S obzirom da se ovogodišnje takmičenje održava u najjužnijem švedskom gradu, mislili smo da bi bilo zanimljivo istaći neke numere za koje malo ko zna, a koje su ostale da sijaju kao biseri u mraku, ostavljeni negde u polufinalima švedskog Melodifestivalena (nacionalnog izbora za Pesmu Evrovizije).
Melodifestivalen (srp. Festival melodije) slobodno se može ogledati kao društveni fenomen ove severne zemlje. Reč je o muzičkom festivalu izuzetno duge tradicije, koji se menjao u koraku sa samom Pesmom Evrovizije. Poslednjih par godina je u nekoliko navrata Pesma Evrovizije krenula u korak sa njim, tako da bi uistinu trebalo iščačkati zašto je ovaj festival tako popularan gore. Šveđani ga, pre svega, nazivaju „hela Sveriges fest“ što se prevodi kao „žurka cele Švedske“ i mislim da sve staje u tu, već sad floskulu.
Takozvani „Melokaravan“ iz vikenda u vikend prolazi kroz različite švedske gradove, predstavljajući po nekoliko pesama iz polufinala u polufinale. Ova opštenarodna žurka traje više od mesec dana — šest festivalskih noći, što je u stvari šest uzastopnih subota. Poslednje se, naravski, odlučuje o pobedniku. Melodi ima već godinama internacionalni karakter, jer iz godine u godinu poziva inostrani žiri da glasa za njihove kandidate u finalu. Srbija je, na primer, čitava dva puta bila jedan od članova — sad već daleke 2010. i ove godine. Famozni švedski festival ima mejnstrim notu koja ga određuje na prvom mestu i koja ga sad već i definiše, na veliku žalost.
Nekada davno, Melodifestivalen je bio mesto okupljanja eksperimenata, novih projekata, izuzetno uklopljenih nastupa i diktatora trendova. Trenutni problem istoga je zaglavljenost u strujama svega i svačega modernog, gde nas u poslednje tri godine uzastopno poplavljuju generične pop pesme, balade, rok pesme, kantri, folk… Na koji god žanr da okreneš — generično je i već viđeno. S druge strane, Šveđanima se igranje na uvek istu kartu tako dobro isplati svaki put, jer uživaju enormno velike simpatije kod stručnog žirija. U tom grmu leži zec.
Elem, odlučili smo da u centar pažnje ovoga puta stavimo neke numere koje je Švedska propustila, sa kojima je ujedno možda propustila priliku da se ostvari kao alternativac od zemlje, oslobođena normi, buđavih nota i dosadnih nastupa. Želimo da pokažemo da Šveđani umeju da budu svoji.
Avangarda onog doba
Ovo bi bila prva kategorija, gde bismo smestili možda na prvi pogled najčudnije, nepredvidive numere, koje su godine koje su se pojavile na Melodiju uneli dašak svežeg zvuka, možda nepoznatog uhu jednog prosečnog evrovizijskog fana.
Svi bolji poznavaoci ovog takmičenja se dobro sećaju Salema Al-Fakira i njegove izvanredne uptempo balade Keep on walkin’, kojom je zauzeo 2. mesto 2010. godine. Za njim bi usledila takođe vicešampionka iz 2014. Ace Wilder. Njenom pesmom, inspirisanom fenomenu veličanja nerada, lenjosti i instrumentalizacijom na bazi tadašnjeg popularnog švedskog hita I love it grupe „Icona Pop“ postala je ogromni favorit ne samo te godine već je i svake naredne važila za veliko ime Melodifestivalena.
Tercet EKO se putem Svensktoppen nästa mini-takmičenja kandidovao za predstavnika Švedske 2014. godine, gde je predstavio sint-pop biser naziva Red. Hitmejkeri Joy i Linnea Debb stoje iza njega. Dodali bismo i kantri ikonu Amandu Fondell koja se 2013. okušala sa mračnom pesmom okultne note Dumb. Međutim, izgleda da je bilo previše mračno za švedsko mejnstrim uho, pa se nije domogla ni večeri druge šanse.
Kako Skandi bez roka?!
Priča o skandinavskoj muzici ne može bez roka i njegovih derivata. Skandinavija se smatra kolevkom metala i gotske muzike. Mi izdvajamo fantastični sastav „Dead by April“ koji je 2012. izveo famoznu numeru Mystery i tako došao do grand finala. S druge strane, tu je sastav inspirisan rokom 80-ih — grupa „Dynazty“ i pesma Land of broken dreams. Mene neodoljivo podsećaju na The final countdown grupe „Europe“.
Jeste li ikad videli spoj mange i roka? E pa, i to se desilo! YOHIO se 2013. pojavio sa pesmom Heartbreak Hotel i odneo visoko 2. mesto. Dan-danas njegovo 2. mesto održava taj gorak ukus u ustima.
Baladetine
Ali nesvakidašnje! One skandinavskog tipa, koje vape za evrovizijskom scenom. One koje imaju mekaniji uvod, a tako jaku završnicu! Ventilatori, dim i prigušena svetla su tu kao glavni elementi scenografije.
Prve ovog tipa koje nam padaju na pamet jesu Alive Linde Pritchard i Bröder Linusa Svenninga. Prva je slika i prilika klasične evrovizijske balade, a druga je srceparajući krik brata za bratom.
Druge dve balade su laganijeg tempa, a još mračnije tematike, reklo bi se. Emelie Irewald i numera Där och då med dig boli koliko je tužna, a opet je i na švedskom, što je retko čuti, priznaćete. Daniel Gildenlow je 2015. pevao o tati, koji nikako da mu se vrati…
