviziju“ sa pesmom Starac dana, uprkos neplasmanu u finale.

„Ko je Eegor?“, upitala sam svog sagovornika Igora, kako bih bolje razumela sa čime smo se to sreli na sceni Pesme za Evroviziju 2023.

Eegor je glas kojim pokušavam da saopštim ljudima istinu o sebi, svetu, i pre svega o ljubavi koja vlada ovim svetom. Još uvek je taj glas ljudima čudan i nejasan, i to je i najveći moj zadatak — da se ta poruka učini ljudima još razumljivijom i uverljivijom, iako je ona od starta potpuno iskrena i lična.

Eegor svoje muzičke početke pronalazi u bendu pri crkvi Aleksandar Nevski. Koliko je učešće u njemu uticalo na formiranje njegove ličnosti, interesovanja i muzičkog ukusa, saznajemo:

U tom smislu, učešće u tom sastavu je bilo potpuno prirodni refleks mog pronalaženja u veri. To se desilo po mom krštenju, što se odigralo oko moje 18. godine. Tada sam pročitao prvi put u jednom dahu Novi zavet i autentičnu priču o Isusu, i tada sam osetio te reči kao duboko lično podsećanje na nešto što mi je urođeno i blisko i što mi oblikuje savest; i kao ogledalo u kome sebe gledam i kada sam najgori.

A evo i kako je Eegor završio na klasičnoj akademiji:

Između psihologije i matematike i muzike prevladala je velika strast prema estetici i umetnosti koju sam radikalno osamljen upijao u sebe još od ranijih godina. Tada u Srbiji nije postojao džez odsek i ja sam se našao na privatnoj „Akademiji lepih umetnosti“, gde sam studirao klasičnu muziku i samo sam imao kao glavni predmet džez gitaru. Znanje klasične muzike, kroz interesovanje za džez, i praksu slušanja razne muzike sa afinitetom i ka pop muzici, dovela je do izraza koji se može čuti u mojim radovima.

Eegorova Grupa „Hashima“ je 2018. proglašena za jednu od top 5 novih džez grupa u Evropi. Eegorovu muziku je prepoznao časopis „New York City Jazz“. Kako to da je svet prepoznao kvalitet sastava, dok Srbija nije? Mene zanima da li je Srbija slepa na džez ili na kvalitet generalno, a Eegor komentariše:

Srbija nema pravo tržište za mnoge grane umetnosti. Što se tiče muzike, u Srbiji još uvek ne postoji ni jedan valjani džez klub (kao ni pravi klub za pop koncerte) u kome bi pre svega publika bila upućena na umetnički sadržaj koji umetnik prenosi i s kojim komunicira, dok se sada džez koristi kao privezak za finu atmosferu i vruće razgovore.

Uvek sam želeo da muzika koju sam stvarao bude subjekat u doživljaju. Moram da pohvalim poslednje napore u kojima je grupa „Hashima“ koju vodim izabrana za jedan od nekoliko domaćih sastava koje podržava platforma „Serbia Creates“. Videćemo da li ćemo putem te platforme koju podržava Ministarstvo kulture uspeti da prebrodimo nedostatak mogućnosti za komunikaciju i pravi ambijent za nastupe.

Dodaje i:

U slučaju „Hashime“ ipak se radi o avangardnoj visokoj umetnosti, a to nije definicija onoga što je neophodno velikom broju ljudi na našim prostorima. Ali, taj projekat i nije hrana za sve i svakoga.

Upitan da opiše estetiku i suštinu eegorizma u tri reči, Igor kaže:

• ahedonizam (samopreegor)
• autentičnost
• ljubav

Šta je ahedonizam i kako ga postići u potrošačkom društvu 21. veka, društvu instant zadovoljstva i sebičnosti? Razgovarali smo o askezi u onlajn-društvu i procesu koji Eegor predstavlja u svom nastupu na Pesmi za Evroviziju — procesu prelaska iz verske haljine u skupi automobil i obrnuto.

Zapadno društvo u kom živimo već je pre nekog vremena ušlo u proces rekonstrukcije, jer je kapitalizam ogrezao u radikalnost, vera u šareni papir, a njegova objektivna vrednost je premašila svaku veru u bilo koji vid duhovnosti. Kao duhovna bića, za dalju evoluciju društva, neophodno je promeniti mnoga načela na kojima je podignuta civilizacija Evrope i Amerike.

Sada smo, na sreću ili nažalost, uglavnom u jednom tranzicionom ili transformatorskom periodu u kome se dešavaju razne nuspojave. Proveravaju se vrednosti na apsolutno svakom polju, od medicine, religije, školstva, umetnosti, geografije, biologije, istorije, fizike… Jednostavno, nov čovek treba da se rodi i treba da bude opravdan i da mu se dâ prihvaćenost i jedan moralni okvir u kojem je moguće živeti i voleti i umreti kao čovek. A opet, nov sistem je i šansa da se ljubavlju obuhvati još veći broj ljudi koji će se osećati asimilovano i prihvaćeno što je sigurno dobar put.

Na tu temu dodaje:

U tom smislu, ahedonizam je podsećanje na jedan organski mehanizam samoočišćenja, naš „safe mode“, pôst, molitvu, meditaciju, preispitivanje svojih moralnih postupaka… U tekstovima mojih kolega primetna je, od strane muzičkih producenata, idiotizacija motiva i jedan bezličan karakter muzike bez ideje. Vreme je da mnoge moje kolege, koje imaju šta da kažu, dobiju prostor za to. A njihov tron ne mora biti lambo.

Gde leži izlaz iz problema u kome se našao čovek 21. veka? Eegor nas savetuje kako pronaći put i cilj u hedonističkom okruženju:

U ovom tranzitornom procesu čovek mora da shvati da je više od 90% problema koje ima sa drugima i sa sobom u stvari privid. Najveći broj tih problema je uslovljen i determinisan prostim raspadom formalnih obrazaca i ustanovljenih sistema. Pa i sâm kontakt s majkom, ocem, bratom, sestrom, postaje veliki izazov, a kamoli sa ljubavnim partnerom, i na kraju ili početku — sa samim sobom.

Dakle, ići putem smirenja, nenadimanja, deljenja, ljubavi, razgovora, slušanja, ćutanja… Pronaći sopstvene rituale ljubavi. Pokušati iskoristiti, ko može, autohtonu duhovnu baštu koju imamo kroz istoriju postojanja Srpske pravoslavne crkve na našim prostorima. Probati malo te energije Dečana, Pećke Patrijaršije, Žiče, ali i nepoznatih manastira i malih crkava, kao i džamija i sinagoga, i uopšte svih vrela energije kojih imamo u Srbiji. Mnogi hramovi građani su sa namerom na mestima izvanrednih energetskih potencijala. Posećujmo ponekad te banje za dušu.

Slušajući Eegorove prepeve hitova, pitanja su se sama rađala — zašto, čemu?

Zabava u jednom momentu dokolice iz koje je proizašlo mnogo toga što me i sada raduje. Možda će jednog dana te obrade i prepevi biti interesantni. Voleo bih u toj mentalnoj igri zamišljanja da vanzemaljci vide moj video za jednominutnu obradu pesme „Vreteno“ Željka Joksimovića.

Pokušao sam da napravim postmodernistički osvrt na naše hitove i da ih obučem u odela video-performansa, što ipak nije omiljeni žanr naše publike, ali meni pričinjava očigledno zadovoljstvo, jer to radim iz najboljih namera i sa željom za strujanjem pozitivne energije između mene i moje publike.

Ono što mi je od početka bilo izuzetno markantno u Igorovom javnom nastupu jesu mede kojima se on često okružuje, bilo na sceni tokom nastupa, bilo u vidu aksesoara. Ovako on objašnjava njihovo značenje:

Medica je simbol ljubavi, poklona, radosti deteta. Svaki umetnik ima svoje simbole koji govore o nekom njegovom miru ili nemiru. Ja sam za to da ukrasimo ovaj svet besmislenom ljupkošću koja na kraju ima samo cilj da nam smekša srce.

Da li očekujemo Eegora ponovo na „Pesmi za Evroviziju“ i šta to očekujemo?

Što da ne. Nosim najpozitivnije utiske sa ovog takmičenja koje je za mene bilo mesto gde sam upoznao i prijatelje sa kojima sam nastavio da se družim i viđam. To je najveća vrednost mog učešća, uz koje se mora priznati da me je nastup na PzE kao najvećeg anonimusa na takmičenju za dlaku odvojio sa tog nultog statusa, iako je Marija Šerifović pozivala na kađenje tamjanom tokom mog nastupa, što je jedan prilično dobar tvit, ili X kako se sad zove.

Ako pošaljem pesmu za takmičenje, mislim da je umesno da pričamo na tu temu onda kada ili ako pesma prođe uopšte uži izbor i kada dobijem priliku da se opet predstavim široj srpskoj javnosti. Ipak, eto, da ne bude ako me bude bilo, neću moći da ne iskoristim priliku da opet ukažem na ona meni najvažnija pitanja vezana za čoveka na ovom svetu, konkretnije, na nas na Balkanu, na naše probleme i na moguća rešenja ovih problema koji nas pritiskaju.

Šta novo očekujemo od Eegora?

Pripremam već neko vreme svoj prvi album. Trenutno sam u mentalno zahtevnoj fazi čišćenja pesama koje sam prenatrpao gotovo baroknim ukrasima koji su počeli da guše tokove samih pesama. To je očigledno posledica velike želje i upornosti koju gajim prema ovom projektu i nebrojenih sati lickanja i preterivanja, koja je dovela do nusposledica — pesama koje sada treba srediti i dati im minimalističku jednostavnost u produkciji, koja je neophodna za komunikaciju i jasnije prenošenje poruke u današnjoj pop muzici.

Eegorovih 12 poena ide…

Dvanaest poena ide Luki Bleku i pesmi „Samo mi se spava“. Hajde da cenimo ono što smo odabrali, bez zavisti i potrebe da spuštamo druge. Luka je izvanredno uspeo da prenese svoju artističnost, i bez obzira na neočekivan plasman u finalu u Liverpulu, smatram da je umetnička nota koju Srbija ima na PzE od izbora Konstrakte preko Luke nešto što pokazuje pozitivan iskorak ka korišćenju novih umetničkih praksi u muzici. To je nešto što nas čini svežijima i aktualnijima i prisutnijima kao društvo koje je na putu da počne da ceni sebe i počne da uspostavlja sistem u kome će možda moći da se uskoro desi i da se neki deo budžeta slije u projekte koji su istinski autentični i originalni i koji će nam dati nove Andriće, Kusturice i Lubarde.

Takođe, dao bih 12 poena i mom prijatelju Stefanu Zdravkoviću, Princu od Vranje, koji je dobio najveći broj glasova publike. Mislim da treba da postoji posebna nagrada koja će miljeniku publike biti uručena, jer to nije mala stvar.

Eegorovo otvoreno pismo dobrim ljudima

„Voleo bih i da se osvrnem na samu Evroviziju s obzirom da je to portal kojem se predstavljam.

Tabu tema je javno reći ovo što ću sada reći.

Svi znaju da je Evrovizija takmičenje koje ima jak gej (ili sada LGBT) sentiment i koji nije prikriven. Mislim da je pop muzika dobra platforma da zbliži ljude različitih opredeljenja i grupacija, kao i da smanji animozitet koji postoji pre svega između manjih radikalnih i politički ostrašćenih eksponenata ovih razlika. U novom svetu koji stvaramo ne može se kriviti ni jedna manjina, počev od seksualnih, preko nacionalnih manjina, akademske manjine, naučne manjine, umetničke manjine, kao i ostalih manjina da se izbore u novoj podeli za bolje prihvatanje i veća prava.

Srbija kao politički entitet mora da takođe brani i poštuje i svoje tradicionalne vrednosti uz uvažavanje manjina, jer time pokazujemo da volimo i da smo spremni da razumemo razlike i damo slobodu opredeljenja ljudima. To je ljubav.

Mislim da nedostaje razumevanje dela većine, da se ostrašćena i politizovana radikalna porcija borbe za prava i prihvatanje u suštini ne odnosi nužno na potiskivanje i rušenje srpskih vekovnih vrednosti. To što se trpe i pritisci spolja samo je potpuno očekivano, s obzirom da zapadna civilizacija kojoj pripadamo želi da oformi homogenu celinu kojoj želi da i Srbija pripadne.

Mislim da nedostaje razumevanje isturenih boraca manjine, u ovom slučaju drugačije seksualne opredeljenosti, da žive u zemlji koja nije potpuno integralan deo zapadnog sveta, već se nalazi na raskršću istoka i zapada. Treba se boriti, ali biti i realan u očekivanjima, ne možemo očekivati isto ni od sestre i brata istih roditelja, a kamoli od Amerike i Srbije.

Hvala Bogu da mlade generacije alfa već sada pokazuju da su daleko iznad i jednih i drugih po shvatanjima. Oni na internetu uče. Znaju za manjine i spremniji su da uvaže drugog i drugačijeg.

Mislim da Srbija treba da nađe svoj način da prihvati i voli svoje manjine, ne ni onako kako spolja inostrani političari žele, ali ni onako kako ostrašćeni nacionalno orijentisani glasnogovornici i transparenti navijača to žele, oštro i radikalno, što je u suprotnosti sa promenom do koje mora doći na što bezbolniji način.

Pozivam ljude na mir i na zlatni put sredine umerenosti koji je utabao Isus, najveće i najsvetije biće koje je ovaj svet ikad ugledao.

Ukratko, mi moramo poštovati Čajkovskog i Svetog Savu. Moramo poštovati Baha i Fredija Merkjurija. Kao i Martu Argerič i Marinu Abramović. Moramo očistiti duh od osude i izaći iz matrice anksioznosti i mržnje kad nas mrzi da volimo, jer to zahteva upoznavanje sa nečim što nam nije jasno.

Kao otac troje dece i čovek koji je od 19. godine sa jednom ženom, moram da kažem da je Evrovizija mesto na kome se skuplja veliki broj talentovanih ljudi sa željom da predstave svoj talenat i ljudima pruže određen vid zabave u čemu nema loše krvi. Politika mora imati svoje ljude svuda, pa tako i na Evroviziji, kao i u Crkvi i u školi, pa i na utakmici, i na Kolarcu. U tome nema ništa loše.”

Eegor