Treću godinu zaredom Nemci će svog evrovizijskog aduta potražiti preko konvencionalnog televizijskog festivala, no ovog puta čitav format nema predznak Unser Lied für…, već se zove Eurovision Song Contest — Das deutsche Finale 2024.
Nije ovo prvi put da Nemci menjaju svoj format selekcije, međutim, u većini slučajeva reč je tek o „kozmetičkoj“ promeni, ali ne i o suštinskoj koja bi najupornijoj evrovizijskoj državi konačno donela malo sreće i zadovoljstva. Istini za volju, nemački predstavnici su često vrlo potcenjeni; nezasluženo su završavali na dnu tabele evrovizijskog glasanja. Ne ulazeći u uzroke evrovizijskog debakla i apatije (to bi mogla biti posebna tema), očekivano je da uporni loši rezultati vode ka nezadovoljstvu i nezainteresovanosti, kako kod dela publike, tako i kod autora i pevača. Nezainteresovanost autora vodi ka novim izazovima kod organizatora nacionalne selekcije — u korpi trulih jabuka teško je pronaći iole jestive plodove, a kamoli moguće napraviti Apfelstrudel. I tako ukrug…
Ali taj krug negde i nekako treba preseći. Jedan dobar rezultat mogao bi da ih pomeri s mrtve tačke, pa je možda baš ova godina „taj“ momenat, ako se čuju ovogodišnji aduti.
Kako je počelo?
Počelo je prošle jeseni nagađanjima da bi regionalni javni medijski emiter NDR (Norddeutscher Rundfunk) mogao da se povuče iz evrovizijskog projekta i prepusti ga nekom drugom regionalnom javnom emiteru u okviru jedinstvene radiodifuzne mreže ARD. Međutim, NDR nije reagovao na te glasine, saopštivši da su posvećeni pripremama za Malme 2024.
Raspisan je konkurs za autore, pevače i pesme 7. septembra i trajao je do 15. oktobra. Nije bilo posebnih uslova i ograničenja, osim standardnih evrovizijskih pravila. Tada je već NDR najavio nacionalni izbor novog naziva Eurovision Song Contest — Das deutsche Finale 2024, koje će se održati 16. februara u Berlinu.
Na konkurs je stigao impozantan broj prijava — 693 izvođača i 572 pesme. U uži izbor ušle su tek 32 pesme, koje je selektovao i ocenjivao 20-člani međunarodni žiri, u čijem sastavu su bili članovi žirija u sopstvenim državama ranijih godina. Očekivalo se 10 pesama u finalu, ali je 19. januara NDR objavio svega osam učesnika nacionalne selekcije.
Paralelno sa ovim procesom, NDR i HR (Hessischer Rundfunk) zajedno su pokrenuli dodatno takmičenje Ich will zum ESC! (Želim da idem na Evroviziju!), koje je imalo za cilj da afirmiše nove, mlade umetnike i autore, a čiji bi se pobednik pridružio finalistima „glavnog“ izbora. Šou se sastojao od ukupno pet unapred snimljenih emisija u kojem se takmičilo 15 izabranih učesnika s javnog konkursa. Njih su kroz vokalne i druge pripreme vodili Conchita Wurst, evrovizijska pobednica 2014. i irski pevač i muzičar Rea Garvey. Finalna, 6. epizoda, održala se 8. februara u Berlinu, troje finalista izvelo je nove takmičarske pesme, a publika je izabrala pobednika i poslednjeg učesnika nacionalne selekcije Das deutsche Finale 2024.
I ko su potencijalni predstavnici Nemačke?
Konačno, NDR je 8. februara kompletirao listu učesnika, koja izgleda ovako:
- NinetyNine | Love on a budget
- Leona | Undream you
- Isaak | Always on the run
- GALANT | Katze
- Floryan | Scars
- Bodine Monet | Tears like rain
- Ryk | Oh boy
- Marie Reim | Naiv
- Max Mutzke | Forever strong
Među izabranim kandidatima nalazi se i iskusan nemački evrovizijski učesnik iz 2004. Max Mutzke, dok od ostalih zanimljivih imena vredi istaći Marie Reim (ćerka nemačke predstavnice iz 2001. Michelle), kao i Ryk (učesnik nemačke selekcije 2018). Pobednik takmičenja Ich will zum ESC! je Floryan s pesmom Scars.
Šta nas očekuje 16. februara?
Takmičenje će se održati u Berlinu od 22 časa, a domaćin i voditelj progama biće dobro poznato TV lice Barbara Schöneberger. Odluku o pobedniku i evrovizijskom predstavniku donosiće glasovi osam međunarodnih muzičkih panela i gledalaca putem televoutinga i interneta u odnosu 50/50. U slučaju izjednačenog rezultata, kao pobednička numera biće izglasana pesma sa najvećim brojem bodova gledalaca. Članovi međunarodnog žirija su iz Hrvatske, Austrije, Litvanije, Španije, Švedske, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i sa Islanda.
Kao specijalni gosti najavljeni su Conchita Wurst, Rea Garvey, Mary Roos (predstavnica Nemačke 1972. i 1984), Riccardo Simonetti, Florian Silbereisen i Alli Neumann.
„Nemačko finale 2024“ možete pratiti na kanalu Das Erste, zatim na multimedijalnoj platformi ARD Mediathek, kao i na sajtu eurovision.de.
Iz mog ugla (Slobodan Todorović)
Iako je nemačka javnost ponovo nezadovoljna ponudom na nacionalnoj selekciji, mišljenja sam da nema racionalnog razloga za to, jer su ovogodišnje pesme vrlo konkurente, raznovrsne, autentične, a Das deutsche Finale 2024 ispade jedan od boljih nacionalnih izbora u čitavoj Evropi.
Od devet ponuđenih pesama tri su sa dobrim evrovizijskim potencijalom. Iako nisam siguran u kapacitet glasačkog tela i trenutno raspoloženje Nemaca, pobednika verovatno treba tražiti među sledeća tri izvođača, koja su ujedno i moji favoriti:
Ryk | Oh boy
Neću kriti da je Ryk moj „broj 1“ u ovoj postavi. Ovoj momak je još 2018. godine otpevao verovatno jednu od najlepših balada na evropskim nacionalnim izborima You and I. Pesma Oh boy je njen prirodni nastavak i nosi istu emociju i senzibilitet. Reč je o simfoničnoj, filmskoj, klavirskoj baladi u kojoj se na vrlo poseban i tanan način prepliću molsko-durske modulacije koje su i glavno obeležje pesme.
Deonice između strofa i refrena su naročito izražene i vode vas kroz celu pesmu kao kroz lavirint — ne zna se gde ćete i kako ćete završiti, kuda pesma ide dalje, što neobično, gotovo sa strepnjom, drži pažnju, jer vas melodija vodi u neizvesnost. Teško je čak proceniti u kom momentu se čuje tzv. key change; kao da ima više tih ključnih promena. Sve navedeno jednoj ovakvoj baladi daje na dinamičnosti. I taman kad ste uhvatili muzičku nit, misleći da idete poznatom trasom, pesma se okonča iznenada i tiho, pomalo nedovršeno, baš kao kad u lavirintu naletite na ćorsokak i zastanete — jer ne znate kuda i kako dalje.
Bodine Monet | Tears like rain
Tears like rain predstavlja pomalo zaboravljenje plesne pop pesme sa setnom atmosferom, vrlo upečatljivog i pamtljivog refrena i melodije, koje ne možete da ne čujete i uz koje ćete sigurno malo pojačati svoje zvučnike. Radijski i scenski je vrlo prijemčiva, što je nekada teško uklopiti, a jedina sumnja koju imam odnosi se na njeno pevanje uživo — mora biti vokalno besprekorna.
Isaak | Always on the run
Da ne znate da je reč o evrovizijskoj selekciji, verovatno biste pomislili da je Always on the run došla do vaših ušiju direktno sa američke ili britanske top-liste hitova. Produkciono, ova numera zvuči vrlo zrelo i moćno, baš kao pesme Johna Newmana ili Rag’n’Bone Mana. Savršena horska podrška pratećih vokala dodaju skoro pa himničan ton atmosferi ove pesme, zbog kojih se efektan scenski nastup može čak i zamisliti. Nadam se da će njegova ekipa uspeti da to izvede na bini.
