Na prvom izdanju regionalnog muzičkog festivala mediteranske, pop i zabavne muzike „Biser Jadrana“ 29. juna na tivatskom gradskom šetalištu „Pine“ slušaćemo 25 izvođača.
Tim povodom redakcija našeg sajta osvrće se na bogatu tradiciju muzičkih festivala „lakih nota“ na crnogorskom primorju dugoj 32 godine, kao i kakvi su činovi prethodili da Tivat nasledi nekadašnje tradicije organizovanja festivala u Budvi i Herceg Novom.
Nekada Budva i Herceg Novi, danas Tivat
Nastanak Državne zajednice Srbije i Crne Gore, između 1992. i 2003. poznatoj kao Savezna Republika Jugoslavija, kao i udar embarga na međunarodni proboj naše muzike, uticao je na to da 1992. Budva najpre oformi prvu privatnu muzičku manifestaciju za zabavnu i pop muziku na prostorima nove Evrope, a ujedno i bivših jugoslovenskih republika — u pitanju je bio festival „Pjesma Mediterana“, dugi niz godina održavan ili na tamošnjem Trgu slikara, ili ispod zidina Starog grada. Dve godine kasnije, u Herceg Novom nastao je konkurentski festival „Sunčane skale“, održavan ili na Kanli kuli ili na Trgu Nikole Đurkovića.
Oba navedena festivala su u svoje zlatno doba, tokom devedesetih i početkom 2000-ih godina, okupljala kako afirmisana imena muzičke scene, tako i one koji su tek počeli da grade put ka danas uspešnim karijerama, najpre sa prostora Srbije i Crne Gore, a potom i iz ostatka bivše Jugoslavije. Dok su u ratnom periodu oba festivala prvih godina radili na uspostavljanju organizacione tradicije, tek u drugoj polovini devedesetih počelo je da se radi i na lansiranju velikog broja hitova koji su ostavili traga na regionalnu pop scenu. Nije tajna da i dan-danas radio-stanice u velikoj meri preplavljuju pesme lansirane iz Budve i Herceg Novog, najviše se puštaju pesme izvedene od druge polovine 90-ih do prve polovine 2000-ih.
U drugoj polovini 2000-ih, u Srbiji su se promenile muzičke prilike na koje su organizazori u Crnoj Gori mislili nedovoljno, i toj meri najveće zvezde su počele da zaobilaze festivale zbog navodno nameštenih skandala u vezi sa ishodima festivala o kojima se u to vreme pisalo u tzv. žutoj štampi. Štaviše, i organizatori su počeli da se okreću ka drugim gostima sa ostalih krajeva bivše Jugoslavije, a pomalo i pevačima sa prostora južne Evrope. Situacija je bila takva da je malo koji pevač iz Srbije bio u povlašćenom položaju ukoliko nije bio poznat široj javnosti. Nedovoljni zaokret ka modernim trendovima i poznatim pevačima uticao je na to da festivalska tradicija u Budvi utihne 2010, a u Herceg Novom se sjaj originalnih „Skala“ ugasio 2015. godine. Od tada je jedino privatna televizija „Adria“ 2022. imala kratkotrajan pokušaj obnove „Skala“ u formi revijalnog muzičkog festivala, koji je nailazio na kritike dela crnogorske javnosti, bez obzira na stavljanje akcenta na pevače zanimljive javnosti. Nakon jednog sušnog leta, pojavili su se novi ljudi koji su odlučili da novu tradiciju uspostave u Tivtu.
Bojan Delić kao spasilac za Tivat
Nekada aktivan pevač sa skromno ostvarenom regionalnom reputacijom Bojan Delić u ime zastupnika nevladine organizacije „Delić koji nedostaje“, uz podršku Opštine Tivat i Turističke organizacije Tivta, početkom ove godine najavio je organizaciju 1. regionalnog muzičkog festivala mediteranske, zabavne i pop muzike „Biser Jadrana“. Na raspisan javni konkurs između 5. februara i 5. maja stiglo je više od 100 kompozicija, što je dokaz koliko su se autori i izvođači uželeli i festivala i javne prezentacije novih radova pred velikim auditorijumom.
Bojan Delić, koga smo 2005. i 2006. preko „Montevizije“ i „Evrop(j)esme“ gledali u borbi za Evrosong, u jeku promocije festivala za crnogorske medije dao je veoma obećavajuće, ambiciozne i realne izjave u vezi sa tim kakva će biti politika festivala i na koji način će festival podilaziti trendovima. Tako je za portal Vijesti.me govorio o sećanjima na zlatne festivalske dane u Crnoj Gori, kada su ondašnjim mladima takve manifestacije mnogo značile za dalji razvoj karijere, publiku, a i u velikoj meri privlačili su se sponzori. Poznato je da neka zvučna imena u to vreme nisu volela da se nadmeću ili nisu volela da uslovljavaju organizatore da im pojavljivanje mora doneti nagradu. Zbog toga nije bilo iznenađenja, već se danima unapred pričalo o mogućim pobednicima. Takav slučaj Delić neće dozvoliti dokle god bude trajao „Biser Jadrana“:
Kad sam ja bio učesnik, najveća imena dolazila su na festivale pod nekom garancijom. Toga ovde sigurno neće biti dok sam ja tu. Mi ćemo raditi na tome da pesme budu važnije od imena. Jasno mi je da ljudi hoće imena i mi ćemo ih imati i to jaka i kvalitetna iz naše zemlje i regiona. Međutim, cilj našeg festivala je da pesme budu te koje promovišemo, a ne da jurimo za izvođačima. Jasna mi je situacija kako se tu kreću stvari i kao izvođaču i sada kao nekom, ko je u organizaciji ‘Bisera Jadrana’. Daću sve od sebe kao neko ko ima iskustva sa festivalima da popravim neke stvari koje su meni nedostajale na ovakvim takmičenjima kada dođu kolege, izvođači, novinari. Što se muzike tiče, tu garantujem da ćemo gurati priču sa ljudima koji žele da donesu neke lepe pesme bez nekih kombinacija i uslovljavanja, samo čista muzika.
O povlađivanju trendovima, za isti portal je govorio:
Insistirao sam na tome kad sam krenuo u ovu priču da nema prilagođavanja trendovima. Zna se šta je kvalitet, zna se šta je dobra pesma i tu nema neke preterane filozofije. Naravno, ako neki izvođač želi da bude u trendu, a ima dobru pjesmu, ja sam i za to. Ali jasno smo u naslovu i konkursu napisali da se radi o pop, zabavnoj i mediteranskoj muzici. Apelujem na sve autore i izvođače koji žele da učestvuju na ‘Biseru Jadrana’ da se drže tog dela. Naravno, postoje i drugi festivali na kojima se promoviše drugačija muzika, ali ja želim da na ovom festivalu ljudi koji dođu i koji isti budu pratili putem malih ekrana jer ćemo imati direktan prenos, vide i čuju nešto kvalitetno i lepo, da makar neke od tih pesama ostanu za neko buduće vreme.
U drugom razgovoru za dnevni list „Dan“, Bojan Delić je otkrio da će se barem prve godine na festivalu pevati na plejbek, kako bi se učesnici rasteretili od prehlada i straha od kvalitetnog zvuka uživo. No, ukoliko festival opstane narednih godina, Delić će težiti da se narednih godina peva uživo.
25 izvođača u borbi za nagrade u iznosima od 10000 evra
Od 100 pristiglih kompozicija, za festivalsku završnicu 29. juna odabrano je sledećih 25 numera sa prostora kompletne nekadašnje Jugoslavije izuzev Slovenije:
- Makadam | Palo je sidro u more
- Daniel Popović i Džuli (Julija) Popović | Utopija
- Mićo Vujović | Gordana
- Bane Nedović | Srce razum ne pita
- Katarina Bogićević Kejt | Azurna noć
- Stevan Faddy | Dobri ljudi
- Jelena Zvicer | Udahni, zažmiri
- Jelena Božović | Noć bez sna
- Doris Deković | Da volim te
- Danijel Milić | Ne lomi mi krila
- Filip Sjekloća | Sujeverje
- Vanja Radovanović | Zrela smokva
- Milorad Mijušković | Studentsko veče
- Princ | Čardak
- Petar Wagner Fantom | Da ljubim te
- Jelena Vukojević | Bivši
- Saša Lazarević — Kudra | Sve po starom
- Ana Stanojević | Ološ
- Igor Cukrov | Ono nešto to si ti
- Lorenca Lola Puhar | Gotova je naša priča
- Karlo i Mandolinski orkestar „Okruk“ | Boli me
- Ana Petan | Ljubav uvijek pobijedi
- Martinijan Kirilovski | Zmaj
- Neno Murić | Ko sam ja
- Euforija | Kako si mogla
Važno je napomenuti da prvih 13 učesnika dolazi sa prostora Crne Gore. Od tih 13 izvođača, na evrovizijskim selekcijama za predstavnike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i samostalne Crne Gore slušali smo grupu „Makadam“, Miću Vujovića i Katarinu Bogićević Kejt. Evrovizijsku scenu iskusila su sledeća tri muška vokala: najuspešniji Crnogorac među predstavnicima Jugoslavije, Daniel Popović (4. mesto iz 1983. sa kultnim klasikom Džuli), Bane Nedović (SCG 2005. kao deo grupe „No Name“), Stevan Faddy (2007) i Vanja Radovanović (2018). Za Daniela Popovića je zanimljivo da će pevati u duetu sa pevačicom Milicom Popović Julijom, koja se za Evroviziju borila 2006, kao članica dueta „Julija i Julija“, kao i 2022. u svojstvu soliste.
Izvođači koji zauzimaju pozicije od 14. do 18. određenog učesnika dolaze iz Srbije. Od njih petoro, jedini koji se usudio da uđe u borbu za Evroviziju bio je Stefan Zdravković Princ, vicešampion u generalnom plasmanu i favorit publike sa „Pesme za Evroviziju 23“. Sledeća tri predstavnika (pozicije 19-21) dolaze iz Hrvatske, i od njih troje evrovizijsku scenu je 2009. godine iskusio Igor Cukrov. Po dva predstavnika imaće Makedonci (učesnici br. 22 i 23) i BiH (učesnici br. 24 i 25).
U selekcionoj komisiji koja je odredila 25 spomenutih izvođača našli su se:
- Slobodan Bučevac (dugogodišnji čelnik „Sunčanih skala“);
- Ivica Mihaljević (direktor dubrovačkog festivala „Zlatna palma“);
- Fahrudin Pecikoza (tekstopisac, autor najvećih hitova Hari Mata Harija, Borisa Novkovića, Sanje Doležal, između ostalih);
- Aleksandar Filipović (novinar Radio-televizije Vojvodine, član mnogobrojnih selekcionih komisija muzičkih festivala zabavne muzike u regionu i član stručnih žirija);
- Branka Kaluđerović (generalni menadžer festivala);
- Zvonimir Nedeljković (PR festivala).
Najboljim izvođačima i autorima biće obezbeđene vredne nagrade u ukupnom iznosu od 10000 evra.
Od autora pesma, evrovizijsko iskustvo imaju: Elena Risteska (BJR Makedonija 2006), Mia Dimšić (Hrvatska 2022), Danijel Alibabić i Marko Prentić (obojica zastupali SCG 2005. kao deo grupe „No Name“), dok ostatak autorskih timova ispunjavaju: Bojan Marović, Alen Islamović, Kristijan Kiki Rahimovski, Alek Aleksov i drugi.
Festival na playback. Wow!