Sedamdeset i četvrto izdanje italijanskog festivala pesme Sanremo već je u startu okupiralo pažnju italijanske i svetske javnosti u meri u kojoj se to ne pamti — procena je da je gledanost nikad veća, no pitanje je da li je muzički kvalitet to što opravdava takav status ili je tek reč o statusnom simbolu ovog događaja na koji je svaki Italijan ponosan.
Ovogodišnji Sanremo startovao je, sad već ustaljeno, u drugoj sedmici februara, i kroz pet festivalskih večeri u Teatru „Ariston“ defiluju brojni poznati umetnici i TV lica iz italijanskog i svetskog šou-biznisa. Trideset takmičara bi trebalo da bude u centru pažnje, ali kako Sanremo nije samo festival muzike, oni zbog kojih festival i postoji, svoj trenutak slave moraju da traže između brojnih redova usiljenih „spontanih“ skečeva, neprestane priče, glume, govorancija, intervjua, specijalnih gostiju i naposletku — raznih žirija koji će odrediti i pobednika. A taj pobednik će, kao i ranijih godina, imati „ekskluzivno pravo“ da odabere da li želi da ide na Evroviziju ili ne.
Domaćin festivala i umetnički direktor je tradicionalno Amadeus — procenjuje se poslednji put, a podršku mu na pozornici svake večeri pruža po jedna ličnost iz javnog života Italije: prve večeri nama dobro znani Marco Mengoni, druge večeri Giorgia, treće Teresa Mannino, četvrte Lorella Cuccarini i, konačno, u finalu Fiorello.
Od specijalnih gostiju izdvajamo Zlatana Ibrahimovića koji je „spontano“ upao u „Ariston“, a Amadeus, tobož iznenađen njegovim dolaskom, srdačno ga dočekao na raskošnoj bini teatra. Međutim, kurozitet je da je Zlatan u svom stilu, „naredio“ orkestru da ga dočeka taktovima pesme Luda za tobom Lebe Brene, baš kao što su to učinili pre dve godine s pesmom Nade Topčagić Jutro je.
Od inostranih gostiju vredi spomenuti DJ-a i producenta Boba Sinclara, glumce Johna Travoltu i Russella Crowea, a od lokalnih „faca“ tu su Eros Ramazzotti, Gianni Morandi i brojni drugi. Ipak, finalno veče će svojim prisustvom uveličati i Gigliola Cinquetti, prva evrovizijska pobednica iz Italije, koja ove godine obeležava neverovatnih 60 godina od pobede s pesmom Non ho l’età.
Ko su učesnici?
Trideset izvođača je u trci za trofej, od kojih je poslednjih troje sa spiska (označeni zvezdicom) došlo preko selekcije Sanremo Giovani. Među 27 učesnika iz kategorije „velikih“ za odlazak u Malme bori se i pet iskusnih italijanskih evrovizijskih učesnika: Mahmood (2019. i 2022), Diodato (predviđeni italijanski predstavnik iz 2020), trio „Il Volo“ (2015), Emma Maronne (2014) i grupa „Ricchi e Poveri“ (1978).
- Ghali | Casa mia
- Alessandra Amoroso | Fino a qui
- Gazzelle | Tutto qui
- Ricchi e Poveri | Ma non tutta la vita
- Dargen d’Amico | Onda alta
- Angelina Mango | La noia
- Fred De Palma | Il cielo non ci vuole
- Fiorela Manoia | Mariposa
- Loredana Bertè | Pazza
- Mr Rain | Due atalene
- Geolier | I p’me, tu p’ te
- Negramaro | Ricominciamo tutto
- Rose Villain | Click boom!
- Mahmood | Tuta gold
- Diodato | Ti mouvi
- Annalisa | Sinceramente
- Il Volo | Capolavoro
- Emma | Apnea
- Francesko Renga & Nek | Pazzo di te
- La Sad | Autodistruttivo
- Irama | Tu no
- BigMama | La rabbia non ti basta
- The Kolors | Un ragazzo una ragazza
- Sangiovanni | Finiscimi
- Il tre | Fragili
- Alfa | Vai!
- Maninni | Spettacolare
- Santi Francesi | L’amore in bocca *
- Clara | Diamanti grezzi *
- bnkr44 | Governo punk *
Format festivala
Prve večeri je svih 30 takmičara premijerno izvelo svoje pesme, a druge i treće večeri po njih 15 je ponovilo svoje nastupe. Četvrto veče je rezervisano za izvođenje drugih poznatih pesama, a izvođači mogu da izaberu da li će im društvo na sceni praviti još neko od poznatih imena italijanske muzičke scene. Peto veče je finalno, odvija se u dva kruga; svi učesnici ponovo izvode svoje numere u prvom krugu, a u drugom samo pet prvoplasiranih.
Tokom svih pet večeri, pored publike koja glasa telefonima i onlajn, takmičare će ocenjivati i novinarski žiri (pres-soba, TV i veb-sajtovi), kao i žiri predstavnika radio-stanica kao zamena za doskorašnji demoskopski žiri.
- prvo veče: 100% pres-žiri
- drugo veče: 50% publika, 50% radijski žiri
- treće veče: 50% publika, 50% radijski žiri
- četvrto veče: 33% radijski žiri, 33% pres-žiri i 34% publika
- peto veče: u 1. krugu glas publike se sabira s glasanjem svih ostalih iz prethodne četiri večeri; u 2. krugu 33% radijski žiri, 33% pres-žiri i 34% publika
Svih pet večeri Sanrema ove godine prenose se i u Rumuniji na Prvom programu Televizije Rumunija i u Crnoj Gori na Drugom programu Radio-televizije Crne Gore. Osim toga, nacionalni emiter RAI je omogućio gledanje svake večeri od 20 časova i 40 minuta na platformi Rai Play, koja neće biti geografski blokirana tokom trajanja prenosa kao prethodnih godina, već gledaoci mogu nesmetano da prate svih pet festivalskih večeri.
Iz mog ugla (Slobodan Todorović)
Festival Sanremo gledam uglavnom redovno nepunih 30 godina, isprativši sve njegove uspone i padove. Rekao bih da je poslednjih godina festival u svom zenitu popularnosti i pažnje, ali mi se čini da se „uljuljkao“ u svom muzičkom izrazu, te je u tom pogledu vrlo predvidiv.
Ja bih, generalno, muziku na Sanremu mogao da podelim u dve grupe — jedna u kojoj su pesme proverenog senzibiliteta italijanske kancone i druga u kojoj su numere novih muzičkih pravaca, festivalski avangardnijeg pristupa, te u tom smislu „gađa“ razne uzrasne populacije.
U odnosu na prošlu godinu, čini mi se da ove nema jasnog favorita, a i u ovakvom sistemu glasanja iznimno je teško predvideti ukus publike i pobednika. Evrovizijskoj javnosti su svakako blizu srca raniji evrovizijski predstavnici: Diodato, Il Volo, Emma, ali se čini da svojim pesmama ove godine ne mogu da nadmaše svoje ranije predstavničke. Mahmood se ipak nenametljivo provlači kao jedan od favorita i ovogodišnjeg izdanja, te ne bi trebalo da bude iznenađenje ako ga opet budemo čuli na evrovizijskoj pozornici.
Izglednije je, ipak, da će se pobednik Sanrema tražiti među ženskim vokalima, što bi bio svojevrstan presedan, budući da od 2014. godine i pobede Arise ženske ruke nisu podigle trofej festivala. Kladioničari predviđaju pobedu Angeline Mango, a prate je Geolier, Annalisa, Loredana Bertè i Irama.
U ovoj borbi ženskih glasova, ja bih prednost svakako dao Annalisi i njenoj numeri Sinceramente za koju smatram da ima najjači evrovizijski potencijal.
No, ništa nas ne sme iznenaditi, sve i svi su u igri — Perché Sanremo è Sanremo!
Prve večeri Sanrema, upadam slučajno na Angelinin nastup, koji me je odmah zaintrigirao neartikulisanim kretanjem na sceni pri kraju pjesme. Nisam očekivao da će mi se upravo ona na kraju iskristalisati kao glavni favorit. Odmah nakon nje ide Mahmood, koji je prevazišao moja očekivanja, te mi se ovogodišnja numera dopada više i od Soldi i od Brividi. Drago mi je i što ga vidim u koreografiji. Ne bih se bunio da ponovo ode na Evroviziju. Nekom od njih dvoje želim pobjedu i srećan put u Malme, a top 5 mi zaokružuju Annalisa, Irama i Il Volo. Ne znam čemu hajp oko Geoliera. Nadam se da Italijani neće sebi dozvoliti taj grijeh. Clara i naš Baloš imaju isti sample kao uvod u pjesmu… Kakav debakl… Kako god, Sanremo na ozbiljnom nivou, bilo bi lijepo da su se ovako za organizaciju potrudili i za Torino 2022…
San Remo je spektakl sam po sebi i muzički događaj koji je svet za sebe, istovrmeno tradicionalan i ide u korak s vremenom. Impresiniran sam sposobnošću da sve zvuči tako dobro tehnički, spoj orkestra, modernih bitova, vokala različitiih boja i kapaciteta u iznevilsanom miksu, svaka čast. Scena koja mi izuzetno prija, sveukupna atmosfera koja nastaje kroz igru osvetljenja.
Dobrih izvođača itekako ima, a i zanimljive pesme ne nedostaju. Sasvim sigurno nedostaje ona jedna ili više takvih, za koje ćete odmah da se zalepite i kažete da su ekstra klasa, ali…Jedno je slušati pesme San Rema sve na gomilu, a sasvim nešto drugo izabranog predstavnika sa ovog festivala u masi evrovizijskih takmičara.
Siguran sam da će ove godine Italija dobiti novog predstavnika, te da ni Mahmud neće uspeti da napravi het-trik, mada opet ima dobru pesmu (naročito u studijskom izvođenju).
Teško mi je zamislivo da navijam za mladu Anđelinu Mango, koja uprkos izuzetnoj energiji i šarmu, relano dolazi sa pesmom koja ne sadrži ni najmanju originalnost, naprotiv. Analisa koju godinama čekam da ode na Evroviziju, koja je u karijeri imala sigurno desetaka pesama dostojnih veoma visokog evrovizijskog plasmana, dolazi s pesmom koju doživljavam kao recimo Luksemburg 1998., isproduciran danas. Ja je i dalje želim na Evroviziji, ali svakako ne ove godine, ovo je pesma koja verujem da može da zadovolji deo fanova, ali je zauvek daleko od standarda koji treba Italia da postavlja.
Muka mi je od kladionica, strašna je spoznaja da festivali uopšte ne bi trebalo ni da se održavaju, nego da kladionica saopšti ili eventualno dozvoli da se glasa između 2 favorita koja odredi u svakoj zemlji. Tako da i ovde svi unapred imamo 2-3 imena koja su kandidati za pobedu, umesto da iščekujemo super neizvesno finale San Rema.
Iako se čini da je konačno došlo vreme da žena pobedi na San Remu (moj kladioničarski tip je svakako Anđelina), ne bih bio iznenađen da, ipak, put Malmea ode mlađi muški izvođač.
Moj favorit u finalu ovog festivala jeste Annalisa i smatram da bi i što se tiče same Evrovzije, ona mogla doneti najbolji rezultat Italiji u finalu 11.maja a mozda i pobedu.