Balkan, Balkan! Pogledi Srbija

PzE24 | Gnezdo orlovo kao paradigma naše nacionalističke stvarnosti

I ove godine lokalno takmičenje za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije ne prolazi bez rasprava, promišljanja, strepnji i nadanja. I dobro je, uloga kulture je, između ostalog, i da dovodi do promišljanja stvarnosti i budućnosti nekog društva. Breskvica i njena numera Gnezdo orlovo su pitanje Kosova i nacionalizma stavili u prvi plan, ili su se samo nakačili na vruće teme?

Piše: Nemanja Drobnjak, (14. februar 2024, Masina.rs)

Krajem prošlog meseca smo imali tu čast da saznamo kojih 28 kompozicija će biti u konkurenciji za ovogodišnjeg predstavnika Srbije na Evroviziji. Prema propozicijama, stručni žiri je odabrao pesme koje će biti raspoređene u dva polufinala od po 14 takmičara. Najboljih osam iz svakog polufinala ide u finale, a pobednik ili pobednica u finalu će biti naši ovogodišnji predstavnici u Malmeu.

Otkako je tada još uvek Srbija i Crna Gora dobila pravo učešća na Pesmi Evrovizije, sam izbor nekako uvek prate određene kontroverze. Zasigurno je ostao upamćen čuveni izbor iz 2006. godine, za koji mnogi kažu da je simbolički ozvaničio raspad zajednice Srbije i Crne Gore, iako smo već unapred znali da se baš uoči Evrovizije očekuje referendum za odvajanje Crne Gore od Srbije. Setimo se i raznih nezadovoljstava i zvižduka pobedama onih koji nisu bili favoriti publike, poput Marka Kona 2009 godine. Zatim, nezadovoljstava jer nije bilo festivalskog izbora, već direktnog odabira, gde publiku niko nije pitao za mišljenje.

I tako sve do Konstraktine pobede sa pesmom In corpore sano, gde se svako i stručan i nestručan utrkivao da nam saopšti šta je zapravo umetnica želela da nam kaže. Drugim rečima, ma koliko o pesmi Evrovizije govorili da je laka zabava, popularna kultura, parada pijanstva i kiča, zabava za sirotinju, izbor za takmičenje nekako uvek postane bitna društveno-politička tema koja intrigira široku javnost.

Pozornost javnosti ove godine je skrenula jedna pesma i to ne bez razloga. Iako je do takmičenja ostalo još vremena, nameće se narativ da je pobednica već tu. Čak i da ne pobedi, kako kažu mnogi, biće moralna pobednica. Reč je o mladoj pevačici, ikoni mlađih generacija, Anđeli Ignjatović, poznatijoj pod nadimkom Breskvica i njenoj numeri Gnezdo orlovo.

Orlovo gnezdo i crne ptice

Autor teksta pesme je mladi izvođač rep muzike Relja Putniković, poznatiji pod umetničkim imenom Relja Torino. Kompoziciju potpisuju Ivan Đurđević Jhinsen i Miloš Stojković Henny. Pesma je za samo dve nedelje prevalila tri miliona pregleda na Jutjubu, a uz to je napisano na hiljade komentara, iz kojih se jasno vidi da je projektovana i doživljena poenta pesme potpuno pogodila najtananije strasti slušalaca.

Pesma je osmišljena u takozvanom etno-aranžmanu, sa zvucima kavala, gajdi i bubnjeva koji dominiraju u takozvanom ritmu „sedam osmina“. Uz gotovo plačući glas izvođačice. Dakle, sve što je potrebno da u srce pogodi svakog samosmatrajućeg i samodoživljenog patriotu i ljubitelja svoje nacije. Koji u stihovima „Milo moje, sve će biti gotovo“, prepoznaje rimu sa jednom reči koja se od Matije Bećkovića do danas, smatra najskupljom srpskom reči.

Marketinški gledano, to je savršeno dobar potez i prilično prijemčiva metafora. Sociološki posmatrano, veću relevantnost zavređuje nešto drugo. Muzika i izražena nacionalna osećanja se neretko prepliću i često se u određenim društvenim kontekstima ta sprega svesno potencira. Kao što se čini da nije sasvim slučajno da se ova pesma sa motivima gnezda orla (orao kao simbol Srbije) i crnih ptica koje ruše gnezdo orlovo (crna ptica prepoznata kao aluzija na albanskog crnog orla), pojavljuje u momentima kada se rešava pitanje statusa Kosova pred međunarodnim institucijama.

Treba biti realan i naglasiti da trendovi oslikavanja društveno-političkih fenomena kroz muzičko stvaralaštvo nisu nepoznanica, niti su novijeg datuma, niti su isključivo vezani za naše tlo. Kako Mario Kopić navodi, „pitanje o odnosu muzike i nacionalnog svoj legitimitet ima i u području teorijskog, filozofskog ili sociološkog mišljenja. Poznato je da je od početka 19. stoleća muzika služila čak kao privilegirani nosilac nacionalnih simbola, a kod nacija u formiranju i aktivni konstituens. Univerzalnost i nacionalnost muzike, međusobno se ne isključuju. Naprotiv. Upravo zbog univerzalne prirode, svojih emocija, zbog svog univerzalnog jezika, muzika može najjasnije izraziti nacionalne karakteristike“.

Anđela Ignjatović Breskvica je na kritike dela javnosti, koja je pesmu protumačila kao nacionalističku, pa čak i šovinističku, odgovorila sledeće:

„U poslednje vreme uvek čitam komentare, pogotovo na Tviteru. Ne želim da komentarišem stvari koje su pisali o tome da sam izvređala Albaniju. Mislim da sam stvarno inteligentnija od ljudi koji ostavljaju takve komentare. Nikada nisam delila ljude po veri i nikada neću. Već sam rekla da se u pesmi govori o borbi između dobra i zla, a na svakome je da shvati to onako kako želi.“

Tema odnosa borbe dobra i zla je univerzalna tema par excellence. Ali ako sledimo logiku da se univerzalno i nacionalno u muzici međusobno ne isključuju, već i te kako podudaraju, a uz to i sama izvođačica kaže da je na svakome da pesmu razume kako želi, nesumnjivo je da će pesma sa ovakvim tekstom i ritmom biti shvaćena baš onako kakvom se želi razumeti u datom društvenom kontekstu. I da neće isključiti nacionalno osećanje, bez obzira na univerzalnost teme. Štaviše, dodatno će ga podstaći. Zato nas ne treba iznenaditi izliv iracionalnih nacionalističkih oduševljenja i prepoznavanja teme pesme na određen način, bez obzira da li su, ili ne, autori i izvođačica pesme hteli da pošalju takvu poruku kroz pesmu.

Društveni kontekst: Generacija Z kao žrtva nacionalističkog narativa

Generacija Z kojoj pripadaju kako izvođačica pesme Gnezdo orlovo, tako i autori teksta i kompozicije, ima svoje specifičnosti. Ova generacija se neretko u literaturi naziva prvom digitalnom generacijom, jer su rođeni u periodu kada je digitalno doba već nastupilo, za razliku od milenijalaca kao njihovih prethodnika (gruba procena je da generaciji Z pripadaju rođeni od 1995-2005).

Bez obzira na tu vrstu karakteristika i podudarnosti sa sebi sličnima, mora se imati svest o tome da ta generacija, kao uostalom i prethodne, nisu monolitne i da ih ne možemo posmatrati isključivo kroz jedne iste naočare. Generaciju Z u Srbiji svetonazorski je odredio i specifikum lokalnog konteksta koji je duboko obeležen jačanjem desničarskih ideologija skrojenih od strane društveno-političkih, pa i kulturnih elita u proteklih tridesetak godina.

Kada govorimo o reprodukovanju etničkih stereotipa i nacionalizma, uloga elite u upotrebi nacionalizma u Srbiji je i dalje prisutna. U istraživanju političkih elita zanimljiv je rezultat da u periodu od 1989. do 2015. godine nije došlo do značajnijeg opadanja nacionalizma — podaci ukazuju da nema bitnijih promena — zabeležen je blagi pad u odnosu na 1989. (Petrović , Radoman, 2016). Ovaj nalaz je u istraživanju objašnjen time da u celom periodu nakon 2000. godine postoji generisanje nacionalizma kroz „nerešeno“ pitanje statusa Kosova, i retoriku osporavanja nezavisnosti Kosova, zatim kroz pitanje statusa Srba u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i da se nacionalizam „u sadašnjoj vlasti posebno izražava preko politike rehabilitacije i aktivne revizije istorije, pa tako vladajuća stranka, iako je na prvi pogled napustila radikalno-desničarsku ideologiju, nije napustila i istorijski revizionizam kao njen važan deo. (Petrović, Radoman, 2016)

Odrastanje i socijalizacija u ovakvom društvenom kontekstu, sa idejama, vrednostima, normama i retorikama koje podrazumevaju nametanje gore izraženih tema, time jačajući nacionalističke tendencije, produkovalo je da generacija Z te teme i poglede na iste, u velikoj meri usvoji kao neupitne. Bilo bi pogrešno reći da je to krivica pripadnika ove generacije, jer generacije kao dominantne vrednosti, uz izuzetke kojih nema puno, uglavnom usvajaju ono što im se nameće kao poželjno i servirano kroz društvene kanale komunikacije. Krivica je dakle, na onima koji su kreatori društvenih politika, a čiji je cilj stvaranje jedne poslušne generacije, koja neće imati sumnju i koja će nekritički usvajati nacionalističke narative kao jedine moguće i ispravne.

Da se u velikoj meri u tome i uspelo, govore nam rezultati istraživanja Marije Radoman iz 2019. godine u kom je ispitivala vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji. Ispitanici i ispitanice koji su bili deo istraživanja, rođeni su 2001, 2002 i 2003. godine, dakle spadaju u generaciju Z. Podelivši skalu nacionalizma na dva dela — organski i etnički nacionalizam — došla je do vrlo zanimljivih podataka.

Rezultati pokazuju da 24% ne podržava nacionalističke tvrdnje, 44% su „umereni nacionalisti“, dok 32% podržava nacionalističke tvrdnje. Devojčice imaju manje nacionalističke stavove u odnosu na dečake.

Zbirno posmatrano, čak 76% ispitanih ima ili umerene ili izrazito nacionalističke stavove. Pibližno, na jednu osobu koja je antinacionalistički opredeljena, idu tri osobe umereno, ili izrazito nacionalistički opredeljene.

Ako se pogleda distribucija odgovora po polu, vidi se da je procenat kosmopolitiskih stavova dosta veći kod devojaka, nego kod momaka (28% naspram 19%), zatim umerenih nacionalista je čak više kod devojaka, nego kod momaka (47% naspram 42%), a nacionalista je više kod srednjoškolaca, nego kod srednjoškolki (39% naspram 25%). U istom istraživanju, ispitanici i ispitanice se u najvećem procentu (53%) slažu sa stavom da Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije, naspram skoro 12% koji smatraju da je Kosovo nezavisna država. Ovi stavovi mladih se podudaraju sa istraživanjima javnog mnjenja, pa tako prema anketi iz 2019. godine, 71% ispitanih ne bi podržalo eventualnu odluku vlade da u zamenu za članstvo u EU prizna Kosovo.

Ovi podaci u velikoj meri potvrđuju prijemčivost generacije Z na nacionalističke narative i da im je Kosovo kao tema i stav o istom nešto što je u fokusu ispoljavanja tog narativa, te da time ne odstupaju od stavova celokupnog javnog mnjenja. Zato i ne treba da nas čudi baš ovakvo čitanje pesme Gnezdo orlovo, jer sve i da ideja pesme nije takva kakvom se kolektivno doživljava, dominantne i poželjne društvene vrednosti nametnute od kreatora društvenih politika nas posledično usmeravaju kako da pesmu tumačimo i da je većinski čitamo baš u nacionalističkom ključu.

Reakcije javnosti na pesmu — od slavljenja Hitlera do autošovinizma

Kao što je već rečeno, pesma je podigla prašinu i marketinški je do kraja odradila savršen posao. Međutim, reakcije na pesmu su bile posve specifične i, kako to obično biva, podele su vrlo oštre. S jedne strane, neko se dosetio da je Orlovo gnezdo bio naziv za Hitlerov letnjikovac, drugi da je pesma genocidna, treći da peva o etničkom čiščenju. Branioci pesme su govorili da je pesma srpska, tradicionalna, sa tradicionalnim ritmom i rodoljubiva, te da svi oni koji ne vole i kritikuju pesmu jesu obični autošovinisti.

Potrebno je naglasiti da niti jedna, niti druga strana nije sasvim u pravu, ali da je priroda podela, sociološki posmatrano, prilično razumljiva. U tom smislu, popularna muzika je značajna forma; ne samo da konzumenti biraju „značenja, zadovoljstva i društvene identitete“ opredeljujući se za jedan muzički proizvod, a ne za drugi, nego i javno demonstriraju svoje identitete izražavajući vrednosne sudove o muzici. Oni koriste određene aluzije kao „označitelje granica“ da bi projektovali definicije svoje grupe, naspram drugih grupa.

Drugim rečima, potrebno je napraviti jasnu distinkciju između onoga šta pesma jeste i onoga šta određena grupa učitava u tu pesmu, ondosno šta bi po njihovom mišljenju bilo značenje te pesme, da bi na bazi učitanog značenja ojačali sopstvene identitete. Sociološki je ovo potonje daleko relevantnije. Zato je sasvim razumljivo da Gnezdo orlovo u jednoj grupi ojačava identitetsku poziciju srpskog nacionalističkog narativa i pojačava kritiku onih koji su antinacionalisti, a povratno kod drugih koji kritikuju tu identitetsku poziciju, izaziva osećaje i potrebu za kritikom nacionalističkog narativa. To je dakle, ono što pesma proizvodi kao društveno-političku posledicu, čime se samo nastavlja jedan višegodišnji trend proizvodnje društvenih podela na bazi kulturno-umetničkih fenomena.

Zašto pesmu ne treba osuđivati, ali je i ne uzimati zdravo za gotovo?

Ako pesma Gnezdo orlovo i pobedi na nacionalnom izboru, to neće biti ni prvi ni poslednji put da je na Evroviziju otišla pesma sa učitanom političkom tematikom. Setimo se da smo već imali takva dva pobednika. Prvi je nedavno preminuli italijanski muzičar Toto Kotunjo sa pesmom Insieme: United Europe 1992. Pesma je postala neoficijelna himna i posveta budućem ujedinjenju i stvaranju Evropske unije. Paradoksalno, slavila je evropske integracije u zemlji domaćinu koja se sve više dezintegrisala.

Druga pobednička pesma je delo ukrajinske izvođačice Džamale koja je pobedu odnela pesmom 1944, koja simbolizuje godinu deportacije Krimskih Tatara od strane Staljinovog SSSRa. U tom smislu, Gnezdo orlovo ne predstavlja nikakav novitet uz jednu bitnu razliku: što se tematika pesme možda ne uklapa sa dominantnim političkim evropskim trendovima, poput ove dve navedene pesme. Pesmu u tom smislu, ne treba osuđivati i sve i da pobedi na domaćem takmičenju za Pesmu Evrovizije, ne treba očekivati ništa spektakularno, osim što ćemo svedočiti tabloidnim podgrevanjima javnosti koji uostalom dobrim delom kreiraju našu društvenu stvarnost. Ali je baš podgrevanje javnosti rodno mesto problema sa tom pesmom. I ona se zato ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Jer, parafrazirano, narativ koji dominira kada se govori o Gnezdu orlovom je sledeći: samo neka na Evroviziju ode Breskvica, makar bila i poslednja, ali da im na nos natrljamo otimanje Kosova. To je ono što je podgrejavajuće, tabloidno i plod duboko iracionalnog nacionalističkog osećanja projektovanog kroz muzičko stvaralaštvo. I što uvek radi u situacijama kada je političkim garniturama potrebna spin-tema za prikrivanje neuspeha na drugim društvenim poljima. Sličnost ove pesme sa pesmama poput, Vila sa Košara i Veseli se srpski rode koje su postale neformalne pučke himne je očita i ne sasvim slučajna. Drugim rečima, Gnezdo orlovo samo jaše na već oprobanim ideološko-političkim matricama koje uspevaju da se zapate u masama.

Bez obzira na uspeh ili neuspeh Breskvicine numere, ona će imati svoje sigurno mesto: na svečanim proslavama, crkvenim i narodnim veseljima, političkim manifestacijama, sportskim terenima i halama i svečanim dočecima sportista. Koliko da se playlista savremenih, banalnih srceparajućih izliva patriotizma i rodoljublja, nadopuni. A to je iz perspektive prosečnog nacionaliste važnije i od pobede na Evroviziji.

Izvor: Masina.rs
Autor teksta: Nemanja Drobnjak

Oznake

20 komentara

Zabranjene su psovke, uvrede i provokacije!

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • EUROSONG je odavno pozornica za politicke poruke, pa kad je vec tako “Orlovo gnezdo” je taman za taj nivo. I da nam nisu preca tudja posla i misljenja, terali bi svoju politicku poruku, ali ………

  • Nažalost fanovi ove pesme su pokazali da se ne razlikuju ništa od Tompsonovih.

  • @lavanda

    Samo ponavljas pink-hepi propagandu o ”genocidnim narodima”.

  • @Vanja

    Razumeo sam ja šta ti kažeš i bez pojašnjavanja, takođe smatram da uredništvo i te kako ima pravo na stav i to pozdravljam i tu aposlutno nema ničeg nefer, tim pre što ne može da utiče na ishod.

  • @Nikola

    Direktno, bez mojih metafora koje ti nisi razumeo!

    LICNO SMATRAM DA SE OVAJ TEKST NIJE TREBAO POSTAVITI NA SAJT DAN UOCI FINALA.
    (mogao se postaviti pre 10 dana, pre dve nedelje).
    NIJE FER!

    Mi u svojim komentarima mozemo iznoseci svoje stavove, izmedju ostalog, hvaliti ili kuditi nesto, nekog … Tekst postavljen, od strane urednistva, na zvanicni sajt i nasi komentari na tekst nemaju istu odgovornost, znacaj, reakciju.

    Ovaj sajt, koga smatram i svojim, jer sam uz njega godinama, treba da drzi do svog renomea.

    Nemam nista protiv teksta, OK je, ali tajming njegovog postavljanja na sajt je pogresan.

    Nadam se da sam bila direktna i valjda razumljiva.

  • Bunanubs,divljate i jedni i drugi,i mogu vam reći da mi se,kao vernom i starom ESC fanu,tako sve smučilo da mi se zgadio i ESC i sve oko njega.Rwkla sam,ovi za Breskv.su ostrašćeni jer su bili ugroženi,satanizovani,poniženi,njihova reakcija je,bar meni, razumljiva jer šta očekujete tamo gde ste sejali patnju i mržnju?!Kako da se oseća narod,koji je od svih imperijalističkih i kolonijalističkih zveri,proglašen genocidnim,a pri tom,sam stradao u zverskim genocidima nad njim,sva ta situacija je groteskna, shvatate li?Elem,ni jedna pesma me nije ščepala na prvu,od Gen.Zed sam očekivala nešto daleko visprenije i modernije,jedva sam čekala da vidim šta su uradili i nisam bila prijatno iznenađena.Mediji,kao neki gladni lešinari,iskoristili su priliku da opet “bace kosku” ludom narodu da se glođe.Teya …pa,žao mi je,ne znam što je toliko ludilo oko ove pesme,čisto kao pandan ,ono kao ‘ajmo da ludački uzdižemo ovo da bi ponizili ono!Njena pesma me je ostavila hladnom.Nije me ni glasom oduševila.Sve u svemu,nije loše što se tiče svih pesama ali ni jedna me nije kupila,bar ne u totalu,iz svake mi se dopada po nešto.Nervira me i horsko (rulja i linč ovih arogantnih i ,oh bože moj,klasy)ponižavanje Kurtića,čovek odradio stvar iz svoga žanra,i neka je prošao,samo sam shvatila da je svaka rulja ista,i ova narodna i ova elitna.I ,za kraj,jedini highlight svega mi je,ali sasvim nenadano,Konstrakta!!Otpisala sam je u startu i onda,majstor,ona servira ONO! Beskrajno joj hvala!!U svom ovom mulju postoji i nešto zdravomisleće i čisto.Sinonim za Srbiju kakva bi bila da nam intelektualce i zdravu elitu nisu pojeli ratovi i moćnici.I da-elito,previše se bojite svega”brrr,šta će Evropa da misli o nama,šta će Albanci…”,uvek uplašeni i potuljeni.Hebe mi se,nek misle šta hoće,sve da i ode,navijaču za nju!A i za Teyu ili bilo koga.Naša su deca.

  • @larry

    Pa kao protivteza ”patriotama” cije divljanje traje vec 35 godina.

  • @nzzz Ti kao da nisi pročitao članak. Pesma se pljuje jer je loša a ne zbog tematike. Ekstremno loš pokušaj primene tradicionalne muzike i povratak u 2005. godinu. Tekst i nastup na nivou priredbe osnovne škole. Problem je što se pesma potencira kao ultra-patriotska i da, za boga miloga ako smo imalo Srbi, zbog toga treba da je izaberemo a ne nešto modernije i bolje. Nismo sveta Ukrajina da naše patriotske poruke na ESC Evropa podrži. Biće prepucavanje s Albancima kad skontaju o čemu se radi, a pesma kao pesma neće nikoga drugog interesovati jer je (grubo ali iskreno) – smeće.

  • Lavanda, ne zna se ko je gori…Ali kao Teyin “patriotizam” moze jer je sofisticiraniji a Breskvicin ne jer je ruralaniji, prvo se bune zbog patriotizma a onda moze i padaju u nesvest…Opet se ljudi dele na “krezube sendvicare” i “elitiste”, cak i kroz ovo takmicenje, a kao smeta nam sto se kroz politicki filter posmatra sama Evrpvizija hmm…Tacno sam znao da Breskvicu svrstavaju u kos rezima bla bla i da je zato pljuju, to samoprokjektuju, na to ih podseca pa udri – prevrcem ocima – a i ti mediji koji tolikooo hvale Breskvicu su nerealni i samo joj dopinosu hejtu…Ja na primer ne mogu da zamislim da se u Ukrajini ovoliko pljuje neka njihova potencijalna pesma koja je po koceptu Orlovog gnezda, ne mogu…Nisam za to da kvarimo nasu trenutnu esc reputaciju pa je zbog toga ne bi slao – samo zbog toga ali van toga nemam nista protiv nje i pesme, neka peva o cemu hoce…

  • @Vanja
    Pitanje nije bilo za mene, nisam u uredništvu ovog sajta, ali ako su ga danas objavili, imali su potrebu i razlog da to urade.

  • Zorja ili Konstrakta, je ono sto esc fanovi ocenjuju kao najbolji izbor, ostalo su flopovi. Skonson je čak prekinuo Tea Doru na pola izvodjenja rekavsi meh, boring, no no no…
    Breskvica je fan, koliko znam, fiktivnih botova koji su preplavili youtube, njena gledanost i lajkovi su odraz toga a nikako njenog nastupa uzivo. Zanimljivo, dobar broj tzv fanova na ytube i drustvenim mrezama dolazi iz zemalja balkana koje nemaju pravo glasa ili nisu dobronamjerni znajuci njihove stavove o Kosovu. Neko jak gura ovaj projekat, ako je to db onda u maju glasovi zirija i publike iz bgd idu prema zagrebu posto je db njihova expozitura.
    Verujem da je nas žiri mudar, imun na maligne okolnosti i da prati trend esc.

  • Teoreticari zavera na aparatima….

    Inace bas me briga za Breksvicu ali te price “narucena pesma”, “projekat” su mi bljak…

    Samo se nakacila i nista vise…

  • @Nikola ”Tekst je s razlogom ovde, baš danas.”
    To je konstatacija.
    Ja sam postavila pitanje. Odgovor je ….. ?

  • Najobicniji db-ovski projekat. Zato je skoro svi mediji tako guraju.

  • Koliko su mi ogavni mediji koji napadno favorizuju Breskv.,toliko su mi odvratni ovi koji je napadaju i razvlače,vođeni nekim svojim unutrašnjim porivima i lomovima.Manjina koja je besno mrzi samo pokazuje šta bi tek bilo da nisu manjina i da ni za jotu nisu bolji od ovih koji ih “ugrožavaju”,jer su tako divljački ostrašćeni da je mučno pratiti.Mediji,pak,sa svojim uvlakačko-bljutavim naslovima su,čast izuzecima,za mene preuzeli ulogu najstarijeg zanata na svetu.Sve ovo ostavlja gorak ukus.

  • Nemanja Drobnjak, (14. februar 2024, Masina.rs)
    Moj licni stav.
    Cemu ovaj tekst na ovom sajtu, DANAS (a vidimo kad je objavljen)?

  • Pesma kao pesma je okej jeste da je negde u rangu sa Oro ili Lane Moje sto je definitivno davno prevazidjeno na Eurosongu, veci problem je sto bi smo se sa njom potencijalno mogli naci u situaciji kao Izrael…Da nam pesma i tekst budu podvrgnuti proveri jer Albanci imaju takav mentalitet ne dozvoljavaju da se ucini bilo sta sto oni smatraju bilo kakvom nepravdom prema njima makar to realno nemalo veze sa zivotom..Tako da su male sanse da ne bi doslo do neke “kontroverze” oko te pesme..Iskreno citajuci tekst Izraelske pesme nisam sustinski nasao neku razliku u odnosu na gnezdo orlovo..obe pesme imaju neku pozadinsku asocijaciju na neke stvari ali svakako su daleko od skandaloznih i nedopustivih..