Slušali smo „Remek-delo“ Sanje Vučić

Čak sedam godina nakon uspešnog debitovanja pred širom javnosti, učešćem na Pesmi Evrovizije, Sanja Vučić izdala je album prvenac.

S razlogom ga ne možemo nazvati debitantskim, budući da je Sanja u međuvremenu bila dosta aktuelna i angažovana u muzičkom svetu domaće industrije, ponajviše kao članica grupe „Hurricane“, a nešto kasnije i kao singl izvođač.

„Remek-delo“ je još uvek sveže muzičko ostvarenje sa osam novih kompozicija, u ukupnom trajanju od nešto više od dvadesetak minuta. Moglo bi se reći da postoje dve neuobičajenosti u vezi sa ovim muzičkim produktom.

Prva bi bila to što nijedna pesma sa albuma nije prethodno izdata kao singl u službi najave albuma — sve pesme su „neotpakovane“. Da li su autori bili sigurni u uspeh albuma na tržištu, pa su procenili da klasična najava nije neophodna, ili su pak želeli da svim pesmama ostave jednaku šansu da se probiju i postanu hit — ostaje nerazjašnjeno. Jedna se uspešno izdvojila, no uskoro reč i o tome.

Druga neuobičajenost je ta što se nijedan Sanjin prethodni singl nije pojavio na ovom albumu — tim više jer je većina bila vrlo komercijalno uspešna.

Pesma po pesma…

Sanja kao izvođač ume stilski vrlo da varira, te nije očigledno kakav zvuk je odabrala kao svoj potpis. Od soft-rok perioda (ZAA radovi, Goodbye), preko uraganske dens pop-folk ere (Legalan, Lopove) do nedavnih radova visoke dramatike i orijentalnih primesa (Omađijan, Hanuma, Zelenooka), može se reći da je baš zbog toga ovaj album poebno zanimljiv kao njen prvi. Hajde da vidimo šta nam je to plasirala.

Naslovica albuma je sanjin portret, dominiraju pink i beli tonovi, a izbor fonta i stilizacija kose vrlo asociraju na dizajnerska i modna rešenja iz 90-ih godina prošlog veka, vrlo repopularizovani među mladima ovih dana.

Ipak, to ne treba da nas zavede, budući da je prva pesma Remek-delo, po kojoj i album nosi naziv, jedna jaka balada punog zvuka, pomalo čak i nekako klasična za ovo geografsko područje. Nema sumnje da je Sanjina interpretacija ovde na nivou muzičkih velikana i postavlja ozbiljan prizvuk na samom početku albuma. Ipak, nekako deluje da je ova pesma mogla biti bilo čija umesto specifično Sanjina — pokušajte da zamisite da ovo izvodi neko malo estradniji, i shvatićete o čemu pričam kad uvidite koliko je to bilo lako.

Zumbul je sledeća stepenica na albumu. Osim što menja raspoloženje iz dramatičnog proklinjanja u nešto tradicionalniji ljubavni komitment, ritam i aranžman izvesno će nekoga podići na noge. Zumbul kao da je nastavak celine orijentalne Sanje sa nediskretnim etno-primesama, te bi se mogao nazvati fuzijom Đerdana i Omađijan, ili bar delom istog inspiracionog paketa.

Đene đene je dosad već dobro zapažena pesma, zarazna a nekako za par nivoa opuštenija od prethodne. Letnjiji aranžman i poruka o samopoštovanju jedan su svež dah kroz ova dva i po minuta. Zanimljiv odabir slenga za naslov, svakako.

Ako je jedna pesma napisana da bude brza i instant hitična, to je najverovatnije Ološi. Jedan pitki neorijentalni dens koji Sanja definitivno brendira i obeležava svojim vokalom, nesumnjivo je pisan specifično za nju. Vrsno za dizanje atmosfere, bilo na žurci, u kolima ili na poslu.

Lako je njoj  je takođe na tankom ledu, računamo li ovo kao pop ili estradu. Kompjuterizovani aranžman je neutralan, a primese trilera u interpretaciji veoma diskretne; možda je i bila intencija da se napravi jedna živahna pesmica, što kažu, za sve.

Kerozin je moderno upakovana pesma bazirana na ritmu i tempu arapske muzike. Budući da je Sanji po edukaciji ova kultura bliska, nekako mi je vrlo drago da se i takvi elementi nađu na ovom albumu. A i da se naučim šta je kerozin.

Strateški, odmah nakon ovoga stižemo do verovatno najsrpskije pesme na albumu, ako ćemo to nazvati kategorijom. Ruzmarin je još jedno ostvarenje saradnje sa popularnim Nućijem – nakon prve saradnje sa Đerdanom, moglo se očekivati da će se ova saradnja ponoviti. Ovo je najnarodnija pesma sa albuma, a ujedno i najmanje estradna — ako vam to ima smisla. Gučanske trube otvaraju i vode ovu pesmu, „KOSOumoru“ je sugestivno, a svadbarska tematika i popularni cvet koji će (ili neće) mirisati je nekako uvek uspešan motiv u domaćoj muzici. Izvesno je da oba izvođača imaju sinergičan pristup spajanju tradicionalnog i modernog, te ako bismo za trenutak ostavili po strani postmodernu koju odnedavno praktikujemo — pitate li se i vi bi li ovo bila jedna jako zaniljiva predstavnička pesma za Evroviziju zapravo? Vremenski se uklapa taman, samo kažem.

Možda zatvara album i nešto je intimnija balada, pesimističnih i pomalo mračnijih čak motiva.

Zaključne reči

Ovo je neki generalni pregled kompletnog albuma. Godina 2023. je prilično kompetitivna, kad su albumi lokanih izvođača u pitanju (Bojana Vunturišević, Sara Jo, Marija Šerifović; Pocket palma i drugi), no nekako deluje da će Remek-delo definitivno pronaći ne samo svoj put do publike već i do pokoje nagrade, kad dođe vreme za to.

Album je u suštini koncizan, ima karakteristični stil, konceptualno pristojan i ono što je možda najbolje – nema takozvanih fillera, tj. pesama koje se manje uklapaju i ubace se tek da se popuni prostor, ako to već nije neki stariji objavljeni singl.

Zbog variranja u muzičkom pristupu teško je odrediti kojoj ciljnoj grupi je ovaj album namenjen, ali zbog stila naslovnice, izbora saradnika i tekstualnih rešenja, reklo bi se da neće proći neprimećeno kod mlađe domaće publike, naročito onih koji su zavoleli solo Sanju Vučić posle „Uragana“.

Najbolje, u stvari, što je ovaj album doneo jeste što je utvrdio muzički potpis i brend Sanje Vučić, te je sa ovim zvanično establišovana kao ozbiljni muzičar srpske scene, a prilično deluje da će moći da stane iza ovih radova i u daljoj budućnosti, budući da produkcijski i muzički kvalitet ovog rada nije upitan.

Moja jedina mala zamerka je što bih preferirao da se Sanja, kao muzičar ogromnog potencijala, potpuno odvojila od izvesnih estradnih uticaja u svom stvaralačkom opusu, ali ukoliko je imala punu kontrolu nad kreativnom palicom, poštovaćemo i to.

Šta vi mislite, da li je Sanjin album zaista remek-delo domaće muzike?