Iako je Beovizija zamišljena kao festival na kojem bi se od 2004. birao predstavnik Srbije i Crne Gore za Pesmu Evrovizije, zbog stava Radio-televizije Crne Gore, ta ideja je zamenjena festivalom rogobatnog naslova Evropesma-Europjesma.
Te 2004. godine Udružene javne radio-televizije (UJRT), organizacija koja je donekle nastavila poslove nekadašnje Jugoslovenske radio-televizije (JRT), sprovela je poseban javni konkurs za festival Evropesma-Europjesma s kojeg je delegirano 16 pesama. Radio-televizija Srbije je na Beoviziji selektovala još četiri pesme, dok je Radio-televizija Crne Gore internom selekcijom na izborni festival poslala takođe četiri izvođača: grupe „Evropa“ i „Negre“, duet Andrijana i Marija Božović i Sergeja Ćetkovića.
Evrop(j)esma 2004 | Sava centar, 21. februar
Festival je po konceptu, formatu i izgledu oblikovan po ugledu na Pesmu Evrovizije. Finalisti su se publici predstavili po sledećem redosledu (zvezdicom su označeni kvalifikanti sa Beovizije):
- Jovana Nikolić | Posle tebe
- Teodora Bojović i Nightshift | Daj mi snage
- Evropa | Evropa
- Extra Nena | More ljubavi
- Saša Vasić | Priznaj
- Jelena Tomašević | Kad ne bude tvoje ljubavi
- Slobodan Bajić | Možeš da me ne voliš
- Ana Milenković | Takva žena
- Tanja Banjanin | Istina
- Boris Režak | Zauvijek (*)
- Knez | Navika
- Negre | K’o nijedna druga
- Madam Piano | Igra
- Negative | Zbunjena (*)
- Tanja Jovićević | Uzmi me
- Saša Dragaš | Dao bih sve
- Sergej Ćetković | Ne mogu da ti oprostim
- Željko Joksimović | Lane moje
- Leontina | Zamisli (*)
- Peti element | Reka bez povratka
- Nataša Kojić Taša | Oko plavo (*)
- Mogul | Ne trugujem osećanjima
- Mari Mari | Kad ponos ubije ljubav
- Andrijana i Marija Božović | Nijedna suza
Budući da je drugo veče bilo u znaku povratka naše države na Evrosong, u toku takmičarskog dela programa bili su emitovani posebni video-segmenti u sklopu kojih su svoja sećanja na Evroviziju evocirali nekadašnji autori i izvođači među jugoslovenskim predstavnicima: Zdravko Čolić, Snežana Mišković Viktorija (1982. kao članica ženskog trija „Aske“) i sada pokojni Lola Novaković, Kornelije Kovač i Aleksandar Sanja Ilić. Svih 24 izvođača bilo je najavljeno prigodnim video-razgledanicama u kojima su izvodili probrane hitove sa nekadašnjih Jugovizija. Najveći peh pri izvođenju imala je debitantkinja Jovana Nikolić, koja je zbog problema sa haljinom morala još jednom da ponovi izvođenje svoje pesme Posle tebe po završetku takmičarskog dela programa.
Odluku o pobedniku doneo je osmočlani žiri (po četiri člana iz Srbije i Crne Gore), kao i telefonski i SMS glasači u formi dodatnog, devetog člana žirija. Glasanje je ostalo upamćeno po slučaju koje će se ponoviti i u naredne dve godine, a to je da srpski članovi žirija crnogorskim kandidatima nisu dali ni bod, dok crnogorski članovi žirija nisu dali poene grupi „Negativ“ i Borisu Režaku kao najbolje rangiranim učesnicima Beovizije 2004. S druge strane, prema glasovima publike, među prvih šest najbolje plasiranih pesama bile su čak četiri pesme iz Crne Gore.
Ipak su obe strane bile složne po pitanju proglašenja Željka Joksimovića za pobednika. Crnogorski deo žirija zastupali su: Nebojša Vujović, Stana Šalgo, Aco Đukanović i Radovan Papović, dok su srpski deo žirija zastupali: Vlada Marković, Vojkan Borisavljević, Ana Milićević i Rade Radivojević.
Evropesmu-Europjesmu vodili su Nina Mudrinić i Aleksandar Bojović. U revijalnom delu gledaoce je kroz svoje najemotivnije note sproveo jedini muškarac koji je dva puta pobeđivao na Evroviziji, Irac Johhny Logan. Pobeda Željka Joksimovića bila je izuzetno očekivana, uzimajući u obzir i pevačevu tada trenutnu popularnost.
Intrige i optužbe za plagijarizam: Put do uspeha u Istanbulu
Početni ponos i oduševljene pesmom javnost u Srbiji i Crnoj Gori je zamenila optužbama da je pesma plagijat. Tabloid „Svet“ je s velikom pompom objavio tekst „Prevarom u Evropu: Lane moje je plagijat“, u kojem se navodi da je Lane moje plagijat pesme Sen gelmez oldun azerbejdžanskog muzičara Alikana Semedova, koja se našla na jednom izdanju popularne serije „global-fusion“ muzičkih kompilacija pod nazivom „Buddha Bar 5“.
Povodom tih optužbi, Željko je tada za dnevni list „Blic“ izjavio:
Uopšte ne osećam potrebu da se pravdam, najradije ne bih ni komentarisao ove gluposti i optužbe. Ali, svestan sam da ova pesma predstavlja ceo narod i da sam dužan prema ljudima da kažem: Pobeđujemo u Turskoj!
Čitav slučaj je završio na sudu, a Željko Joksimović je u agenciji za zaštitu autorskih prava zaštitio svoju pesmu; zaštita podrazumeva i zabranu javnog emitovanja bez autorove saglasnosti. Prema zakonu o autorskim pravima, dozvoljeno je iz već postojeće pesme preuzeti četiri takta, a da se to ne računa kao plagijat.
S druge strane, Evropska radiodifuzna unija je nakon analize utvrdila da pesma nije plagijat, što joj je omogućilo da se takmiči u Istanbulu.
Nekoliko godina kasnije, Tijana Milošević, koja je svirala violinu i bila deo „Ad Hoc Orchestra“, u intervjuu za isti tabloid „Svet“, kazala je:
Ambijentalno podseća na pesmu Alikana Samedova, ali su uzeta samo dva tona. Za mene to nije ništa čudno, jer svi od svakog uzimaju bar temu za pesmu. Normalno je da sebe nadograđujete ugledajući se na nekog muzičara.
Muziku i aranžman za pesmu uradio je Željko Joksimović, dok je tekst napisala Leontina Vukomanović. Mediji su navodili da je par imao ljubavni odnos, iako ni jedno ni drugo zvanično to nikad nisu potvrdili. Period prekida tog prijateljsko-poslovnog odnosa, baš uoči Evrovizije, obeležilo je i nekoliko neprijatnosti na zajedničkim konferencijama za medije; naime, tabloidi su navodili da Leontina nije dobila poziv RTS-a da kao član delegacije otputuje u Istanbul, zbog čega nije ni pozivana na konferencije. Međutim, ona je ipak bila u Istanbulu, ali, nagađa se, o sopstvenom trošku.
Oduševljenje i euforija u Istanbulu
U Istanbulu Željko je bio dočekan sa velikim oduševljenjem, a i publika u Turskoj je znala da oceni koliko vredi autentična emocija na balkanskim jezicima, čime je pohvalno ocenjena odluka da svoju zemlju predstavi pesmom na maternjem jeziku. U svetskoj javnosti bio je predstavljen kao vokalni solista svežeg, toplog glasa i sjajne dikcije. Tokom obe večeri, održane 12. i 15. maja u danas srušenoj hali „Abdi İpekçi“ u Istanbulu, publika je izvođenje numere Lane moje dočekala burno propraćenim aplauzima. Željko je iz polufinala prošao u finale kao prvi selektovan od 10 učesnika, i shodno tadašnjim propozicijama, za finale mu je pripao prvi slobodan redni broj — 5.
Vredi se osvrnuti i na finale gde je do sredine glasanja Željko bio blizu pobede; ipak se dogodilo to da je pobeda Ukrajinke Ruslane bila sasvim očekivana, uzimajući u obzir globalnu primećenost njene numere Wild dances. Sa druge strane, balkanski susedi najviše su lobirali za Joksimovićevu pobedu. Pored Ukrajine, koja je džentlmenski dala 12 poena našem predstavniku, najveći broj bodova dobio je i od Austrije, Švajcarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Sloveniije i Švedske.
Ostale bodove Željko je dobijao od sledećih država:
- po 10 bodova: Kipar, Nemačka, Finska, BJR Makedonija, Holandija, Rusija;
- po 8 bodova od Grčke, Rumunije i Turske;
- po 7 bodova od Albanije, Belorusije, Danske, Izraela, Islanda i Portugalije;
- po 6 bodova od Španije, Malte i Norveške;
- po 5 bodova od Letonije i Poljske;
- po 3 boda od Belgije, Ujedinjenog Kraljevstva i Irske;
- po 2 boda od Andore i Litvanije;
- po bod od Estonije i Monaka.
Zanimljivo je da je pesma Lane moje u istanbulskom polufinalu zauzela 1. mesto, osvojivši 263 poena (isto koliko i u finalu), a bodove nije dobila jedino od Estonije i Islanda. Da ironija bude veća, isti taj Island je u finalu našoj numeri dao čak 7.
Svojom drugom pozicijom Željko je narednom našem predstavniku obezbedio direktno mesto u finalu 2005. u Kijevu.
Uspeh Laneta posle Evrovizije
Numera je dobila više zvaničnih i nezvaničnih priznanja za slušanost, a na Željkovu karijeru mnogo je uticala u smislu promene muzičkog pravca i poziva da do 2015. uradi još dve pesme za svoju državu (2008. i 2012), ali i za Crnu Goru (2015) i Bosnu i Hercegovinu (2006). Vredi napomenuti da su na festivalu „Pjesma Mediterana“ u Budvi te 2004. Ruslana i Željko Joksimović održali revijalne koncerte, što je dovoljno govorilo o omiljenosti učesnika Evrovizije.
Godine 2011. Lane moje je prvi i jedini put bilo na čelnoj godišnjoj listi ESC TOP 250.
